Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Balet

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 16 ... 30  Sledeći
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:18

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:22

BALET DON KIHOT


[You must be registered and logged in to see this image.]

PREKO 200 GODINA NA SCENI

Romanom Don Kihot (El Ingenioso Hidalgo Don Quijote de la Mancha, 1605) Servantes je želeo da se naruga beskrajnim viteškim ciklusima, romansiranim „sapunicama“ srednjevekovne literature, ne sluteći scensku budućnost svog dela u baletu i operi. Početkom 18. veka nastaju baleti inspirisani ovim čuvenim romanom. Kao praizvedba se navodi postavka pariske Opere iz 1801. godine. Naslov, Gamašova ženidba, definisao je komični žanr, koji će se očuvati u svim potonjim verzijama.

Don Kihot važi za „najmoskovskiji“ balet u celokupnoj ruskoj klasičnoj tradiciji. Za razliku od drugih, nastalih uglavnom u Sankt Peterburgu, ovaj balet je imao premijeru u Moskvi 1869. godine, u Boljšoj teatru. Francuski koreograf Marijus Petipa, pozajmljujući epizode i likove od Servantesa, sačinio je libreto u kojem se lepa Kitri, kći krčmara, i njen voljeni Bazil, siromašni berberin, suprotno volji roditelja, zaljubljuju i na kraju venčaju. Srećnom razrešenju potpomaže vitez tužnog lika, Don Kihot. Sâm Petipa je ovo delo, na neki način, smatrao autobiografskim. Njegov život je bio sličan Bazilovom. Sudbina ga je u mladosti, kao siromašnog avanturistu, odvela u Španiju, zemlju koju je potom jako zavoleo. Dobro je upoznao španske nacionalne igre i folklor. Njegova umetnička i životna prekretnica, dolazak na čelo Imperatorskog ruskog baleta, obeležena je postavkom baleta Don Kihot, oživljavajući tako najlepše uspomene na Španiju. Muzika Ludviga Minkusa koja je „ostajala u ušima“, doprinela je uspehu i popularnosti dela. Dve godine kasnije, 1871, Petipa je postavio „klasičniju“ verziju ovog baleta u Sankt Peterburgu, tadašnjoj prestonici Rusije.  

Velika novina koju je Petipa uneo u svoju verziju „Don Kihota“ bila je – raskid sa prinčevima i natprirodnim bićima romantičarskog baleta i uvođenje na scenu ljudi iz naroda.

Aleksandar Gorski je drugi veliki koreograf koji je „vaskrsao“ Don Kihota. Obnovio je balet 1900. godine u Boljšoj teatru. Zadržao je libreto, raspored činova i scena, kao i muziku. Značajno je izmenio dramaturgiju baleta, po ugledu na savremene dramske produkcije spočetka 20. veka. Kao neumorni reformator, nije se libio eksperimenta, zazirao je od šablonskog. Podržavao je glumačku individualnost kod igrača, često je stavljajući iznad čiste tehnike. Novi estetski principisu se ogledali naročito u grupnim igračkim scenama. Uspeo je da kreira Kihota kao popularan, veseo balet koji obiluje igrama, kao san umetnika sa Severa o životu – Suncem razdraganom, kao san o Raju na zemlji gde svi žive dobro i o raznobojnoj Utopiji koju čovek nesvesno propušta.

Zahvaljujući velikom uspehu, predstava je preneta u Sankt Peterburg 1902, gde se i do dan danas izvodi. U Boljšoj teatru je Don Kihot kasnije postavljan nekoliko puta. Nastavljajući tradiciju ovog teatra, svi koreografi su sledili redakciju Aleksandra Gorskog.  Gorski je prvi shvatio da jebaletski ansambl aktivan učesnik koreografske drame, očekujući od svakog pojedinog igrača da igra prirodno.

Prvo predstavljanje Don Kihota u inostranstvu, u dosta skraćenoj verziji, izvela je trupa Ane Pavlove 1924. u Londonu. Balet Rambert je bila prva kompanija na Zapadu koja je ovaj balet uvrstila u svoj repertoar, 1962. U Beogradu je Don Kihota prvi put izveo Balet Narodnog pozoršta 1931. godine. Sledeće verzije su izvedene 1973. i 1988. Kao fundament klasičnog repertoara najvećih baletskih kompanija sveta, Don Kihot je postao kriterijum za kvalitet. Kaže se: „Kompanija koja može da igra Don Kihota, može da igra praktično sve balete“. To je bio jedan od osnovnih razloga za odluku Narodnog pozorišta u Beogradu da stavi na repertoar ovaj popularni naslov.

M. Dujaković

izvor:narodnopozoriste.co.rs
 
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:27

[You must be registered and logged in to see this image.]


