Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Nacionalni parkovi Srbije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Nacionalni parkovi Srbije   Pon 26 Sep - 23:38

Da li ste znali da je Đerdapska klisura najduža i najveća klisura u Evropi? Đerdapsku klisuru čine:
Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina, Klisura Kazan, Oršavska kotlina, Sipska klisura i Vlaško-pontijska nizija.

U klisuri ima arheoloških nalaza i kulturno-istorijskih spomenika, kao što su naselje Lepenski vir, Golubački grad, ostaci Trajanovog mosta, Trajanove table, kao i razni očuvani primeri narodne slovenske arhitekture. Nakon izgradnje hidroelektrane Đerdap, došlo je do podizanja nivoa vode i tako je nastalo akumulaciono Đerdapsko jezero.



Ovo područje - područje Đerdapske klisure nacionalnim parkom je proglašeno 1974. godine. Ukupna površina Nacionalnog parka iznosi 63.608 hektara, a zaštitnom zonom obuhvaćeno je 93.968 hektara. Osnovni prirodni fenomen ovog područja je grandiozna Đerdapska klisura kroz koju protiče reka Dunav.

Park se prostire na oko 100 km desne obale Dunava od Golupca do Karataša kod Kladova i obuhvata uzani šumoviti brdsko planinski pojas, širine 2 - 8 km uz Dunav, koji se izdiže iznad Dunava od 50 - 800 metara nadmorske visine.

Specifičan istorijski razvoj, vrlo povoljna đerdapska klima, složena mreža klisura, kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven europski rezervat tercijarne flore, vegetacije i faune.


Flora Đerdapa se ne odlikuje samo raznovrsnošću i bogatstvom, nego i izrazitim reliktnim karakterom. Na prostoru parka opstaje preko 1100 biljnih vrsta.

Raznolikost staništa i zajednica se odrazila i na faunu koja poput flore, nosi obeležje reliktnosti. Na ovom prostoru se mogu sresti medved, ris, vuk, šakal, štekavac, sova ušara, crna roda kao i mnoštvo drugih vrsta. Osnovna odlika parka je velika šumovitost (preko 64%) i izrazito bogatstvo i raznovrsnost flore, faune geomorfoloških oblika i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika od najstarijih epoha do danas. Oko 9% odnosno 5.500 ha površine Nacionalnog parka Đerdap čini deo Dunava koji pripada Srbiji. To Nacionalni park Đerdap čini i rečnim nacionalnim parkom.











Decebal, kralj Dakije uklesan u stenu. U Djerdapskoj Klisuri, na levoj obali Dunava, u blizini Malog Kazana i rumunskog grada Oršava, preko puta čuvene Trajanove table, turisti koji se kreću uz i niz Dunav pogledom prati Decebal, kralj Dakije uklesan u stenu.

izvor:tt-group
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: NACIONALNI PARKOVI   Pet 7 Okt - 13:01


                                                           TARA



PLANINA TARA Planinu Taru priroda                             je bogato darovala različitim geomorfološkim celinama,                             specifičnim oblicima reljefa i drugim prirodnim lepotama                            po cemu se ubraja u najlepše planine Srbije. Tara i                    susedna Zvijezda, čine jedinstvenu planinsku celinu,           koju medjusobno dele kanjonske doline rečica: Derventa i                             Beli Rzav. Ove planine čine istočni ogranci Dinarskog                             sistema sa sličnom strukturom i pravcem pružanja (severozapad                             -jugoistok), kojima je Drina usekla duboku i živopisnu                  
          kanjonsku dolinu. Ukupna površina planine Tare je 183        km2 , a prosečna visina je 1200 m. Područje
Nacionalnog                             Parka Tara zauzima prostor od 19.175 hektara. Na                             području NP Tara postoji značajan broj zaštićenih vrsta                             (ukupno 1100 vrsta viših biljaka , od kojih je                            
najpoznatija Pančićeva omorika) i životinjskih vrsta (ukupno            oko 170 vrsta ptica, oko 53 vrste sisara...)

                       Klima na Tari je                             kontinentalno-planinska. Prosečna temperatura leti je                             15,3 oC, a zimi iznosi -3,7 oC. Broj sunčanih dana je 62                             godišnje. Prosečna dnevna insolacija leti 7,2 h, a zimi                           2,8 h. Prosečna dužina trajanja snežnog pokrivača je 106              dana uz prosečnu debljinu snega od 100 cm. Period pod    snegom je od Oktobra do Aprila.
                 
                 


izvor:tara-bajinabasta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:05

MITROVAC

Mitrovac je jedna od najvećih visoravni Tare. Nalazi se                         na oko 1080 m nadmorske visine i karakterišu ga hladne              zime i jeseni koje su toplije od proleća. Prosečna      
                     debljina snežnog pokrivača je oko 1 m i ima ga 100 dana                             godišnje. Leti su prosečne temperature 16,6 stepeni.                             Ovde će Vas dočekati obilje prirode i čistog vazduha.                             Aktivni doživljaj prirode...

                         Na        Mitrovcu je izgrađeno veliko beogradsko Dečije     odmaralište u kome, pored centralnog objekta, postoji                             još šest paviljona u obliku šatora, čiji je ukupni                             kapacitet oko 600 mališana. Uokviru odmarališta postoje                             i svi uslovi da se uz odmor i oporavak, odvija i                             rekreatinvna nastava. U zimskom periodu rade i dva ski                  lifta.

                       Posebnu     atrakciju ovog dela Tare čine svakako jezero Zaovine i                             vidikovac Kozja stena, sa koga puca veličanstven pogled                             na kanjon Drine i jezero Perućac. Jezero Zaovine leži na                             840 mnadmorske visine, i nastalo je pregradjivanjem                        
   gornjeg toka rečice Beli Rzav. U jezero Zaovine se, u               vreme visokog vodostaja kroz ogromne cevi postavljene u   tunelu u dužini od 9750 m, pumpama velike jačine                             ispumpava voda iz jezera Perućac, koja se kasnije u                             vreme niskog vodostaja iz
ove akumulacije istim cevima                             vraća u Drinu i tako se koristi za proizvodnju                             električne
energije. Jezero Zaovine, okruženo šumama i                             proplancima, predstavlja pravu oazu mira i tišine.                      Kristalno čista jezerska voda obiluje raznim vrstama             riba, tako da će zaljubljenici u ribolov na jezeru naći svoje mesto za uživanje. Jezero pruža dosta mogućnosti                             za bavljenje sportovima na vodi, kao i za kupanje. U                             Zaovinama će sva čula uživati.
                   
          

izvor:tara-bajinabasta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:08

KALUDJERSKE BARE


Područje Kaluđerskih Bara obuhvata plato                             Tare koji leži na oko nešto više od 1000 m nadmorske                             visine, sa očuvanom prirodom u kojoj je izražena lepota                 pejzaža, etnografske vrednosti i potencijali za             organizovanje sportsko-rekreativnih aktivnosti. Ovaj deo Tare predstavlja turističko rekreativnu-celinu koja                             obuhvata smeštajne kapacitete sa pratećim sadržajima kao                             i veliki broj površina namenjenih za sport i rekreaciju.                  Na Kaluđerskim Barama se nalazi „sve što Tara ima“,          
                  drugačije rečeno Kaluđerske Bare su Tara u malom.    Subplaninske klimatske karakteristike sa toplim letima,                             bez većih vrućina i hladnim zimama, ali bez izrazitijih                             mrazeva odlikuju Kaluđerske Bare. Veliko prostranstvo                             zauzimaju šume sastavljene uglavnom od četinara i nešto                 malo lišćara. Šumske pejzaže smenjuju prostrani pašnjaci    i livade koji su u letnjem periodu prepuni cveća                             različitih boja i opojnog mirisa. Pejzažne atrakcije                             dosežu do prelepih panorama sa veličanstvenim pogledima                             ka impresivnim prirodnim lepotama. Ovaj predeo je bogat                    i egzotičnim i raznolikim životinjskim svetom.

                          Na Kaluđerskim Barama se nalazi i veći                             deo tarskih smeštajnih kapaciteta. Gostima se se nude                       raznovrsne usluge hotelskog smeštaja, zatim smeštaja u            manjim vilama, pansionima, kao i raznovrstan privatni  smeštaj sa svim pratećim sadržajima. Otvoreni sportski                             tereni, šetno-biciklističke staze,obilje prirode,                             kvalitetni restorani,
urođeno gostoprimstvo ljudi, sve                             to će učiniti da Taru doživite na najlepši mogući način.                      Ovde je i raskrsnica puteva prema Bajinoj Bašti,                 Mitrovcu, Kremnima, Mokroj Gori ...

