Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Balet

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 15 ... 30  Sledeći
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Balet   Uto 11 Okt - 18:50

BALET


Prvi počeci savremenog baleta javljalju se u Italiji u XV vijeku odakle sredinom XVI vijeka prelaze u Francusku . Balet se usavršio u Francuskoj, odkle se proširio i u druge zemlje. U početku razvoja, plesne scene izvodili su maskirani igrači,a kasnije se razvio dvorski balet kao jedinstvo igre, vokalne i instrumentalne muzike i govornog teksta .

Osnivanjem baletskih škola, od 1661.god. počinje istorija klasičnog profesionalnog baleta u kome se insistira na čistoti pokreta i virtuozitetu, izražajnosti, pantomimi i lirskoj osjećajnosti . To je zamjenilo dotadašnje strogo konvencionalne geometrijske pokrete i nemotivisan tok igračke radnje.

Romantični balet, inspirisan bajkama i legendama, interpretiran je klasičnom baletskom tehnikom u koju sve više ulaze elementi temperamentnih narodnih igara .

Do 1720-ih godina balet je počeo da se prikazuje u operama širom Evrope i žene su počele da izranjaju kao zvijezde.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ženski kostimi su postali lakši od teških dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamjenjene nježnim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteča helanki, je postala sastavni dio kostima kako su suknje postajale sve kraće da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku tutua.

Uvođenje baletanki u balet, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je igračima da se podignu na vrhove prstiju, što je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svako vrijeme stvara svoju umjetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje njeguje, razvio moderan balet. On traži slobodnije i bogatije pokrete tijela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osjećanja i težnji današnjeg čovjeka i njegovog života.

Početkom XX vijeka Sergej Djagiljev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike. Koristeći estetske komponente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek: od igračkog egzibicionizma preko usavršvanja klasičnog akademizma do revolucionarnih baleta sa ideološkom sadržinom.



izvot:znanje








Poslednji izmenio zjovan29 dana Uto 11 Okt - 22:39, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 19:11

Balet je jedna od najstarijih plesnih tehnika koja je temelj svim ostalim plesnim stilovima.


[You must be registered and logged in to see this image.]

   
Balet karakteriziraju stroge forme tijela i otvoreni položaj stopala, što znači da je cijela noga zarotirana iz kuka prema van za 180 stupnjeva.


   Baletna tehnika ne poznaje upotrebu sile i naglih pokreta. Svi pokreti moraju biti kontrolirani i ne smiju se izvoditi sa zgrčenim mišićima, već istegnutim u «daljinu».

   Elementi koji se uvježbavaju su veliki i mali čučnjevi, istezanje i dizanje nogu, rad stopala, različiti nagibi i rotacije tijela, različite vrste okreta i skokova koji se mogu izvoditi iz velikoga ili malog čučnja, s obje ili jedne noge i sl.

   Balet nije samo za profesionalce, već je i izvrsna aktivnost za rekreativce.

   Razlika između rekreativnog i profesionalnog bavljenja plesom je samo u tome što rekreativci izvode manje komplicirane  elemente. Rekreativci također ne moraju imati stupanj otvorenosti do punih 180 stupnjeva, već onoliko koliko to dopuštaju individualne prirodne predispozicije tijela.



izvor:demo.ctk-rijeka.hr
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 19:24



Povijest klasičnog baleta i plesa uopće





   Balet nije zasebna plesna umjetnost već je neizbježna stepenica u razvoju plesa.

   Počeci plesa

   Ne znamo pouzdano kada je čovjek počeo plesati, no možemo pretpostaviti da je to bilo negdje od samih početaka. U gotovo svim sačuvanim plemenskim kulturama nalazimo plesove koji nisu tek spontani izljevi osjećaja (veselja, bijesa...), nego su to uobličene, ritmizirane sekvence koje se izvode na odabranom mjestu s nakanom da proizvedu naročiti dojam na one koji gledaju. U starije doba najčešće su to
   bili rituali kojima se molilo bogove da podare kišu, bogatiji urod, povećanje plemena i sl.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Prve organiziranije plesne forme

   Grčko kazalište upućuje nas na prikazivanje koje se sastojalo od pjesme i plesa, i bilo je sastavni dio dionizijske proljetne svetkovine. U početku je proslava bila improvizirana, no s vremenom su se počele izvoditi složenije pjesme i plesovi, da bi nakon toga započela takmičenja u prikazivanjima. Grupe koje su sudjelovale u takmičenju uvježbavao je «choregus», iz čega se korijeni današnja riječ «koreograf», a nastupale su u «orchestru», kružnom plesnom prostoru teatra na otvorenom.


   Razvoj profesionalnog plesa


Profesionalni ples se razvio u Rimu, a prikazivao je tragedije ili mitove u solo izvedbi. Pomoću odgovarajuće muzike, s mnoštvom kostima i maski, plesač bi uzastopce portretirao sve moguće likove upletene u njegovu priču. Dojam bi pojačavao okretima, uvijanjima, nagibima i skokovima. No iskazivanje fizičke vještine nije bio primarni cilj. Zadatak plesača je bio da pokaže ljudsku narav i emocije u svoj njihovoj raznolikosti: ljubav i gnjev, mahnitost i bol, sreću i tugu,
   ljubomoru i sl. Za ples je neobično značajan čimbenik tehnička vještina izvođača. Plesač stalno proširuje raspon svojih mogućnosti, u nastojanju da ovlada pokretima koji bi bili viši, brži i savršeniji od dotad viđenih. Da bi mu se u tome pomoglo, njegovo se školovanje produljilo i produbilo, te je u oblikovanju snage, fleksibilnosti i koordinacije ono postalo sistematičnije.Svaka epoha je obogatila plesni vokabular,
   osiguravajući narednom naraštaju koreografa obilniju građu.


   Ples u srednjem vijeku


[You must be registered and logged in to see this image.]

   Postoje i zapisi o putujućim zabavljačima, uključivo i plesačima, koji su u srednjem vijeku uveseljavali plemstvo po dvorovima, a kasnije je pučke zabave preuzelo plemstvo. Crkvene vlasti su, nastojeći ukinutu poganske obrede, uvidjele da je gotovo nemoguće iskorijeniti tradicionalne forme, premda im je uspjelo lišiti ih njihova izvorno magijskoga značenja.

   Početak temelja klasičnog baleta




   U ranom 16. stoljeću u Italiji, prvi puta se spominje naziv balletti, koji je označavao figuralni ples. Iako je svaki ples imao neku temu, s drugim ga je plesovima povezivao jedino opći mitološki karakter sadržaja.

   U osnovi su balletti bili scenski prilagođene verzije društvenih plesova toga doba. Neki su proizašli iz dvorskih protokola, a drugi iz zabava seljaka. Uz ballette se javljaju i tekstovi s uputstvima koja su imala precizirati broj izvođača koji sudjeluju
   u plesu, te jesu li su oni svrstani u parove ili poredani u liniju.

   Krajem šesnaestog i početkom sedamnaestogstoljeća tekstovi postaju sve precizniji i daju nam jasno tumačenje pravilnog položaja plesačevih stopala na početku koraka, kao osnove iz koje se razvilo pet pozicija klasičnog baleta. Ilustracije pokazuju da su stopala okrenuta od tijela – ne do te mjere da bi bila potrebna neka naročita gipkost, no dostatno da bi to djelovalo otmjeno. Tu je začetak baleta otvorenih pozicija nogu.

   Premda su koreografi bili profesionalci, ballette su izvodili amateri - dvorani za zabavu svoga staleža. Zbog toga su koreografi, svjesni ograničenih sposobnosti svojih učenika – izvođača, jednostavne korake slagali u zamršene obrasce tako da bi ipak bili zanimljivi.

   Koreografi su znali da publiku ne mogu zadiviti koracima, koje izvođači ni ne znaju vješto izvesti i koji se iz gledališta ionako dobro ne vide, nego tlorisom – složenim geometrijskim oblicima koji bi se sastavljali, rastvarali i ponovo sastavljali.

   Baleti se nisu izvodili na uzdignutim pozornicama, već u središnjem prostoru velikih sala, dok je publika sjedila u povišenim galerijama koje su se protezale uzduž triju strana plesnog prostora.


   17. stoljeće / razvoj baleta u klasičnom smislu





   Balet se u klasičnom smislu razvio u Francuskoj. Najčuveniji plesač sredinom sedamnaestog stoljeća bio je Louis XIV; odjeven kao Apolon, Kralj – Sunce vladao je francuskim i europskim baletom.

   Sada je i obična publika koji puta smjela prisustvovati izvedbama, a u nekim izvedbama su se pojavljivali i profesionalci. No balet je i dalje ostao sredstvom koje je prvenstveno imalo služiti plemstvu. Kada je napustio scenu, Louis XIV. je osnovao školu za osposobljavanje plesača. Isprva su svi plesači bili muškarci, a s vremenom se pojavljuje i nešto žena.


   18. stoljeće/odvajanje plesa za zabavu od profesionalnog plesa


[You must be registered and logged in to see this image.]

   U osamnaestom stoljeću je točno pobrojano svih pet pozicija, sve je veći naglasak na otvorenosti, pa se sada stopala postavljaju tako da tvore pravi kut. Plesalo se na sceni, a publika je sjedila ispred plesača. Tlorisi nisu više bili vidljivi, već u prvi plan dolaze pokreti.

   Skokovi postaju sve češći i pojavljuje se mnoštvo pirueta.

   Proširio se jaz između društvenog i teatarskog plesa, za scenu je norma bila nešto slobodnija. Suknje balerina se skraćuju na visinu do gležnja kako bi i one mogle izvoditi skokove, a cipele na petu se zamjenjuju cipelama bez pete radi čvršćeg pliea prije skoka. Kasnije se suknje i korzeti zamjenjuju jednostavnom laganom haljinom. No muškarci su u baletu i dalje nadmoćniji.


19. stoljeće/završna faza konačnog oblika forme klasičnog baleta



[You must be registered and logged in to see this image.]


   U devetnaestom se stoljeću plesne predstave počinju stvarati za manje elitnu publiku – za srednju klasu u usponu.

   Noge se otvaraju do punih 180 stupnjeva, a baletni je klas progresivan niz vježbi, počevši od jednostavnih pokreta, pa sve do najsloženijih skokova i okretaja.

   Sistematično vježbanje pospješio je brz napredak tehničke vještine. Žene su počele plesati na vrhovima prstiju. U početku je to bila tek trenutna poza, onda nekoliko brzih koraka, a potom još nekoliko. S vremenom je balerina naučila kako da opšivanjem pojača vrhove svojih papuča kako bi je one bolje podupirale (špice su se pojavile mnogo kasnije).


   Balet danas



   Krajem devetnaestog i u dvadesetom stoljeću struktura postaje savršeno precizna i ističe se ljepota linije. Solo plesovi, poznati kao varijacije' sada se uvijek grade na nekom motivu ili su inspirirani nekom posebnom osobinom plesača za kojeg su bili
   kreirani.Pas de deux uvijek sadržava propisan adagio za oboje plesača, varijaciju za svakog posebno, te tehnički briljantan allegro. Fouette, šibajući okret, doživljava svoj razvoj i ubrzo ih je većina plesačica uspjela izvesti trideset i dva na špici.

   Muškarci se vraćaju plesu i sada muško – ženska zastupljenost postaje ravnopravna.To je i doba š***** kao zasebnih papučica koje se razlikuju od mekanih.


   Vrste i forme balet


   Kao i ostali plesovi, balet može grupni nastup ili solo izvedba. Postoje baleti s radnjom ili bez nje, pa je i muzika programska ili apsolutna; istina, igrači katkad tumače i apsolutnu muziku programski. Sadržaj jednog baleta


       Najpoznatiji i najizvođeniji klasični baleti

   
   "Labudovo jezero", "Uspavana ljepotica","Romeo i Julija","Don Kihot", "Pepeljuga"."Petruška","Ohridksa legenda" i mnogi drugi.

izvor:demo.ctk-rijeka.hr
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 20:24


Balet U Francuskoj


[You must be registered and logged in to see this image.]

Pod uticajem struje romantizma u literaturi i ostalim granama umjetnosti u prvoj polovini XIX vijeka, i balet zadobija odlike romantizma, u prvom redu to samim predmentima baletskih sadržaja , zatim i po stilu samog izvođenja igre. Taj romantični stil dostigao je najviši izraz u baletima ''Silfide'' od F. taljonija, sa muzikom Šnajhfera (1832) i '' Žizeli'' od Sen- Žorža , Teofila Gotijea i Koralija,muzika od A.Adama (1842 Beč). Oba baleta rađena su za Marju Taljoni.