LUDVIG MINKUS
(1826–1917)

Ludvig (Leon) Minkus, kompozitor baleta i violinista, rođen je u Beču 1826. Široj javnosti se predstavlja kao kompozitor u Parizu 1846. godine, sa baletom Pakita, koji je pisao zajedno sa Edvardom Deldeveom, u saradnji sa koreografom Žozefom Mazilijeom. Kao plod njegove saradnje sa koreografom Sen-Leonom, usledili su baleti: Fjameta (La Fiammetta, 1846) i Nemea (1864). Potom sarađuje sa francuskim kompozitorom Delibom na baletu La Source i komponuje muziku za još dva baleta sa Sen–Leonom: Le Poisson d’Or  i Le Lys. Odlazi u Rusiju 1853, kao dirigent orkestra kneza Jusupova u Sankt Peterburgu. Nastupa kao solista orkestra Boljšoj teatra u periodu 1861–1872. Predaje na Konzervatorijumu u Moskvi 1866–1872. Od1864. do 1871, Minkus je bio zvanični kompozitor baleta u Boljšoj teatru u Moskvi. U Sankt Peterburg se vraća 1871. i tu radi sve do 1891, kada je i konačno penzionisan. Nezadovoljan malim primanjima, kompozitor napušta Rusiju i odlazi u Austriju, gde umire 1917, u 91. godini života.

Usvojoj karijeri komponovao je više od 20 baleta među kojima su: Don Kihot, Pakita, Bajadera, Roksana, Kamargo, Banditi, Leptiri itd. Minkus je bio veliki majstor svog zanata, jer je dobro poznavao stilove baletske muzike svog doba. Njegova muzika je melodična i dopadljiva prema jasnim igračkim ritmovima.

izvor:narodnopozoriste.co.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:30

[You must be registered and logged in to see this image.]

VLADIMIR VASILJEV

Po okončanju školovanja u Moskvi, postaje član Boljšoj teatra 1958. godine. Interesantno je reći da je Vasiljev jedini dobitnik Grand Prixa-a u istoriji konkursa u Varni (1964).

Nakon debitovanja u Don Kihotu 1962. njegova karijera je neraskidivo vezana za ovaj naslov. Ostvario je preko 40 prvih uloga na scenama Boljšoj teatra i drugih prestižnih pozorišta širom sveta.
Postavljajući nove standarde muške igre, inspirisao je najveće koreografe Rusije i Zapada i stekao slavu internacionalne zvezde. Moris Bežar je  rekao: „Ja nikada nisam video igrača poput Vasiljeva. On ima sve : virtuoznost, tehniku, dramski talenat, višestranost i snagu".

Nastupao je sa partnerkama koje su najveće balerine sveta: Galina Ulanova, Maja
Plisecka, Alisja Alonso, Karla Frači. Ipak, najčešće je igrao sa svojom suprugom, takođe velikom zvezdom Boljšoj teatra, Ekatarinom Maksimovom. Baletska akademija iz Pariza proglasila ih je za najbolji baletski duet u svetu. Žizela, koju su igrali zajedno  na sceni Metropolitena u Njujorku 1990. bila je oproštajna klasična predstava nakon duge igračke karijere. Na istoj sceni nastupili su prvi put 1959. na prvom gostovanju Boljšoj teatra u Americi.

Antologijske su kreacije Spartaka i Ivana Groznog u Grigorovičevim koreografijama, kao i uloge u baletima: Don Kihot, Žizela, Romeo i Julija, Uspavana lepotica, Kameni cvet, KrckoOraščić, Petruška, Grk Zorba i mnoge druge.
Vasiljev koreografsku karijeru počinje u Boljšoj teatru 1971. postavkom baleta Ikar. Slede klasična remek-dela: Labudovo jezero, Žizela, Don Kihot, Pepeljuga,
Romeo i Julija, kao i baleti: Makbet, Anuta, Fragments of a Biography,
These Charming Sounds, I want to Dance, itd. Postavio je brojne balete u
pozorištima Rusije i inostranstvu. Svoju verziju Don Kihota postavio je u Moskvi, Njujorku, Tokiju, Napulju, Rio de Ženejru, itd.

Iskazao se uspešno kao operski i filmski reditelj. Sa poznatim italijanskim
rediteljem Frankom Zefirelijem, kreirao je Aidu u Operi u Rimu, milanskoj Skali i Areni u Veroni. Poslednjih godina, slikarstvo postaje njegov najdraži izraz i nastupio je na 11 samostalnih izložbi.
U periodu od 1995. do 2000. bio je umetnički i generalni direktor Boljšoj teatra. Nosi zvanje profesora Ruske državne akademije za pozorišnu umetnost i član je Ruske akademije umetnosti.

Nosilac je najviših nacionalnih i međunarodnih priznanja i nagrada: Narodni umetnik SSSR-a i Rusije, Lenjinov i Državne nagrade, Nagrade pariske baletske Akademije
„V.Nižinski" Najbolji igrač sveta, najviša UNESKO-ve nagrade „Pablo Pikaso", kao i Orden Lenjina, Orden rada sa crvenom lentom, Orden svetog Konstantina Velikog, Orden Ruske Federacije za domovinske zasluge, francuski Orden za nacionalne zasluge, Državni orden Litvanije, Državni orden Brazila i orden Slava Rusije.

Zanimljivo je napomenuti da je jednoj zvezdi u kosmosu dodeljeno ime Vasiljeva.

izvor:narodnopozoriste.co.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:33

[You must be registered and logged in to see this link.]


S A D R Ž A J

I ČIN – prva slika

Stanovnici španskog gradića uživaju plešući na glavnom trgu. Najlepša devojka je Kitri, ćerka imućnog i pohlepnog gostioničara Lorenca. Ona počinje da pleše, a uskoro joj se pridružuje Basil, berberin, najšarmantniji i najomiljeniji momak u kraju, kao i dve Kitrine najbolje drugarice.Lorenco svima kvari raspoloženje, jer se žestoko protivi tome da mu se ćerka uda za berberina. Iako se Kitri i Basil vole, on nije dobra prilika za udaju jer nikad nema ni prebijene pare.

