Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Čarls Simić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:21

MEDITACIJA U SLIVNIKU

O, stvari neopisive!
Stvari neizrecive!
Miris letnje noći.
Zečja pašteta spravljena s vuvrejskim vinom.
Flaute u Andima.
Crne krošnje naspram mesečine.
Ulica u sumrak
Ističe kao sećanje na zlatni trenutak
U tački nestajanja.

Sedeo sam naslonjen na poštansko sanduče
U koje spustih ljubavno pismo neke davne godine.
Još je bilo tamo, šaptalo mi,
A potom više ne.
Tih, suncem obasjan ugao, prazan
Taman za crnu mačku koja se upravo sprema
Da pređe ulicu na ćošku,
Jedna joj šapa u vazduhu
Kao da oseća te vešto ispredene niti
O kojima život jednako visi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:22

OBELEŽENE KARTE

Odneo sam televizor i kontrabas u zalagaonicu.
Potom su mi ukrali auto i sve sto je u njemu bilo.
Od jutros ne skidam vindjaknu i kućne papuče,
Ali veseo sam, premda pada sneg.
Ovo dokazuje da me ona voli, saopštio sam gomili
Na autobuskoj stanici. Plašili su se i da me pogledaju.

Namerno idem u dronjcima, objasnio sam.
Obeležio sam karte kako bih samog sebe varao.
Čitavog života podižem ulog, znajući da sam svakim
Novim gubitkom sigurniji u njenu bezrezervnu ljubav.
(Autobus je kasnio pa su morali da me saslušaju do kraja).
Rekoh im da je nikada nisam sreo, ali da ne sumnjam
U njenu jasnu slutnju o mom postojanju,
Kao što ja slutim nju. Možda je baš ovo čas
Kada će naići i prepoznati me dok stojim tu?

I pošto mi je naš prvi poljubac obuzeo misli,
Nisam ni čuo kada je autobus došao i otišao.
Visoko iznad krovova, nebo se već razvedravalo.
Umašćene karte bile su i dalje u mom džepu.
Pošto sam baksuz, računao sam, neće se pojaviti do sumraka.
Vukući noge kroz sneg, drhtao sam.
I bio spreman da založim ostatak odeće kladeći se na nju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:22

ĆORAVE BAKE

Smrt je ranoranilac.
Moraš da budeš zaista brz
Da joj isklizneš iz ruke
Pružene ka tebi na ulici.

Dok te češka noktima,
Pribij se uza zid.
Širom otvori oči
Kad se oko tebe zavrti,

Sa belom koprenom preko očiju
I rukama poput holandskih vetrenjača,
Ili pak džinovskih makaza
Na ulici gde već sve vrvi
Od dece koja idu u školu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:22

PASTORALNO ČEMBALO

Kuća i trem sa mrežama na prozorima
Na putu u bespuće.
Gospa naga do pasa zbog vrućine,
Na krilu kesa sa čipsom.
Na televiziji predsednik Buš
Motri na svaki njen zalogaj.

Loš prijem slike, to je jedna od prednosti
Nas ovde,
Objasnio sam džukcu koji mi je ležao uz noge
Uzdišući pun saosećanja.
Na drugom kanalu pojavio se sveštenik
U pratnji svog duha
I sklopio oči pune suza
Moleći se za dolare.

„Dodaj mi još jedno pivo“, obratih se gospi,
A kada je odbila da posluša,
Izađoh napolje da sviram kamernu muziku
Za suncokrete u dvorištu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:22

CRVENA POMORANDŽA

Tako je mračno da je moguće da je kraj sveta na pomolu.
Čini mi se da će padati kiša.
Ptice u parku ćute.
Ništa nije onako kako izgleda.
Ni mi.

U našoj ulici raste ogromno drvo,
Svi bismo mogli da se skrijemo u njegovom lišću.
Odeća nam ne bi bila potrebna.
Osećam se matorom kao bubašvaba, rekla si.
U mislima, putnik sam na brodu punom duhova.

Sada više ni uzdah ne dolazi spolja.
Ako nam je neko ostavio na pragu dete,
Zaspalo je.
Sve se klati na ivici svega
Sa ljubaznim smeškom.