                        Ako vodite zdrav i aktivan život, ako                             želite aktivan odmor u prirodi Kaluđerske Bare su pravo                             mesto za Vas.

                   
                    

izvor:tara-bajinabasta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:12

REKA DRINA



Reka Drina opasuje                             Taru sa severozapadne i severne strane i predstavlja                             najveću
kontaktnu reku opštine Bajina Bašta u dužini od                         60 km. Drina nastaje spajanjem Pive i Tare kod Šćepan               Polja u Crnoj Gori i ukupne je dužine toka od 345,9 km i  
                          predstavlja najveću pritoku reke Save. Drina pripada                             drugoj klasi i ubraja se u
najčistije vodene tokove                             Srbije. Drina je poznata kao kolevka splavarenja ,                             poznata po ljutim brzacima i slapovima, sada u svojim                             jezerima poslusna i mirna. Ribolov na Drini je doživljaj                koji se ne zaboravlja.

                         Po narodnom predanju,                             sve do 15. veka Drina se zvala Zelenika ili Zelenka,                             zbog boje svoje vode. Kada je Mehmed Fatih osvajao                             Bosnu, prilikom prelaska preko Drine udavio mu se konj                         na šta je on rekao  »Bu su derin«, što zanači »Ova je              
             voda duboka«. Od reči »derin« nastade i današnje ime      reke - Drina.  

                   
                    

izvor:tara-bajinabasta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:14

PERUCAC



Na oko 13 km uzvodno od                             Bajine Bašte, ne desnoj obali Drine, pribijen uz gotovo                            
vertikalne padine Tare, nalazi se Perućac. Neposredno                   iznad naselja, Drina je zbog svog ogromnog                    hidro-energetskog potencijala pregrađena betonskom             branom visokon 90 m, ukupne dužine 461 m, i tako je     formirano jezero Perućac. Jezero se, u dužini od 52 km,                             prostire sve do Višegrada i čuvene Andrićeve »Na Drini                             cuprija«.

                         Perućac je malo, idilično,                             veoma privlačno mesto za odmor i uživanje u prirodi.                             Reka drina, jezero Perućac, reka Vrelo duga godinu dana,                            čine ovo mesto zaista posebnim. Na izvorištu reke Vrelo                izgrađen je veliki ribnjak kalifornijske pastrmke, a na    jezeru je velika pontonska plaža koja u vrelim letnjim                             danima vrvi od kupača. Jezerom krstare i dva turistička                             brodića, kojim možete krstariti po jezeru, i ići do                             strmog kanjona Drine. Jezero je veoma bogato raznim                            vrstama ribe, tako da će i ribolovci ovde naći svoje                   mesto za uživanje. Kada svemu tome dodamo smeštajne i        
                   ugostiteljske objekte kojih u Perućcu ima dovoljno, dobijamo idealne uslove za odmor i rekreaciju na vodi.                             Na obali jezera, nedaleko od pontonske plaže, nalazi se                             hotel „Jezero“ koji sa svojim bungalovima predstavlja                        mesto gde se možete veoma udobno smestiti. Na samom                vodopadu, kojim se reka Vrelo uliva u Drinu sagrađen je    restoran „Vrelo“. Na terasi restorana, u predivnom                             ambijentu zelenila, mira i huka
vode možete uživati u                             predivnom pogledu.

                       Doživljaj vode, obilje                             prirode, zabave i rekreacije-to je Perućac.

                       
                    

izvor:tara-bajinabasta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:20



Nacionalni park "Tara"



Tara je od 13.jula 1981.god. Nacinalni park proglašena od strane Narodne skupštine SR Srbije i ohuhvata 19.175 ha.

Briga o najlepšoj planini Zapadne Srbije 1981 god. poverena je JP Nacionalni park Tara. On pokriva povrsinu od 19200 ha. Pretpostavlja se da su trijaski krečnjaci, na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala Panonskog mora. Zbog povoljne klime i zabačenosti na Tari je opstao
relikt i endemit balkanskog poluostrva Pančićeva omorika, kao i mnogi drugi spomenici prirode, blago rečeno živi fosili. Tara je uglavnom izgradjena od krečnjaka, prosečne nadmorske visine
1000-1200m. Najviša kota je Kozji Rid 1591m a najniža kota 291m odnosno visina jezera Perućac. Reka Vrelo je najjače kraško vrelo u N P čija se voda uliva u Drinu posle tačno 365m. Klima je izrazito planinska, leta sveža,a zime hladne sa dosta snega. Kiše su najčešće u maju. Najsuvlji meseci su jul i avgust, jesen je sunčana i toplija od proleća.


NP Tara je 80% područje šumskih ekosistema. Otkrivene su 34 šumske i 19 livadskih zajednica.75% su mešovite sastojine smrče, jele i bukve. Pored Pančićeve omorike značajne su i mečija leska,tisa, božikovina, jeremičak, dervenski različak, božur, paprat rebrača…

Od 53 vrste sisara koliko ih je zabeleženo na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari žive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica 43 su selice, a posebno se ističu i najugroženije vrste poput orlova, sokolova i drugih čistača prirode.

U šumama Tare postoji više od 251 vrste gljiva, od kojih su 3 otrovne. Jedna od njih je
Zelena pupavka –najopasnija gljiva Evrope.


Ribolov na vodama kojima gazduje NP Tara predstavlja pravo uživanje. Ove vodotokove nastanjuje oko 40 vrsta riba (mladica, lipljan, som, šaran, mrena.jez…).

Područje NP Tara obiluje arheološkim nalazištima koja datiraju od neolita do srednjeg
veka. Poznate su neke nekropole - stećci u Perućcu, ostatci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13-og veka.


Na Tari je obeleženo 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od 120km. Za korišćenje ovih staza preporučuje se korišćenje planinarskih mapa do kojih se može doći na informativnim punktovima u Parku.

Projektom TAROCIKL definisano je 27 biciklističkih staza dužine oko 420km i otvorena
vrata novoj vrsti turizma, bez štetnih posledica.


Lov u NP Tara je uvek organizovan i uskladjen sa planskim dokumentima.U šumama Tare ima oko 40 medveda, 300 divokoza, 320 srna i oko 40 divljih svinja. Dozvolu za lov, vodiče i transport divljači na druga područja,odobrava Služba za zaštitu i unapređenje lova
i ribolova JP Nacionalni park Tara.



izvor:tara-planina
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:27




Tara - položaj



Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2. Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima složenu geološku
prošlost i raznoliku petrografsku građu.
Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj
turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem
broju turističkih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističih vrednosti, ekološki
očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet,
blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što je čini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan položaj prema komplementarnim turističkim vrednostima u neposrednoj okolini
:
Užicu, Mokroj Gori, Višegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlače
izletnička kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadržaja i boravka. Tara ima odličnu predispoziciju za održivi turizam, koji
predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na životnu sredinu i kulturnu baštinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.



Razuđeni reljef Tare je pogodan za turističku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turističkih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proširenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunčani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, početničko skijanje. Mogućnosti alpskog skijanja su ograničene
zbog visinske razlike od svega 400 m i dužine staza koje ne prelaze ni 2 km.



Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500
m. Dužina staze je od 3 do 5 km.Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.


izvor:tara-planina
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:32

Planina Tara - Zaovine





Zaovine
se nalaze u Zapadnoj Srbiji, i administrativno pripada teritoriji opštine Bajina Bašta. Predstavlja šumovito područje brdsko-planinskog karaktera koje obuhvata naselje Zaovine sa 28 zaseoka, jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava „Sklopovi“.


Čuvene su kao mesto na kojem je otkriven živi fosil biljnog sveta, Pančićeva omorika uzaseoku Đurići 1875. godine čuveni botaničar Josif Pančić otkriva novu „felu“, endemoreliktnu vrstu četinara kojoj daje naziv Pančićeva omorika (Picea omorika). Zaovine su jedino stanište Pančićeve omorike na serpentinitu, a na lokalitetu Kik – Sklopovi nalazi se njeno klasično nalazište locus classicus


- Geomorfološka atrakcija u dolini reke Beli Rzav, na Lukama: Grad, sa ostacima
srednjovekovnog utvrđenja, za koju je vezana legenda o plemiću i njegovoj nevernoj ženi;

- Mesto Crkvine u podnožju Grada i ostaci srednjovekovne crkve bazilike.