Dolazi Gamaš, bogati plemić, po Lorencu idealni prosac. Iako pomalo budalast, jedan jak argument mu ide u korist: nikada nije švorc.

Nakon vedrog i poletnog španskog folklornog plesa - segidilje - ulaze vatrena igračica Mercedes, čuveni toreador Espada i njihova svita igrača i toreadora. Mercedes pleše između bodeža, a Espada izvodi zadivljujući ples s drugim toreadorima.

U jeku zabave u gradić stižu vitez Don Kihot i njegov verni sluga Sančo Pansa. Predstavljaju se začuđenim građanima i odlaze u gostionicu da se okrepe.

Ples na trgu se nastavlja. Don Kihot ostaje bez daha pred Kitrinom lepotom. U njoj “prepoznaje” Dulsineju, idealizovani ženski lik iz njegovog viteškog sveta. Očaran je ljubavnim duetom mladog para, i poziva Kitri da zaplešu menuet. Ples je prožet ljubomornim scenama i vragolastim promenama partnera.Mali skandal pruža priliku Bazilu i Kitri da srećno pobegnu. Sančo pokušava da odnese nešto hrane iz krčme, a da ne plati. Razbesneli gostioničar juri za njim i slučajno udari Gamaša. Kada otkriju da je mladi par pobegao, otac i prosac žele da pođu za njima, ali ih Don Kihot zaustavi svojim kopljem.

Druga slika

Don Kihot i njegov verni sluga Sančo Pansa lutaju dalje i u zoru stižu u ciganski logor, probudivši Cigane začuđene njihovim izgledom.

Iznenađenje biva još veće kada se vitez uznemiri, umislivši da je vetrenjača zli div. Napada je uprkos protivljenju njegovog sluge i Cigana. Nakon juriša, pada na tlo i onesvesti se.

Don Kihot sanja drijade, prelepa vilinska bića. Predvođene svojom kraljicom i Amorom, drijade ga okružuju i odvode do Kitri, u kojoj Don Kihot i dalje vidi svoju voljenu Dulsineju. Drijade, Amor i Kitri igraju za Don Kihota vilinski ples.

Nakon priviđenja, Don Kihot dolazi svesti i ugleda svog slugu kako ga očajnički traži. Sančo je presrećan što konačno pronalazi svog gospodara. Njegovom veselju i sreći pridružuju se i temperamentni Cigani plešući do jutra.

izvor:snp.org.rs


Poslednji put izmenio zjovan29 dana Sre 12 Okt - 14:40, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:34

[You must be registered and logged in to see this link.]

II ČIN – prva slika

Mladi se okupljaju u krčmi da se zabave. Kitri, Basil i dve devojke plešu, Espada im se pridružuje i takmiči se s Basilom. U rivalskom plesu, Basil oduševljava prisutne briljantnom igrom s čašama, ali atmosfera dostiže vrhunac kada Mercedes izvodi svoj vatreni ples.

U krčmu ulazi Lorencov sluga i upozorava zaljubljene da stižu razbesneli gospodar i naivni prosac. Njihov dolazak izaziva opštu gungulu. Gamašu nude drugu devojku, ali Lorenco insistira da bogati prosac oženi Kitri. Da bi to sprečio, Basil odglumi samoubistvo. Don Kihot – koji je u međuvremenu stigao – ubeđuje Lorenca da svoju ćerku da mladiću koga voli. Čim Lorenco pristane na to, Bazil „oživi“ i, želeći da podeli svoju radost, sve goste u krčmi časti pićem. Sada to može da priušti, jer je zet imućnog čoveka. Vesela grupa izlazi plešući, a Gamaš utapa razočaranje u piću.

Druga slika

Priča se nastavlja na glavnom trgu španskog gradića. Mladencima nakon venčanja svi čestitaju, više ništa ne može da pokvari njihovu sreću.

Sledi niz svadbenih plesova. Ističe se duet Kitri i Basila, poznat kao Gran pa-de-de (Grand pas de deux). Nakon dueta svi stanovnici gradića radosno plešu u čast mladenaca.

izvor:snp.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:44

[You must be registered and logged in to see this link.]


DON KIHOT NA BALETSKOJ SCENI

Velika dela svetske literature ne privlače samo slikare i muzičare nego i baletske umetnike - koreografe. “Vitez tužnog lica”, njegov verni Sančo Pansa i lepa Dulsineja bez sumnje bili su, i biće, veoma interesantni za svakog igrača i koreografa. Više njih postavilo je Don Kihota u 18. veku. Međutim, sva ta dela su više-manje zaboravljena, a Minkusova i Petipaova verzija, nastala u drugoj polovini 19. veka, koja je, verovatno, po libretu najudaljenija od Servantesa, ostala je da živi.

