Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sveci iz loze Nemanjića

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Sveci iz loze Nemanjića   Ned 9 Okt - 17:13




SVECI IZ LOZE NEMANJICA

muskarci

Sveti Simeon Mirotocivi

Stefan Nemanja
(1112.-1199.)
veliki župan od 1166. godine. Osnivač i ujedinitelj srpske
države. Rodonačelnik svete loze Nemanjića. Ktitor crkve Sveti Nikola,
Đurđevih Stupova, Studenice, Hilandara... Upokojio se u Hilandaru.


Počiva u
Studenici.

Slavi se:
26./13. februara.


PREPODOBNI SIMON MONAH

Sveti kralj Stefan
Prvovenčani, srednji Nemanjin sin i naslednik na prestolu. Veliki župan od
1196. do 1217., a kralj od 1217. do 1228. godine. Prvi srpski kralj,
krunisan 1221. godine, ktitor manastira Žiče.

Počiva u
Studenici.

Slavi se: 7.
oktobra/24. septembra.



izvor:znanje





Poslednji izmenio zjovan29 dana Ned 9 Okt - 17:20, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Ned 9 Okt - 17:17


SVETI KRALJ VLADISLAV

Sin stefana
Prvovenčanog. Na prestolu od 1234. do 1243. godine. U svoju zadužbinu
manastir Mileševi je 1237. godine iz Trnova preneo telo Setog Save.


Počiva u
manastiru Mileševi.

Slavi se: 7.
oktobra/ 24. septembra.




SVETI SAVA ii

Predislav, sinovac
Svetog Save. Najpre hilandarski monah, pa episkop humski. Arhiepiskop humski
od 1263. do 1270. godine.

Pociva u
Pećkoj patrijaršiji.

Slavi se: 21./
8. februarar






izvor:znanje



Poslednji izmenio zjovan29 dana Ned 9 Okt - 17:20, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Ned 9 Okt - 17:19


PREPODOBNI MONAH TEOKTIST

Sveti kralj
Dragutin, sin kralja Uroša I, kralj od 1276. do 1282., sremski kralj do
1316. godine. Ktotor manastira: Sveta Ahilija u Arilju, Lomnica, Tronoša,
Liplje, Papraća, Tavna, Rača na Drini... Obnovio je manastir Đurđeve
Stupove.

Pociva u
manastiru Đurđevi Stupovi.

Slavi se: 12.
novembra/ 30. oktobra.






SVETI KRALJ MILUTIN

Mlađi sin kralja
Uroša I. Na prestolu od 1282. do 1321. godine. Sagradio je preko 40 crkava i
manastira: Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku, Banjsku, crkvu u Hilandaru, crkve
u Skoplju, Solunu, Sofiji, Carigradu, Svetoj Gori, Jerusalimu...

Počiva u
Sofiji u crkvi Svete Nedelje.

Slavi se:12.
novembra/ 30. oktobra.


izvor:znanje

Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Ned 9 Okt - 17:25


SVETI KRALJ STEFAN DECANSKI

Sin kralja Milutina
i otac cara Dušana. Na prestolu od 1321. do 1331. godine. Kod Peći je
podigao manastir Visoki Dečani. Mučenički je postradao.

Počiva u
manastiru Visoki Dečani.

Slavi se: 24./
11. novembra.



SVETI VELIKOMUCENIK LAZAR

Lazat
Hrebeljanović, knez srpski. dao je život za Hrista i srpski narod u bici na
Kosovu 1389. godine. Ktitor Ravanice, Lazarice, manastira Gornjak,
Hilandara....


Počiva u Ravanici.

Slavi
se: 28./ 15. juna.





SVETI CAR UROŠ

Sin cara Dušana, car
1355.-1371. Sa majkom Jelenom podigao je manastir Matejču i crkvu Svete
Trojice u Skoplju. Sahranjen je u Nerodimlju.

Počiva u
manastiru Jazak na Fruškoj Gori.

Slavi se: 15./
2. decembra.




izvor:znanje


Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Ned 9 Okt - 17:33


ZENE

PREPODOBNA ANASTASIJA


Ana, majka Svetog
Save. Sa svojim mužem Nemanjom, podigla je manastir posvećen Bogorodici i
Svetom Nikoli u Toplici. Od 1196. godine monahinja Anastasija. upokojila se
oko 1200. godine.

Počiva u
Studenici.

Slavi se: 5.
jula/ 22. juna.


SVETA MONAHINJA JELISAVETA

Sveta kraljica
Jelena Anžujska, francuska princeza. Upokojila se 1314. godine.

Počiva u
svojoj zadužbini manastiru Gradac na Ibru.

Slavi se: 12.
novembra/ 30. oktobra.