Francuska škola klasičnog baleta prvih decenija XIX vijeka još se i dalje usložava. Noverov zahtjev potpunog izvrtanja nogu ustranu iz kukova pri tehničkom treningu,postaje opšti princip i pri baletskom scenskom izvođenju tek oko 1825. godine.Tome pridolazi još i pronalazak uzdizanja baletske igračice na palce,koje jedni istoričari pripisuju u piruetama balerini Ani Hajnel iz Šutgarta, dok ga drugi pripisuju Mariji Taljoni u arabesku i atitidi, a treći feni Elsler u parkuru početkom XIX vijeka.

Glavne odlike baleta XIX vijeka

jesu ove:


U igri balerina dominiraju prsti ,najpre u prelazu scenskog prostora(parcour) zatim u raznim kombinacijama koraka,najzad kao vrhunac u pirueti i fueteu.Duboku plije
francuske škole XVII i XVIII vijeka popušta u značaju.Izvjesni koraci iz baletske tehnike isčezavaju ili se zaboravljaju u njihovom prvobitnom vidu. Tako na primjer isčezavanjem ''mode punih butina'' gubi se korak ''temps de cuisse'' ; ballote se zanemaruje kao i skakutavi pas de basyue i talasavi pas de zephire.

Uz sve to francuska baletska škola u prvoj polovini XIX vijeka dostigla je vrhunac svoje tehničke usavršenosti,što joj je kroz cijelo to vrijeme davalo prvi rang u evropskom baletu uopste. Francuska škola je odvajkada sa korektnošću tehnike umela da spoji ljupkost i eleganciju igračkih pokreta ,pa i mnogo više raznovrsnosti pokreta nego što ih je bilo u prethodnom stoljeću.Sa svojom usloženom tehnikom XIX vijeka u francuskoj školi spajala se i snaga i elegancija u igri.


Od čuvenih igrača francuske škole u XIX

vijeku najistaknutiji su bili :


-Šarl Blazis

-Maria Teljoni

-Fani Esler

-Lisil Gran

Poseban oblik francuskog baleta bila je i Pariška opera.

izvor:znanje
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 20:30


Balet u SSSR-u

[You must be registered and logged in to see this image.]


Moskovski Kadetski korpus sa svojim francuskim učteljem igranja Žan Baptist Landeom priredio je prvu ''baletsku predstavu '' u pozorištu i na dvoru 1733. godine.Posle neobično velikog uspjeha ,tanzmajstor Ž.B.Lande pismeno se obratio carici molbom da se osuije specijala baletna škola za dečake i djevojčice. Molbi se izašlo u susret maja 1733. godine škola je osnovana. Ta baletska škola francuskog stila, zahvaljujući narodnoj obdarenosti Rusa za igru i muziku vrlo brzo je napredovala i dala izvrsne rezultate svoga rada, pa je presađena u Petrograd 1737. godine.

Mariys Petipa je najvećim djelom zaslužan za izgradnju ruskog baleta i
nosioca epohe čitave druge polovine XIX vijeka koji je kao igrač, baletmajstor i koreograf delao oko pedeset godina.M Petipa stvorio je preko 60 baleta ,uz bezbroj baletskih umetaka u operama.Njegovo koreografsko stvaralaštvo odlikovalo se briljantnošću francuske škole u pogledu baletske tehnike koju je on doveo do vrhunca usloženosti ,upravo do granice koja deli polje baletske klasike od akrobatske arene. Kod Petipe igračica se na sceni nikad nije kretala slobodnim ,nestilizovanim, neklasičnim koracima. Ona je korakom bure balansirala, glisadom klizila ,šeneom obletala scenski prostor. Ni po zemlji, ni u uzletu (elevaciji) nije kod njega bilo nijednog nestilizovanog koraka.


Glavna djela M.Petipa,koja i danas žive na baletskoj sceni svih kulturnih zemalja jesu: ''Labudovo jezero'',(Moskva 1876. po libretu Modesta Čajkovskog, sa muzikom Petra Čajkovskog), ''Šeherzada'' ( Rimski-Korsakov 1882., Petrograd), ''trnova ružica'' (muzika P.Čajkovski,London 1890.) i ''Aurorina svadba''-treći čin ''trnove ružice''.


Stari balet iz prve polovine XIX vijeka ,a dobrim djelom i epohe Petipa u njegovoj drugoj polovini,bio je nadahnut duhom velikih poema i dugačkih romana. Bio je to balet u 5 i 6 činova ,još i sa prologom i epilogom –apotezom.Takav je balet trajao po čitava tri ,do tri i po sata.Ljubitelji umjetnosti iz tog vremena bili su većinom ljudi jakih nerava i mogli su neobično dugo da izdrže na svojim sjedištima.


Baletska igra prve polovine XIX vijeka još se držala naslijeđene pretežnosti horizontalne igre ( terre a terre), uslovljene bivšim kostimom XVIII vijeka. Počinje se forsirati vertikalna igra- elevacija, tj. lebdenje u vazduhu ,koje daje prividan utisak da igrač nadvlađuje fizički zakon teže.U igri se naglašava princip ukrštenosti (croise) na račun frontalnosti,petom pozicijom se isključuje treća,koja se u ovo doba prepušta salonskoj igri. Od baletskih koraka uvode se fuete do vrhunca virtuoznosti ,što znači i do 32 obrta


Kada je Patipa zašao u godine,nekoliko se plešača Sankt Petersburgu počelo protiviti ograničenjima klasičnoga stila što ga je on nanetnuo svojoj trupi.Željeli su zanimljivije priče i izazov plesanja na modernu muziku u suvremenoj postavi.


Jedan od plesača nezadovoljan životom u Sankt Petersburgu bio je plesač Mihail Fokin, kojga je Sergej Djagiljev zamolio da s njim poradi na sezoni ruskog baleta koji je trebalo odigrati u Parizu 1909.Djagiljev je bio u središtu družine koreografa, kompozitora i ostalih koji su željeli svoju umjetnost povesti novim smjerom.Fokin je tu ponudu prihvatio oberučke.


Trijumf Djagiljeva


Pariška turneja je bila trijumf.Djagiljeva trupa ,Ballets Russes ( Ruski balet), bila je kontroverzna, ali je njzin uticaj na balet 20. vijeka bio nesumnjivo silan.Fokin je pak koreografisao Silfide,Duha ruže, Žar-pticu, Petrušku i ostale balete koji su danas prihvaćeni kao klasična djela 20. vijeka.


Među plesačima koje je ta pozorišna družina predstavila neruskoj publici bila je i Ana Pavlova,zahvaljujući kojoj je Fokinova Smrt labuda postala jednom od najpopularnijih solo-dionica svih vremena ,a Vaclav Nižinski se proslavio kao vjerovatno najveći plesač svih vremena.On je potom koreografisao Poslijepodne jednoga fauna.


Djagiljev je naručivao iscenaciju od Picassa i Cocteaua, a muziku od Stravinskoga, Debussyja i Ravela. On je postavio balet u samo središte raazvoja drugih umjetničkih vrsta, i njegov je patronat bio vrlo zaslužan i za njihov razvoj . Sve je to stajalo u vrlo oštrom kontrastu s prilično prenapuhanom inscenacijom, muzikom i klasičnim stilom plesanja tog doba.


Poslije Djagiljeva


Djagiljev je umro 1929. godine. Njegova trupa se nedugo potom raspala.Georges Belanchine,jedan od njezinih članova, školovan u Sankt Petersburgu, na kraju se skrasio u New Yorku gdje je osnovao školu američkog baleta, koja je kasnije poslala Gradskim baletom New Yorka. Balanchine je postao najutucajnijim koreografom 20.vijeka. Drgi je učenik Djagiljeva bio Serge Lifar kojise postavio na čelo Pariške opere i zavladao francuskim baletom.


Djagijevljev se uticaj osjetio , i još se osjeća ,i u Britaniji. Među britanske balerine koje su se pojavile u njegovim družinama ubrajamo Marie rambert, Aliciju Markovu i Ninette de Valois. Rambertova je kasnije osnovala valstitu trupu, Ballet Rambert, jednu od danas vodećih svjetskih družina za moderni balet. Markova i nje plesni partner Anton Dolin, osnovali su družinu koja je kasnije postala Londonski festivalski balet, a danas se zove Engleski nacionalni balet.Ninette de Valois utemeljila je Vic- Wells balet i baletnu školu koja je privukla, između ostalih,i djevojku koja se zvala Peggy Hookham. Peggy je postala najveća balerina svog doba- Margot Fonteyn – a Vic-Wells se razvio u Kraljevski balet.



Ballets Russes zaslužan je –iako ne direktno- i za pojavu još jednog slavnog imena u baletu. Godine 1917., jedan dječak koji je u Ekvadoru vidio Anu Pavlovu kako pleše,toliko se ushitio njezinim nastupom da je odlučio i sam da postane plesačem. Otputovao je u London gdje je studirao u klasi Leonida Massinea-još jednog učenika Djagiljeva. Poslije je studirao kod Marie Rambert, koja ga je poržavala u njegovim koreografskim pokušajima. Do tada je mladić već promijenio ime iz William Mellendine u frederick Ashton.Poslije je koreografisao mnoge popularne balete,pa među njima i San, koji je stvorio dva plesača Kraljevskog baleta koji su kasnije postali velike zvijezde- Anthonyja Dowella i Antoinette Sibly.



Od svih evropskih baletnih družina možda samo
Kraljevski balet u Kopenhagenu nije potpao pod uticaj Djagiljeva i Ruskog
baleta,nego su draža podloga ostala Bournonvilleova remek-djela.



Početkom XX vijeka nastaje uspon i svetska slava ruskog baleta,besprimerna u dotadašnjoj umjetsnosti igre.Za to, najzaslužniji bio je Mihael Fokin,koji je takođe bio igrač kao i koreograf visoke umjetničke kulture uopšte. U ovom periodu bogate se igračke tehnike i umjetnički izraz, a i scena biva postavljena sa etnografskom i istorijskom podlogom.Tehnika klasične igre se usavršava i bogati novim elementima iz igračke prošlosti ,etnografske igre sadašnjosti i izražajnih pokreta današnjice.

Tehnika M. Petipea je znatno uproštena,a time i upotreba pete pozicije svedena je na mjeru.Baletska tehnika ne sme postati ciljem samoj sebi ni okov igre. Smatra se da se dobar balet može koreografisati i na ostređnju muziku ,kako i na muziku koja uopšte nije komponovana za igru.


Baleti M. Fokina prvi su u istorijskom razvoju baletske igre dati kao jedinstvena dela u smislu umjetničke uobličenosti. To su prvi baleti
u kojima se skroz igra i u pantomimskim odjeljcima radnje. Njegovi su baleti sintetička djela igre, zvuka, boje i prostorne scenske uobličenosti- ono o čemu je ravno prije sto godina samo sanjao baletmajstor Salvatore Bigano.




izvor:znanje
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 20:50

Goran Bregović

"Kraljica Margo" - Bregovićev baletski spektakl


[You must be registered and logged in to see this image.]

U Narodnom pozorištu u toku su pripreme baletske predstave “Kraljica Margo”, čiju je muziku komponovao naš istaknuti umetnik, svetskog renomea, Goran Bregović. Premijera ovog svojevrsnog baletskog spektakla zakazana je za 1. decembar.

Za režiju i koreografiju pobrinuće se Krunoslav Simić, a u naslovnoj ulozi zablistaće primabalerina Duška Dragićević, koja ovom predstavom obeležava dve decenije svog umetničkog rada.


Balet je nastao po motivima romana “Kraljica Margo” Aleksandra Dime Oca, a libreto potpisuje Boško Milin. Za raskošnu scenografiju biće zadužen Boris Maksimović, a čudesni kostimi će biti delo Božene Jovanović.



Zanimljivo je da će u ovom spektaklu, osim baletskih igrača (Kostantin Kostjukov,
Konstantin Tešea, Denis Kasatkin, Nenad Jeremić, Svetozar Adamović, Milica Bezmarević...) učestvovati i Simfonijski orkestar kojim će dirigovati Vesna Šouc, Hor Narodnog pozorišta, ali i ansambl “Renesans”.

Neki muzički elementi iz filma “Kraljica Margo” su ubačeni u ovaj projekat, ali sve ostalo je zahtevalo novu partituru. Moj udeo, u ovom baletu, je izuzetno mali u odnosu na sve ono što tek treba da se uradi. Zbog toga ne želim da se razmećem, niti da sebi dajem veći značaj nego što ga imam. Mogu samo da istaknem, da po prvi put, radim naručenu
muziku i to za baletsku predstavu
– otkrio je Goran Bregović.

             Dijana Maksimović
       
izvor:balkanmedia
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 20:53

Kavez – koreograf Lidija Pilipenko

Jesenje cveće – koreografi Mari-Klod Pjetragala i Žilijen Deruo (Francuska)

Narodno pozorište


[You must be registered and logged in to see this image.]