To je zato što na ovom svetu postoje stvari
Na koje prosto ne možemo da utičemo, rekla si.
I tada sam čuo kako se pomorandža boje krvi
Kotrlja sa stola i uz tup udarac pada
Na pod raspuknuta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:23

KASNI POZIV

Poruka za vas,
Govnaru:

Prešli ste nas.
Trebalo je da budete
Razapeti
U ime istine...

Ko, je l’ ja?

Tek puka mrvica, zahvalna,
Izmakla pogledu na kuhinjskom stolu,
Bez entuzijazma...
Jedan prosečan niko.

Ah, te brige...

U crnom ramu prozora
Moje usne zjape poharane.
Prestravljen.
Skup sudija sa crnim kapuljačama.

Ovo mora da je šala.
Nesporazum, ljudi.
Pogrešan broj, je l’ da?
Omaška?
Eratum?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:23

JACKSTRAWS *

* Jackstraws je vrsta igre u kojoj igrači najpre naprave malu hrpu od slamčica, a potom se takmiče odvajajući jednu po jednu slamčicu iz gomilice tako da se ostatak ne pomeri. I mi smo nekada igrali sličnu igru, zvali smo je mikado. Ova reč takođe znači strašilo, nešto što samo nalikuje ljudskoj figuri a zapravo je lutka napunjena krpama, ili, prenosno, neka potpuno beznačajna osoba. (prim. prev.)

GLAS U 3 UJUTRO

Ko je ubacio smeh iz konzerve
U moju scenu raspeća?








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:24

ULICE POPLOČANE ZLATOM

Naši zatvori su opasno krcati
I sve vrvi od nasilja, čitam danas.
Je li zato ovaj gradić tako prazan?
U izlozima prodavnica znak „Lokal zatvoren“.
Čak je i glavni bioskop zamandaljen daskama,
A svetleća reklama rezervisana za reč ČUDOVIŠTE.

U nekoj prčvarnici o kojoj su nam pričali usamljena
Kelnerica beše se popela na stolicu
I sve vreme vešala božićne ukrase o kanap.
„Ona je poput idealiste u pogrebnom zavodu“,
Šapnula si dok smo čitali iz umašćenog jelovnika
Čekajući da se ona okrene i primeti nas.
„Život u ovakvim zabitima nikada se ne poklapa
Sa bilo čijom životnom filozofijom, tvojom ili
mojom“,
Hteo sam da kažem, ali bilo je suviše hladno za reči.
Na ulici sve beše zadobilo onaj potišteni izgled
Koji neminovno prati spoznaju ovakvih istina.
I parkiralište posta velika prostirka crnog leda.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:24

MOJ PRIJATELJ NEKO

Nalet hladnog daha iznenada.
Možebiti, otvorio je vrata.
Negde u večernjoj tišini.
Neko okleva na pragu
Uz jedva vidljiv smešak
Kakvoj lepoj slutnji.

Na ovaj dan bez datuma,
U zabitoj uličici gde je sunce već zašlo,
Ali svetlost TV ekrana oglašava se
Tu i tamo,
Jedno usamljeno drvo u cvatu
Vuče za sobom kao voz
Čitavu kompoziciju belih latica i senki.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:24

NOĆNI PIKNIK

Beše nebo, beskrajno, bez zvezda –
Dom svih nas naših mračnih misli –
Vrata širom otvorena tmini.
Dok ti, poput kasnog trgovačkog putnika,
Nudiš samo svoje uzlupano srce
Ispruženo na dlanu.

Sve postojeće prožeto je Božjim bićem
(Rekla si stišanim glasom
Kao da je njegov duh mogao da nas čuje) –
Crna šuma svuda oko nas,
Naša lica koja ne vidimo,
Hleb koji upravo jedemo.

