Tvrđave i utvrđeni gradovi Srbije

Grad Maglič

Nema pisanih tragova kada ga je i ko podigao na veoma strmom terenu izuzetno teškom za zidanje. Maglič, s koga se nadaleko vidi klisura, bio je čuvar Studenice i Žiče. U njemu je stolovao i palatu i Crkvu svetog Đorđa podigao arhiepiskop Danilo, jedna od najimpresivnijih ličnosti srpske istorije. On je bio diplomata, briljantan pisac koji nam je ostavio žitija kraljeva i arhiepiskopa, ali i vešt ratnik koji je komandovao uspešno odbranom tvrđave oko Hilandara tokom gusarske opsade.

Za ekonomski procvat države Nemanjića bila je najvažnija zaštita rudonosnih oblasti Kosova i Metohije. Tvrđave Novo Brdo i Zvečan obezbeđivale su najbogatije kopove olova, srebra i zlata. Moć i bogatstvo opadaju posle smrti Dušana Silnog, kada oblasni vladari u okrilju svojih gradova stvaraju vojske i cepaju državu. Posledica je katastrofalni poraz Mrnjavčevića na Marici, koji Osmanlijama otvara prostor za prodor u Srbiju. Posle Kosovske bitke Srbija više nije imala snage koje bi je odbranile od osmanske bujice, a Turci prvo traže da im se predaju na upravljanje strateški važne tvrđave Zvečan i Jeleč.

Tvrđava Ras




Posle bitke na Angori, gde su Osmanlije poražene, despot Stefan Lazarević pokušava da obnovi srpsku državu i podiže niz „tvrdih gradova“. Najvažniji je Beograd, koji je prvi put od granične utvrde pretvorio u prestoni grad, gde je i vojno-administrativni centar i podgrađe podelio na zone i opasao ih zidinama, neosvojivim za Osmanlije sve do 1521. godine. Despot Stefan vratio se tradiciji Nemanjića i podigao manstir Manasiju, koji je kao važan duhovni, prosvetni i književni centar opasao moćnim zidinama.

Poslednji veliki graditelj tvrđava bio je despot Đurađ Branković. On je duž granica Srbije podigao utvrđenja nalik rimskom limesu. Međutim, ni one, ni najmodernija tvrđava toga doba, podignuta u Smederevu, nisu uspele da odbrane despotovinu.

SA DRŽAVOM POVRATAK I GRADOVA

U 19. veku Srbija obnavlja državnost, a tvrđave nisu vojno značajne kao u srednjovekovlju. Ipak, one su u narodnoj svesti važan simbol. Zato je najveće narodno slavlje priređeno kad su 1867. na Kalemegdanu knezu Mihailu simbolično predati ključevi beogradskog, smederevskog, šabačkog i kladovskog grada, koje su napustili poslednji turski vojnici.

novosti