Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stihovi pisani dušom

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 11 ... 19, 20, 21 ... 25  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:54

PSALM TUŽNE NEVESTE

Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.
Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.
Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.

Vratiću ti krv nataraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.

Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.

Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.

Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.

Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.

Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:

''Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.

Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.

Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.

Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.

Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.

Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.

Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.

Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.

I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.

A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.

Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.

Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.

Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.

Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.

Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.''
To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.

''Pevaj dok ne osetiš
da te bole ošni kapci.
Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.
sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.

Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.

Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.
Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.
Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.
Jer jednoga dana to će se dogoditi.''


Horhe Rohas








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:54

NE,JA TE TAKO VATRENO NE LJUBIM

Ne,ja te tako vatreno ne ljubim,
Lepota tvoja ne blista za mene;
U tebi svoje prošle patnje ljubim
I mlade svoje dane izgubljene.

U času dok te zadivljeno gledam,
S ochima tvojim kad svoj pogled spojim,
Tajanstvenom se razgovoru predam,
Ali ne s tobom,vec sa srcem svojim.

Ja s dragom zborim,koje vishe nema,
na tvome licu trazim crte njene,
u ustima ti-usta davno nema,
u ochima ti-sjaj ugasla zene.

Mihail Ljermontov








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:55

Ljubavi moja, umrem li, a ti ne umreš,
ljubavi moja, umreš li, a ja ne umrem,
ne ostavimo bolu odviše prostora:
nema života do ovoga koji živimo.

Prah u žitu, pijesak u pijesku,
vrijeme, voda što luta, nejasan vjetar
odnio nas je kao ploveće sjeme.
Moglo se desiti da se ne sretnemo u vremenu.

Onu livadu na kojoj se nađosmo,
o maleni beskraju, vraćamo,
ali ta ljubav, ljubavi, nije svršena.

I kao što nije imala rođenja,
ni smrti nema i kao duga rijeka
mijenja jedino zemlje i usne.

Pablo Neruda








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:55

Dan


Ni u kakav dnevnik ovaj dan ne moze,
ovo ruglo danje ,malodusno , sivo ,
ni kise da se pokisne do koze,
ni vjetra , ni sunca - niceg zivog.

I to tako tinja - izvan ljudi , mlako ,
niko tim ne zivi . Vicem srdit vani:
Dane ,djubre jedno , ne svice se tako ,
gubi se natrag pa pristojno svani...


Vito Nikolic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:56

DALEKO OSAMLJENO DRVO

Daleko osamljeno drvo
Daleko osamljeno drvo
Ko zna preko koliko voda
I brda
Ti si moja prava pesma.
Do tebe je stigla moja tišina
Sva osamljena
I pusta.
I pogled moj upirem u tvoje grane, večno,
Sav plav
Od razdaljine.
Hoću li preko vode moga plača
Hoću li preko brda moga bola
Jednom
Samo jednom
Sviti svoju granu
Daleko osamljeno drvo
Daleko osamljeno drvo.

Raičković








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:56

ВРАТИЋЕ СЕ ТАМНЕ ЛАСТЕ


Вратиће се тамне ласте на твој балкон,
да свију гнездо у пролећни дан,
и опет ће крилом по прозору живо
дозивати на нас;

али оне које посматраху твоју
лепоту и среће моје чар,
оне што нам знаху име... те се неће
вратити никад!

Вратиће нам се опет пузавице густе
по зиду твог врта да рашире хлад,
и предвече цвет им још лепше ће оне
расцветати плав;

ал оне што беху окићене росом,
с којих гледасмо како свака кап
трепери и пада као суза дана,
та неће никад!

Вратиће се љубав... у слуху ти опет
зачуће се плачних речи глас,
и срце ће твоје пробудити можда
из дубока сна;

ал ја нем, занесен и на коленима,
као да за Богом обузе ме страст,
вољах те и нико волети те неће
тако као ја!

