Češanje je zarazno

Naučnici su potvrdili da se češanjem možemo ‘zaraziti’ samo gledajući nekoga ko se češe.
Pojava je dobila i naziv ‘transmisija češanja’,a može dovesti i do toga da se u sobi punoj ljudi svi počnu češati na samu pomen buva. Takođe, istraživanje je pokazalo da se osoba krene češati i gledajući snimku nekoga ko radi isto,slično kao i zevanje, piše Telegraph.
Dermatolozi na Univerzitetu u Severnoj Karolini veruju da češanje postane zarazno jer mozak postane ‘hiper osetljiv’ pa kad ugledamo nekoga u blizini kako se češe, naš mozak bilo kakvu promenu na koži poveže sa češanjem. Tokom testiranja 25 dobrovoljaca gledalo je pet minuta snimku u kojoj su se ljudi češali po levoj ruci, a neki su posmatrali osobu koja mirno sedi na stolici.
Zatim su lekari na kožu dobrovoljaca stavili ili histamin koji inducira češanje, ili pak običnu tečnost. Utvrđeno je da su osobe koje su posmatrale snimku češanja dvaput više češale od onih koji su gledale mirno sedenje. Naučnici se nadaju kako će rezultati ovog istraživanja pomoći ljudima koji pate od hroničnog češanja i drugih kožnih oboljenja.

Izvor:idividi.mk

Češanje je "zarazno"


Ako ste ikada postali svesni da vas nešto svrbi tek kad ste videli da se neko u vašoj blizini češe, znajte da niste sami. Fenomenom "zaraznog svraba" prvi put su se bavili i naučnici, a zaključak je da se "svrab prenosi pogledom".



Tim dermatologa iz Medicinskog centra "Vejk forest" iz Južne Karoline utvrdili su da je čak i gledanje snimka druge osobe koja se češe dovoljno da ispitanike odmah počne nešto da sverbi.

Ovo znači da svrab, čisto fizički osećaj, može biti aktiviran i samom mentalnom sugestijom. Samo posmatranje nekoga ko se češe, ili čak čitanje o tome, izaziva realan osećaj svraba.

"Mehanizmi delovanja 'zaraznog' svraba verovatno su slični onima koji izazivaju 'lančano zevanje', takođe interesantan psihosomatski fenomen", kaže dr Gil Josipović koji je bio šef istraživačkog tima.

"Mozak ima veliki uticaj na naš doživljaj svraba, a razumevanje tih principa doprineće razvijanju efikasnijih terapija za različite vrste dermatitisa."

U istraživanju je učestvovalo 14 zdravih ispitanika i 11 osoba koje pate od atopijskog dermatitisa.

Ispitanicima koji nemaju dermatoloških problema na površinu kože na ruci nanet je histaminski rastvor koji izaziva svrab, a druga grupa dobila je bezazleni slani rastvor. Obe grupe zatim su gledale petominutni klip osoba koje se češu, ili samo sede, a zatim su analizirane reakcije ispitanika.

Ispostavilo se da se ispitanici intenzivnije češu ako su gledali snimke osoba koje se češu, bez obzira na to da li su zdravi ili pate od dermatitisa.

Interesantno je da je ispitanike kojima je rastvor koji izaziva svrab nanet na ruku svrbelo celo telo, a ne ruka.

"Ovo dokazuje kolika je moć ljudskog mozga", kaže dr Aleksandru Papoiju.

Ranija istraživanja tokom kojih su naučnici proučavali ponašanje životinja pokazala su da se ovako ponašaju i drugi primati, tako da je "zarazan svrab" verovatno neka vrsta nasleđenog "biološkog alarma" koji pomaže u otkrivanju ranih znakova infekcije u grupi jedinki.

Naučnici se nadaju da će ovi rezultati doprineti razvijanju uspešnije terapije za lečenje različitih dermatoloških oboljenja. Razumevanje mehanizma kojim naš mozak reaguje na svrab trebalo bi da dovede do razvijanja tehnika lečenja i lekova koji će ciljati na određene regije mozga i tako smanjiti intenzitet svraba.

Ako vas je nešto svrbelo dok ste čitali, sve je ok. To potvrđuje i ova studija objavljena u Britanskom žurnalu za dermatologiju.

(MONDO)