- Izletnički vidikovci (Zmajevac, Bela Voda i Gavran).

Zaovine

Deo kulturne baštine ovog kraja su i objekti narodnog graditeljstva, kao materijalno
svedočanstvo narodne neimarske veštine: starovlaška brvnara i pomoćni objekti okućnice; objekti koji su sezonski služili za smeštaj čobana – bačije;

Na ovim prostorima vekovnu tradiciju ima stočarstvo – meso, mleko, sir, kajmak, koji se tu proizvode, predstavljaju najkvalitetnije namernice koje možemo
naći na domaćem tržištu.

izvor:zaovine
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:39



Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:41



Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 13:45




Do planine Tare se lako dolazi, jer prema njoj vodi nekoliko dobrih puteva koji povezuju zapadnu Srbiju sa Višegradom u istočnoj Bosni
.Bilo da krenete od Užica i Zlatibora preko Kremana, ili Bajine Bašte i Perućca, naćićete se u Nacionalnom parku Tara. Pred posetiocima su raznolike predeone celine poput Kaluđerskih bara i Ravne Tare, Crnog vrha i Zvijezde sa veličanstvenim kanjonom Drine.
U njihovom sklopu se nalaze značajne prirodne retkosti, prirodni fenomeni i vredno kulturno nasleđe koje možete upoznati. Iz praktičnih razloga se ne preporučuje da to pokušavate sami. Moglo bi se desiti da praistorijski četinar Pančićevu omoriku tražite na Kaluđerskim barama ili Mitrovcu gde ga odavno nema. Ili da se greškom na platou Tare nastoji obići znamenita “ Rača ukraj Drine „, srednjovekovni manastir sakriven u podnožju planine. Kada stignete na Taru najpre potražite informativne punktove na Kaluđerskim barama ili Perućcu. U svakom slučaju ne propustite da svratite u Centar za posetioce na Mitrovcu. U Nacionalnom parku Tara ima mnoštvo lokaliteta, ambijentalnih celina, posebnih i pojedinačnih vrednosti, koji se mogu videti i doživeti samo uz pomoć ljubaznih domaćina.





Na masivu Tare, planine u srednjem Podrinju zapadne Srbije , Nacionalni park je proglašen tek 1981. godine.I danas traju nedoumice zašto se na takvu odluku skupštine Srbije moralo čekati tri decenije, jer su prve inicijative potekle davne 1950. godine.
Da na Tari postoje prirodne vrednosti značajne za celu planetu, znalo se još iz radova slavnog botaničara dr Josifa Pančića i otkrića omorike 1875. godine.

Nacionalnim parkom površine 19200 ha. pokriven je najveći deo Tare sa Kaluđerskim barama,Ravnom Tarom,Crnim vrhom i Zvijezdom sa delom kanjona Drine.

Područje se prostire jugozapadno od Bajine Bašte, gde se nalazi sedište državnog Javnog preduzeća koje se stara o njemu. Nacionalni park Tara, je istraživanje koje traje i od koga se tek očekuju najznačajniji rezultati.

Pretpostavlja se da su trijaski krečnjaci na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala prostranog jezera zaostalog iza Panonskog mora. U smenama ledenih i međuledenih doba voda je ublažavala surovi klimat i omogućila pribežišta za najotpornije praistorijske vrste. Tako je na Tari do danas opstala Pančićeva omorika ili Pančićev skakavac i neki drugi spomenici prirode, živi fosili sa genetskim porukama iz davne prošlosti.

Nacionalni park Tara su krečnjačke površi, vrhovi i uzvišenja idealni za planinarenje, sa prosečnom nadmorskom visinom od 1000 – 1200 metara. Najviši vrh, Kozji rid u Crnom vrhu doseže 1591 metar, a najniža kota pada na 291 metar nadmorske visine ili maksimum veštačkog jezera u Perućcu. Klisure rečica i Solotuše, Rače, Dervente i Rzava presecaju reljef oplemenjen vrelima i vodotokom perućačke reke, zvane “ Reka duga godinu dana“. Vrelo u Perućcu je najjače kraško vrelo u
Nacionalnom parku Tara, čija se voda uliva u Drinu posle tačno 365 metara.

Klima na Tari je izrazito planinska, leta su sveža, a zime hladne sa dosta snega. Kiše, koja najčešće pada u maju,takođe ima u znatnoj meri. Iako grmljavina nije česta pojava, uputno je znati da gromovi najčešće pogađaju jele, zatim smrče i borove, dok su bukve manje na udaru. Najsuvlji meseci su Jul i avgust, jesen je sunčana i toplije godišnje doba nego proleće.

Planina Tara je područje šumskih ekosistema, među kojima su pojedini najproduktivniji u celoj Evropi. Ovde su otkrivene 34 šumske i 19 livadskih zajednica. Šume pokrivaju 80 % teritorije parka, pri čemu su 75 % mešovite sastojine smrče, jele i bukve. Tercijerni relikt Pančićeva omorika je simbol Tare i njene flore sa 1100 opisanih vrsta, što predstavlja trećinu ukupne flore Srbije. Uz
Pančićevu omoriku su posebno vredne mečija leska, tisa, božikovina, jeremičak, dervenski različak, božur, paprat rebrača …

U mnoštvu faune sa 53 vrste sisara najatraktivniji su mrki medvedi i autohtone divokoze, koje se na Tari mogu sresti na svega 290 metara, dok se drugde viđaju tek iznad 1000 metara nadmorske visine. Za nauku su bitni alpska rovčica i naročito, lokalni endemit Pančićev skakavac. Među135 vrsta ptica 43 vrste su selice, a među ostalima treba posebno istaći one najvrednije, i najugroženije – poput orlova, sokolova i drugih korisnih grabljivica.

U šumama Tare postoji više od 251 vrste gljiva, među kojima su nauka kaže, samo tri otrovne; jedna od njih je Zelena pupavka, najopasjnija gljiva Evrope. Pri njihovom branju savetuje se oprez, kao i u lovu, ali zato ribolov predstavlja pravo uživanje. Vodotokove, jezera i posebno Drinu nastanjuje oko 40 vrsta riba među kojima se posebno cene pastrmke,somovi, mladice, lipljani…

Naziv planine Tare upućuje na istorijski period u kome je ove predele nastanjivalo ilirsko pleme Autarijata. Park inače obiluje arheološkim nalazištima koja datiraju od neolita do poznog srednjeg veka. Slovenski period i srpsku tradiciju arheolozi tek
istražuju po gradinama na ovom prostoru. Za sada su poznate neke nekropole, stećci u Perućcu, ostaci srednjovekovnog utvrđenja Solotinik imanastir Rača, po predanju zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz XIIIveka.

Sela na Tari su tipična za planinske predele zapadne Srbije. Sačinjavaju ih zaseoci – male grupacije novijih kuća raštrkanih na velikom prostoru, sa ponekim sačuvanim primerkom tradiconalnog narodnog graditeljstva. Zanimanja vezana za livade i
stoku, krečarstvo i strugare nekad isključiva u ovom kraju, ponovo su jedini prihodi nekih domaćinstava. U turizam se više uzdaju oni koji žive u blizini turističkih centara na Kaluđerskim barama i Mitrovcu.


KALUĐERSKE BARE






Kaluđerske bare su deo planine Tare u užem smislu, jugoistočni predeo i najpoznatiji turistički centar Nacionalnog parka.Na krečnjačkoj zaravni tek nešto iznad 1000 metara uz park šume belog i crnog bora, nikla su vikend naselja i hoteli “ Omorika “ i “ Beli Bor
“ .

U neposrednoj okolini Kaluđerskih Bara, ljudi su oduvek bili prisutni. Nad izvorištem Solotuške reke još uvek dominiraju ruševine Solotnika, srednjovekovnog utvrđenja iz perioda srpske države Raške.