Petipa i Minkus upotrebili su Kihota i Sanča kao okvir za veliki baletski divertisman. Po tadašnjem shvatanju baletske umetnosti (1869! - godina premijere u Boljšom teatru) na baletskoj sceni nisu mogli da igraju stari i debeli. Takve uloge nisu igrali nego su ih glumili pantomimski. Priču je morao da nosi mladi par koji je mogao da igra varijacije i zaključni i obavezni Grand pas de deux. Zato je Petipa izmislio naivnu priču o mladoj devojci Kitri i siromašnom momku Basilu. Njihovi ljubavni
problemi su sadržaj baleta, a ne Don Kihot kakvog znamo iz Servantesovog romana. U starim baletima bila su izrazito razdvojena dva elementa: igre i pantomime kojom je objašnjavan sadržaj. Tek kasnije oba elementa sve više i više se prepliću, udružuju i u modernom baletu postaju jedno. Tu igrači igrom izražavaju priču i osećanja.

Pored glavnih uloga, Petipa je uneo i plemića Gamaša koji je sušta suprotnost lepom i mladom Basilu, Kitrine prijateljice, njenog oca, toreadore, Mercedes, Cigane... Priča koja se događa u Španiji dala je mogućnost da postavi neke efektne španske igre, a scene Kihotovog sna bile su pogodne za pravi klasični divertisman, obavezan u svakom starom baletu.

Kritičari su bili podeljeni. Neki su zamerali koreografu da se isuviše udaljio od Servantesa, a publika je primila balet s oduševljenjem. U čemu je, u stvari, privlačnost tog baleta?

Pre svega, to je velika parada igre. Ansambli, demikarakterne i karakterne varijacije slede jedna drugu. Na kraju još veliki vilinski divertisman i Grand pas de deux.

Uloge Kitri i Basila omogućavaju igračima da pokažu sve što znaju i sve što je u baletu najlepše i najefektnije. Igre, komične, tužne i vesele scene slede jedna drugu. Igrači mogu da se razigraju. Takve balete voli publika širom svih meridijana, pa i naša.

Savremene postavke nastoje da zadrže sve vrednosti starog baleta ali zahtevaju i promene kako bi balet približile današnjoj publici koja nema ni vremena ni strpljenja da sedi u pozorištu nekoliko sati. (I. Otrin)

izvor:snp.org.r
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:50

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 18:55



Kruno Cipci

PIPI DUGA ČARAPA

balet u jednom činu


[You must be registered and logged in to see this image.]


S A D R Ž A J

Raskršće, gužva, nespretni žandar ne uspeva da uspostavi red.
Dolazi Pipi, na neobičan način kao što je i sama neobična. Postavlja kućicu, a pomaže joj njen prijatelj Nilson, majmun.

Tri veoma otmene gospođe su se raspričale. Pipi im smeta i one žele da je utišaju, ali Pipi je zbilja neobična devojčica, jer čak ni žandar ne uspeva da joj utera strah u kosti. Tomi i Anika su lepo vaspitana deca pa im smeta kako se Pipi ponaša. No, oni su je ipak ubrzo zavoleli.

Pipi priča Tomiju i Aniki da je njen otac, veliki kapetan Evrazije, poglavica crnačkog plemena Tuka-Taka. Deca joj se dive zbog toga. Umorna, Pipi bi želela da spava, ali dva lopova znaju da Pipi ima mnogo zlatnika. Pitanje je: hoće li uspeti da joj ih ukradu?

Jutro je. Majmun Nilson pomaže Pipi pri jutarnjoj gimnastici i spremanju kuće. Tomi i Anika zovu Pipi u školu, ali, njoj se ne ide, njeno shvatanje škole i školskih obaveza je drugačije. Čajanka na kojoj su prisutne otmene gospođe, učiteljica i - Pipi. Cirkus.

Veličanstveni program - direktor cirkusa, klovnovi, igračica sa zmijom, akrobata i konjići, ali Pipi smatra da je njen konj mnogo bolji.Pipi je tužna, oseća se usamljenom, a onda od oca, kapetana Evrazija, dobija pismo s porukom - DOLAZIM.

[You must be registered and logged in to see this image.]


O  P R E D S T A V I

Ko je ta Pipi Duga Čarapa i šta ju je to učinilo toliko popularnom? U vreme kada su devojčice u knjigama bile uglavnom uredne, poslušne i tihe, Pipi "veća od života" pojavila se kao neželjeni šok za mnoge roditelje, ali i kao dašak svežine za mnoge druge. Pipi je jača od svih,samodovoljna, ne odgovara nikome i vodi život prepun avantura. Ukratko,ona ne poznaje reč "dosada". Pošto ima devet godina, lako je shvatiti zbog čega je toliko privlačna najmlađima.