Promišljao si detalje
Svoje kosmičke beznačajnosti
Između usporenih gutljaja vina.
U nastupajućoj tišini, čuo si
Njene male, oštre zube kako krckaju koru –
A onda i kako je konačno ovlažila usne.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:25

NA ULICI

Kleknuo je da zaveže pertlu, što je ona pogrešno
Shvatila kao bračnu ponudu.
- Uspravi se, uspravi, dragi, rekla je dok su joj se
oči caklile od suza, a ljudi ih žurno zaobilazili kao
da ih je ubola pčela.
- Provešćemo dan ploveći vazduhom u balonu,
objavila je sva srećna.
- Bubne opne će mi popucati, pobunio se.
- Odeću ćemo baciti preko ograde i leteti sve
više i više.
- Zapaliću tompus što može da izazove vatromet.
- Ne brini, ljubavi, zagrlila ga je. I kada sve izgleda
crno, ja imam tajni izlaz.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:25

PRAZAN RAM ZA SLIKU

Svuda te srećem u nastojanju da uramiš
Skromni delić Njegove veličine,
Što, pretpostavljam, znači puno neba
Vedrog i u nijansama plavog,
Nad starim grobljem, recimo,
Ili ponad đubrišta novoga grada
Sa poljem i tri strašila u pozadini.

Jedno od njih mogao bi biti onaj nemački monah, Ekhart,
Koji kaže: „Ako je čovek u potrazi za ničim,
S kojim pravom se žali ako nađe ništa?“
Tačno. Pošto se nije našao ni jedan jedini kos
Da motri na mladi kukuruz,
Podigli smo ram malo više
Tamo gde tišina saopštava sve.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Pet 13 Feb - 15:25

TRI FOTOGRAFIJE

Mogao sam da budem taj klinac
Na staroj fotografiji iz srednje škole
Koju sam pronašao u svaštarnici,
Bezazleno lice zaokruženo crnim.

Na drugoj, pružao se pogled na Bruklinski most
I krov neke zgradurine gde lete golubovi,
A dečaci ih dugačkim motkama
Love u olujnom nebu.

Na trećoj, videh starca kako kleči
Sa ustima punim čioda
Pred visokom, bezglavom ženom u belom.

Bio sam bez novca a radno vreme je isteklo.
Osećao sam nesigurnost
Hodajući ka izlazu u večernju tamu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Ned 28 Jun - 12:55

“Ja sam pjesnik koji piše poeziju kao priču o osamljenom čovjeku koji pokušava razumjeti svijet. Ne volim patriotsku poeziju na bilo kojem jeziku. Svi ti takozvani nacionalni pjesnici koji uzdižu kolektiv nauštrb pojedinca uopće me ne zanimaju. Njih vole generali. Vole ih i svećenici, učitelji i svi oni koji mrze pravu poeziju.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Sre 4 Okt - 17:27

Jackstraws


Moja senka i tvoja senka na zidu
Zatečene s rukama u vazduhu
Kao da prikazuju uzbunu,
Sada kada čak i šapat, dah samo
Može da uznemiri preostale slamke
Koje odolevaju na stolu.
U žutom krugu svetlosti lampe,
Ovih nekoliko krovnih greda i stubova
Nečega što je moglo biti raskošna palata.
Princ gricka svoje dugačke nokte.
Princeza spušta zelene kapke.
Oboje puno puše,
Nikada ne ležu pre zore.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Sre 4 Okt - 17:28

Igla


Kad god se neka izgubi igla
Ona načini savršen krug.
Njeno sićušno uho još sićušnije postane
Tako da se tišina udene u njega.
Šibica zbog nje upaljena umire
U omci od dima. Svaka nit na svetu
Pocrni. Svinuta leđa moje majke
Sada su drevni kamen.
Sada ispod svega što je
Meko, nežno i podatno
Njezin oštar mali jezik bdi.
Pripazi,
Ili ćeš zbog nje
Zavikati u snu.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Sre 4 Okt - 17:28