Reč je o dva jednočina baleta, oba inkarnacije svojih originala, koji su zatvorili ovogodišnju baletsku sezonu u Narodnom pozorištu i ujedno najavili "novo veče" koje bi na pravi način trebalo da zaživi tek u sledećoj sezoni. Prvi od ta dva baleta, Kavez, u koreografiji Lidije Pilipenko, premijerno je izveden 1999. godine. Sada je obnovljen,sa novim igračima u glavnim ulogama. Balet Jesenje cveće francuske baletske zvezde i koreografa Mari-Klod Pjetragale, 2001. godine premijerno je izveo Nacionalni balet u Marseju. Inače, Pjetragalaje domaćoj publici dobro znana još od svog gostovanja u Beogradu 1998. godine, a upamćena je po izvedbi svog autorskog rada, solo igre, Korzika. Zbog siline emocija i čulnosti igre, Korzika i danas važi za jedno od najboljih baletskih stranih gostovanja. Dakle,kada je reč o novom baletskom diptihu, na sceni Narodnog pozorišta dobili smo zapravo jedno ponavljanje i jedno (neminovno) sećanje.

Sasvim je tačno da je balet Kavez Lidije Pilipenko, onda kada je premijerno izveden, izazvao veliko oduševljenje i pohvale ozbiljne i stručne publike. Kao refleks vremena u kome je nastao (ne zaboravimo, to je vreme posle bombardovanja), Kavez je priča o ludnici koja je sama po sebi zatvoren i bezizlazan sistem, ali u kojem ipak ima prostora za ljubav, za nadu koju pak simbolizuje rađanje deteta. Onovremena revolucionarnost Kaveza ležala je u tome što je, kao prvo, reč o komadu savremenog plesa, a to kod nas ima status raritetnog incidenta, što je režiran drugačije, što nosi snažnu društvenu poruku. Ni na prste jedne ruke nisu se mogli nabrojati oni koji su negativno ocenjivali eksplicitnost kao najjače obeležje ove predstave. Novo viđenje Kaveza,sa novim igračima (Ana Pavlović i Dejan Kolarov), u novom ruhu, i daljeostavlja trag nametljive eksplicitnosti. Koreografija je, istina, kompleksna i nikad površna, što su obeležja svakog koreografskog rada Lidije Pilipenko, međutim, bez uporišta u kakvom pročišćenom savremenom stilu, u nekakvoj "školi". Solidna i predana igra glavnih protagonista, Ane Pavlović, Tamare Ivanović i Dejana Kolarova, nosi ovu predstavu. No,gestikulacija tela, mimika lica i gluma pogleda deluju zastarelo, a nezgrapna suprotnost između plesnog jezika igrača i masovne pojave "naturščika" (stanovnika "ludnice") izvrću prvobitnu zamisao autorke, te društvena i pojedinačna tragedija za tili čas mogu se naći na svega jedan korak od groteske. Tome doprinose i monumentalno režirane slike, među kojima se naročito izdvaja ona s porođaja glavne protagonistkinje posle koje se čuje i nasnimljen plač tek rođenog deteta. Eksplicitnost ovom komadu zaista čini problem i mami gotovo neizbežnu reakciju, što bi stranci rekli – my oh my Da ne bude zabune, nije poražavajuće što je Kavez obnovljen, naprotiv. Poražavajuća je činjenica da novih i boljih jednočinki u našem nacionalnom baletu nema. Od 1999. naovamo – ništa. O mladim koreografima – ni reči. Svako će se zapitati, pa čemu onda služi Festival koreografskih minijatura, koji se održava upravo u ovoj kući? Šta rade mladi koji se trude da postanu koreografi pa se još i istaknu na Festivalu, kada se posle o njima ne čuje više ništa... ipak je to druga priča.

U nastavku večeri sledi koreografsko osveženje. Jedna od najvećih baletskih umetnica iz Francuske Mari-Klod Pjetragala, u saradnji sa prvakom vlastite trupe, igračem Žilijenom Deruom, prenela je svoj komad Jesenje cveće na ansambl beogradskog baleta. Iako su ovo dvoje umetnika sigurno morali uložiti trud da komad prilagode umeću naših igrača, publika će već po prvim linijama pokreta prepoznati siguran i sofisticiran koreografski rukopis. Stvarajući Jesenje cveće Pjetragala je bila inspirisana industrijskom revolucijom s kraja XIX veka i početkom XX veka, odnosno, kako kaže, propadanjem običaja. Ruku na srce, osim kostima koji jasno podsećaju na to razdoblje i povremeno uočenih scena u kojima se smenjuju sile napretka i snage prošlog, odnosno postojećeg, nikad ne bismo razumeli da je reč o industrijskoj revoluciji. Mnogo je jasnija, zapravo sasvim je upečatljiva aluzija na muško-ženski odnos, na ženski svet, na muški princip, na muško-žensku dijalektiku. Igrači su i prostorno podeljeni prema polu. Uostalom, kao i glavni igrači – Sanja Ninković i Konstantin Kostjukov. Muzika je raznovrsna, ali dominira veseli temperamentni "keltski ples". Iako ovaj komad može delovati odveć zabavljački, lirski, Pjetragala nesumnjivo gradi prefinjenu estetiku, vešto oblikuje koreografske slike, pokret čini poletnim i lakim. Klasičan izraz je glavni oslonac u njenom stvaralaštvu i Kostjukov je u tom smislu dobar izbor, iako bi se uz mladu balerinu Sanju Ninković isto tako mogao zamisliti i igrač približno njenih godina. Sanja Ninković, balerina koja nosi jak karakterni pečat, dobila je veliki zadatak, tačnije, da bude ono što je Pjetragala bila u svojoj Korzici. Ponosna, jaka, ranjena heroina koja će snagu života i ljubavi vajati slivenim, duboko proživljenim
pokretom. Nažalost, kruto klasično obrazovanje naših igrača to ne dozvoljava sasvim. U ansambl igri, slične mane nisu toliko vidljive pa su te igračke deonice i drugačije koncipirane (naročito muškog ansambla) i umnogome uspešnije.

Na kraju treba reći da su dolasci stranih koreografa, postavke njihovih baleta i rad sa domaćim ansamblom dragocena praksa, samo se postavlja pitanje kada će početi da se razmišlja o dovođenju stranih pedagoga koji će kontinuirano podučavati naše igrače novim plesnim tehnikama. Jer, bez poznavanja ovih tehnika, ni najbolji koreografi sveta neće moći da zasijaju na našoj sceni.

izvor:vreme

Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 22:23

[You must be registered and logged in to see this image.]

STAŠA ZUROVAC

BOŽANSTVENA KOMEDIJA
balet u jednom činu, inspirisan Danteovim istoimenim delom

Koreograf i reditelj
STAŠA ZUROVAC, gost iz Hrvatske

O A U T O R U

DANTE ALIGIJERI

Dante Aligijeri (Dante Alighieri, pravo ime Alghieri Durante, 1265-1321), najveći italijanski pesnik; poreklom iz Firence umro u Raveni kao izgnanik. Izučavao jezike, prava i filozofiju, a bavio se i politikom, zbog čega je 1302. osuđen na doživotno izgnanstvo iz Firence; pomilovan je 1316, ali nije hteo da se vrati. Snažna ličnost, sintetizuje i simbolizuje celokupnu italijansku kulturu XII i XIII veka; najuniverzalniji i najpoetskiji glas u periodu komunalne civilizacije. Prihvatio sve struje i pokrete doba, ali im je dao snažan pečat svoje ljudske i umetničke ličnosti; iz korena duboko uraslih u istorijsku epohu izvukao bogate i plodne sokove, koji od njegovog dela Božanstvena komedija (ital. Divina Comedia) čine ujedno i najuzvišeniji spev o ljudskoj tragediji i nagoveštaj novog sveta renesanse na pomolu. Božanstvena komedija ima tri dela: Pakao, Čistilište i Raj. Pesnik prolazi kroz sve troje i opisuje nam tzv. drugi svet; putem ga vodi rimski pesnik Virgilije i Danteova pesnička ljubav Beatriče. U Božanstvenoj komediji, na više mesta pominje i naš narod, naše krajeve isrpskog kralja Milutina. Ostala dela: Novi život, autobiografija u kojoj opisuje svoju veliku ljubav prema Beatriči, filozofsko delo Gozba,O narodnom govoru i dr.

/Mala enciklopedija Prosveta, Beograd,/



O K O R E O G R A F U

STAŠA ZUROVAC baletski igrač i koreograf Diplomirao u Školi za klasični balet u Zagrebu, u klasi prof. Tatjane Lucić-Šarić. Usavršavao se u Petrogradu, diplomirao kod prof. V. K. Onoška. Član Baleta Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Zagrebu postaje 1989. i radi s koreografima kao što su: Milko Šparemblek, Martino Müller, Ted Brandsen, Vasco Wellenkamp, Gagik Ismailian, Peter Breuer, Dinko Bogdanić. U sezoni 1995/96. dodeljena mu je nagrada "Oskar Harmoš" za najbolje muške uloge u baletima: Dragocjen život M. Müllera, Nepoznatapustolovina T. Brandsena, Usporedni putnici G. Ismailiana te Cantatta 66 V. Wellenkampa. Kao plesač gostovao je u Portugalu, Italiji, Holandiji,Češkoj, Mađarskoj, Austriji, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, SAD, Brazilu...
Od 1996. počinje da se bavi koreografijom. Njegove prve dve koreografije, New Begining 1996. i Gantara 1997. predstavljene su pozorišnoj publici u sklopu Prve i Druge koreografske radionice članova Baleta HNK u Zagrebu, posle su izvođene kao deo redovnog repertoara zagrebačkog Baleta.
Tokom 1996. gostovao je u trupi Compania Portuguesa de bailado contemporaneo portugalskog koreografa Vasca Wellenkampa. S tom trupom ostvario je svoju treću koreografiju, San zaručnice, koja je izvedena na Svetskoj izložbi EXPO '98 u Lisabonu. U saradnji s istom trupom nastaje 1999. i plesna predstava Molim te, probudi me!, a izvedena je u zagrebačkom HNK u sklopu celovečernje predstave Tko je ugasio svjetlo?! Za tu koreografiju dobio je 2000. godine Nagradu Hrvatskog glumišta za najbolje ostvarenje mladog umetnika. U sezoni 2000/2001. ponovo mu je dodeljena nagrada zagrebačkog HNK "Oskar Harmoš" za ulogu Mandarina u Bartokovom Čudesnom mandarinu.
S Markom Boldinom 2001. godine osniva Atelier Corégraphique s kojim ostvaruje delo Bogovi su ljuti (Les Dieux sont fâchés). U maju 2001. na beogradskom Petom festivalu koreografskih minijatura osvaja Prvu nagradu i Nagradu publike za San zaručnice. Istu predstavu postavio je i u HNK u Zagrebu 2003. Na 17. međunarodnom takmičenju za koreografiju u Hanoveru osvojio je drugo mesto. Prvo celovečernje delo mu je balet Zirkus primitif, a nastalo je povodom Međunarodnog dana igre, 29. aprila 2003. godine. Od sezone 2003/2004. Staša Zurovac je direktor Baleta Hrvatskog narodnog kazališta "Ivan pl. Zajc" u Rijeci gde su postavljene već dve njegove koreografije: Marquezomanija i Volite li Brahmsa.
Nakon koreografija Bogovi nisu ljuti i Daj Daj, ostvarenih u sklopu baletskog triptiha zajedno s Leptirima Ramija Be'era na 49. Splitskom ljetu, a za koju je baletski ansambl HNK Split dobio nagradu Peristil i ostvario zapažena gostovanja u zemlji i inostranstvu, 2005. je u Splitu uradio prvu celovečernju koreografiju baleta Istočno od raja.
U beogradskom Narodnom pozorištu postavio je balet Ko to tamo peva na muziku Vojislava Vokija Kostića, čija je premijera bila 22. decembra 2004. Prvi put radi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

REČ KOREOGRAFA

"Kao osnovu za ovaj balet uzeo sam slavno Danteovo delo, odnosno motiv prolaska kroz tri sveta (Raj, Čistilište, Pakao), baveći se stanjima duše, onako kako ih vidim. Kroz arhetipske slike, iako 'zagrobnim' svetovima, ostavljam ono ljudsko što nas određuje: ljubav, čežnju, bol, strah ... i upravo to je ono što beg iz okova vlastite svesti čini nemogućim, bez obzira gde se nalazili. Razmišljajući o relativnosti svega, Raj, Čistilište i Pakao postaju uteha, nagrada ili kazna izmučenoj ljudskoj duši. Uhvaćeni u tu božansku igru, ostaje nam samo ljubav, iako ne znamo šta bismo s njom."