R E Č  K O R E O G R A F A  I  R E D I T E LJ A

KAKO SA RODILA BALERINA PIPI

Pre mnogo (uff, zbilja mnogo) godine pozvao me direktor Opere i Baleta u Mariboru i rekao: Druže Iko, (tada smo svi bili drugovi) trebamo hitno jedan balet za decu. Premijera mora da bude sledećeg meseca! Malo sam se sledio, ali zapovest je zapovest (direktori su bili autoriteti), i krenuo na posao. Setio sam se, da sam pre nekoliko nedelja kupio svojoj najmlađoj sestri knjigu priča o Pipi Dugoj Čarapi. I mene su oduševile te priče o neobičnoj Pipi. Pozvao sam svog poznanika, kompozitora Kruna Cipcija i on se oduševio. Napravili smo dramaturški kostur baleta i krenuli na posao. Ja sam mu iz Maribora u Ljubljanu slao sadržaje pojedinih slika, on mi je obratnom poštom slao klavirske izvode muzike, koju sam odmah koreografisao. Poštari su tog meseca bili veoma zaposleni. Amo-tamo, balet je rastao i kroz mesec dana bila je premijera. Orkestar - i dirigent - bili su u panici, jer su poslednje stranice partiture stigle tek DVA dana pred premijeru. Ali, premijera je bila izvanredna, oduševljenje igrača, publike i kritike bilo je zarazno. I od tada Pipi ne silazi s baletske pozornice. Zašto? Priče o Pipi, toj neobičnoj devojčici, su priče našeg detinjstva. Svi bi mi hteli (priznali ili ne) da ostanemo u suštini deca, kakvi smo bili. Da smo jaki i osetljivi istovremeno, da smo sposobni da se uhvatimo u koštac sa svim problemima, da u nama nema mržnje i neprijateljstva, da smo čisti i nevini kao što smo bili. Da imamo neuobičajene sposobnosti, da živimo u fantastičnom svetu, a ne u svakodnevnom koji je pun borbe za život, mržnje i razmirica na koje ne možemo uvek da reagujemo pravilno. Zato Pipi ostaje simbol naše čežnje i nostalgije.

Da takva Pipi živi, neka kaže podatak da je sadašnja premijera DESETA postavka ovog baleta - u Mariboru, Novom Sadu, Ljubljani, na televiziji, u Kijevu, TREĆA u Novom Sadu. Svaka od njih je malo drugačija, svaka balerina ima svoje viđenje Pipi, ali osnovica priče ostaje ista. Zato je to balet za decu od pet do devedeset pet godina.

Iko OTRIN

[You must be registered and logged in to see this image.]





I Z V O D I  I Z  K R I T I K A

Iko Otrin je majstor pantomime i komike koju s merom ume da koristi u svojim koreografskim zamislima, tako da u mnogim plesnim kombinacijama igračkih partija provejavaju komične scene bliske dečijem poimanju Solistkinja novosadskog baleta Mirjana Drobac, kao i njena mlađa koleginica Jelena Lečić, koje igraju Pipi, svojim autentičnim izgledom, šarmom i energijom svojstvenim devetogodišnjoj devojčici, svaka na svoj način, veoma doživljeno i dramski sugestivno, sa puno životnih detalja, interpretiraju njenu vragolastu prirodu.

Snežana SUBIĆ, Dnevni


I S T O R I J A T

PIPI DUGA ČARAPA NA SCENI SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA

Premijera 12. septembra 1978.

Muzika Kruno Cipci, libreto prema priči Astrid Lindgren Iko Otrin, koreograf i reditelj Iko Otrin, kao gost, Maribor, scenograf i kostimograf Mirjana Stojanović-Maurič, muzika s magnetofonske trake Orkestar RTV Ljubljana;
lica: Biljana Maksić / Tereza Čebski (Pipi), Apostol Hristidis (Kapetan Evrazije), Ignjat Ignjatović (Nilson, majmun), Nikola Uzelac (Nilson, majmun, Lopov), Dobrila Novkov / Amalija Uzelac (Anika), Rastislav Varga/ Bela Kurunci (Tomi, Lopov), Živojin Novkov / Vladimir Čebski (Žandar, Crnac) i dr.

Od sezone 1978/79. do sezone 1981/82. ukupno odigrano 90 predstava pred 30814 gledalaca.

Premijera 12. aprila 1984. (obnovljeno kao premijera)

Koreograf, reditelj i libretist Iko Otrin, scenograf i kostimograf Mirjana Stojanović-Maurič, repetitor Nedelko Helmut; uloge: Julijana Dutina /Gabriela Teglaši (Pipi), Apostol Hristidis (Otac), Dragan Vlalukin /Nikola Uzelac (Nilson), Dobrila Novkov / Amalija Petrić (Anika), Rastislav Varga / Bela Kurunci (Tomi), Živojin Novkov / Vladimir Čebski
(Žandar), Mira Ruškuc / Leonora Miler-Hristidis / Nada Bikicki /Magdalena Gikovski / Ilinka Grnja / Ljubica Klinar (Tri dame), Tatjana Pandurović (Učiteljica).

U sezoni 1983/1984. odigrano 12 predstava pred 3992 gledaoca.


izvor:snp.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 19:10

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 19:19

FORUM ZA NOVI PLES

ŠAMPANJAC I JAGODE


Koreografija: Rosana Hribar i Gregor Luštek, Slovenija
Izbor muzike: Rosana Hribar i Gregor Luštek, Slovenija
Kostimograf: Marina Sremac
Idejno rešenje scenografije: Rosana Hribar i Gregor Luštek (Slovenija)
Asistenti koreografa: Jasna Kovačić i Olivera Kovačević Crnjanski

Izvođači: Jelena Marković, Frosina Dimovska, Bojana Matić, Sonja Batić, Sara Tošić, Jelena Alempijević, Ivan Đerković i Dušan Murić

Majstor svetla: Mladen Bukarica i Tihomir Boroja
Majstor tona: Dušan Jovanović
Saradnik na realizaciji scenografskog rešenja: Željko Piškorić
Korepetitor: Zoltan Gajdoš
Inspicijenti: Ivan Svirčević i Tanja Cvijić
Dizajn plakata: Gordana Novkov

Trajanje: 45 min

Automatizmi funkcionisanja tela omogućavaju beskrajni niz prilagođenja vidljivim i nevidljivim elementima stvarnosti. Fragmenti nastali kroz interakcije uma i tela, refleksne reakcije tela na razne vrste podsticaja – svesne i nesvesne, pretvaraju se u nove udove, nove sinapse i stvaraju nove mozaike smisla. Polazeći od temeljnih dualizama (muško – žensko, spoljašnje – unutrašnje, čisto –prljavo...) sortiramo, rekombinujemo, usložnjavamo, sakrivamo golo, diferenciramo, formatiramo... gradimo mnoštvo prelaza, nijanse duge koja i pored (ali i zbog) sve šarenijih boja, postaje elegantno sivilo.