Ispod nekadašnjih “ manastirskih stanova “ i nove kapele posvećene “ Saboru srpskih svetitelja “ , mogu se videti ostaci nepoznate gradine i crkvište iz ranog srednjeg veka. Sa obližnjeg vidikovca “ Crnjeskovo “
vidik se otvara ka Sokolarici i pada niz kanjon Rače do istoimenog
manastira i Bajine Bašte u kotlini Drine.


RAVNA TARA

Ravna Tara je, takođe, deo planine Tare u užem smislu i predstavlja predeo Nacionalnog parka. Uz rezervate Račanska Šljivovica, Gorušice i Crveni potok, na Ravnoj Tari se nalazi poznati centar dečijeg turizma na Mitrovcu. Povoljni klimatski uslovi na nadmorskoj visini od 1080 metara i veliki broj sunčanih dana, pružaju
izvanredne uslove za aktivan odmor, rekreaciju i oporavak. Na Mitrovcu se od turističkog centra do prašume u rezervatu “ Crveni Potok “ stiže za nekoliko minuta šetnje, obeleženom stazom kroz četinarsku šumu. Na udaljenosti od 5 km je “ Banjska stena “ , najlepši vidikovac na celom području i obližnja jezera u Zaovinama. U vizitorskom centru JP “ Nacionalni park Tara “ , na Mitrovcu, mogu se nabaviti publikacije o Parku, pogledati izložene zbirke i prezentacije.


CRNI VRH




Crni vrh
pokriva jugozapadne predele Nacionalnog parka i deo “ Suve “ granice Srbije i susedne Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Veza ovog područja visokih vrhova sa Ravnom Tarom su Čemerišta, a sa Zvijezdom sedlo na Predovom krstu. Pored najvišeg vrha Kozji rid sa 1591 m, u Crnom vrhu se ističu još i Pivnice sa 1575 m, Mrka kosa sa 1545 m i Lisnata glavica sa 1510 m nadmorske visine. U mešovitim sastojinama jele, smrče, bora, bukve, Pančićeve omorike, jasike, breze i jarebike su rezervati „ Crvene stene “ , “ Bilo “ i “ Ljuti breg “ sa 24 vrste žbunova i 33 vrste zeljastih biljaka. Mreža šumskih puteva i nekoliko izvora pogoduje planinskim
biciklistima.Sa vidikovca na Vitmirovcu pogled se pruža na najveće sastojine Pančićevih omorika.


ZVIJEZDA PLANINA





Zvijezda planina, na severozapadu masiva Tare, predstavlja krunu Nacionalnog parka i specifičnu prirodnu sredinu u Srbiji i Evropi. U istoimenom rezervatu i rezervatima “ Brusnica “ i “ Karaula štula “ , nalaze se pribežišta i jedna od poslednjih staništa tercijarnih biljnih vrsta, retkih i vrednih životinja i ptica. Do
Biljeških stiena na liticama kanjona Drine, dolazi se zbog vidikovca sa pogledom na Bosnu, jezero Perućac i hidrocentrale. Zvijezda je u vezi sa Crnim vrhom preko Predovog krsta, novog planinsko – turističkog punkta.

Kanjon reke Dervente sa rezervatom prirode, čini razdel između ovog predela impresivnih vidikovaca i Ravne Tare, spuštajući planinu do jezera Perućac. U kanjonu Drine plove turistički brodići, ribarski čamci i sportski kajaci, sve do granice.




Dečije odmaralište na Mitrovcu pohode generacije učenika koji dolaze iz raznih gradova radi oporavka i rekreativne nastave. Nacionalni park Tara jeste jedna prostrana učionica, podesna za učenje u i o prirodi i savlađivanje nekih veština
koje mogu biti korisne nekad u životu. Stariji ljubitelji boravka u prirodi organizuju izviđačke tabore u blizini Kaluđerskih bara i letnje kampove poput Eko – kampa “ Džanići “ na jezeru u Perućcu.
Novi kvalitet je postignut osmišljavanjem edukativnog centra u nacionalnom parku Tara i programom pod nazivom “ Kamp mladih rendžera “ uRačanskoj Šljivovici .
Letnji i zimski “ Kamp mladih rendžera “ se realizuje na području celo zaštićenog područja, okupljajući decu uzrasta od 7 do 14 godina. Kroz ovaj program upoznaje se prirodno i kulturno nasleđe Tare, aktivnosti i način rada nadzorne službe, sa različitim temama iz oblasti zaštite prirode.

Među uređenim šetnim stazama Nacionalnog parka Tarasa ukupnom dužinom od oko 15 km, posebno se izdvajaju dve najnovije međusobno spojene klisurom reke Rače u jedinstvenu celinu opremljenu potrebnim mobilijarom. Šetna staza “ Jarevac „ polazi sa Kaluđerskih bara i dužinom od 3. 300 m vodi do Jarevca u Račanskoj Šljivovici pri samom ulasku u klisuru Rače. Obnovljena brana sa drvenim mostom i
jezercem u Jarevcu, predstavlja omaž pionirima tarskog turizma koji su je ovde sagradili još 1938. godine. Uređena staza koja polazi od manastira Rača vodi 2 km uzvodno uz korito istoimene rečice, do izlaska iz njene klisure i rezervata “ Račanska Šljivovica “ . U blizini je termalno vrelo Lađevac poznato po lekovitoj vodi, kao i ostaci skriptorije iz XVII veka.

U prošlosti se bez konja na Tari veoma teško živelo. Ukoliko se htelo na pazar u Bajinu Baštu, do Užica ili Višegrada u Bosni, morala se posedovati dobra konjska štala sa bar jednim konjem. Ali, vremena su se odavno promenila i konjanici su postali prava retkost. Zahvaljujući inicijativi JP Nacionalni park Tara, ovde se mogu ponovo videti i uzjahati konji, na veliko zadovoljstvo brojnih turista, a naročito dece.
Mini ergela sa desetak grla, organizovana na ispustu od 3 ha kod nekadašnjih “ Manastirskih stanova “ , nesumnjivo je najpopularnije mesto na Kaluđerskim barama. Na ovom mestu je sagrađena i “ tarska koliba “ , kao najnoviji turističko – informativni punkt Nacionalnog parka Tara.


EDUKATIVNI CENTAR – RAČANSKA ŠLJIVOVICA

Staru lugarnicu u Račanskoj Šljivovici JP “Nacionalni park Tara “ je znalački iskoristilo i pretvorilo u objekat primeren ovom vremenu. Tako na petom kilometru puta Kaluđerske bare – Mitrovac, postoji novi edukativno – informativni centar od 200 m2 sa tehnički potpuno opremljenom višenamenskom prostorijom i četiri
apartmana sa ukupno 14 ležaja. Ovaj objekat prevashodno koristi učesnicima Kampa mladih rendžera i predstavnicima medijskih kuća, a zatim i drugima koji nastoje da upotpune svoja saznanja o Nacionalnom parku Tara.


CENTAR ZA POSETIOCE – MITROVAC

Centar za posetioce Nacionalnog parka Tara, otvoren na Mitrovcu 2006. godine,
predstavlja prvi objekat te vrste u Srbiji. Na prostoru od 220 m2 usklađeni su receptivni pult, izložbene postavke i prezentaciona sala od 40 mesta sa galerijskim površinama. Osim za ekskurzije, izletnike i druge goste, Centar je upriličen i za likovne izložbe, književne večeri i druge tematske skupove. Uz neposredne informacije, prospekte, mape i video prezentacije, u centru za posetioce se mogu pribaviti suveniri i konsultovati nadzornici Nacionalnog parka.


ŠUMARSKA KUĆA – MITROVAC

Za poslovne partnere, kolege, naučne saradnike i druge posetioce JP “ Nacionalni park Tara “ je namenilo “ Šumarsku kuću “ na Mitrovcu .
Na spratu ovog objekta od 220 m2, opremljene su 2 trokrevetne i 4 dvokrevetne sobe, kao i 1 apartman sa 4 – 6 ležaja. Komforan smeštaj u “ Šumarskoj kući “ sa osloncem na restoransku ponudu motela “ Lovac “ , doprinosi utisku da ste u poseti pravim prijateljima. Prepoznatljivi motel “ Lovac “ na Mitrovcu ima 12 ležaja u 6 dvokrevetnih soba. Prostrana terasa ovog objekta je omiljeno mesto za predah svih posetilaca na Mitrovcu.