Ne volim da pričam unapred

"Božanstvena komedija je, kao tema, za mene veliki izazov. Mada je nisam u potpunosti apsolvirao pre odluke da je radim, jasno mi je da je kao delo univerzalna, moguće je interpretirati je na mnogo načina, a da korespondira s ovim vremenom, što me i nagoni da napravim svoju priču, no bez bukvalnog 'prevoda' ili 'parafraziranja' dela, već pre intuitivno, uz upotrebu tek nekih slika koje me posebno inspirišu. Neću ići u razradu likova, kojih u originalnom delu zaista ima mnogo, osim možda u naznakama - da budu kao slike. Možda će se pojaviti Beatriče na desetak minuta, mada još nisam siguran. Čistilište sam pre nekoliko godina već radio u Ljubljani, a sada želim da objedinim sva tri segmenta speva. O delu koje radim zaista ne volim previše da pričam unapred, jerono nastaje samo od sebe i, kad bude gotovo više će reći i o sebi i meni kao autoru, no što bih to sad mogao učiniti. Ne idem u detalje da bih napravio predstavu, i ne razmišljam previše unapred, već volim da mi se sve jednostavno desi; a delo je za mene zaseban, nezavisan organizam i ja mu se ne mešam u funkcije, samo sam medijum koji to prenosi u stvarnost."

Z. GAJIĆ, iz intervjua Staše Zurovca za list Pozorište, 2006


I Z V O D I I Z K R I T I K A

Balet "Božanstvena komedija" odiše čarolijom koju mu je bogatom imaginacijom,kroz osobeni stil i igračku leksiku udahnuo Staša Zurovac, umetnik istančanog senzibiliteta i osobene stvaralačke poetike.
Iz potencijala novosadskih igrača on je uspeo da izvuče neslućenu energiju, da im oslobodi tela, koja u ovoj zahtevnoj predstavi postaju besprekorni instrumenti kojima je, jezikom ekspresivnosti i čiste poezije, moguće iskazati unutrašnja stanja ljudske duše.
Snežana SUBIĆ, Dnevnik

izvor:.snp.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 22:58

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 23:04

Petar Iljič Čajkovski

LABUDOVO JEZERO

balet u četiri čina


[You must be registered and logged in to see this image.]


S A D R Ž A J


Princ Zigfrid, sa svojom dvorskom svitom, proslavlja rođendan. Od majke na poklon dobija samostrel, i ona ga pri tome podseća da će sutra biti veliki bal na kome će morati da odabere nevestu. Kraljica majka se povlači, proslava se nastavlja, a on odlučuje da ode u lov, na tajanstveno jezero, u obližnju začaranu šumu (prvi čin). Ugledavši labudove, nišani na njih, ali oni iznenada nestaju. Čudesna svetlost obasjava jezero, labudovi se pretvaraju u prelepe devojke i okružuju mladog princa. Oduševljen je njihovom lepotom. Pričaju mu o zlom čarobnjaku Rotbartu, koji ih je pretvorio u labudove. Čini mogu biti zbačene ako se mladić zakune u večnu ljubav. Najlepša među devojkama je Kraljica labudova Odeta (Belilabud), koja ga je opčinila svojom duboko osećajnom igrom. Princ joj se zaklinje na vernost i večnu ljubav. Odeta i Zigfrid, okruženi belim labudovima, igraju veliki klasični duet.

Pojavljuje se čarobnjak Rotbart i labudovi nestaju (drugi čin).


P a u z a

Kraljica priređuje veliku dvorsku svečanost, u nadi da će Zigfrid odabrati nevestu između princeza koje su stigle iz Italije, Poljske, španije, Mađarske, Rusije... Svaka od njih se trudi da privuče prinčevu pažnju, ali nijedna ne uspeva u tome jer Zigfrid mašta samo o Odeti. Rotbart pribegava lukavstvu i na bal dolazi sa svojom kćerkom Odilijom (Crni labud), koja likom podseća na Odetu. Zigfrid igra s Odilijom (veliki klasični duet). Majka zahteva od sina da odabere nevestu, i on, misleći da je to Odeta, odabire nju. U tom trenutku na prozoru se pojavljuje prava Odeta i princ, shvativši da je obmanut prekršio zakletvu, potrči na jezero (treći čin).



O  D E L U

Razloge koji su naveli kompozitora da se posle toliko orkestarskih, vokalnih i kamernih dela, odluči na pisanje muzike za balet Labudovo jezero, Čajkovski iznosi u pismu koje je 1875. uputio  kompozitoru Nikolaju Rimskom-Korsakovu. Najpre je to bila porudžbina direkcije Boljšog teatra u Moskvi, zatim nedostatak novca, te, najzad, davnašnja želja kompozitora da se ogleda i u toj vrsti scenske muzike.

To je bilo prvi put da se Čajkovski upustio u komponovanje muzike za celovečernji balet i, sasvim prirodno, susreo se s izvesnim poteškoćama. Jedna od njih bila je činjenica da je producent, J. Rajzinger, bio koreograf
ograničenog talenta i iskustva, nemoćan da kompozitoru ponudi pomoć koju je kasnije dobio od saradnika kao što je M. Petipa. Čuveni muzički
kritičar N. Kaškin, koji je bio blizak prijatelj Čajkovskog, pripoveda kako je kompozitor, tokom prvih meseci rada na Labudovom jezeru, posvetio mnogo vremena preslušavanju muzike za razne balete i pažljivo proučio to područje kompozicije. Uprkos teškoćama, rad na baletu napredovao je brzo. Prva dva čina napisana su u kasno leto 1875. godine, a ostatak početkom zime 1876. Do proleća, Čajkovski je završio instrumentaciju čitave muzike, a na jesen su počele pripreme za pozorišnu produkciju. Prvo izvođenje Labudovog jezera održano je 20. februara 1877. u Boljšom teatru. Po jednoglasnom mišljenju savremenika, bila je to vrlo prosečna predstava. Krivica za to prvenstveno leži u apsolutnoj nepodesnosti J. Rajzingera, koji je postavio taj balet. Predstava je bila na repertoaru do 1884. godine. Prvu produkciju Labudovog jezera dostojnu muzike Čajkovskog postavili su M. Petipa i L.

Ivanov u Sankt Peterburgu 1895. godine. U toj predstavi koreografija je "otkrila" i prevela na jezik plesa izuzetnu liričnost muzike Čajkovskog. Prema istoričarima baleta, većina zasluga za tu predstavu pripada Levu Ivanovu. Poetski uvid i istraživačka mašta tog talentovanog koreografa omogućili su mu da dokuči skriveno značenje muzike Čajkovskog. Sanktpeterburška produkcija Labudovog jezera, postavljena na scenu 1895. godine, služila je za primer svim potonjim tumačenjima te muzike.
Njenim principima služio se i A. Gorski u svojoj postavci baleta u moskovskom Boljšom teatru, koja je imala premijeru 24. januara 1901. godine. Ta predstava, s novom verzijom četvrtog čina koju je postavio A. Meserer, i danas je aktuelna.

Lik labudice u tom baletu postao je jedna od klasičnih uloga baletskog repertoara, podjednako teška i fascinantna, koja od izvođača zahteva i briljantnu virtuoznost i suptilnu lirsku  pronicljivost. Ruska koreografska škola iznedrila je mnogo sjajnih izvođača te uloge, kao što su Karsavina, Semjonova, Ulanova, Plisecka, i svaka od njih je ostvarila originalan i nadahnut lik devojke na koju su bačene zle čini.

Libreto za Labudovo jezero zasnovan je na bajci koja postoji kod raznih naroda. Ona govori o devojci koja je zlim činima pretvorena u labuda i o tome kako istinska ljubav i nesebična hrabrost mogu razbiti te čini. U svom originalnom obliku, libreto je zapravo površna obrada te bajke, mnogo narativnog ostalo je nerazjašnjeno. Poput većine baletskih dramatičara tog vremena, pisac se nije mnogo obazirao na logičku povezanost ili unutrašnju
motivaciju događaja u naraciji, niti koja bi povezivala plesne numere. To se najviše primećivalo u sceni prvog susreta Zigfrida i Odete, koji je trebalo da predstavlja ključ čitavog zapleta. U libretu nije bilo ničeg što bi pomoglo gledaocu da razume da se zle čini koje su bačene na Odetu mogu razbiti jedino ako Zigfrid ostane veran ljubavi na koju se zakleo. Ako pogazi svoj zavet, čak i nehotice, Odeta će zauvek ostati začarana. Ta važna okolnost, koja određuje tragični ishod zapleta, ostavljena je gledaocu da je pretpostavi. Zbog takvog nedostatka, finalu baleta takođe je nedostajao motiv. Za drugu postavku Labudovog jezera u Sankt Peterburgu 1895. godine, kompozitorov brat, Modest Čajkovski, napisao je novu verziju libreta koja je ispravila, u velikoj meri, greške prvog libreta i postigla logičnu povezanost događaja. Od prvog dueta Zigfrida i Odete, u drugom činu, sada je postalo jasno da se zle čini mogu skinuti jedino ako Zigfrid ostane veran zavetu koji je dao Odeti. Prinčeva izdaja, u trećem činu, mada je načinjena nesvesno, zapravo je fatalna. Suočeni s večnim razdvajanjem, ljubavnici odlaze u smrt. Takvo rešenje je vrhunski izraz istinske i duboke ljubavi. To je bila nova verzija libreta. Ona je takođe doživela dalje izmene u potonjim produkcijama. No, jasno je da je čak i takva osnova zapleta iz prve verzije bila dovoljna Čajkovskom da stvori delo duboke sadržine. Mogao je to da učini zahvaljujući činjenici da je libreto zasnovan na dramskoj temi koja je najdraža njegovom srcu: čovekova borba protiv sila uništenja, nezadrživo ljubavno ushićenje kao žudnja za vrhunskim ljudskim dostojanstvom i lepotom. Živa mašta, duboko psihološko poniranje i emotivnost  muzike Čajkovskog, širina i forma u kojima je otelovio svoje ideje, nagone nas da se ne obaziremo na greške i
nepodesnosti libreta.

Muzički sadržaj baleta koncentrisan je oko lika Odete, kraljice labudova. Muzički, ilustracija Odete predstavlja osnovnu temu cele kompozicije. To se prvi put čuje na kraju prvog čina, gde je melodija, puna nežne lepote i tuge, poverena oboi, u pratnji harfe i uznemirena tremolom gudača. Odgovarajući na svaku novu situaciju tragedije koja se odvija, ta tema je pretrpela mnoge promene. Na jednom mestu čujemo da je to tužna priča, na drugom - to je neumoljivo okrutna presuda sudbine (na primer, u prvoj muzičkoj epizodi drugog čina), a na nekom trećem mestu - reč je o izrazu uzburkane strasti i žudnje (Zigfridov monolog u finalu četvrtog čina). Osećanja Odete i Zigfrida izraženi su i u drugim lirskim epizodama baleta. Možda je najbolja i najnadahnutija od njih ljubavni duet (Adagio) u drugom činu, gde dirljivo jednostavna, privlačna melodija prerasta u simfonijski široku, čarobnu kantilenu. Među ostalim značajnim epizodama su Odetina priča, u sceni njenog prvog susreta sa Zigfridom u drugom činu, i njena tragična priča, u četvrtom činu. Uprkos romantičnom prikazu labudice, muzika Čajkovskog daje toj figuri duboko realistične i konkretno ljudske
kvalitete. Kompozitor Boris Asafjev bio je prilično u pravu kada je primetio da je "kraljevstvo labudova" bilo psihološka stvarnost za Čajkovskog, živ i autentičan odraz devojačke tuge, a ne fantastičan obrazac niti mistično otkriće drugog sveta. Nežan, melodičan lirizam koji se krije iza muzičkog motiva Odete mnogo je više od jednostavne karakterizacije same njene figure. On zapravo emotivno i psihološki povezuje odvojene plesove i narativne scene sa glavnim temama drame. U prvom činu, na primer, prisutna je čarobna ruska melodija Andante sostenuto, predstavljena u formi dueta "muških" i "ženskih" glasova (oboe i fagota) i izvanrednog violinskog sola koji je deo Pas-de-deuxa.