Густаво Адолфо Бекер








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:56

Magline hvalite Gospoda (Psalam 149)


Hvalite Gospoda
magline slične pahuljicama na fotografskim pločama
Hvalite Gospoda
Sirijus i njegova družbenica
i Arktur i Aldebaran i Antares

Hvalite Gospoda meteoriti
i eliptične putanje kometa
i veštački sateliti
Hvalite Gospoda
atmosfera i stratosfera
iks zraci i Hercovi talasi
Hvalite Gospoda
atomi i molekuli
protoni i elektroni
protozoe i radiolari

Hvalite Gospoda
kitovi i sićušni podvodni organizmi
Hvalite Gospoda
ptice i avioni
Hvalite Gospoda šestougaoni kristali snega
i smaragdne prizme boje bakarnog sulfata
- u elektronskom mikroskopu –
fluorescentne biljke na morskom dnu
alge slične dijamantskim ogrlicama
Diadema Antillarum
Anurida maritima i Ligia exotica

Hvalite Gospoda
Rakova obratnica i polarni krug Arktika
oluje Severnog Atlantika i Humboldtova struja
senovite prašume Amazona
ostrva Južnih mora
vulkani lagune
i karipski mesec iza palmine siluete
Hvalite Gospoda
demokratske republike
i Ujedinjene nacije
Hvalite Gospoda
policajci i studenti i lepe devojke
Njegova slava prevazilazi zemlju i nebo
teleskope i mikroskope
Aliluja


-- Ernesto Kardenal








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:57

ЖЕЛИШ ЛИ ГОРЧИНОМ ДА ТЕ НЕ ОЖУЧИ

Желиш ли горчином да те не ожучи
тај нектар пријатни?
Онда, удиши га, приближи уснама
и остави затим.

И желиш ли да на љубав ову
сачувамо осмех мио?
Онда, волимо се сад силно а сутра
занавек се растанимо!

Густаво Адолфо Бекер








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:57

Kaži, šta mori tvoje zore?

"Čudan san. Napolju stoji
nešto divno
crno
a blješti
znam da je zlo
ali je divno".

Tvoje staze tjeraju dim u pluća
tvoji nemiri moj su katran
ovisnik o nikotinu
zato prićaj dalje.

"Ja prilazim
polako dodirujem
materiju koju ne definišem
vuka koji ne reži
i koji stoji na dvije noge".

Nastavi gledati u sutra
prestani gledati u zidove
tvoji dani tek počinju
ko je misterija?

"Okreče se
grimasa poput smijeha otkriva
lice koje znam
lice sa kojim se budim svake zore".

Sada se treseš
tvoja okna otvaraju mrak
tvoje oči gledaju u dubine
nisu vrata zatvorena
tvoje su slutnje otvorene.

"To sam biće ja
za stoljeće ili više
ne znam ali snovi su moj neprijatelj
nesanicu prizivam da me grli".








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:58

Telo žene, beli brežuljci, bela bedra,
ti si slična svetu kada se daješ.
Moje telo divljeg vrtlara što te kopa
i sin iskače iz dubine zemlje.

Bio sam sâm kao tunel. Od mene su bežale ptice,
i noć me potopila u snažnom naletu.
Da bih preživeo iskovah te kao oružje,
kao strelu za svoj luk i kamen za svoju praćku.

Ali čas osvete je pao, i ja te volim.
Telo od kože, od mahovine, od mleka požude i postojanja.
Ah gralovi od grudi! Ah oči odsutnosti!
Ah ružo pubisa! Ah glasu tužni i spori!

Telo žene moje, opstajem u tvojoj gracioznosti.
Moja žeđi, moja beskonačna strasti, moj neodlučni putu!
Mračne obale reke među kojima večna žeđ ostaje,
gde ne prestaje umor i beskonačna bol.

Pablo Neruda








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:59

Suprotstavljanje

Suprotstavljas pravo za tracak
nepostojan,
samoizazvan od tvojih htenja,
to ludilo koje te izgara,
taj trag tuge koji te tera u plovidbu
bez izgleda da stignes vizuru uma,
ne znas ni ko je kormilar,
ti nisi taj,
slepi putnice,
probudi se,
kormilar je stranac razocaravajuci
buduci, nemoj ga se doticati,
habitus je njegov tvoj san,
on doista ne postoji osim u
tvojoj zelji,
pretvara se u kameleona,
svaki put drugi i novi,
da te zaslepi recima nepostojeceg,
da prodje sa naklonom i
smehom,
sa stavom koji porazenoj
govori o trijumfu bezrazloznom,
o laznosti sveoukupnoj vicem,
jer ko pobedjuje porazenu u
njenoj ranjivosti ne moze
sa osmehom biti,
seta meka
mora biti duboka u ocima,
sa zaljenjem sto se unistava,
a nista ne daje.











Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:59

KORAK NIZ ULICU

Ne možeš da veruješ da ću da izađem iz stana
i da sam pošla da se ne okrenem?
Kafa na pola,
reč na pola,
osmeh do pola.
“Tek tako ću poći, čak i da ne trepnem?!”
Noga će mi do kraja sigurna ostati?

Pa kad sam ja izašla iz stana Stefana Pfeistlingera,
gde neću iz tvoga, mali amateru,
sa šupljom pričom i šupljim pogledom?
Pa, kad sam se ja spustila u noć, na kocku,
i kad sam znala da neću da trpim,
ja sam sebi odabrala granicu
jasno je povukla, markerom na belom
Pa, kad sam ja izašla iz stana gde je sve mirisalo
na moju dušu i moj san,
kad sam uspela da nađem svoju Tatjanu
i da je privijem kao čudnu ženu, oživljenu iz sna,
a ti nisi ni senka sna,
pa, ja mogu još sto puta u tvoju kuću da uđem,
samo da ti pokažem da mogu da izađem,
i da ću te još sto puta videti sa otvorenim ustima,
jer kad sam ja izašla iz njegovog stana
ja sad mogu da izađem i iz same sebe
nema više tog poznatog osećaja kog se ne bih mogla odreći,
a kako se tek onda lako odričem tuđih bezmirisnih prostora,
iznajmljenih apartmana sa šarenih razglednica.

Onaj ko izađe iz stana Stefana Pfeistlingera-
on je odabrao da se ne zadržava bilo gde
on je odabrao da odlazi,
on je odabrao da se odriče,
i da ne pita za smisao ili razlog,
on je naučio da se ne okreće.
A ti me gledaš nakrenute glave,
podbočenog lakta jeftinog ljubavnika iz crno belih filmova,
„Jesam li sigurna“-pitaš- „Zar ću otići“, igra ti leva obrva.
Pa, znaš li ti kome govoriš…?
Desi li ti se nekad da kažeš:
„Ovde sam već bio, sve mi je poznato, moje boje i moj dah,
možda sam sanjao a možda i živeo
pre nekh trista godinabaš ovde,
pa, iz minuta u minut lagano prepozajem“,
I dodirneš sve ponovo,
a kao da sebe iznutra dodiruješ,
ili dušu neke tamo daleke bake
koja se u mđuvremenu u tebi naselila,
I čovek koga gledaš liči na crtane čiča Gliše iz detinjstva
Sneške Beliće, nacrtana vešala il nevešte crteže
što se čuvaju u nekoj fioci
i sa osmehom odeš i ne tražiš odgovor,
jer se i ne pitaš,
predaš se osećaju i hodaš i odlaziš
u noć, na drum, taksi il kočije
pitanje je veka, al su oči iste i duše su iste
I, dok silazuš stepenicama, sto ti duhova govori:“VRATI SE“,
Al ti jedan, tvoj glas, kaže: „Idi, ni rođena nisi da se zaustavljaš,
to što si prepoznao ne znači da si našao
Ii nikad neću saznati da li se kajem,
ali znam da bih opet otišla.
A ti me sad gledaš ko umorni lovac,
važan i siguran, a da sam ti ja ženica
što treba da očisti divljač prijateljima koje čekamo na večeri,
A tebi bih grkljan, kad bih htela, sa dva zuba prerezala,
ispljunula, pa s krvavim usnama kroz otvorena vrata…
Ja nisam od onih na koje te je upozoravala majka
zato ne brini, za ovakve nije ni znala da postoje,
ja ne odlazim da bi me ti molio da se vratim,
ja mogu biti sve što poželim, ali ne mogu biti lošija nego što jesam…

I zato-otključaj mi vrata, prospi vino i zaboravi da sam ikada
i prešla prag tvoga stana.

Jelena Lukic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 9:59

Ako na ljuljanje zvončića plavih
s balkona tvog
pomisliš da to uzdišuć prolazi
vjetar plah,
znaj, to sakriven u zelenom lišću
uzdišem ja.

Ako li, čuvši za leđima svojim mutan
nejasan šum,
pomisliš da te imenom tvojim zvao
daleki glas,
to te iz tame kojom si ovijena
dozivam ja.

Ako ti kada u dubokoj noći srce
obuzme strah,
kad na usnama svojim osjetiš nečiji
vreli dah,
znaj, premda nevidljiv, to pored tebe
dišem ja.

Gustavo Adolfo Beker








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:00

Sunce

Ovo će se neizvesno kretanje završiti
Suncem. Osećam to pomeranje juga
U svom srcu. Majušno podne se ruga
U kamenu, varnica što će osvetliti

Zvezdani sistem mog krvotoka.
A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga
Uteha nam ne treba. To trajanje se ruga
Pretnji crnog i otrovnog nekog soka.

Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.
Neki će svemir ponovo da nas stvori.
Maker slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori.
U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti.

Čuješ li zvezdani sistem mog krvotoka!
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori
Maker slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori
Nad pretnjom crnog i otrovnoh nekog soka.

(Branko Miljković)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:01

Pesma za Lidiju

Tebi ne mogu da napišem pesmu. Ne umem.
Ne nalazim te rime, ne nalazim te reči...
Uz misli upućene tebi tonem u neke modre dubine
koje kriju uzdasima prošarane tajne obojene živim
bojama poput onih nemuštih šarenih stvorenja što se
lenjo vuku peščanim okeanskim dnom uživajući u
sopstvenoj lepoti... Neke tople struje raznose uzdrhtale
zajedničke šapate i slivaju se u šuštavim vodopadima
kroz doline titravih algi i šume iskićene snenim
koralima... A do ustalasane površine u nestašnim
skokovima dopiru naša Suncem pozlaćena smejuljenja...
Lutam modrim dubinama naših sećanja ponesena
moćnom zlatastom plimom osećanja i bliskosti... I znam,
moja plima je i tvoja iako sad živimo na dva kraja
okeana.
Ne brinem, uopšte ne brinem što nemirni talasi na
površini rađaju vrtloge ćutanja jer su i ta ćutanja naša,
jer i ti talasi zapljuskuju obe obale. Nije to ni važno. Ta
talasava površina ionako je samo varljiv odraz treptavog
noćnog neba okićenog zvezdama koje ti i ja zajedno
iscrtavamo mislima povezujući zvezdu po zvedu u samo
nama razumljiva sazvežđa. I ta sazvežđa, te čežnjive
misli isprepletane u večnost, uranjaju kroz vrtloge naših
ćutanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje
smo obe sazdane...
Šta još da ti kažem? Sve što poželim da ti prenesem
već se nalazi u našim dubinama nevešto maskiranim
ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples
tog nemirnog, talasavog pokrivača.
Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napišem pesmu.
Jednostavno... ne umem...

Dragana Konstantinović








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:01

Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak
Nije herojsko doba. Ne veruj ako ti kažu
da svaki tvoj trenutak nije ni čudesan,
ni pravi.
Svaki je trenutak istina, samo što poneki
Ima lažnog čoveka.

Moraš da smogneš snage i sebi otvoreno
Obećaš da ćeš ostati tragač za večnošću
U sebi, a ne za sobom u večnosti.