PLANINARSKA KUĆA – PREDOV KRST

Planinarska kuća na Predovom krstu spoljnim izgledom prati tradicionalno graditeljstvo, dok joj je unutrašnji komfor prilikom kategorizacije zavredeo 4 zvezdice. Objekat ima 24 osnovna i 6 pomoćnih ležaja, opremljenu kuhinju uz salu za ručavanje i odmor, kao i adekvatan sanitarni čvor.


LOVAČKA KUĆA – PREDOV KRST




Lovački dom u sobama i tri apartmana raspolaže sa 29 kreveta uz pomoćne ležaje, dok u restoranu ima 60 mesta.

Prostranu terasu sa 200 mesta ukrašavaju rukom pravljene izrezbarene drvene klupe i stolovi, kao i ozidani roštilj i ložišta.


PLANINARI NA TARI




U Nacionalnom parku Tara markirano je 18 planinarskih staza,koje su predstavljene na posebnoj turističko – planinarskoj mapi područja. Tim stazama sa ukupnom dužinom preko 120 km, planinarskom markacijom je pridružen novi, veoma interesantan i raznovrstan pravac na relaciji : Manastir – Rača – Lađevac – Suva pećina – skit Sv. Đorđa – stena “ Krstača “ – utvrđenje Gradina – vidikovac Crnjeskovo – Manastirski stanovi na Kaluđerskim barama. Za prolazak ovom stazom “
Malom duhovnom transverzalom “ , kao i drugim pravcima prikazanim na mapi, JP “ Nacionalni park Tara “ može obezbediti vodiče.U svakom slučaju preporučuje se korišćenje mape planinarskih staza, kojase nalazi na svim recepcijama, kontrolnim i informativnim punktovima .



PLANINSKI BICIKLIZAM




Za cikloturiste u Nacionalnom parku Tara je urađen poseban projekat pod nazivom “ TAROCIKL „ kojim je na specijalnom CD – u prikazano sve ono što je planinskim biciklistima neophodno za prijatan boravak. Projektom “ Tarocikl “ definisano je 27 biciklističkih staza, sa polaskom od Kaluđerskih bara,Mitrovca ili Predovog krsta.

Do obeležavanja i postavljanja oznaka na 420 km dugim stazama i
raskrsnicama u Nacionalnom parku, bajkeri se mogu služiti pomenutim CD –
om i posebnom mapom, koji se nalaze na svim informativnim punktovima.

Na mapi biciklističkih staza Nacionalnog parka Tara prikazane su relacije, fizička i tehnička težina staza, kao i potrebni nivoi fizičke spreme za njihovo savlađivanje.



RIBOLOVNE VODE




Najatraktivnije ribolovne vode Tare su jezera “ Spaići “ i “ Beli Rzav “ u Zavionama sa površinom od 370 ha, kao i jezero Perućac u dužini od 24 km ili do same državne granice. Mogućnost ribolova, pastrmke, soma, plotice, klena, skobalja na nadmorskoj visini od 900 metara je posebna privilegija posetilaca ove planine.
Dozvola se pribavlja u svim objektima JP “ Nacionalni park Tara “ namenjenim turistima i kod ovlašćenih saradnika.

Ne preporučuju se izleti i lov u kanjonu Drine, bez prethodne najave i konsultacije sa dežurnim ribočuvarem. Iznenadne promene vremena i uvek nepredvidivi sipari sa obližnjih litica mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za usamljene pecaroše.


LOVIŠTE TARA

Lov u Nacionalnom parku Tara je uvek organizovan i usklađen sa planskim dokumentima. Trenutno se odobrava lov na srneću divljač i divokoze, dok je mogućnost lova na vukove i divlje svinje u razmatranju.Medvedi se nalaze u lovostaju, ali se mogu osmatrati i fotografisati na hranilištima. U šumama Nacionalnog parka Tara kreće se oko 40 medveda, 300 divokoza, 320 srna i 40 divljih svinja. Brojno stanje vukova i ostalih lovnih i nelovnih vrsta u Parku, varira tokom godina i perioda u godini. Dozvolu za lov i translokaciju divljači na druga područja, odobrava služba za zaštitu i unapređenje lova i ribolova JP “ Nacionalni
park Tara “ .

izvor:travel.rs/sr


Poslednji put izmenio zjovan29 dana Pet 7 Okt - 23:26, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 14:26



Banjska stena, Nacionalni park Tara







Banjska stena, Nacionalni park Tara




BANJSKA STENA  dugo je nosila naziv Kozja stena, međutim                             ovaj vidikovac se nalazi na Banjskom točilu pa otuda i                       naziv Banjska stena. Banjsko točilo je bilo dugačko 1100          m, od Banjske pa sve do Drine. Točilo je ustvari uvala,                             kao korito, i tuda su ljudi spustali seno i drva sve do                             Drine. Građa se spuštala do jezera Perućac, gde je bilo                             splavište, i odatle se splavovima niz Drinu i Savu                             prevozila sve do Beograda. Banjska stena se nalazi 7                    km, 1 h pešačenja makadamom, od Mitrovca, na 1024 m            nadmorske visine.  Sa ovog vidikovca može se videti HE »Bajina                             Bašta« i srednji tok Drine sa svih sedam rečnih terasa.                             Vidik se pruža sve do
sela Bačevci i planine Maljen.                             Zatim se može videti brdo Đurđevac, levo iznad jezera.                             Iznad Đurđevca se nalazi Osat, odakle potiču čuveni                     zidari-Osaćani.Na jugo-zapadu se mogu videti Zvezda i           plato Božurne na kome rastu tri vrste božura koje     predstavljaju relikte i endemite Tare. U Bosni se vidi                             Bela kuća u Sušici, koja je u stvari bila lovačka kuća. Tu je takođe stanište medveda.

BILJEŠKA STENA se nalazi u Zvezdi. Do ovog vidikovca se                             najlakše stiže od Perućca pored jezera, pa kroz Rastište                i Sedaljku (mesto sa najmanje padavina na Tari, 596 mm     godišnje), zatim se nastavlja asfaltom do Predovog                             Krsta, pa makadamom 7 km i stiže sena odredište.                             Bilješka stena se nalazi na
samoj ivici kanjona i tu je                             stanište Pančićeve omorike. Od ivice vidikovca, i levo i                        
   desno, nalazi se Pančićeva omorika, kraljica Tare. Sa               ivice se vidi izvorište potoka Nevelj, koji čini kanjon   Grlca. Tim kanjonom se u prošlosti građa spuštala iz                             Zvezde do Drine. I sa Bilješke stene se može videti                             plato Božurne, sa svoje tri reliktne vrste vrste božura.                             Iznad livada se vidi vrh Orlov vis, zatim zaliv                             Klotjevac, a iza brda u Bosni Zeleni Jadar, gde izvire                  reka Jadar. Levo od Klotjevca je Crvena zemlja i čuveni      rudnik Sase (ruda boksita). Na oko 1,5 km od Bilješke                             stene nalazi se Ravna Zvezda, gde je takođe hranilište                             za medvede. Na ivici platoa rukom možete dohvatiti                             vrhove omorikakoje tu rastu.

                       BOROVO BRDO

Vidikovac Borovo brdo se nalazi na oko 30 min od hotela                »Omorika«. Na tom mestuse nalazi spomen obeležje borcima   račanske čete. Sa ovog vidikovca možete videtiBajinu                             Baštu i manastir Raču. Naspram vidikovca se vide plato                             Sokoline i stene
kanjona reke Rače koji je nastanjen                             divokozama i medvedima, i gde se gnezdi jedini preostali                par Surog orla, koji predstavlja pravu retkost. Na levoj   strani se vide kanjon reke Rače i Dervente. U kanjonu                             Rače, 1865. godine, Josif Pančić je pronašao retku pticu                             puzgavac, koja nastanjuje samo taj deo Tare i jedan deo                            
Istočne Srbije.  