Čudo od deteta


Odrastao sam nagnut
nad šahovskom tablom.
Voleo sam reč završnica.
Svi moji mali rođaci
izgledali su zabrinuto.
Bila je mala, ta kuća
pokraj rimskoga groblja.
Avioni i tenkovi
drmusali su joj okna.
Neki penzionisani profesor astronomije
naučio me je toj igri.
To mora da je bilo 1944.
U garnituri koju smo koristili,
boja je bila skoro zguljena
s crnih figura.
Nedostajao je beli kralj
pa je morao da bude nečim zamenjen.
Kažu mi, ali ne verujem
da sam tog leta video ljude
obešene o telefonske bandere.
Sećam se da mi je majka
često pokrivala oči.
Umela je nekako da mi najednom
ututka glavu pod svoj mantil.
I u šahu, govorio mi je taj profesor,
majstori igraju pokrivenih očiju,
oni veliki i na poviše tabli
u isto vreme.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Sre 4 Okt - 17:28

Crvena pomorandža


Tako je mračno da je moguće
da je kraj sveta na pomolu.
Čini mi se da će padati kiša.
Ptice u parku ćute.
Ništa nije onako kako izgleda.
Ni mi.
U našoj ulici raste ogromno drvo,
Svi bismo mogli da se skrijemo u njegovom lišću.
Odeća nam ne bi bila potrebna.
Osećam se matorom kao bubašvaba, rekla si.
U mislima, putnik sam na brodu punom duhova.
Sada više ni uzdah ne dolazi spolja.
Ako nam je neko ostavio na pragu dete,
Zaspalo je.
Sve se klati na ivici svega
Sa ljubaznim smeškom.
To je zato što na ovom svetu postoje stvari
Na koje prosto ne možemo da utičemo, rekla si.
I tada sam čuo kako se pomorandža boje krvi
Kotrlja sa stola i uz tup udarac pada
Na pod raspuknuta.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Sre 4 Okt - 17:29

Ljudi obožavani zbog svoje svireposti


Da li je tačno da tirani imaju dugačke prste?
Da li je istina da sami postavljaju zamke
Ispod slika Bogorodice
Na mračnim mestima preobraženim u muzeje?
Svi volimo njen grozničav pogled uzdignut ka nebu.
I Veneru razodevenu svi volimo.
Ona nas gleda iz razmeštene postelje
Sa smeškom i rukom preko prepona.
Ona vidi kako gospodar vreba iza naših leđa.
Star je, bled kao leš, preobučen
U čuvara muzeja i nosi sive rukavice,
Jer ruke su mu, naravno, crvene.
Moj zamor od epskih proporcija
Sviđa mi se kada ubiju Ahila
pa čak i druškana mu Patrokla
i onu usijanu glavu Hektora
i kad je celokupna grčka i trojanska jeunesse d oree
manje više stručno poklana
tako da je najzad mir i tišina
(bogovi su za trenutak zavezali)
može se čuti kako peva ptica
i neka ćerka pita majku sme li da ode do izvora
pa naravno da sme
tom finom malom stazom
što vijuga kroz maslinjak.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Sre 4 Okt - 17:29

1938.


Те godine su nacisti umarširali u Beč,
Supermen se prvi put pojavio u Action Comics,
Staljin je tamanio svoju braću revolucionare,
Prvi Dairy Queen restoran otvoren je u Kenkakiju, Ilinois,
Dok sam ležao u svojoj kolevci i zapišavao pelene.

„Моrа da si bio divna beba", pevao je Bing Krozbi.
Pilot kog su novine prozvale „Pogrešan smjer" Korigen
Poleteo je iz Njujorka prema Kaliforniji
Ali je, umesto toga, sletio u Irsku, dok sam posmatrao svoju majku
Kako iz svoje plave spavaćice izvlači dojku i postaje mi sve bliža.

Tog septembra uragan je čitav jedan bioskop
U Vesthempton Biču oduvao u more.
Ljudi su se pribojavali smaka sveta.
Riba za koju se verovalo da je izumrla pre 70 miliona godina
Pojavila se u mreži južnoafričkih ribara.

Ležao sam u kolevci dok su dani postajali hladniji i kraći,
I prvi teški sneg je pao preko noći
Ispunjavajući moju sobu tišinom.
Verujem da sam još dugo, dugo slušao svoj plač.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   Sre 4 Okt - 17:31

Čarls Simić: Školu života sam izučio na beogradskim ulicama
Melanholija burnih ljubavnih noći, nazgled naivne dileme o opstajanju, delići lepote u surovoj svakodnevici…bile su neke od tema pesama Čarlsa Simića koje je cenjeni američki pesnik srpskog porekla sinoć čitao publici u beogradskom Domu omladine.