Potražnja za jeftinim (ili skupim) čudima u nijansama sivog stvara neonski osvetljenu želju i provocira u sebe zapakovan nežni proizvod odricanja od života. Života koji dospeva na rasprodaju! Lifetime warranty gratis


[You must be registered and logged in to see this image.]

Rosana Hribar i Gregor Luštek su istaknuti predstavnici generacije igrača koji su rođeni početkom sedamdesetih godina, značajni su članovi slovenačke plesne scene i saradnici ključnih autora savremene plesne umetnosti.

Rosana i Gregor su svež i dinamičan koreografski tandem, članovi Ljubljanskog plesnog teatra (PTL). Zajedno stvaraju i igraju dugi niz godina, i za svoj koreografski rad dobili su više međunarodnih priznanja.

[You must be registered and logged in to see this image.]


DVA NOVA POGLAVLJA

O Forumu za novi ples

Započinjući pre bezmalo jedne decnije svoju misiju u okvirima Baleta Srpskog narodnog pozorišta, Forum za novi ples je u prvi mah dočekan raširenih ruku – i u vlastitoj kući, i u stručnoj teatarskoj javnosti, sklonoj afirmaciji savremene igre. Forum su ponajpre podržali oni koji su bili svesni potrebe da duboki tragovi koje je drugačiji umetnički senzibilitet scenskog tragalaštva ostavio na evropskim i svetski scenama od konca sedamdesetih godina prošlog stoleća do samog početka novog milenijuma napokon ozbiljnije "zapara" i površinu ovdašnjeg teatra.

U to doba tvorcima Foruma na ruku su išle opšta atmosfera poleta koja je usledila nakon mračnih devedesetih, osećaj naglo stečene slobode koja je na umetničkom planu nagoveštavala nadu da će namah, preko noći, sve biti izmenjeno, pa i da će rad koji podrazumeva slobodnu istraživanja postati moguć i u po prirodi krutoj instituciji kakva je nacionalni teatar. Tada je započet period priprema – dugih, postepenih i, razume se, odveć sporih sa stanovišta nestrpljenja autora koncepta Foruma.

Pripreme su podrazumevale rad sa koreografima koji su ovdašnje baletske igrače uvlačili u svetove drugačijih plesnih tehnika, novi senzibilitet i pogled na svet umetničke igre. A taj svet je bio smešten u granične prostore koji razdvajaju (ili možda spajaju) klasičan balet, neoklasiku,performans, fizički teatar, slobodan, naizgled nekontrolisan pokret kojim se fizikus tela oslobađa cerebralne kontrole (kao što je Kiš "tumačio" trkače sa Veličkovićevih slika, grafika, crteža i skica), hip-hop dance, prefinjeno artikulisanu repetativnost plesnog vokabulara Pine Bauš, egzotične tragove igračkih (pa i borilačkih) tehnika Dalekog Istoka, baš kao i setna sećanja na odbleske koreodramskih interpretacija proze Dirasove ili Prusta...

Bila je tu, pored ostalog, dakle na delu i slutnja nečeg tada za nas ovde, prethodno osuđene na čamotinju izolacije, naročito izazovnog – snažnog podsticaja da se iskorači iz zanemelosti igračke pozicije u stvarnost koja pokret upotpunjuje glasno izgovorenom rečju.

Ove pripreme postepeno su sazrevale kao što bubri čir koji bi nagrizao zdravo unutrašnje tkivo kada ne bi probio površinu epitela. Usledile su,dakle, predstave – Spoljašnji i unutrašnji krugovi Jensa van Dala, pa Fragmenti Olivere Kovačević Crnjanski i Saše Asentića, zatim Jezik zidova Gaja Vajzmana i Roni Haver, te Osmeh uma Galine Borisove.

Umeđuvremenu, kako su se ređali uspesi Foruma za novi ples (dva učešća na Bitefu, kao i nagrada na ovom ali i na drugim inostranim festivalima,serije uspešnih gostovanja i mnoštvo kritika u superlativima), paralelno je smalaksavalo oduševljenje njihovim radom u samom SNP-u. Odjednom je, na domaćem terenu, trebalo dokazivati da Forum nema naum da ukida Balet ili preoblikuje njegove klasične, "bele" konture, valjalo je iznova objašnjavati smisao pokretačkog potencijala igrača angažovanih u predstavama Foruma i tumačiti značaj teatarskih istraživanja. No, to je ona ista stara, dobro poznata i, dakako, dosadna priča o nama samima...