U drugom činu, te melodije mogu se čuti kada se pojavi labud, u trećem činu to je Andante con moto, najemotivniji deo baleta (Pas-de-deuxa). Treba pomenuti i plesne numere koje su stekle popularnost (nakon predstave iz 1895. godine) kao što je "Ples mladog labuda" (drugi čin), muzika koja je jednostavna, poetska i puna naivne čari. Valceri Čajkovskog u Labudovom jezeru otelovljuju radost i punoću života na najbolji mogući način. Ta osećanja se otkrivaju u A-dur valceru (prvi čin) i u "Valceru nevesta", As-dur (treći čin). Moglo bi se reći da ritam valcera prožima čitavu baletsku muziku, naročito u divertimento ciklusima i odvojenim plesnim scenama. Možda upravo to daje čitavom baletu radostan ton mladalačke ljubavi, uprkos tragičnom zapletu. Karakterni plesovi zauzimaju relativno malo prostora celokupne muzike. Oni se sreću jedino u sviti nacionalnog karaktera u trećem činu, koja se sastoji od mađarskog, španskog, poljskog (mazurka) i napolitanskog plesa. (Ruski ples u toj sviti kasnije je dodat, a kompozitor ga je napisao na zahtev balerine, P. M. Karpakove). Vrste plesnih formula koje je kompozitor odabrao za tu svitu čisto su tradicionalne; ipak, to uvodi žanr plesa nacionalnog karaktera sa novim, unutrašnjim sadržajem. To je postignuto prvenstveno bogatstvom muzičkih tema, njihovom majstorskim izlaganjem i simfonijskom lepotom muzike. Svita mnogo svog šarma duguje fascinantnom muzičkom razvoju karakterističnom za muziku Čajkovskog, živih kontrasta i lirske ekspresivnosti koja očarava maštu gledalaca.

Genij Čajkovskog kao kompozitora simfonijske muzike, širokih i integralnih muzičkih formi, upadljivo je izražen u Labudovom jezeru. Najizrazitiji primer za to je postupak s glavnom muzičkom temom -temom labuda. Metoda sjedinjavanja odvojenih epizoda najočiglednija je u trećem činu, u "Valceru nevesta". Fanfare najavljuju dolazak gostiju, a valcer u izmenjenom obliku, ilustruje odgovor prinčeve majke, koja uzbuđeno očekuje da vidi koga će on odabrati; u svom originalnom obliku, tema valcera ponovo se čuje na kraju plesa Zigfrida i Odilije, koji vodi do fatalnog kršenja zaveta.

Labudovo jezero Čajkovskog može se nazvati prekretnicom u istoriji baletske muzike, jer označava važnu reformu u umetnosti koreografije. Značaj te reforme leži u fundamentalnoj promeni uloge koja je data muzici u baletskoj produkciji.

Kao drugo, primenjeni element kakav je bio u baletima popularnih kompozitora 19. veka kao što su Čezare Punji i Ludvig Minkus, muzika je sada postala najvažniji element baletske produkcije. U većoj meri nego bilo koji drugi kompozitor, Čajkovski je uspeo da stvori balet kakav su vodeći koreografi sanjali da će raditi tokom 18. i 19. veka. Prvi put su duboka osećanja i strast pronašli adekvatan izraz u njegovoj baletskoj muzici. Čajkovski je uveo snažan realistički uticaj svog operskog i simfonijskog talenta u baletsku muziku. Nakon produkcije Labudovog jezera, Uspavane lepotice i Krcka Oraščića, ne može više biti povratka na stari, bezličan stil komponovanja muzike za balet. Reformu Čajkovskog kasnije su potvrdili i vodeći kompozitori baletske muzike kasnog 19. i ranog 20. veka, naročito A. Glazunov. Ona je preneta čak i dalje, do izvanrednih baleta današnjice - u kompozicijama S. Prokofjeva, A. Hačaturijana, R. Glijera, A. Krajna i K. Karajeva. U Labudovom jezeru, uprkos poteškoćama s kojima se susretao pri svom prvom pisanju baletske muzike, Čajkovski je radio na području najbližem svom srcu. Čar Labudovog jezera ne bledi do današnjeg dana, Baletska umetnost je dobila muzičko i koreografsko remek delo, delo za sva vremena, za sve generacije, za sve one koji su na bilo koji način okrenuti umetnosti igre.

O   K O R E O G R A F U


VLADIMIR LOGUNOV, koreograf i baletski pedagog

Rođen u Beogradu. Prva saznanja o baletu dobija na časovima pedagoga Mile Katić u Splitu, diplomirao je u Baletskoj školi "Lujo Davičo" u Beogradu, u klasi pedagoga Nine Kirsanove 1964. godine.

Iste godine postaje član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, ubrzo i solista Baleta, ostvarivši niz značajnih uloga u baletima: Žizela -Hilarion, Labudovo jezero - Rodbart, Huan od Carise - Dvojnik, Ana Karenjina - Karenjin, Hofmanove priče, Ohridska legenda, Dvoboj Tankreda i Klorinde, Kopelija - Kopelijus i dr. Za ulogu Kopelijusa dobio je nagradu Narodnog pozorišta za najbolju ulogu sezone 1979/1980.

Studirao je koreografiju na Pozorišnoj akademiji (GITIS) u Moskvi. Prvu koreografiju uradio je u Pozorištu "Boško Buha" 1973. godine; na Međunarodnom takmičenju koreografa u Kelnu (1974) postavlja kratak balet Zorana Erića Iza sunčevih vrata a na Jugoslovenskom baletskom takmičenju u Novom Sadu, kategorija koreografa, osvoja dve bronzane i jednu srebrnu medalju (1982, 1974. i 1986. godine). U svom koreografskom radu ostvario je baletske predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu i Splitu, za Susrete jugoslovenskih baletskih umetnika u Ljubljani, Raguza Balet Italije, Balet na Kipru, Makedonski naroden teatar u Skoplju i za Narodno pozorište u Sarajevu, kao i za Baletsku školu Novi Sad i Baletsku školu "Lujo Davičo" u Beogradu.

Sarađivao je s mnogim poznatim rediteljima na realizaciji dramskih i operskih predstava. Za Balet Narodnog pozorišta u Beogradu ostvario je koreografije: A. Vivaldi Forma viva, K. Baranović Licitarsko srce, L. Minkus Don Kihot, Ž. Bize-R. Ščedrin Karmen, P. I.Čajkovski Uspavana lepotica, D. Šostakovič Jesenji pljusak, E. Elgar/D. Đuričić Dr Džekil i mr Hajd, kao i za više opera; za Pozorište na Terazijama uradio je koreografije za mjuzikle Violinista na krovu, Poljubi me Kato i Corus line. Za Balet Srpskog narodnog pozorišta uradio je koreografije: K. Orf Karmina burana 1992, Ž. Bize-R. Ščedrin Karmen 1992, P. I. Čajkovski Serenada 1993, M. Ravel Bolero 1993, P. Vangelis i S. Divjaković Poema o ljubavi 1996, kao i u operama: Travijata, Majska noć, Slepi miš i mjuziklu Čovek od La Manče.
[size=9]Nagrade: Kiparski komitet za igru imenovao u je Vladimira Logunova za počasnog člana kiparskog Baleta, od Zajednice muzičkih i baletskih pedagoga Srbije dobija Nagradu za višegodišnje svestrano delovanje u obrazovanju mladih talenata, za predstavu Dr Džekil i mr Hajd od Udruženja baletskih umetnika Srbije dobija nagradu "Dimitrije Parlić", za najbolje koreografsko ostvarenje u sezoni 2001/2002, ova predstava je iste godine proglašena za najbolju predstavu Narodnog pozorišta u Beogradu u celini. Za dosadašnji umetničko-koreografski opus od Udruženja baletskih umetnika Srbije dobija Nagradu za životno delo 2003. godine. Obavljao je dužnost direktora Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu od 1980. do 1985, trenutno radi kao koreograf i profesor u Baletskoj školi "Lujo Davičo" u  Beogradu.

REČ KOREOGRAFA

Koreograf koji postavlja ovaj balet ima dve mogućnosti, da mu priđe na klasičan način sledeći ideje M. Petipa i L Ivanova, ili da po svom nahođenju istražuje i pokuša da savremenim baletskim jezikom protumači ovu lirsko-fantastičnu priču. Ja sam odlučio da joj priđem na prvi način, da sačuvam originalne delove koreografije a ostatak, koji je nov, treba da liči na originalnu postavku. U prilazu ovom remek-delu današnjem gledaocu treba sve to ispričati savremenijim jezikom, ne pantomimom i znacima koji su nekada bili jasni. Dramaturški treba "očistiti" predstavu, jer pokret je taj koji objašnjava priču, dešavanja u baletu. Rešio sam da kraj ove poetično lirske bajke bude srećan, iz prostog razloga što današnji gledalac ipak veruje u ovozemaljsku sreću. Nadam se da će baletska publika u Novom Sadu dobiti očekivanu baletsku predstavu, i više od toga.

Vladimir LOGUNOV

O   D I R I G E N T U

ŽELjKA MILANOVIĆ

Rođena 1965. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kod profesora Stanka Šepića 1988. godine; na istom fakultetu je i magistrirala 2000. godine. Nosilac je nekoliko saveznih nagrada stečenih tokom studija: Sarajevo, 1983, Zagreb, 1986 -nagrada na HH takmičenju muzičkih umetnika Jugoslavije, kao i nagrade Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nastupala je s orkestrom Beogradske filharmonije, Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije i Orkestrom Akademije umetnosti iz Novog Sada. Tokom stu­dija angažovana u KUD "Abrašević" i horu Beogradski madrigalisti. U Operi Narod­nog pozorišta u Beogradu deluje od 1988, a kao dirigent od 1991. Od januara 1995. godine je stalni dirigent Opere Srpskog narodnog pozorišta gde na repertoaru ima opere, operete i balet: Trubadur, Nabuko, Kavalerija rustikana, Faust, Majska noć, Karmen, Madam Baterflaj, Služavka gospodarica, Mocart i Salijeri, Suton, Kod Feme na balu, Ero s onoga svijeta, Slepi miš, Vaskrsenje, Toska, Katarina Izmajlova, Boemi i Romeo i Julija(balet). Nagrade: Godišnja nagrada SNP za dirigovanje operete Slepi miš 2004. i za dirigovanje praizvedbe opere Vaskrsenje Franka Alfana 2005, pohvala za dirigovanje baleta Romeo i Julija 2008.

S Operom Srpskog narodnog pozorišta nastupala je na BEMUS-u 1995, u Centru "Sava" 2003. i 2004. godine, a u junu 2006. na Internacionalonom operskom festivalu u Miškolcu (Mađarska) s operom Vaskrsenje. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije.


K R I T I K A


Apsolutni uspeh celokupnog ansambla

Balet "Labudovo jezero" na fantastičnu muziku Petra Iljiča Čajkovskog, po svojoj sadržini, bajkolikosti, kao i izvanrednim mogućnostima koje pruža interpretatorima, predstavlja sam vrh takozvanog belog baleta, jer u duhu akademizma, svojim kompleksnim tehničkim i umetničko-estetskim zahtevima, podiže nivo igračke profesionalnosti tako što disciplinuje i formira igrače. U Srpskom narodnom pozorištu "Labudovo jezero" prvi put je izvedeno 1955. (samo drugi čin) i od tada, u pet navrata činilo je vrh baletskog repertoara, afirmišući, kako koreografske zamisli Georgija Makedonskog, Karola Tota, Vere Bokadoro, Konstantina Sergejeva i Valerija Kovtuna, tako i igračke domete novosadskih prvakinja baleta, među kojima - Jelene Andrejeve, Mire Popović Senaši, Erike Marijaš, Leonore Miler Hristidis i Oksane Storožuk. Nakon šesnaest godina, vraćanjem baleta "Labudovo jezero" na repertoar, uprava SNP nesumnjivo se uverila u veoma važnu činjenicu, da je posle niza godina i brojnih baletskih predstava neoklasičnog stila stasala nova generacija igrača i solista čiji plesni potencijal može da se usavršava i neguje na polju klasične baletske igre koja predstavlja osnov za dalju nadgradnju njihovih igračkih fizionomija.