Sala Amerikana bila je ispunjena poštovaocima poezije jednog od najznačajnijih svetskih pesnika koji u Beogradu boravi peti put od kada je zajedno sa porodocom 1952. godine otišao u SAD.

U svečanoj tišini Simić je čitao svoje pesme na engleskom jeziku, dok ih je u prevodu na srpski interpretirao Dejan Đurović.

Simić se posle čitanja pesama, u razgovoru sa Vesnom Roganović koja je prevodila njegove pesme, prisećao detinjstva na beogradskim ulicama.

– Istina je da sam školu života izučio na beogradskim ulicama, pre nego što sam se zainteresovao za bilo kakvo formalno obrazovanje. Kada sam 1982. godine došao iz Amerike u Beograd, komšije su mi kazale: ‘Jadna ona tvoja majka sa tobom za vreme Drugog svetskog rata. Samo je vikala za tobom po ulici’. Bio sam dete i ignorisao sam molbe roditelja da ne idem dalje od kapije. Naučio sam život rano na beogradskim ulicama. Svašta sam video na tim ulicama za vreme rata – rekao je Simić.

Slavni pesnik je uz osmeh “priznao” publici u Domu omladine da je bio loš đak u gimnaziji: “Ponavljao sam drugi razred gimnazije, jer sam bežao iz škole i išao da gledam filmove u bioskopu ‘Balkan'”.

– U tom bioskopu su prolazili pacovi ispred platna i po sali za vreme projekcija filmova…Iz gimnazije su na kraju poslali kući policiju, kako bi obavestili moju majku kako sam neodgovoran đak. Sve naše komšije su mislile da ću na robiji da završim – pričao je Simić.

O svojim interesovanjima za literaturu Simić “krivi” veliku biblioteku njegovog oca.

– Tu sam otkrio knjige. U emigraciji ste jako usamljeni, a mi smo pre Amerike bili u Parizu godinu dana i tamo sam čitao. U tamošnjoj gimnaziji se opet nisam proslavio. Profesor Bertan je sa zadavoljstvom čitao moje ocene: Algebra – nula, jezik – nula…sve nule. Mislio je ‘ovaj mali balkanac je niža rasa’ i sa zadovoljstvom je čitao te ocene. Kasnije sam stigao u Ameriku i shvatio da bez obrazovanja nema ništa – kazao je Simić.

Cenjeni pesnik i esejista prisećao se i školskih ferija provedenih u selu Belanovica odakle je bila familija njegove majke.

– Leti sam bio kod dede u Belanovici, strašno sam mrzeo što moram da delim raspust sa nekim seoskom klincima koji nikada nisu videli ni jedan film. Bio sam pravi beogradski snob. Ipak nije bilo loše gledati prasiće, kokoške, guske… Na sreću 1973. godine dobio sam posao na Univerzitetu u Nju Hempširu i kupili smo kuću blizu tog mesta. Opet sam bio uz krave, prasiće, guske…sve domaće životinje i poneku divlju kao što su medved ili lisica. Jako volim to mesto, moju američku Belanovicu. Deca su mi odrasla tamo – kazao je Simić.

Njegova prvobitna ambicija je bila da bude slikar ali ga je druženje sa nekim prijateljima koji su se razumeli u savremenu literaturu odvelo u poeziju.

– Moji roditelji su se razveli i nije mi bilo lako…Sa 18 godina sam našao posao, a uveče išao na Univerzitet. Počeo sam da pišem ali nikome nisam pričao da sam pesnik. Tu moju tajnu je znalo tek nekoliko prijatelja. Prvu knjigu sam objavio 1959. godine i tako je počelo – seća se Simić, prenosi Tanjug.

Autor:gloria.rs








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Čarls Simić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Čarls Simić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Čarls Simić
» Čarls Simić
» Čarls Bukovski
» Charles Bukowski (Čarls Bukovski)
» Charles Bukowski
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-