Miroslav Antić








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:02

Ton po ton

Kada sletiš sam više nisi bitan
A ja ipak imam dil za Manilu i Kankun
Uspeću da odem tiho za mnom iz daljine čućeš
Ti si sam ali sam je svet
Mnogo više ljubavi je potrebno u ovom gradu koji tone ton po ton
Svako je rođen sa svojim snom
Kada ostanem sam sva je krv u meni
Ima mnogo svetla loše su me procenili
Ovde su opet poslednji dani dani a prve noći
I kad je sunčan dan ja sam slobodan
I kada prođe dan ja sam slobodan
I kad je težak dan ja sam slobodan
I kada svane dan ja sam slobodan
I nema veze šta je bilo pre
Dan po dan ostaje mi san na licu

KKN








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:03

Tebi ljubavi

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...


Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?


Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?


Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...


Dragana Konstantinovic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:03

Igraš se svakog dana svjetlošću svemira.
Posjetiteljice nježna, stižeš u cvijetu i vodi.
Više si nego ta bijela glava koju stežem
rukama, poput grozda, svakog dana.

Nikome nisi slična otkako te volim.
Dopusti da te prostrem između žutih vijenaca.
Tko piše tvoje ime slovima od dima izmedju južnih zvijezda?
Ah, pusti me da se sjetim kakva si bila tada kada još nisi postojala.
Odjednom vjetar urla i udara o moj zatvoren prozor.
Nebo je mreža skamenjena od sjenovitih riba.
Ovdje zamiru svi vjetrovi, svi.
I svlači se kiša.

Ptice bježeći prolaze.
Vjetar. Vjetar.
Mogu se boriti samo protiv ljudske snage.
Nevrijeme skuplja tamno lišće
i odvezuje sve barke vezane noćas o nebo.

Ti si ovdje. Ah, ti ne bježiš.
Odgovarat ćeš mi sve do posljednjeg krika.
Privini se uza me, kao da se plašiš.
Ipak ti ponekad čudna sjena dira oči.

Sada i sada, malena, donosiš mi kozju krv
i grudi su ti mirisne kao i ona.
Dok tužan vjetar juri ubijajući leptire
ljubim te i moja radost grize ti usta od šljive.

Mora da te boljelo da se na me privikneš,
na dušu mi divlju i samotnu, na ime od koga svi bježe.
Toliko smo puta vidjeli zvijezdu kako gori ljubeći nam oči
i sumrak što se nad nama gubi u lepezi što se vrti.

Milujući te kišile su na te moje riječi.
Odavno voljeh tvoje tijelo od osunčana sedefa.
Čak vjerujem da si vladarica svemira.
Donijet ću ti copihue, radosno cvijeće s planina,
tamne lešnjake i šumske košare cjelova.

Htio bih s tobom učiniti
što proljeće čini sa trešnjama.

Pablo Neruda








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:03

POKAJNIČKA PESMA

Mnogo sam lutala
Mnogo govorila
Premalo ćutala
Još manje tvorila

Preblagi, praštaj
Sva ta tumaranja
I od nerada
Duga odmaranja

Praštaj sijaset
Preoštrih sudova
Retko na njivu
Iznetih plugova

Žednom dal`dadoh
Vode pitke
Zaorah samo
Brazde plitke

Nešto mi šapuće
Mućni kefalo
Al dosta veka
Protrčalo

Za ono što mi
Preostaje
Valjda bi morala
Da se pokajem

I to mi vazda
Muku stvara
Al`doteralo
Do duvara

Šta ćeš guknuti
U onom času
Kad zapitaju
Gde si bila

Ti umna gospo
Šta si činila
U šta si vreme
Protraćila

Zureć u neku
Na neku krpi šaru,
Kraj telefona,
Na bazaru

Trošeći reči
To divno seme
Na neke vrlo
Bitne teme

Kol`ko si puta
Gospo mila
Nožicom nežnom
Zakoračila

Na putu podviga
Na stazu spasa
A rekli su ti
Gde se belasa

Kroz tamu veka
Kroz oblak dima
Znala si dobro
Da je ima

Znala si mila
I da sve drugo
Zanosi čula
Ne traje dugo

I zašto onda
Kruno stvaranja
Izabra sitna
Slatka kajanja?