Značajan podsticaj radu Foruma stigao je – a odakle bi drugo – sa takozvane alternativne umetničke scene. Taj je podsticaj bio i direktan i posredan, jer je Saša Asentić participirao i neposredno u dve Forumove produkcije (Fragmenti, Osmeh uma), postao je stalni, neformalni konsultant ove "trupe", a blagodareći saradnji Srpskog narodnog pozorišta i organizacije Per.Art, koju vodi Asentić, te zajedničkoj organizaciji Balkan dance platforme, Forum je uspostavio kontakte koji su, evo, rezultirali saradnom pretočenom u najnovije prestave.

Pred publikom su dve nove predstave Foruma za novi ples – Duet 012 (Raznolikost mišljenja je divna) i Šampanjac i jagode (Lifetime warranty gratis) Rosane Hribar i Gregora Lušteka, spojene u celovečernji plesni program, aipak međusobno različite. Kao uostalom što se i sve prethodne Forumove produkcije razlikuju jedna od druge. No to i jeste smisao misije koju je sebi odredio Forum za novi ples, jer kada njihove predstave počnu da liče jedna na drugu, kada postanu deo istog umetničkog "rukopisa", biće do nedvosmislen znak da je njihove priča ispričana do kraja.


Dakle, to be continued...
Aleksandar Milosavljević




izvor:snp.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 19:42

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 19:45

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 19 Okt - 18:54

O srpskom baletu koji je postideo Engleze


Predstave kao što su „Kopelija“ (prvo izvođenje 1924), „Labudovo jezero“(1925), „Žizela“ (1926), „Uspavana lepotica“ (1927), sve do danas su, sa povremenim kraćim pauzama, stalno na repertoaru Narodnog pozorišta. U periodu do Drugog svetskog rata na sceni je sa uspehom izvođene i (prenesene) čuvene koreografije Mihaila Fokina „Šeherezada“, „Silfide“, „Polovecke igre“, „Žar ptica“, „Petruška“, „Don Žuan“, „Zlatni petao“; koreografije Leonida Mjasina „Trorogi šešir“, „Ljubav čarobnica“, „Čoveki kob“, te koreografije Borisa Romanova „Tamara“, „Balerina i banditi“,„Bolero“ i Dejvida Lišina „Frančeska da Rimini“...


O Stevanu

[You must be registered and logged in to see this image.]
Стеван Христић (1885-1958)Рођен је у Београду као старији син министра и дипломате Косте Христића (1852-1927) и Лепосаве рођене Живадиновић.
Био је унук председника Владе Николе Христића (1818-1911).



Hristic je, po oceni strucnjaka, na prvom mestu bio stvaralac, kompozitor, dok je posao, i znacaj, dirigenta sam izuzetno voleo. Veoma je rado dirigovao, a posebno je nastojao da uvek diriguje svoja dela i od toga nije odustajao.Postoji svedocanstvo o tome da su ga prijatelji molili da na premijeri "Ohridske legende" ustupi mesto drugom dirigentu kako bi uspeh predstave bio sasvim siguran. On je samo odgovorio: "Ako sam znao da napisem, mislim da cu znati i da dirigujem."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bogati su i raznovrsni izvori inspiracije Hristićeve „Ohridske legende",srpskog i jugoslovenskog nacionalnog baleta, izvedenog u jednočinoj verziji 1933, a u četvoročinoj 1947. godine u Beogradu...

Posle ogromnog uspeha na premijeri 1947. godine, dok se jos u sali prolamao aplauz, prijatelji su dosli da cestitaju Hristicu na pozornici.On je pobednicki i pomalo zajedljivo rekao: "Vidite da je 'Legenda' tako dobro napisana, da cak ni Stevan Hristic nije mogao da je upropasti."

"Ohridska legenda" je obisla mnoge pozornice sveta i bila svugde primljena sa velikim uspehom. izvedena je vise od 1200 puta. O tom uspehu svedoce mnoge kritike napisane u listovima sirom Evrope. "... 'Ohridskoj legendi' nas je privukla njena melodicna i temperamentna, duboko nacionalna muzika, poezija i romantizam sadrzaja, izrazajnost, muzevnost i lepota narodnih igara i mogucnost da se
kombinuje sa klasicnom igrom..." (Moskva, 1958. godina).

Sam kompozitor o svom delu kaze: "Gledao sam pre svega da napisem tako da bude jasno i pristupacno. Da ga razume sira publika, da na nju sto snaznije deluje, a da njegova tehnicka obrada zadovolji onih deset-petnaest strucnjaka sto ce biti tamo... Umetnost ozivljuje samo kroz ljude kojima se pruza...".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rusalke i Vila Biserka , čudotvorni mač i čudotvorni prsten, mitska borba junaka Marka, devojka- gugutka i grlica,Zvezda Danica i njene pratilice, div-stražar .....otelotvoreni su kroz Stevanov stvaralački duh na osnovu priča iz detinjstva i slovenskih predanja.Najpoznatiji tumač glavne junakinje  Biljane u posleratnom periodu bila je Mira Sanjina

U  članku "Srpsko kolo" Aleksandra Fortunata (Comoedia No 3, od 15. IX 1924) autor piše o kolu kao o direktnom nastavku praigre indo-evropskih naroda a povodom „novog baleta, u kome je siže uzet iz prošlosti našeg naroda, a koreografski deo izrađen na osnovu narodnih igara. ...