                   
                    


izvor:as-design
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 14:36

PANČIĆEVA OMORIKA
predstavlja tercijalni relikt naše zemlje i veliku vrednost Nacionalnog parka. Ovu specifičnu vrstu četinara otkrio je u prirodnom nalazištu na ovoj planini 1875. godine Josif Pančić, poznati naučnik i istraživač flore naših planina. Pančićeva
omorika može da izraste u visinu do 50 m, vretenastog, izuzetno lepog izgleda, zbog čega je nazivaju i četinarskom lepoticom, po visini joj jediino konkurišu okolni vidikovci. Drvo je velike tehničke vrednosti i koristi se za izradu muzičkih
instrumenata. Omorika zauzima počasno mesto u preko 1000 vrsta vaskularne flore koje žive na Tari. Ovaj »živi fosil« često vazivaju i »carica svih endemiteta Evrope«. Pančićeva omorika predstavlja simbol Nacionalnog Parka »Tara«, i prostorno je ograničena staništima na Tari, u kanjonu Mileševke i u delu zapadne Bosne u srednjem toku Drine.

REKA VRELO
Perućcu, na desnoj obali reke Drine, 13 km uzvodno od Bajine Bašte, nalazi se reka
Vrelo. Ova zanimljiva rečica izvire iz masiva planine Tare i posle svog kratkog toka utiče u Drinu, zapravo se stropoštava sa prilične visine i pravi veliki i izuzetzno lep vodopad. Voda se uz jak huk survava U Drinu i pri tome se podiže pravi oblak od sitnih kapi, pa je na ovom mestu, čak i u vrelim letnjim danima izuzetno sveže
i prijatno. Na samom slapu se nalazi i lep restoran. Međutim, rečica Vrelo je
zanimljiva i zbog nečeg drugog. Naime, njen tok je dugačak tačno 365 m, dakle onoliko koliko godina ima dana. Upravo iz tog razloga ovu rečicu meštani sa puno
ljubavi nazivaju »reka dugačka kao godina«. Dužina njenog toka se ne menja jer ističe iz kraškog terena, a na ušću se takođe nalaze čvrste stene koje voda ne može da odnese.

LAĐEVAC. Od manastira Rača uređenom šetnom stazom koja je nasuta i uvaljana sitno lomljenim kamenom, prateći desnu obalu reke Rače stiže se, za 20 minuta laganog hoda, do izvora Lađevac. Za ovaj izvor vezane su priče i legende o njegovoj lekovitosti, što nije naučno dokazano. Sam izvor se nalazi na 20 m iznad reke Rače i temperatura njegove vode iznosi 19,3 oc tokom cele
godine. U toku je izgradnja odnosno rekonstrukcija stare planinarske staze kroz kanjon reke Rače koji je stanište medveda, divokoza, surog orla i drugih sisara i ptica. U kanjonu je zastupljen veliki broj retkih i ugroženih vrsta. Staza
izlazi neposredno ispod starog hotela »Šljivovica« i hotela »Beli Bor«. Nekada je
na ovom delu staze postojalo veštačko jezerce, omiljeno masto za kampovanje i logorovanje izviđača i planinara. Kako je brana srušena ni jezero više ne postoji.

izvor:as-design
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 14:47



MRKI MEDVED.

U mnoštvu životinjskih vrsta koje nastanjuju Taru                        izdvaja se mrki medved. Mrki medved koji živi na Tari              pripada po sistematici tipu evrosibirskog medveda. Na    
                        osnovu evidencije odstreljene divljači utvrđenoje da se                             visina tarskog medveda kreće od 100 do 120 cm, dužina od                             200 do 250 cm a težina od 180 do 300 kg. Snažna i mišićava glava                        na kratkom idebelom vratu; kratke i okrugle uši koje              
             ub+vek stoje uspravno, male i tamne oči; široknos sa      veoma dobro razvijenim čulom mirisa; sve su to odlike                             koje karakterišu tarskog medveda. Tabani su široki i                             goli a zadnje šape dostižu dužino i do 30 cm. Prvi znaci da su medvedi                     prisutni u šumi su izgrebana stabla , obično jele i             smrče, za koja narod kaže da se tu „mere“ medvedi.
Naime,                             na određenim mestima u šumi jasno su vidljivi tragovi                             grebanja šapama i
poderotina zubima, i na taj način                             medvedi označuju svoje prisustvo u šumi. Pred zimu, da bi                       obezbedili veću količinu sala koj ih štiti od hladnoće,           medvedi se intezivno hrane bljnom i životinjskom hranom                             bogatom ugljanim hidratima,
proteinima i masnim                             materijama. Sa prvim mrazevima počinju da traže mesto za                            
prezimljavanje, koje je obično nepristupačno i                          zaklonjeno. To je najčešće neka pećina. U nju medved                 uvlači paprat, sitno granje i mahovinu i pravi sebi         udobno ležište. Međutim, okoliko medved ne pronađe  pogodno sklonište, on će lutati šumom i zaklon tržiti                             ispod drveta, u šupljem deblu,ispod povijenih grana ili                             će jednostavno leći i pustiti da ga zaveje sneg.  Tara predstavlja                     jedinstveno stanište mrkog medveda u Zapadnoj Srbiji.           Prema nekim podacima, na Tari trenutno ima oko 30     jedinki ovih divnih gorostasa.

                           DIVOKOZA naseljava samo određene delove Tare, i u NP Tara se                    nalazi pod posebnim režimom zaštite. Ova inače vrlo            retka vrsta životinje, zadržava se na teško pristupačnim                             liticama kanjona Drine, Brusnice, Rače i Dervente, koji                             su izdvojeni u prirodne rezervate. Na ovim mestima za                             divokoze je osigurano utočište, mir, hrana i ostali                     potrebni uslovi, tako da su ovi predeli Tare rasadnik           divljače za ostale delove. Divokoza može narasti u    visinu i do 80 cm, u dužinu do 130 cm a jači
mužjaci                             mogu težiti i do 40 kg. Boja dlake je tamno siva zimi,                             dok leti prelazi u
žućkasto-crvenkstu , sa crnom prugom                             koja se proteže od potiljka do repa , duž kičme.  Divokoza se hrani            vrlo skromno, planinskim travama, i mladim lišćem, zimi
                            suvim vlatima trave, kupinama i malinama, koje nakon                             toga preživa. Vrlo rado uzima so koja joj se mora                             redovno davati. Ima odličnorazvijeno čulo mirisa, dobro                             vidi ali
reaguje tek na pokret.  Ženke i mužjaci                             dostižu polnu zrelost u trećoj godini života, ali                       mužjaci moraju dostići i punu fizičku zrelost kako bi se          mogli boriti za ženku. Prirodni neprijatelj divokoza je                             vuk a za mladunce opasnost može predstavljati i orao.






izvor:as-design
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Zasavica    Pet 7 Okt - 16:25

Specijalni rezervat prirode Zasavica




Najbliži grad: Sremska Mitrovica
Koordinate: 44°57′27″N, 19°31′34″E
Površina: 1.150 ha
Nastao: 1977. godine
Vlasništvo: Srbija

Specijalan rezervat prirode Zasavica je prirodni rezervat stavljen pod zaštitu države 1977. godine kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja. Rezervat se prostire u južnom Sremu i severnoj Mačvi na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Ovo je močvarno područje sa poplavnim livadama i šumama površine 1825 hektara uz rečicu Zasavicu dužine 33,1 kilometara. Kroz ovaj rezervat teče rečica Zasavica, potok Batar, kanali Jovac i Prekopac i postoji veza sa rekom Savom.


Vizitor

Stanište je više stotina ptica, životinja i riba. U ovom rezervatu obitava riba umbra, samo tu i nigde na svetu, a od 2004. godine i porodice dabrova, koji su uništeni pre oko stotinak godina u celoj državi. 2005. godine Prirodnjački muzej iz Minhena darovao je 16 porodica dabrova koji su se dobro prilagodili u novoj sredini – neke porodice već su dobile prinove, a sve su već izgradile sopstveni dom – na vodi i pod vodom – u koji u proseku ugrađuju 25-30 kubnih metara drva. Na Zasavici je izgrađen objekat za posetioce – sa više ležajeva, a od kako se dabar vratio održavaju se kampovi prirodnjaka iz Srbije i više zemalja Evrope.


Reka Zasavica

Zasavica je i naziv za napušteno rečno korito, oko donje Drine, nekada je bila korito Save, pa Drine, a danas je van hidrografske funkcije, tako da je fosilno rečno korito.