Zar ne požali
Zrno svetosti
Zar ti zafali
One svetlosti

Koja svakome
Ljudskome stvoru
Treperi nežno
Na obzoru

Pogledaj one
Tihe i smerne
Radosti njine
Neizmerne

Pa se ugledaj
I zastidi
A sve to onaj
Ko treba vidi

Ne brini za sve
Što je bilo
Ima ko će ti
Razviti krilo

Da i ti pođeš
U susret sjaju
Što obitava
U beskraju.


Zorica Simović








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:04

Enes Kisevic - Neki stid

Na zlo sam odavno vec okornjačio,
još jedino dobrota čista mene gane.
O pete sam zavist okačio.
Cvijetom moje zarasle su rane.

Svaka himba meni je daleka.
Drugima sam kao samom sebi.
Mržnje sve, od ovoga svijeta,
ljubav moju potopile ne bi.

Pa ipak se katkad ćutim slabim,
kad od srca um mi se otima.
Sam pred sobom ja oborim glavu
ne znajući kud bih sa očima.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:04

SJEĆAŠ LI SE, SRCE?...


Sjećaš li se, srce, što je nekad bilo?
Sjećaš li se sada prošlosti i dana,
Kad si puno vjere, kao tiče milo,
Dizalo se letom put nebesnih strana?

Ugušeni zrače, u oblaku tuge,
Vihori i b'jesi slomiše ti krila,
Boravište tvoje bjehu šarne duge,
I tičija jata družina ti bila...

K'o nevini cvijet, puno čednog mira,
U zanosu milom grlili te snovi,
I k'o akord mili anđeoskih lira
Budila te pjesma zvukom želja novi'.

Netaknuto burom borbe i spoznanja
Živjelo si mirno u želji i plamu,
Al' sve želje drage o kojima sanja
Razduv'o je vjetar u poroz i tamu...

Ružičasti veo, kroz koji se žudno
Gledalo u prostor života i ljudi,
Rastrgla je java i poznanje budno,
Pa satana mrska sad pred nama bludi.

O, dajte mi nazad v'jenac prošlih dana,
Vratite mi čase, u kojim' sam samo
Osjećao ljubav i vjerov'o sl'jepo
U ljude i Boga što boravi tamo.

Vratite mi srce, gdje bezbrižna sreća
K'o kandilo sv'jetlo sjaji se i blista,
U odjeku groma što se Boga sjeća
I vjeruje uskrs raspetoga Hrista.


1896.

ALEKSA ŠANTIĆ








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:05

NE VOLIM TE VIŠE



Ne volim te više da znaš
Ali uvijek mi tako ponekad
U vremenu dođeš
Pa pomislim da si mi sve na svijetu
I ne mogu ni zamisliti
Kako ležiš u nekom drugom krevetu
A ista si i kad kiša pada
I kad hlače obučeš
I kad suknju skidaš
A ne plačeš nikad

Jednog ću te dana ubiti zbog svega
Jer si tako slatka
Bezobrazna i kratka
Ako ne računam noge
Jer si fina djevojčica
I najhrabrija kurva
Jer si mi u oči usla
Bez kucanja i srama
Ubit ću te prije spavanja
Da se probudiš kao dama
Da imaš sobe pune ljubavi
Kao zimnicu spremne

I ne volim te više da znaš
I sve će novine pisati o tome
U restorane više nećeš ući
Ludo moja mala
Neugledna plava
Predivno stvorenje božje i moje
Raspitaj se kod prijatelja
Što je još tvoje
A što meni pripada
Raspitaj se jer ne dam ti više
Ni da misliš
Ubit cu te što se skitas svijetom
Policija će te traziti
Što bludničiš s ljetom na javnom mjestu
Pa ćeš onda opet k meni
Dovoditi ljude
Da me ubijaju dugo i da se čude
Što voliš na meni