U svetu umetničke igre je poznato da postavljanje na scenu "Labudovog jezera" traži ispunjenje brojnih zahteva - pre svega velik i tehnički dobro
pripremljen ansambl, kao i savršenu igračku tehniku i umetnički integritet balerine koja ostvaruje uloge belog i crnog labuda.A s obzirom da je to velika ansambl predstava u kojoj se smenjuju brojne plesne numere, različite po karakteru i igračkim zahtevima, potrebna je i znalačka ruka koreografa koja će prepoznati ono najbolje u igračima i obezbediti im u predstavi optimum njihove igračke izražajnosti.Oslobođen predrasuda da ovo veliko delo baletske literature mora po svaku cenu da čeka idealan tranutak u kojem će se složiti svi delovi mozaika zvanog vrhunski ansambl i igračke zvezde. Koreograf Vladimir Logunov je postavljajući "Labudovo jezero" za novosadski balet imao pred sobom veliki lični izazov, da iz mladog ansambla izvuče maksimum i da solistkinjama baleta Andreji Kulešević i Jeleni Lečić-Kolčeriju pruži životnu šansu da odigraju ulogu Odete i Odilije. Tako je na dve ravnopravne premijere "Labudovog jezera" novosadska publika videla interpretacije belog i crnog labuda, prvo u izvođenju Andreje Kulešević a zatim i u kreaciji Jelene Lečić-Kolčeriju.
Ako se ima u vidu, da su obe balerine do sada, svoje umetničke biografije
ostvarile u manjim ulogama neoklasičnih baleta ili pak u savremeno osmišljenim koreografijama, kao i u Forumu za novi ples SNP-a, u kojem su do savršenstva razvile svoj moderan igrački izraz, onda je i razumljivo što je u njihovom nastupu bilo oscilacija i umetničkog grča kao i tehničke nepreciznosti ili nesigurnosti u najtežim igračkim deonicama crnog labuda koji od balerine iziskuje vrhunsku igračku virtuoznost.A što se tiče velikog Adađa princa i bele labudice u drugom i četvrtom činu, koji pleni nežnošću, lepotom i mekotom igre, i Andreja Kulešević i Jelena Lečić Kolčeriju su ga, svaka na svoj osoben način, lirski izražajno i tehnički precizno ostvarile.
Tako da je na pomenutim premijernim izvođenjima, koje je publika izvanredno prihvatila i koje se mogu smatrati apsolutnim uspehom celokupnog baleta SNP-a, svaka od njih ponudila lični maksimum u interpretacijama Odete i Odilije i dobru koncentraciju i energiju sa kojom je jedino moguće izneti celokupnu predstavu.

Princa Zigfrida igrao je solista baleta talentovani Andrej Josif Kolčeriju odličan partner u duetima sa partnerkama, igrač velikih i lakih skokova i
sigurnih pirueta u solo nastupima, ali bez harizme i aristokratske elegancije jednog princa.Zlog čarobnjaka Rotbarta interpretirao je Flavijus Sasu, u pojednostavljenoj koreografiji koju je igrački precizno ostvario sa naglašenom ekspresijom, ali karakterno nedovoljno ubedljivo.U čuvenom Pas de trois u prvom činu, tehnički veoma preciznu i poletnu, videli smo igru Mirjane Drobac (takođe izvrsnu u igri četiri mala labuda i u mađarskoj igri) kao i igru izuzetno talentovane Natalije Raičević.Dok su lik dvorske lude, na zanimljiv i individualno obojen način interpretirali lakonogi i hitri Oltean Tudor i Daisuke Miura (koji je tehnički bio precizniji i likom plastičniji).
Novosadsko "Labudovo jezero" Vladimir Logunov je postavio klasično, sledeći koreografske ideje Marijusa Petipa i Leva Ivanova, sa nenametljivo
postavljenim autorskim koreografijama igara na dvoru.I dok je nastupi muškog dela ansambla bio standardan, beli činovi u izvođenju ženskog dela ansambla bili su na nivou velikih baletskih kompanija - prelepih formacija koje Logunov nije želeo da svede na statičnost, kako bi naglasio dramska dešavanja.NJihova igra bila je ujednačena, estetski impresivna i dala je glavni pečat "Labudovom jezeru", čiju scenografiju aristokratsko-bajkovite lepote (u prvom i trećem činu) kao i tajanstvo jezera na kojem se pojavljuju labudovi (u drugom i četvrtom činu) potpisuje Miodrag Tabački.
Baletske kostime, čistih linija i pastelnih tonova, sa stilizovanim karakternim naznakama folklora raznih zemalja osmislila je Mirjana Stojanović-Maurič.Izvodeći "Labudovo jezero" Čajkovskog, orkestar SNP-a, vođen dirigentskom palicom Željke Milanović, ostvario je odličnu komunikaciju sa igračima na sceni.

Snežana SUBIĆ, DNEVNIK, 14. april 2008.



izvor:snp.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 23:36

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 23:37

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Uto 11 Okt - 23:38

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 11:58




Sergej Prokofjev

ROMEO I JULIJA

balet u dva čina, deset slika




[You must be registered and logged in to see this image.]


S A D R Ž A J


Prolog

- Preko sećanja Oca Lorenca, koji posle smrti mladog para ima viziju i koga sve više peče savest, oživljava tragična sudbina Romea i Julije i porodica Kapuleti i Montegi, među kojima je vladala smrtna mržnja.


PRVI ČIN

Prva slika

Veseli ples na veronskoj ulici. Tibalt, nećak grofa Kapuleta se sukobi sa Merkucijem, Romeovim prijateljem. Spor prerasta u tuču između Kapuletija i Montegija. Otac Lorenco žali što već onda nije pokušao da ih izmiri.

Druga slika

Otac Lorenco vidi pred sobom Juliju, koja je od grofa Kapuleta dobila na poklon svoju prvu haljinu za ples.

Treća slika

Romeo, sin grofa Montegija se sreće sa svojim prijateljima Merkucijem i Benvolijem.
Zajedno su odlučili, da odu maskirani na ples kod Kapuletijevih.

Četvrta slika

- Atmosfera na plesu kod Kapuletijevih je na vrhuncu. Pojavljuje se Julija, koju predstavljaju grofu Parisu, za koga njeni roditelji žele da je udaju. Julija pleše s Parisom, a Romeo, Merkucio i Benvolio se pomešaju među goste. Kad Romeo ugleda Juliju, približi joj se kao da ga nešto magično privlači. Tibalt posumnja da je Romeo stranac. Da bi izbegli prepirku, Merkucio pokušava da privuče pažnju na sebe. Romeo i  Julija ostaju sami i istog trenutka se zaljubljuju jedno u drugo. Tibalt
prepoznaje u Romeu člana kuće Montegijevih, a grof Kapuleti želi da izbegne prepirku.

Peta slika

Otac Lorenco vidi zajedno Romea i Juliju. Strast njihove ljubavi se polako pretvara u patnju.


DRUGI ČIN

Šesta slika

Otac Lorenco više nije tako čvrst u svojoj veri. Veronu preplavljuje karnevalska atmosfera. Romeo i Merkucio su također tamo. Dadilja prenosi Romeu Julijine pozdrave: "Spremna sam da se udam za tebe."

Sedma slika

Otac Lorenco se s bolom seća tajnog venčanja mladog para.

Osma slika

Dok grad praznuje karneval, počinje tragedija. Razjareni Tibalt pronalazi Romea i
izaziva ga na dvoboj. Kako Romeo želi da izbegne dvoboj, na njegovo mesto stupa Merkucio. Romeo se uzalud trudi da se dvoboj prekine. Tibalt ubija Merkucija, a Romeo Tibalta, da bi osvetio smrt svog prijatelja.

Deveta slika

Posle bračne noći Romeo i Julija moraju da se raziđu. Grof i grofica Kapuleti
najavljuju svojoj kćerki Juliji da će je uskoro udati za grofa Parisa. Julija svojim odbijanjem izazove bes roditelja i očajna beži kod oca Lorenca. Otac Lorenco s mukom ponovo preživljava svoju odluku da spreči Julijino venčanje s Parisom, da bi joj omogućio sreću s Romeom. Daje Juliji napitak koji će je uspavati kao da je umrla. Julija to prihvata.Kapuletijevi su očajni kad otkriju Julijino beživotno telo, ubeđeni da
im je kćerka mrtva.

Deseta slika

Grof Kapuleti naređuje da mrtvu kćerku prenesu u grobnicu. Otac Lorenco postaje
svestan, da su njegovi, inače dobronamerni saveti, doveli do smrti mladog para. Priseća se poslednjih tragičnih događaja.


O  A U T O R U

PROKOFJEV Sergej Sergejevič (1891-1953), sovjetski kompozitor i pijanist završio Petrogradski konzervatorijum 1914. Od 1918. živeo u zapadnoj Evropi i SAD, a vratio se u domovinu 1932. U njegovoj originalnoj muzici majstorske kompozicione tehnike oseća se snažan temperament, humor i groteska, a u stvaralačkom opredeljenju klasična, novoromantičarska, motorična, lirska i groteskna komponenta. Glavna dela: opere Zaljubljen u tri narandže, Rat i mir, baleti Romeo i Julija, Pepeljuga, Priča o kamenom cvetu; kantata Aleksandar Nevski; simfonijska bajka Peća i vuk; Klasična simfonija, Peta simfonija; muzika za filmove Aleksandar Nevski, Ivan Grozni i dr.

Mala enciklopedija, PROSVETA, Beograd 1986.

O   K O R E O G R A F U


IŠTVAN HERCOG

Diplomirao 1962. godine na Državnom institutu za balet u Budimpešti. Posle uspešne dvedesetpetogodišnje solističke karijere 1980. je debitovao kao
koreograf Šostakovičevom 6. simfonijom. Sledile su Martinuova Symphonietta Giocosa, Bramsova 3. simfonija, Bahova 3. orkestarska svita i Kodaljeva Igra iz Galante. Od 1988. do 1991. je umetnički direktor dortmundske Opere, direktor baleta i vodeći koreograf. Tu su nastali njegovi prvi celovečernji baleti Romeo i Julija i Kopelija. Od 1992. do 2001. bio je direktor i glavni koreograf baleta u Pečuju. Pored adaptacije nekoliko ranije postavljenih baleta uradio je i nove: Dvorac Plavobradog i Čudesni mandarin Bartoka i Orfej (muzički kolaž). Gostovao je u Londonu, Bordou, Braunšvajgu, Majncu, Kelnu, Ljubljani, Solt Lejk Sitiju i dr. Za umetnički razvoj baleta i koreografije dobio je najviše mađarsko priznanje u oblasti baleta - Harangozovu nagradu (Giula Harangozo). Ištvan Hercog je treći put u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. U novembru 1998. postavio je celovečernji balet Altum silencijum Stevana Divjakovića i Karmina burana Karla Orfa a u oktobru 2002. preneo koreografiju komičnog baleta za decu Maks i Moric Đoakina Rosinija

I Z V O D I   I Z   K R I T I K A

Ispovest i sećanja

U Hercogovoj baletskoj verziji najlepše Šekspirove ljubavne drame, u žiži zbivanja je Otac Lorenco, koji kroz ispovest i sećanja ispituje sopstvenu savest i krivicu za zlehudu sudbinu čuvenih ljubavnika iz Verone. Takav libretistički postupak nije nov, jer su ga već primenjivali savremeni koreografi sa više ili manje uspeha. Istini za volju to im odobrava monolog Oca Lorenca u Trećoj sceni V čina originalne Šekspirove tragedije. Provera opravdanosti takvog postupka je u nalaženju najprihvatljivijeg teatarskog načina sporovođenja ovakve koncepcije. Hercog je imao zaista vrsnog saradnika u prvaku Milanu Laziću, koji je igračko-drasmski lik Oca Lorenca doneo iskreno i autoritativno. Činjenica da predstava počinje krajem, a završava se početkom u odnosu na libreto baleta Prokofjeva, danas je sasvim prihvatljiva. (...)
Protagonisti su u potpunosti ispunili zahteve koreografa: Oksana Storožuk sa iskustvom primabalerine na vrhuncu karijere, bila je lakonoga, hitra, lirski zanesena, iskreno zaljubljena i potresno nesrećna Julija, dok je sasvim mlad igrač Andrej Josif Kočeriju doneo svog Romea igrački za svaku pohvalu, a glumački sa mladalačkom strašću koja pleni. Njihovi dueti su elokventno izvedenim igračkim kompozicijama bili jedan od vrhunaca ove koreodrame.

Dragan Vlalukin, svoj srebrni jubilej uspešno je obeležio poletnom, živahnom igrom, koja je više od drugih, imala odlike renesansne humornosti i živopisnosti. Konstantin Tešea, prvak beogradskog Baleta izvanredne figure i otmenog stava je u Hercogovoj postavci imao kao Paris više plesnih zadataksa, no što je uobičajeno, koje je sa plemićkim dostojanstvom, razume se, besprekorno ostvario. Mladi igrač Flavijus Sasu robusno je odigrao Tibalda uveravajući da je pred njim uspešna karijera upečatljivog karakternog igrača - a takvih nema mnogo. Nosioci ostalih uloga bili su: veoma odlučni T. Ranđelović (lord Kapuleti), diskretna Marijeta Virag (ledi Kapuleti), osećajna Branka Gligorić (Dadilja), lakonogi Đulio Milite (Benvolio), a sveprisutna Andreja Kulešević kao Smrt - Hercogov novi lik u ovom baletu - morala je uložiti dosta ličnog angažmana da opravda svoje prisustvo na sceni.

Scenografija Dalibora Tobdžića u potpunosti je svojim surim bojama odgovarala Hercogovoj postavci doprinoseći odlično koncipiranim osvetljenjem atmosferi nagoveštavanja zlehude sudbine zaljubljenih. Kostimograf Mirjana Stojanović Maurič, sa sebi svojstvenim osećanjem za detalj i kolorit epohe, odenula je novosadski ansambl u slikovite kostime. Jedino jarko crvena boja Julijinog kostima na balu Kapuletijevih odudarala je od devičanske nevinosti koju ona u toj sceni poseduje. Purpurna boja kostima i dekora ostalih izvođača možda je i sugerisala smrtni ishod iskrene mladalačke ljubavi, koja u ovoj Šekspirovoj drami, ipak, nije toliko krvava kao, recimo, u njegovom "Magbetu".