PREPODOBNA JELENA DECANSKA

Ana (Neda), sestra
kralja Stefana Dečanskog. Žena bugarskog cara Mihaila Šišmana, a kasnije
monahinja Jelena.

Počiva u
manastiru Dečani.

Slavi se: 3.
juna/ 21. maja.


SVETA MONAHINJA
JELISAVETA-EVGENIJA

Sveta carica Jelena,
sestra bugarskog cara Jovana Aleksandra. Pomagala je svetogorske manastire.
Umrla je 1376. godine.

Počiva u
svojoj zadužbini, manastiru Matejči.

Slavi se 15./
2. decembra.

PREBODOBNA
EVGENIJA-EFROSINIJA

Sveta kneginja
Milica, žena kneza Lazara i majka despota Stefana Visokog. Zamonašila se
1393. godine u svojoj zadužbini, manastiru Ljubostinji.

Slavi se: 1.
avgusta/ 19. jula.

izvor:znanje
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Ned 9 Okt - 17:34


SVETI SAVA


Sveti Sava, arhiepiskop srpski

Sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine. Kao mladić žudeo za duhovnim životom, zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i sa retkom revnošću prošao ceo podvižnički ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dođe u Svetu Goru, gde se zamonaši i umre kao monah Simeon.

Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po zemlji srpskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zemlji. Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajući Srpsku crkvu, stvarao je kroz to srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan i voljen od svih Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću države srpske. Skončao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bogojavljenje,12. januara 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir Mileševu, odakle ga Sinan-paša digne i spali na Vračaru u Beogradu, 27. aprila 1595. godine.


izvor:znanje
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Pon 1 Jun - 19:51

Nemanjići su srednjevekovna srpska dinastija koja je najduže vladala Srbijom. Dinastija je nazvana po Stefanu Nemanji, osnivaču dinastije koji je povezan sa Vukanovićima po muškoj liniji i sa Vojislavljevićima po ženskoj liniji. U dinastiji ima jedanaest vladara, s tim što se dinastija nastavlja bočnom, ženskom linijom u dinastiju Lazarevića, a kasnije i Brankovića, koji vladaju delom Srba do prve polovine šesnaestog veka.


Porodični grb

Predstavljen je dvoglavim belim orlom na crvenom polju, koji je preuzet od vizantijskog grba dinastije Paleologa. Dvoglavi orao je usvojen iz vizantijske kulture i ubrzo je postao simbol srpskih kraljeva kao i srpske države. Može se videti na katalonskoj mapi iz 1339. godine gde je prestonica cara Dušana označena dvoglavim orlom, a taj isti simbol se nalazi i u manastiru Ljeviška. Čelenka je bila omiljeni deo grba srpske vlastele i vrlo je prisutna na novcu iz tog perioda, upotreljavala se kao grb, bez štita.

Zadužbine Nemanjića

Svi srpski vladari kraljevske porodice Nemanjića za sobom su ostavljali zadužbine, svoje crkve i manastire, da iskupe svoje duše i pokažu svoju veličinu. Među mnogobrojnim manastirima koji su njihova zadužbina, ističu se: Žiča, Studenica, Mileševa, Sopoćani, Hilandar, Gračanica, Banjska, Visoki Dečani i drugi.

Vladarska loza Nemanjića

Dinastija je dala jedanaest vladara, koji su vladali Srbijom od (1166.) 1168. do 1371. godine:

  • veliki župan Stefan Nemanja, veliki župan (1166.) 1168-1196.
  • kralj Stefan Prvovenčani, veliki župan 1196-1217., kralj Srbije 1217-1228. (sa prekidom)
  • kralj Stefan Radoslav, kralj Srbije 1228-1234.
  • kralj Stefan Vladislav, kralj Srbije 1234-1243.
  • kralj Stefan Uroš I, kralj Srbije 1243-1276.
  • kralj Stefan Dragutin, kralj Srbije 1276-1282., kasnije kralj Srema
  • kralj Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije 1282-1321.
  • kralj Vladislav II, 1321-1325. kralj Srema, i nepriznati kralj Srbije
  • kralj Stefan Uroš III Dečanski, kralj Srbije 1321-1331.
  • car Stefan Uroš IV Dušan, kralj Srbije 1331-1346., car Srba, Bugara i Grka 1346-1355.
  • car Stefan Uroš V Nejaki, car Srbije 1355-1371.
  • SVETORODNA LOZA NEMANJIĆA

  • Među brojnim srpskim dinastijama najveći doprinos srpskoj državi i narodu dala je dinastija Nemanjića, koja je stolovala dva veka (1169-1371; 1381). U osam naraštaja Nemanjića, koliko ih je bilo po muškoj liniji, od kojih nam je poimence poznato više od šezdeset, kao svetitelje slavimo devetnaest Nemanjića, a i više od ovog broja imajući u vidu i ženske potomke.
    Radonačelnik Nemanjića je veliki raški župan Stevan Nemanja, sin kneza Zavide. Odbacivši latinsku crkvu, u kojoj je najpre kršten, Nemanja u zrelom dobu prelazi u pravoslavlje i postaje njegov dosledni sledbenik, braneći ga od svake jeresi, posebno bogumilske. Veliki župan je postao 1169, a osamostalio je srpsku državu 1180. godine. Predavši u starosti presto sinu Stevanu (1196), Nemanja se zamonašuje u Studenici pod imenom Simeon, a odatle, nakon dve godine, prelazi u Svetu Goru (manastir Vatoped), gde u Hilandaru, podigavši ga iz ruševina, umire 13. (26.) februara 1200. godine, odakle njegove svete mošti sin mu Sava prenosi u Studenicu (1208).
    Nemanja se kao svetitelj praznuje kao prepodobni Simeon Miročitivi (13. (26.) februara), a u manastiru Hilandaru, praznuje se i 5. decembra (po novom kalendaru).
    Nemanja je bio oženjen Anom, ćerkom grčkog cara Romana četvrtog. Njena zadužbina je Bogorodičin manastir na ušću Kosanice u Toplici, u kojem se zamonašila pod imenom Anastasija i provela poslednje dane. Upokojila se 21. juna (5. jula) pre 1200. godine.
    Prvi krunisani srpski kralj, Stevan Prvovenčani (1196-1227), u narodu poznat kao Sveti Kralj, jedna je od krasnih slava u Srba, a po njemu se i sedmica u kojoj se on slavi naziva kraljeva nedelja. Sa njim počinje kraljevska grana Nemanjića. Svakog 7. oktobra (24. septembra po starom kalendaru) vrši se spomen na kralja Stevana Prvovenčanog, koji se kao monah Simeon upokojio ovoga dana 1227. godine.
    Najmlađi Nemanjin sin Rastko, potonji sveti Sava, osnivač je lečilišta, ustrojitelj manastirskog žića i zakonopravila za bratiju, ustanovitelj škola i pokretač književnog preporoda u nas. Rečju, prvo ime naše kulture za dugi niz vekova. Osamostalio je srpsku Crkvu 1219. godine i postao njen prvi arhiepiskop. Pri tome se ne sme zapostaviti i njegova politička, diplomatska i državnička uloga koju je nezamenjivo mudro odigrao, doprinevši zasnivanju uspona srpske srednjovekovne države. Upokojio se u nedelju, 14. (27.) januara 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu. U crkvi je glavni spomen svetog Save 14. (27.) januara, 27. aprila (10. maja, tzv. Savine verige), čime se čuva spomen na spaljivanje moštiju ovog svetitelja 1594. godine na Vračaru, i 19. maja, kada se svetkuje Prenos moštiju sv. Save iz Bugarske u Srbiju, obavljen 1337. godine. Na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu, sveti Sava je postao školska slava odlukom Sovjeta Knjažestva Serbskog 2. januara 1840, i iste godine proslavljena je u Kragujevcu i Beogradu.
    Srednji sin Stevana Prvovenčanog, kralj Vladislav, koji je nasledio na prestolu starijeg brata Radoslava (1227-1234), mnogozaslužni je branitelj i utemeljivač pravoslavlja. Kralj Vladislav je za kratke vladavine (1234-1243) suzbijao bogumilsku jeres, sprečio upad hercega Hrvatske Kolomana, očuvavši granicu pravoslavlja na reci Cetini, odoleo je i mongolskoj najezdi. Ovekovečen je kao graditelj manastira Mileševe, u koji je dopremio iz Bugarske mošti svoga strica svetog Save. Crkva ga svetkuje 7. oktobra, kada je glavna svetkovina i roditelja mu Stevana Prvovenčanog (Svetog Kralja).
    Najuspešniji na vladalačkom tronu je bio treći sin Stevana Prvovenčanog, kralj Uroš I (1243-1267), koji je ojačao Srbiju i znatno je ekonomski unapredio. Graditelj Sopoćana, Uroš I Nemanjić, koga je zbacio s prestola sin Dragutin, postao je monah Simeon. Upokojio se 1. (14.) maja 1277. godine.
    Četvrti sin kralja Stevana Prvovenčanog revnosni sledbenik svog velikog strica, svetog Save, naš treći po redu arhiepiskop (1263-1271), nazvan Sava II (svetovno ime: Predislav). Zamonašen u Hilandaru, Sava je postao episkop humski, da bi potom na arhiepiskopskom tronu zamenio Arsenija Sremca. Kao gonitelj jeretika zaslužan je za jačanje svetosavskog pravoslavlja. Njegov glavni pomen u crkvi je 21. februara. Pominje se i druge nedelje po Duhovima, kada je spomen na svetitelje atoske koji su prosijali na Svetoj Gori.