I ne volim te više da znaš
Ali te tražim
Jer si tako prosta i slatka kao sirup
Jer si tako divlja
Kad ti vrat zagrizem
A baš nikakva nisi kad te zubi bole
Neću više ni da mislim o tebi
Dok si od mene daleko
Što ja znam ljubi li te netko
Jer ti je toplo u sobi
Bezobraznice mala
Igraj se još malo
Dok mi mrak ne padne u krevet
Ludo
Čekam te i sutra
Kao uvijek u devet.



…Dok te ljubim u oči čitavog svijeta
Ti mi se smiješ
Govoriš da sam ona ista snena djevojčica
Koja bježi od sebe i tebe
Bosim stopalima dodiruje svijetove.
Topiš se u boji meda
Svakog jutra dalek i nepoznat
Grizem ti usne kao narandže
I tvoj lik naslućujem u prvoj kavi
Snagom misli sve je moguće
Sklopim dlanove i krijem te
Utapam se u tvoje želje
Mokrim mislima
Islikavam još jedan akvarel
Na tvojim leđima
Kao retrogradna kraljica sjevernih čvorova
Osvićem još jednom u tvojim snovima...


Željko Krznarić








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:05

M.Simokovic - Requiem za palog andjela

Možeš mi reći da u bezglasju
Često zalutaš
kad sričem slogove tvoga imena
I da se uzalud borim protiv vremena
koje na našim telima gravira
Nebeske istine u strahu od smrti.

Možeš mi reći da je moja tišina laka
Poput niti paukove mreze
A teža od sedam smrtnih grehova
I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te
Kad neman noći teškom šapom poklopi nebo
I u krzno svoje sakupi zvezde kao čicke.

Možeš mi reći da sam slobodna
A duša sam slepa koja čuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Duša koja noćima ne spava i čiji su okovi tragovi nebeski
božjih karuca što u sumrak ispisuju molitve najvećih grešnika
I postaju vapaj upućen tebi.

Možeš mi reći da bih trebala da te saslušam
Kada se budem pravila da te ne čujem
Sakrivši uši rukama
Kao sto deca sakrivaju po džepovima
male sedefne školjke sto izbaci mora utroba.

Možeš mi reći kako sam grešila
I ja ću na svoja ramena
Težinu neba, ako treba, prihvatiti
I ti ćes opet biti u pravu a ja ću se osmehnuti
Osmehnuću se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnucu se jer moja će duša pevati
U tišini što tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi
I doći ću tebi kao što kap kiše dolazi zemlji
U krugu večnom
Isparavanja i padanja
I tada, na dlan ćes me topao dočekati
Kao suzu izdajnicu što beži preko obraza
I u sećanjima potražiti moje ime
Kao što bi tražio uvojak kose
Il`neki davno naučen stih.

Možeš mi reći da su tvoji dani podeljeni
Na dane sećanja i dane življenja
A nećeš znati da su svi moji dani - dani preživljavanja
sećanja davnih oživljavanja
što kopne na izmaku noći.

Možeš mi ponovo reći da bi mi srce u kutiji dao
Da ga pored kreveta čuvam
dok na baršunu kao na odru
Mirno počivaju snovi
A ja bih mogla,
mogla bih da ti kažem da te još uvek sanjam, da te još uvek volim,
Ali reći ništa neću, ćutaću,
Jer ja i kada ćutim - ćutim o tebi.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   Uto 1 Avg - 10:06

Očiju tvojih da nije - V. Popa

Očiju tvojih da nije
U malom našem stanu
Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali


Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle


Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stihovi pisani dušom   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stihovi pisani dušom
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Stihovi pisani dušom
» Naši stihovi...
» Stihovi koje znate napamet
» sms stihovi
» Stihovi za razmišljanje
Strana 20 od 25Idi na stranu : Prethodni  1 ... 11 ... 19, 20, 21 ... 25  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-