I,na kraju, ali nikako na poslednjem mestu, treba odati najveće prizanje dirigentu Željki Milanović i Orkestru SNP, koji su složenu i zahtevnu partituru Prokofjeva za "Romea i Juliju" interpretirali i sa odgovornošću za svaki njen zvučni detalj i sa umetničkim oduševljenjem, nažalost, toliko retkim u našoj sredini kad je u pitanju muzičko izvođenje baletskih dela. I na inostranim koncertnim podijumima i na stranim igračkim scenama njihovo muziciranje ne bi ostalo bez najviših pohvala, a koliko je to značilo za izvođenje "Romea i Julije" u novosadskom Baletu mogu podjednaku zahvalnost iskazati i interpretatori i publika.


Milica ZAJCEV, Danas, 21. mart 2007.


izvor:snp.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 12:44


Adolf Adam


ŽIZELA

balet u dva čina




Egzotičnost, povratak prirodi i približavanje jednostavnom „narodnom“ životu, dualizam realnog i fantastičnog, stvaranje iluzije bestelesnosti i letenja, bili su osnovni moduli romantičarske igre. Najstariji, do danas sačuvan balet romantizma je Silfida (La Sylphide), dok ga Žizela, nastala devet godina kasnije prevazilazi po savršenstvu i lepoti formi. Ona je sublimat romantičarske igre, ideja i umetnosti.

Svetska premijera Žizele izvedena je u pariskoj Operi, tada Kraljevskoj akademiji za muziku, 28. juna 1841. Uloga Žizele koja predstavlja dvostruki izazov: glumački i igrački, uzdigla je Carlottu Grisi do visina najblistavijih zvezda 19 veka. Kao princ Albert (ili Albrecht), nastupio je Lucien Petipa, partner koji ni na sceni, ni privatno, nije sakrivao svoje emocije prema dvadesetdvogodišnjoj Carlotti. Lik Mirte, kraljice Vila, tumačila je Adéle Dumilâtre.

Ova predstava nosi naziv romantičnog baleta, ne samo zbog fantazmagorične
priče svojstvene pesnicima s početka 19. veka, već zbog posebnog stila igre. Kao plod saradnje vrhunskih umetnika okupljenih oko Žizele, ili Carlotte Grisi, ovo delo je i danas omiljeno kod publike.

Adolf Adam, je bio autor velikog broja opera i baleta. Muziku za ovaj balet napisao je prema indikacijama koreografa u izuzetno kratkom roku. Za razliku od uobičajene baletske muzike koja je, uglavnom, činila muzičko-ritmičku pratnju različitim igrama ansambla i solista, ovu muziku odlikuju: dramsko jedinstvo, kontinuitet i lajtmotivi koji identifikuju likove, situacije i mesta. Ona kao da anticipira stvaralaštvo kasnijeg perioda - L.Deliba i P.I.Čajkovskog.

Slavni francuski pesnik Théophile Gautier i Vernoy de Saint-Georges, dramaturg
i profesionalni libretista sačinili su libreto. Gautier, kao obožavalac Carlotte Grisi našao je originalnu inspiraciju ideala „večne ljubavi“ u priči Heinricha Heinea o devojkama-duhovima, opevanim u epskoj poeziji slovenskih naroda.

Iako se na plakatu sa premijere kao koreograf navodi samo Jean Coralli, poznato je da je pečat ovom remek-delu dao Jules Perrot, suprug Carlotte Grisi.Marius Petipa, koji je pratio nastanak Žizele prisustvujući probama i premijeri, beležio je koreografiju, igračke mizancscene i pantomimu. Od 1847. angažovan je kao prvi igrač Imperatorskog pozorišta u Sankt-Peterburgu, gde je delovao do kraja
života. Godine 1849. postao je asistent Jules Perrota, koji je u Rusiji pripremao debi Carlotte Grisi. Petipa je kasnije, u svojim verzijama ovog baleta (1884, 1887, 1899.) dao čvršću strukturu predstavi i složeniju igračku tehniku. Igru Vila, baletskog ansambla u II činu, „podigao“ je na prste. U Rusiji je ovaj balet postao okosnica repertoara mnogih pozorišta.

Beograd je svoju prvu Žizelu dobio na sceni Narodnog pozorišta 1926. godine, u koreografiji Aleksandra Fortunata. U periodu do drugog svetskog rata Žizela je obnavljana nekoliko puta, a u naslovnoj ulozi su nastupale: Jelena Poljakova, Nina Kirsanova, Margarita Froman i Nataša Bošković.Leonid
Lavrovski, značajni ruski koreograf, svoju verziju Žizele postavio je u Boljšoj teatru u Moskvi 1944. godine, a potom i u više značajnih pozorišta Evrope. Beogradska premijera Žizele u njegovoj koreografiji bila je 14. aprila 1957. Na premijeri, u ulozi Žizele nastupila je Duška Sifnios, a kao princ Albert, Stevan Grebeldinger. Ulogu Mirte tumčila je Vera Kostić.

Godine 1991. verziju Lavrovskog, sa uspehom, obnavlja Katarina Obradović, prima balerina i balet-majstor Narodnog pozorišta.
Postoji tradicija „noćne igre“ poznata među slovenskim narodima kao „ples
Vila“. Vile su verenice umrle dan pred venčanje; ta jadna mlada bića ne mogu da imaju u svojim grobnicama. U njihovim ugašenim srcima, mrtvim nogama, ostala je ljubav prema igri koju nisu mogle da zadovolje dok su bile žive, i tako one ustaju u ponoć skupljaju se u velike grupe na glavnom putu, i teško onom mladiću koji ih sretne, jer on mora da igra sa njima sve dok ne padne mrtav.

U venčanicama, sa cvetnim vencima na glavi, blistavim prstenjem na prstima, Vile igraju na mesečini kao Elfe, njihove druge iz skandinavskih legendi; snežno bela,
njihova figura je mladalački lepa. One se smeše sa tako perfidnom radošću, dozivaju vas tako zavodljivo, njihov izraz je prepun slatkih obećanja, tako da te mrtve bahantkinje postaju neodoljive...

izvor:narodnopozoriste.co.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 13:11

[You must be registered and logged in to see this link.]

POVRATAK ŽIZELE

Marius Petipa

Uspeh i slava pratili su Žizelu gde god je bila izvođena: London, Sankt-Peterburg, Torino - 1842; Milano, Venecija - 1843; Moskva - 1843; Hag - 1844; Boston, Njujork - 1846... Danas je teško govoriti o tome štamje sačuvano od originalne koreografije Corallia i Perrota. „Putovanja“ ove predstave od grada do grada, različitih kompanija kao i različitih interpretatora, učinila su da nastanu mnoge promene. Neke od njih su, verovatno, pozitivne.
Kada je Grisi napustila parisku Operu govorilo se da ona nema dostojnu naslednicu u Žizeli. Predstava je poslednji put izvedena 1849. i polako, biva zaboravljena na Zapadu.
Marius Petipa, koji je pratio nastanak Žizele prisutvujući probama i premijeri, beležio je koreografiju, igračke mizanscene i pantomimu. Od 1847. angažovan je kao prvi igrač Imperatorskog pozorišta u Sankt-Peterburgu, gde je delovao do kraja
života. Godine 1849. postao je asistent Jules Perrota, koji je u Rusiji pripremao debi Carlotte Grisi. Petipa je kasnije, u svojim verzijama ovog baleta (1884, 1887, 1899) dao čvršću strukturu predstavi i složeniju igračku tehniku. Igru Vila, baletskog ansambla u II činu, „podigao“ je na prste. U Rusiji ovaj balet postao je okosnica repertoara mnogih pozorišta.

Druga premijera Žizele u pariskoj Operi bila je 1910. kada ju je „vaskrsla“ trupa Sergeja Đagiljeva, Les Ballets Russes. Glavne uloge tumačili su slavni ruski igrači: Tamara Karsavina i Vaclav Nižinski. Od tada pa do danas, balet se neprekidno izvodi u pozorištima širom sveta, na svim kontinentima, i nastavlja da pleni svojom neobičnom magijom, spajajući: ljubav i fantaziju, smrt i mistiku melodrame.
Zapitaćemo se, kako je ovaj stari biser, očuvao svoju lepotu i uzbudljivost do danas? Generacije mladih igrača, nekadašnjih i današnjih protagonista Žizele, poklanjajući joj sebe, čine je večito mladom. Tako, ona ostaje dopadljiva i privlačna onima koji će tek zaigrati. Tako se čuva tradicija.

Miloš Dujaković

izvor:.narodnopozoriste.co.rs


Poslednji put izmenio zjovan29 dana Sre 12 Okt - 13:33, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 13:12

[You must be registered and logged in to see this link.]


ŽIZELA U BEOGRADU

Beograd je svoju prvu Žizelu dobio na sceni Narodnog pozorišta 1926. godine, u koreografiji Aleksandra Fortunata. U periodu do drugog svetskog rata Žizela je obnavljana nekoliko puta, a u naslovnoj ulozi nastupale su: Jelena Poljakova, Nina Kirsanova, Margarita Froman i Nataša Bošković.Leonid Lavrovski, značajni ruski koreograf, svoju verziju Žizele postavio je u Boljšoj teatru u Moskvi 1944. godine, a potom i u više značajnih pozorišta Evrope. Beogradska premijera Žizele u njegovoj koreografiji bila je 14. aprila 1957. Na premijeri, u ulozi Žizele nastupila je Duška Sifnios, a kao princ Albert, Stevan Grebeldinger. Ulogu Mirte tumčila je Vera Kostić. U periodu do 1985, kada predstava prestaje da se izvodi, u naslovnoj ulozi nastupale su: Katarina Obradović, Jovanka Bjegojević, Višnja Đorđević, Dušica Tomić,
Jelena Šantić, Ivanka Lukateli i Ljiljana Šaranović. Ulogu princa Alberta tumačili su: Žarko Prebil, Dušan Trninić, Borivoje Mladenović, Radomir Vučić, Aleksandar Izrailovski. Interpretatorke Mirte, kraljice Vila, bile su: Višnja Đorđević, Lidija Pilipenko, Jovanka Bjegojević, Katarina Obradović, Jelena Šantić, Ljiljana Hmela, Sonja Vukićević i druge.

Godine 1991. verziju Lavrovskog, sa uspehom, obnavlja Katarina Obradović, prima balerina i balet-majstor Narodnog pozorišta. Od tada pa do danas, ulogu Žizele tumačile su: Milica Bijelić, Duška Dragičević i Ašhen Ataljanc, dok su princa Alberta igrali: Dušan Simić, Ranko Tomanović, Konstantin Kostjukov, Konstantin Tešea i Denis Kasatkin. Ulogu Mirte tumačile su: Ašhen Ataljanc, Dubravka Milutinović,
Milica Bezmarević, Mila Dragičević i druge.
Značaju i uspehu ove pedstave, koja na repertoaru Narodnog pozorišta traje preko 40 godina, doprinosi i veliki broj gostiju koji su tumačili glavne uloge. Medu mnogim gošćama koje su tumačile ulogu Žizele pomenućemo: Nataliju Dudinsku, Liane Daidè, Claude Bessy, Raisu Stručkovu, Irinu Kolpakovu, Nataliju Besmertnovu, Lynn Seymour, llienu lliescu, Mainu Gielgud, Svetlanu Smirnovu, Tatjanu Černobrovkinu, Kadriju Amirovu i Nadeždu Gračovu.

izvor:.narodnopozoriste.co.rs


Poslednji put izmenio zjovan29 dana Sre 12 Okt - 13:36, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 13:20


BALET

GRK ZORBA


balet u dva čina

[You must be registered and logged in to see this image.]


S A D R Ž A J

Aleksis Zorbas i Nik, mladi pisac, sreli su se prvi put u luci Pirej. Čekali su ukrcavanje na brod, a cilj putovanja bilo je ostrvo Krit. Nik je nameravao da oživi stari zapušteni rudnik. Bio je to razočaran, mlad čovek koji je želeo da na ostrvu, među ljudima iz drugačijeg sveta pronađe svoj mir. Zorba - sanjar i lutalica, voleo je život, piće, žene.Uvek je bio na strani onih koji pate, umeo je da se žrtvuje za druge...
Pošto je radio i rudarski posao, Nik ga je uzeo za nadzornika rudnika na Kritu. Zorba i Nik kreću zajedno na Krit. Tako je sve počelo.
Na seoskom trgu, na obali mora, mladež se zabavlja i pleše. Tu je i mlada udovica Marina, koja privlaci pažnju svih meštana. Većina muškaraca tajno čezne za njom, a najžešće Pavlos, koji je ludo zaljubljen i ljubomoran, želeći je za sebe. Udovica mu ne uzvraća naklonost. Madam Ortans, vlasnica skromnog pansiona, nekadašnja pariska pevačica i igračica, burne prošlosti, sada umorna od svega i bolesna, provodi dane na Kritu u sećanju na minuli život, sa uspomenama i gorčinom u duši. Ona ih prima u svoj dom koji kod meštana nije na dobrom glasu. Zorba i Nik
plešu sa njom.
Nikovu pažnju okupira slučajni susret sa udovicom Marinom, koja svojim slobodnim ponašanjem i prezirom za običaje svoga kraja izaziva revolt meštana koji je optužuju da sramoti selo.
Madam Ortans, očarana susretom sa Zorbom, koji za nju oseca sažaljenje, počinje da veruje daje konačno srela čoveka iz snova, čoveka svog života i predaje mu se svom dušom i telom...
Nik priželjkuje novi susret sa mladom udovicom, što meštani primećuju i osuđuju, predvođeni nesrećno zaljubljenim Pavlosom. Nik je usamljen i očajan.
Zorba hrabri Nika i nagovara ga da se udvara udovici, a madam Ortans, razumevajući udovičin položaj, podstiče je da se sretne sa njim. Uzavrele krvi, lud od ljubomore, nesrećni Pavlos predvodi ozlojeđene i kivne meštane. Došljaci su poremetili njihov mir i običaje, pogazili pravila ponašanja. Mirno ostrvo je uzavrelo od ljudskih strasti.
Zorba se vraća iz grada. U selu ga već željno očekuju madam Ortans, ozbiljno narušenog zdravlja i verni prijatelj Nik. Zorba donosi poklone. Najlepši su, naravno za madam Ortans - ogrlica i ruža. Venčanje madam Ortans i Zorbe? San ili java?
Da li je to uopšte važno? Dolaze žene - udovice, simboli patnje, sputanosti i uzavrele strasti, želje za drugacijim životom.
Susret Nika i Marine više niko ne može da spreči. Doživljavaju kratku, strasnu, ali tragičnu ljubav. Glasine se šire ostrvom. Nesrećni Pavlos se ubija jer je stranac viđen kako napušta udovičinu kuću... Gnev meštana je strašan. Oni liinčuju i ubijaju udovicu. Nik je nemoćan da joj pomogne, šokiran surovošću prizora, samo je nemi svedok tragedije. Ostaje mu samo očaj...
Tu je prijatelj Zorba koji ga teši: Niko nije pobegao od svoje sudbine! Treba zaplesati! Sirtaki? Ta je igra najbolja za sve bolesti duše...Igra života i smrti se nastavlja. Madam Ortansje na samrti. Ona još nije umrla, a seljanke razvlače njene stvari. Umorno srce prestaje da kuca, madam Ortans umire na rukama voljenog
Zorbe. Očaj mu obuzima dušu, praznina ispunjava njegovo telo. Ipak, tu je prijatelj Nik, koji je od Zorbe naučio da igra, da razmišlja drugačije, da živi... Nik lagano uvlači svog duhovnog vođu u ples, u igru koja počinje da pulsira, zahuktava se i konačno postaje sve neobuzdanija. Život teče dalje! Da, to je sirtaki!


[You must be registered and logged in to see this image.]


O P R E D S T A V I

Svaka predstava Grka Zorbe izvodi se kao baletska svetkovina, kao pravi kulturni događaj, ako je suditi po broju publike koja sve ove godine s nesmanjenim interesovanjem prati, u prepunoj sali, zanimljivu priču o prigušenim strastima i njihovim eksplozijama, o čistim nepatvorenim emocijama, o žudnji za punim životom kojeg guši patrijarhalni moral i običaji.

I Z V O D I I Z K R I T I K A


BRAVO ZORBA, BRAVO!!!

Nezapamćene ovacije, kojima je publika pozdravila predstavu, nagoveštava njen dugi život i uspešan rast na sceni. Zorba ima one kvalitete koji ga, na najbolji način, preporučuju evropskoj kulturnoj javnosti i dakako, ljubiteljima baleta mediteranskog podneblja.
Sofija KOŠNIČAR

OSAVREMENJENA KLASIKA ILI POVRATAK "ZABORAVLJENOM"

Opisivanje same predstave, s naše barem strane, nije najpotrebnije. Zorbas govori
sam, a taj govor će se već uskoro i čuti i videti, verujemo na onaj pravi način koji nije ništa drugo do - umetnost /.../

izvor:snp.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 13:37

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 13:39

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 13:42

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:04


DAMA S KAMELIJAMA


Verdi-Šurev


[You must be registered and logged in to see this image.]

Dirigent


Angel Šurev je za koreografa Lidiju Pililenko obradio Sen-Sansovu operu Samson i Dalila, koristeći odlomke i iz nekih drugih kompozicija francuskog majstora, s tim što je za horske numere zadržan hor na sceni.

Koreograf

Lidija Pilipenko je smatrala da tema Diminog romana Dama s kamelijama zaslužuje i baletski izraz, uz muziku Verdijeve Travijate koja je svima dobro poznata i uvek rado slušana. Za ovu priliku obradu je preuzeo Angel Šurev, koji je striktno poštovao Verdijevu partituru, tako da, sem tri sasvim kratke modulacije, u celovečernjem baletu nema nikakvih primesa. Korišćen je odlomak iz Verdijevog Rekvijema tako da se uloga prerađivača ograničila na instrumentaciju. Redosled i raspored pojedinih muzičkih numera ostvareni su u najtešnjoj saradnji koreografa i obrađivača. Šurev je izuzetno vešto spojio delove u novu dramaturški uslovljenu celinu, zadržavajući u potpunosti sve muzičke elemente, sem instrumentacije koja je i pevačke deonice poverila instrumentima. Neki odlomci se ne ponavljaju, neki delovi su prebačeni iz čina u čin, tako da slušaoci Verdijeve Travijate dobijaju gotovo celu muziku opere u novom ruhu, a gledaoci baleta genijalnu Verdijevu partituru za muzičku bazu igre. (...) Povećavanjem sastava orkestra u duvačima, ukupni zvuk je postao zasićeniji, bogatiji i raskošniji. Prirodno je da instrumenti koji donose melodijski materijal pevačkih deonica budu izabrani prema karakteru muzike. Slušaoci će biti iznenađeni obiljem solističkih delova u pojedinim instrumentima. Postavlja se opravdano pitanje: da li je majstorsku partituru opere trebalo prerađivati? Ako to znači obogaćenje za baletski izraz i proširenje muzičke baze za igru i pokret, intervencija nam se čini opravdanom i svrsishodnom. Ništa nije izvitopereno, amputirano, nasilno razdvojeno i ponovo sklopljeno. Prekrasne autorove melodije ništa nisu izgubile od svoje inspirisanosti,svežine, očaravajuće privlačnosti. Transkripcije će uvek imati zaštitnike i kuditelje.

Konstantin Vinaver




izvor:narodnopozoriste.co.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:09

ĐUZEPE VERDI



[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovaj poznati italijanski kompozitor (1813—1901), iskazao je talenat za muziku još u
ranoj mladosti. Zarađivao je za život svirajući orgulje i u Milanu počeosa pisanjem prvih opera. Njegova opera Oberto (1839) sa uspehom je izvedena u milanskoj Skali i od tada datira njegova saradnja sa izdavačem Đulijom Rikordijem. Sledeća opera, Jedan dan vlasti (1840), bila je potpuni promašaj, a potom umiru njegove dve male ćerke i supruga. Iz očajanja izlazi komponujući operu Nabuko (1842), kojom je postigao veliki uspeh, a usledila je podjednako uspešna Lombardijci (1843). Tokom sledeće decenije je komponovao po jednu hit operu svake godine. Odbijao je da se prikloni u italijanskoj operi tada preovlađujućoj strukturi — kolažu otvorenih scena sa ubačenim arijama, duetima i trijima — i počeo je da koncipira operu kao niz scena, integrisanih i uobličenih u činove. Priče u kojima privatni i javni život likova dolaze u sukob, usavršio je kroz niz remek-dela među kojimasu: Rigoleto (1851), Trubadur (1853), Travijata (1853), Don Karlos (1867) i Aida (1871). I sam vatreni nacionalista, bio je smatran i velikom nacionalnom figurom još neujedinjene Italije. Nakon komponovanja Rekvijema (1874) se povukao, ali kada ga Rikordi, da bi prepravio operu Simon Bokanegra, upoznaje sa italijanskim pesnikom Arigom Boitom, kao produkt njihovog uzajamnog poštovanja nastaju još dve čuvene opere Verdijevog poznijeg doba: Otelo (1886) i Falstaf (1890).

izvor:narodnopozoriste.co.rs

Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:14

Aleksandar Dima Sin
DAMA S KAMELIJAMA
(odlomci)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sećao sam se da sam često sretao Margaritu Gotje na Jelisejskim poljima, kuda je revnosno dolazila svakoga dana u malim plavim zatvorenim kolima u koja su bila upregnuta dva divna dorata, i da sam tada zapazio na njoj otmenost koju je još uvećavala njena zaista izuzetna lepota...Nemoguće je bilo videti ljupkiju lepotu od Margaritine.

Bila je sasvim mala, kao da ju je njena mati, kako bi rekao Mise, stvorila takvom da bi je mogla brižljivo uobličiti... Kosa crna kao ugalj, prirodno, a možda i veštački talasasta, delila se iznad čela u dve široke trake i gubila iza glave otkrivajući jagodice ušiju, na kojima su blistala dva dijamanta, svaki u vrednosti od 4 do 5 hiljada franaka...

Margarita je prisustvovala svim premijerama i provodila svako veče na predstavama ili balovima. Svaki put kada se prikazivao kakav nov komad, čovek je mogao biti siguran da će je videti, sa tri stvari bez kojih nikada nije izlazila i koje su uvek bile na ogradi njene lože u parteru: s lornjonom, vrećicom bombona i buketom kamelija. Nikada Margaritu nisu videli s drugim cvećem do s kamelijama. Zato su je kod gospođe Baržon, njene cvećarke, naposletku prozvali Dama s kamelijama, i taj joj je nadimak ostao... Znao sam, osim toga — kao i svi oni koji se kreću u izvesnom društvu u Parizu — da je Margarita bila ljubavnica najotmenijihmladih ljudi, da je ona o tome otvoreno govorila. Bila je elegantno obučena: nosila je muslinsku haljinu svu ukrašenu volanima, četvrtast kašmirski veo čiji su uglovi bili izvezeni zlatom i svilenim cvetovima, šešir od italijanske slame i samo jednu grivnu od debelog zlatnog lanca,kakve su tada ulazile u modu... U početku svog boravka u Buživalu, Margarita nije mogla sasvim da raskrsti sa navikama, i tako je u kući neprestano bilo slavlje: sve njene prijateljice dolazile su da je posete. Izbegavala je sve što bi moglo podsetiti na sredinu u kojoj sam je sreo. Nikada žena niti sestra nisu pokazivale prema mužu ili bratu ljubav i pažnju kakvu je ona prema meni pokazivala.

„Ta misliš li ti da ja upoređujem kola i nakit sa tvojom ljubavlju? Ti ćeš platiti moje dugove, unovčićeš svoju imovinu i izdržavaćeš me najzad. A koliko će sveto trajati. Dva ili tri meseca, a onda će biti odviše kasno da započnemo život koji ti predlažem, jer bi onda ti dobijao sve od mene, a to častan čovek ne može da primi; dok ti sada imaš osam do deset hiljada franaka prihoda, od toga možemo da živimo. Ti si nezavisan, ja sam slobodna, mladi smo; tako ti neba, Armane, ne vraćaj me u život kojim sam nekada bila prisiljena da živim.“
„Dete moje, nemojte tumačiti u rđavom smislu ono što ću vam reći. Shvatite samo da u životu postoje ponekad nužnosti svirepe po srce, ali kojima se treba povinovati. Moj sin nema imanja, a spreman je ipak da vam ustupi nasledstvo koje mu je ostalo od majke.“

Ispričao sam čitaocu ono što sam saznao. To mi je bila dužnost. Ponavljam da je Margaritin život bio izuzetan, jer da je običan, ne bi ga vredelo ni ispričati.

Prevod Živojina Živojinovića


izvor:narodnopozoriste.co.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Balet   Sre 12 Okt - 14:17

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Balet   

Nazad na vrh Ići dole
 
Balet
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Balet
» Balet
» Istorija plesa
» Boljšoj teatar
» Narodno pozorište u Beogradu
Strana 1 od 30Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 15 ... 30  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Ostala umetnost-