"Etno kuća" i "Bircuz kod dabra"
Rezervat

Koordinate:
19º 31' E, 44º 56' N (100 km zapadno od
Beograda)
Nadmorska visina: 77-83 m

Rezervat se proteže duž 33,1 km duge reke Zasavice. Područjem dominira rečni biotop, okružen mozaikom vodenih i barskih ekosistema sa fragmentima poplavnih šuma. Sporotekuća reka Zasavica, koja vodu dobija iz podzemnih izvora, duboka je do 2,5 m. Oko nje se razvila barska vegetacija trske Phragmites sp. i rogoza Typha sp. Područje je okruženo poljoprivrednim poljima i ostacima šuma hrasta, jasena, topole i vrbe.

SRP „Zasavica” je jedan od najčuvenijih centara za očuvanje genetskih resursa domaćih životinja u Srbiji. Podolsko goveče i svinja Mandulica se hrane na prostranom pašnjaku Valjevac.

Upravljač rezervata je NVO „Goransko-ekološki pokret” iz obližnje Sremske Mitrovice.


Staništa:
mrtvaja, tršćaci, poplavne topolove i vrbove šume, stoletne hrastove i jasenove šume, nizijske livade, ekstenzivni pašnjaci, oranice, tradicionalni voćnjaci.


Biljke: u rezervatu od oko 1825 hektara je zabelezeno ukupno više od 800 vrsta biljaka od kojih su posebno značajne sledeće: beli lokvanj (Nymphaea alba), žuti lokvanj (Nuphar luteum), testerica (Stratiotes aloides), lokvanjić (Nymphoides peltata), močvarna kopriva (Urtica kioviensis), iđirot (Acorus calamus).


Gljive:
više od 160 vrsta je nađeno u Rezervatu. Neke od njih su: judino uvo (Auricularia auricularia-judae), rudnjača (Agaricus campestris), šumski šampinjon (Agaricus silvicola), sunčanica (Macrolepiota procera), velika gnoištarka (Coprinus comatus), velika puhara (Lycoperdon giganteum), lisičarka (Cantarellus cibarius), škripavac (Polyporus squamosus), šumsko pile (Polyporus sulphurous).


Insekti
: do sada je više od 300 vrsta nađeno u Rezervatu, od kojih je 15 vrsta zaštićeno kad Prirodne retkosti u Srbiji: jelenak (Lucanus cervus), nosorožac (Oryctes nasicornis), bukova strižibuba (Morimus funereus), veliki guseničar (Calosoma sycophanta), mali guseničar (Calosoma inquisitor), trčuljak (Carabus gigas), Carabus violaceus, Osmoderma eremita. Ukupno 42 vrste nosorožaca Curculionidae je zabeleženo istraživanjem, od kojih su 2 vrste nove za teritoriju Srbije. Do sada je pronađeno 55 vrsta dnevnih leptira od kojih je 6 vrsta na Evropskoj Crvenoj Listi, i jedna na Svetskoj Crvenoj Listi. Neke od vrsta koje su nađene u Rezervatu:lastin repak (Papilio machaon), panonska prelivalica (Apatura metis), modri prelivač (Apatura iris),žiličasti kupusar (Pieris napi), mali kupusar (Pieris rapae), veliki kupusar (Pieris brassica). Zasavica je jedno od najboljih mesta za posmatranje vilin konjica budući da je tamo registrovano čak 34 vrste od kojih su neke: kraljevski vilin konjic (Anax imperator), Anax parthenope, Calopteryx splendens, Caloperyx virgo,crveni vilin konic (Crocothemis erythraea), Somatochlora flavomaculata.



Ribe:
u Zasavici živi 16 autohtonih i 4 unešene vrste: mrguda (Umbra krameri), crvenrepka (Scardinius erythrophthalmus), kesega (Abramis ballerus) i šaran (Cyprinus carpio) su ranjive (VU), dok su crnooka deverika (Abramis sapa), gavčica (Rhodeus sericeus), karaš (Carassius carassius), čikov (Misgurnus fossilis) i som (Silurus glanis) retke vrste.


Vodozemci: šareni davdežnjak
, veliki mrmoljak, podunavski mrmoljak, mali mrmoljak, obična češnjarka, velika krastača, zelena krastača, žuto trbi mukač, gatalinka, šumska žaba, grčka žaba, velika zelena žaba, zelena žaba.

Gmizavci: barska kornjača,
zelembać, livadski gušter, zidni gušter, slepić, stepski smuk, smuk, ribarica, belouška, smukulja, šarka.


Ptice:
ukupno 182 vrste su zabeležene u Rezervatu. Neke od posebnih vrsta su: mali gnjurac, mali vranac, čapljica, gak, mala bela čaplja, bela roda, patka njorka, belorepan, eja močvarica, jastreb, lastavičar, grlica, kukavica, kukuvija, mala ušaa (utina) kukumavka, zelena žuna, seoski detlić, mali detlić, ćubasta ševa, stepska trepteljka, crnoglava žuta pliska, slavuj, crna crvenorepka, obična travarka, obična grmuša, trstenjak rogožar, veliki trstenjak, običan cvrčić, žuti voljić, siva muharica, senica vuga, dugokljuni puzić, rusi svračak, vuga, vrabac pokućar, poljski vrabac, žutarica, batokljun, velika strnadica.

Sisari:
oko 50 vrsta naseljava Rezervat i neke od njih su: obični puh, vodena voluharica, zec, belogrudi jež, vodena rovčica, divlja mačka, obični tvor, vidra, dabar, kuna belica, divlja svinja.




Zasavica predstavlja močvarno područje u Mačvi, nedaleko od Sremske Mitrovice. Sastoji se od reke Zasavica i njene pritoke, potoka Batar, koji su zajedno dugi oko 33 kilometra. Močvara na mahove prelazi u delove poplavljenih šuma i livada, a preko kanala Boaz povezana je i sa rekom Savom.

U rezervatu Zastavica postoji centar za posetioce, drvena građevina sa visokim tornjem, okružena močvarom i pašnjacima. U centru postoje dve sobe sa ukupno sedam ležajeva, a ispred nje nalazi se drveni dok za koji su privezani čamci.


Zasavicu možete obilaziti peške, čamcem ili turističkim brodićem, a pruža i odlične mogućnosti za ribolov. Pošto je u pitanju plitka stajaća voda, najbolje je da iznajmite drveni čamac sa motkom za odgurivanje, i sami lično istražite močvaru i okolne rukavce.




zasavica.org








Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 18:28

Legende


Razmišljajte o budućnosti i sećajte se starih vremena.

Istorija beleži da su u ovim močvarnim predelima severne Mačve oko 5000 godina pre nove ere ljudi pravili aleje u močvari, odvodnjavali i navodnjavali mačvansko tlo. Tako su se menjali tokovi Save i plahovite Drine, stvarali se meandri, menjao se izgled predela. Vreme je prolazilo, a legende i mitovi ostavili su tragove u svesti ljudi da su džinovi stvarali ova džinovska dela, ili su to u stvari tragovi zmajeva,
njihove loge, koje su zemlji donosile snagu i plodnost.

A da su ovde nekada živeli zmajevi zapisano je i na keltskim kartama.Takvih mesta na Balkanu je bilo osam, uključujuci i Zasavicu. Po tim kartama ste, eto, doputovali na krila zmajeva – došli ste u očuvanu prirodu. Očuvali su je zmajevi, svojom snagom čuvari neizmernih legendarnih blaga, ili su to ipak učinili ljudi koji su ponekad zmajeviti…


Nekada je ovaj simbol predstavljao kružni tok i povezanost procesa u prirodi




Priča se da na Zasavici i dan danas obitavaju zmajevi. Pa, kako ih prepoznati? Kažu: „Odozdo je crn i rutav, a odozgo gladak i sjajan, baš kao vidra.“

Nedavno je na bari Zasavici nakon mnogo godina ponovo viđena vidra. Pokret Gorana Sremske Mitrovice raspisao je nagradu za onoga ko kamerom ulovi vidru.

A možda je to ipak bio zmaj….?

izvor:zasavica.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 18:39

Značajne vrste


Zasavica je zaštićena kao specijani rezervat prirode radi očuvanja prirodnog vodotoka i vlažnih staništa sa značajnom raznovrsnošću flore i faune i prisutnim prirodnim retkostima i ugroženim vrstama.Na ovom području do sada je zabeleženo preko 600 biljnih vrsta.

Najveći broj pripada grupi taksona širokog rasprostranjenja (kosmopolitske i eurivalentne vrste), međutim, značajno je prisustvo retkih i reliktnih vrsta koje na ovim prostorima rastu na granicama svojih disjunktnih areala.