    Manje značajan kao raški kralj (1276-1282), ali od neprocenjivog značaja kao vladar naših zapadanih strana (sremski kralj 1284-1316), u kojima je učvršćivao pravoslavlje, kralj Dragutin je predao presto mlađem bratu Milutinu na saboru u Deževi 1282. godine. Ktitor je manastira Sv. Ahilija u Arilju, Tronoše kod Loznice, Ćelija kod Valjeva, Rače na Drini, Paprače kod Zvornika, Tavne kod Tuzle, Liplja kod Banjaluke i drugih. Predstavio se 2. marta 1316. godine, a glavni spomen u crkvi mu je 29. oktobra (12. novembra) pod imenom monaha Teoktista, kada se praznuje i kralj Milutin, njihova majka kraljica Jelena (upokojila se 1306. godine) i obretenje časnih moštiju Stevana Decanskog.
    Kralj Milutin je utemeljivač srpske državne moći koja će pod njegovim unukom carom Dušanom biti na vrhuncu. Vladao je četiri decenije (1282-1321) i podigao oko četrdeset zadužbina, više no što su ih svi Nemanjići pre njega podigli. Gradio je po svoj srpskoj zemlji, zatim u Svetoj Gori, Jerusalimu i na Sinaju. Najčuveniji među njegovim zadužbinama je Gračanica na Kosovu. Glavni spomen svetog Milutina u crkvi je 30. oktobra (12. novembra).
    Kralj Stevan Dečanski (1321-1331) najtragičnija je ličnost u vladalačkoj lozi Nemanjića. Kažnjen, bezmalo oslepljen od oca, za čijom je vlašću posegao, a zbačen, zatočen i na kraju umoren (u Zvečanu 1336. godine) po nalogu sina, s pravom je poneo epitet kralja mučenika. Zahvalan svetom Nikoli koji mu je spasao vid, kralj srpski Stevan Uroš III (kralj Dečanski) podigao je prelepe Visoke Dečane i po njima je prozvan Dečanski. U crkvi se praznuje 11. (24.) novembra, a sa njim se ovoga dana spominje i monah Stevan (Uroš IV, sin kralja Dragutina), koji se upokojio 1316. godine (11. novembra po starom kalendaru).
    U Crkvi se 3. juna čuva spomen na svetu Jelenu Dečansku. Kći kralja Milutina, udata za bugarskog kralja Mihaila Šišmana (1323-1330), Jelena (svetovno ime: Ana / Neda) podvižavala se u Dečanima. Umrla je oko 1350. godine. Kako je zapisano, objavila se čudom 1692. godine, kada su Turci hteli da Dečane pretvore u džamiju.
    Srednjovekovna Srbija je bila u zenitu državne moći za vlade cara Dušana (1331-1355), čije je krunsko delo Zakonik, donet na Spasovdan, 29. maja 1349, dopunjen, takođe na Spasovdan, 1354. godine. Vladari iz loze Nemanjića su po pravilu umirali u monaškom zvanju i proglašavani su za svece, Car Dušan je u ovom pogledu izuzetak.
    Car Uroš, od narodnog pevača nazvan Nejaki, sin Dušana Silnog, umro je u trideset i trećoj godini, 4. decembra 1371. godine. To se smatra godinom pada srpskog carstva, a samo dva meseca posle srpske pogibelji na Marici, koja je označila početak propasti srpske srednjovekovne države. U crkvi mu je pomen 2. (15.) decembra, kada se neguje spomen i njegove majke carice Jelene (monahinje Jelisavete, pa velikomučenice Evgenije), koja je umrla 7. novembra 1376. godine.
    Poslednji izdanak, sa kojim je po muškoj liniji izumrla loza Nemanjića je Jovan, sin epirskog cara Siniše (Simeona), mlađeg polubrata cara Dušana Nemanjića. Jovan se po očevoj smrti odrekao carske vlasti i zamonašio. U crkvi se praznuje 3. maja kao prepodobni Joasaf, nazvan Meteorit, po svojoj zadužbini Velikim Meteorima, posvećenim Preobraženju Gospodnjem. Skončao je u miru 1422 / 1423. godine.
    ____
    Mile Nedeljković: „Mala srpska biblioteka”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Pon 1 Jun - 19:53

Sveta loza Nemanjića









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Pon 1 Jun - 19:54









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   Pon 1 Jun - 19:55









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sveci iz loze Nemanjića   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sveci iz loze Nemanjića
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sveci iz loze Nemanjića
» NLO -Video
» Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac
» Pravoslavne crkve
» Vladar srpske loze
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-