Za buduću „Ohridsku legendu", koju je kompozitor u spisku svojih dela iz
dvadesetih godina, navodio i kao „Grlicu",dali su nacrte dekora i kostima dva slikara, tada angažovana u Narodnom pozorištu, Jovan Bijelić  i Vladimir Zedrinski, da bi ih kao svoja uspela ostvarenja prikazali sa drugim svojim radovima a i sa drugim svojim kolegama, u Parizu, na čuvenoj Art Déco izložbi 1925. godine.

Posle boravka u Moskvi 1910/11. godine, Hristić obnavlja poznavanje ruskih baleta u Beogradu i kao dirigent, izvodeći „Labudovo jezero" 1925, „Uspavanu lepoticu"1927.  i „Rajmondu" 1928. godine. Za jugoslovensku premijeru „Lepotice" u Beogradu, bilo je na scenu Narodnog pozorišta stavljeno u svakom pogledu sve najlepše i najbolje.0 tako nečemu u to vreme London nije mogao ni da sanja !

Bilo je i poređenja druge vrste: nepotpisani autor u Yugoslav Ballet in Edinburgh, odajepriznanje Hristićevom baletu rekavši kako je „Ohridska legenda" jedan poduhvat na nivou koji može da postidi engleski balet

Ako je u bilo kakvim relacijama Hristićeva "Legenda" dočekala da bude upoređivana sa jednim od vrhunaca muzike Petra Čajkovskog (Uspavanom lepoticom), kao i sa vrhuncem ruskog carskog baleta — to znači mnogo. Ako to upoređenje čine Englezi — to je takođe vrlo mnogo. Treba imati u vidu da je „Sleeping Beauty" koju je trupa Ballets Russes Djagiljeva, u proširenom sastavu i nezamislivom sjaju izvela u Londonu 1921. godine, polazna tačka nastanka britanske baletske umetnosti, a da  isto delo prikazano domaćim snagama 1939. i 1946 godine, predstavlja i dandanas izvođački primer za ugled koji je po ruskom uzoru postavio engleski Kraljevski balet.

„Ohridska legenda" je izdržala i jedno direktnije poređenje i to sa delom Igora Stravinskog „Noje i potop" (Noah and the Fludd), kada su se oba baleta našla na američkoj televiziji juna 1962. godine.(  Looking at Television with Ann Barzell, The Dance Magazine, New York, Aug. 1962,  Autorka konstatuje da je Hristićev balet jasniji, logičniji (more predictable) od „Noja", baleta-oratorijuma Stravinskog. )

izvor:forum.krstarica
Nazad na vrh Ići dole
jovana27

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 656

Učlanjen : 09.10.2011


PočaljiNaslov: Re: Balet   Pet 13 Jan - 22:17

[You must be registered and logged in to see this image.]


Светлана Захарова (рус. Светлана Юрьевна Захарова) је руска примабалерина, првакиња Бољшој театра. Рођена је у Луцку, у Украјини 10. јуна 1979. године. У сезони 2008/2009. Миланска скала, где наступа као стална гошћа, доделила јој је звање примабалерине асолуте. Тренутно је једина активна балерина која носи ово звање, највише у балету.

Плесом почиње да се бави у шестој години, када ју је мајка уписала у
локални студио, где се играо фолклор. Када је имала десет година,
примљена је у Кијевски
кореографски институт где започиње да учи класични балет. Иако је током
прве године имала прекид, јер је због службовања свог оца који је војно
лице породица одлазила из Кијева, полаже прву годину и наставља
школовање.

На балетском такмичењу у Санкт Петербургу
осваја друго место и добија понуду да настави школовање у Вагановој
академији, која је и била организатор смотре. Понуду прихвата, и већ као
ученица добија солистичку улогу у Маријском театру.

Каријеру започиње још као ученица, солстичком деоницом Краљице Дријада у
балету Дон Кихот. У наредном периоду осваја готово комплетан први фах
улога класичног балета. Матична кућа је уврштава у поделе и на
гостовањима, у многим крајевима света.

У мају 2003. прелази у Бољшој театар, на позив Владимира Васиљева. Публици се у својој новој компанији прво представила улогом Жизеле.

2007. је на парламентарним изборима изабрана за депутата у руској Думи, а
изразила је и жељу да једнога дана постане министарка културе.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45990

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Čet 23 Feb - 10:46



[You must be registered and logged in to see this link.]


Nazad na vrh Ići dole
Mina16

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2063

Učlanjen : 01.04.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Pon 2 Apr - 17:15

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Mina16

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2063

Učlanjen : 01.04.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Pon 2 Apr - 17:17

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Mina16

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2063

Učlanjen : 01.04.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Pon 2 Apr - 17:18

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Mina16

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2063

Učlanjen : 01.04.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Pon 2 Apr - 17:19

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Ballerina

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3225

Učlanjen : 16.07.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 17 Jul - 23:43

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Ballerina

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3225

Učlanjen : 16.07.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 17 Jul - 23:44

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Ballerina

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3225

Učlanjen : 16.07.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 17 Jul - 23:45

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Ballerina

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3225

Učlanjen : 16.07.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 17 Jul - 23:47

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sub 5 Jan - 21:20

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Balet   

Nazad na vrh Ići dole
 
Balet
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Balet
» Balet
» Istorija plesa
» Boljšoj teatar
» Narodno pozorište u Beogradu
Strana 2 od 30Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 16 ... 30  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Ostala umetnost-