Posebno je značajno prisustvo:


  • belog i žutog lokvanja (Nymphaea alba, Nuphar luteum),
  • testerice (Stratiotes aloides),
  • lokvanjića (Nymphoides peltata),
  • močvarne koprive (Urtica kioviensis) i
  • iđirota (Acorus calamus),

prirodnih retkosti koje su, pored mešinke (Utricularia australis) i zuke trostrane (Schoenoplectus triqueter), istovremeno i vrste sa spiska za Crvenu knjigu flore Srbije. Na Zasavici rastu borak (Hippuris vulgaris), rebratica (Hottonia palustris), jezičasti ljutić (Ranunculus lingva) i panonski različak (Centaurea sadlerana)
endemska vrsta Panonske nizije. Ove vrste su uvršćene u prvi tom
„Crvene knjige flore Srbije“
kao krajnje ugroženi taksoni u flori
Srbije. Prisutne biljne vrste izgrađuju različite tipove vegetacije.
Glavno obeležje vegetaciji ovog područja daju bogate, vrlo često
monodominantne sastojine testerice. Na lokalitetu pašnjak Valjevac
zabeležena je retka i sve više ugrožena, močvarna zajednica Acoro-Glyceretum maximae.

izvor:zasavica.org.rs


Poslednji izmenio zjovan29 dana Sre 12 Okt - 23:08, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 18:43

Gljive



Gljive su dugo vremena bile smatrane biljkama, da bi se po savremnim klasifikacijama svrstale u posebno carstvo Mycota- gljiva. Ono što gljive razlikuje od ostalih carstava je specifična ćelijska struktura -hife koje povezivanjem daju miceliju. Za razliku od biljne ćelije ćelijski zid gljiva izgrađuje hitin sastojak ćelijskih struktura insekata), i prisustvo melanina koji je karakteri-stičan za životinjske ćelije.

Istraživanja gljiva na Zasavici su do 2005. godine vršena sporadično i jedini podaci do tada nalaze se u dve publikacije (Zbornika radova Monografija Zasavica 2001–grupe autora: Matavulj et.al. i Vodić kroz živi svet Zasavice, autora: Stanković,M. 2006) i tu je opisano oko 30-ak vrsta. Od 2006 god. uspostavlja se monitoring istraživanja gljiva u Rezervatu (Cvijanović i Stanković) da bi sa 2007
godinom broj determinisanih vrsta iznosio 152 vrste a spisak je objaveljen u zborniku radava Naučnog skupa Zasavica 2007. Nakon opsežnog letnjeg istraživanja tokom 2008 godine broj determinisanih vrsta sada iznosi 250 vrsta gljiva

izvor:zasavica.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 18:50

Flora



Niksica / Fam. Lamiaceae - Scilla bifolia


Kozlac / Fam. Araceae - Arum maculatum


Ljubičica / Fam. Violaceae - Viola riviniana


Mlađa / Fam. Papaveraceae - Corydalis cava


Šumski zvončić / Fam. Campanulaceae - Campanula trachelium


Orhideja / Fam. Orchideaceae - Cephalantera alba


Orhideja / Fam. Orchideaceae - Cephalantera alba


Rasadnik / Fam. Equisetaceae - Equisetum maximum



Breberina / Fam. Ranunculaceae - Anemone ranunculoides




Breberina / Fam. Ranunculaceae - Anemone ranunculoides



Ledinjak / Fam. Ranunculaceae - Ficaria verna


Mišjakinja / Fam. Caryophyllaceae - Stellaria holostea


Ljuskavac / Fam. Solanaceae - Physalis alkekengii


Potajica / Fam. Scrophulariaceae - Lathraea squamaria


Zečji trn / Fam. Fabaceae - Ononis spinosa


Iđirot / Fam. Araceae - Acorus calamus


Iđirot / Fam. Araceae - Acorus calamus


Kaljužnica / Fam. Ranunculaceae - Caltha palustris


Žabogriz / Fam. Hydrocharitaceae - Hydrocharis morsus - ranae


Lokvanjić / Fam. Menyanthaceae - Nymphoides peltata


Strelac / Fam. Alismataceae - Sagittaria sagittifolia


Močvarna kopriva / Fam. Urticaceae - Urtica kioviensis


Vodeni ljutić / Fam. Ranunculaceae - Ranunculus circinatus


Mešinka / Fam. Lenthibulariaceae - Utricularia vulgaris








Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 19:23

Fauna


Izdvojeno pz bogatstva faune



beskičmenjaci / Fam. Crustaceae - Astacus actacus




beskičmenjaci / Fam. Gastropoda - Helix pomatia




beskičmenjaci / Fam. Gastropoda - Limax sp.




beskičmenjaci / Fam. Gastropoda - Cepaea nemoralis




beskičmenjaci / Fam. Arachnida - Aculepeira ceropegia




beskičmenjaci / Fam. Arachnida - Argiope bruennichi




beskičmenjaci / Fam. Arachnida - Araneus alsine




beskičmenjaci / Fam. Arachnida - Araneus quadratus




beskičmenjaci / Fam. Myriapoda - Lithobius forficatus



insekti / Fam. Lepidoptera - Vanessa urticae


insekti / Fam. Lepidoptera - Colias crocea


insekti / Fam. Lepidoptera - Gonepteryx rhamni
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 20:01



sisari / Fam. Micrtidae - Ondatra zibethica




sisari / Fam. Micrtidae - Clethrionomys glareolus



sisari / Fam. Chiroptera - Nyctalus noctula



sisari / Fam. Felidae - Felis silvestris



sisari / Fam. Mustelinae - Mustela nivalis



sisari / Fam. Sciuridae - Sciurus vulgaris



sisari / Fam. Mustelidae - Lutra lutra




sisari / Podolsko goveče




sisari / Podolsko goveče
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 21:46

Ptice



Ornitologija / Aythya nyroca - Patka njorka




Ornitologija / Actites hypoleuca - Polojka




Ornitologija / Aegithalos caudatus - Dugorepa senica




Ornitologija / Aegithalos caudatus - Dugorepa senica




Ornitologija / Aegithalos caudatus - Dugorepa senica




Ornitologija / Alcedo atthis - Vodomar




Ornitologija / Ardea purpurea - Crvena čaplja




Ornitologija / Ciconia ciconia - Bela roda




Ornitologija / Cuculus canorus - Kukavica




Ornitologija / Cygnus olor - Labud grbac



Ornitologija / Dendrocopos major - Veliki detlić




Ornitologija / Egretta alba - Velika bela čaplja




Ornitologija / Erithacus rubecula - Crvendać




Ornitologija / Falco subbuteo - Lastavičar
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 21:55

Ribolov





ribolov / Aleksandar Gavrilović - Najbolji pecaroši na Zasavici



ribolov / Slađan Papić - Najbolji pecaroši na Zasavici



ribolov / Slađan Papić - Najbolji pecaroši na Zasavici - Linjak 1,8 kg



ribolov / Pera Kunić - Najbolji pecaroši na Zasavici




ribolov / Slađan Papić - Najbolji pecaroši na Zasavici - Štuka, 6.980 kg,
L=97cm




ribolov / Slađan Papić - Najbolji pecaroši na Zasavici



ribolov / Najbolji pecaroši na Zasavici




ribolov / Najbolji pecaroši na Zasavici - Štuka, 116 cm



ribolov / Nebojša Pavlović - 25.10 2008. tez.7.1 kg




ribolov / Slađan Papić - Najbolji pecaroši na Zasavici




ribolov / Steva Kendrišić - Najbolji pecaroši na Zasavici
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   Pet 7 Okt - 22:02

Pejzaži





pogled iz vazduha / pogled na rezervat iz vazduha | foto: Siniša Graovac




Zasavica / Zasavica | foto: Dragorad Dragičević



Zasavica / Zasavica | foto: Dragorad Dragičević




Zasavica / Zasavica | foto: Nikola Nikšić




vidikovac / vidikovac | foto: Nikola Nikšić




vidikovac zimi / vidikovac zimi | foto: Siniša Bubnjević
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nacionalni parkovi Srbije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nacionalni parkovi Srbije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nacionalni parkovi Srbije
» Najlepši nacionalni parkovi sveta
» Sve lepote Srbije...
» Stare slike Srbije
» Lepe slike Srbije
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija-