Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

  Borislav Pekić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 13 Jan - 13:56

Luče novog Jerusalema (2999)

„Decenije prolaze, ožiljci i rane prošlosti zaceljuju se zauvek. Za to su se vreme neka ostrva Arhipelaga raspala i prekrilo ih je polarno more ništavila. Ali jednog dana u budućnosti, Arhipelag, njegov vazduh, kosti njegovih žitelja, smrznute u kristalu leda, biće otkrivene od naših potomaka kao neki neverovatni salamandri. „
(A. Solženjicin: „Arhipelag Gulag“)
Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela. Njihove stope nisu u život utisnute, one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Ne možemo misliti da su mogle biti drukčije, drugog oblika, niti u drugom pravcu voditi. I oblik i smer određen je njihovom idejom.
Oni su bića Metala. Metal je njihov Element. Metal priroda i sudbina.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 13 Jan - 13:57

Svako me je pitao zašto se vraćam. Pitali su me i prijatelji koji su se bojali da time nešto ne izgubim, i neprijatelji koji su se plašili da time nešto ne dobijem. Mislio sam da se povratak podrazumeva. Da je prirodno da se odlazi, ali je prirodno i da se vraća. Nisu tako mislili oni što su za mnom žalili, i oni koji su, kao sporedan uzrok, u mom odlasku, mom bekstvu učestvovali. Niko više nije smatrao prirodnim što u svojoj zemlji živi. Svi su verovali da je svuda lepše nego u njoj. Mislili su tako i rodoljubi, i oni koji se takvima, po sopstvenom izboru, nisu slovili. Prestao sam da objašnjavam zašto sam se vratio. Ali prijatelju odgovor nisam mogao da uskratim. Nadao sam se da će ga razumeti.
– Jednom se mora.
- Ovde se živi ružno.
Nije razumeo. Ponovo sam pokušao.
- Ali se živi. Ja nisam živeo.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Sre 14 Jan - 13:52

Ima ljudi ciji je zivot trag u vodi. Nevidljivi su, necujni, nestvarni, bez otisaka u pescanoj pustinji covecnosti. Ne znamo odakle su medju nas dosli, a kad odu, zasto su i kuda otisli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustise, od njihove moci ljudi nasledise jedino sposobnost da zive, ali ne da budu.

Njihovo je bice Voda. Voda je njihov Element. U vodi njihova priroda i sudbina."


Borislav Pekic - "Novi Jerusalem"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Sub 17 Jan - 18:35









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45930

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 19:13



Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:45

“Plan je O. K. Samo ga se događaji zbog nečeg ne drže.”
― Borislav Pekić, Besnilo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:45

“Mora samo paziti da se prokleta stvarnost na mala vrata tzv. autentičnosti ne uvuče u njega i inhibira maštu. Jer mašta je sve. Stvarnost, ako je uopšte ima, ništa. U najboljem slučaju, proizvod uspelog maštanja.”
― Borislav Pekić, Besnilo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:45

“‎Ako neko ljubav prema svojoj zemlji, partiji, pokretu, ideji, stavi načelno iznad istine o njoj, ma kakva da je, to nije pravi patriotizam, to nije pravi borac jedne ideje. To je moralna kukavica u potrazi za alibijem.”
― Borislav Pekić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:46

“Svijet malih ljudi na velike istine nikad nije spreman. Čak i papa bi se smrtnički uplašio ako bi mu se dokazalo postojanje boga.”
― Borislav Pekić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:46

“Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči.”
― Borislav Pekić, Novi Jerusalim: gotska hronika








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:46



“-Ima, međutim, nešto čudno u celoj toj legendi, Gubelkijane. Jeste li zapazili? Jeste li primetili da nema značaja što je odmereni Dedalus preživeo. Mit danas priznaje promašenog letača, krilatog Ikarusa, samo njega. Dobri zanatlija Dedalus je zaboravljen. Zanemaren nepravedno, no bez priziva. A, znate li zašto, Gubelkijane? Ja mislim zato što je, onako trezven i naučno bojažljiv, priznao jednu tuđu, naturenu granicu , što se slepo i ropski držao unutrašnjosti kruga koji nam je određen, što je izneverio i proigrao šansu da iz njega izađe, što je pokazao da je i suviše malo čovek, da bi bio bog. Razmislite o tome, ima u toj prokletoj legendi nekog naravoučenija. I budite mi zdravo!”
― Borislav Pekić, Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana - Odbrana i poslednji dani








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:51

O čoveku I deo
O čoveku iz raznih dela Borislava Pekića; priredila Ljiljana Pekić

Čovek mora osetiti istoriju u sebi, da bi je stvarao izvan sebe.
*****
Samo strpljivim i umešnim ponavljanjem čovek se urezuje u vreme.
*****
U kojoj meri čovek odlučuje gde će obesiti svoj kaput ako ga na zidu dočekuje već zakucani ekser?
*****
Prvi čovek postao je s prvom maskom koju je stavio na svoje lice, da dočara demone i umilostivi bogove. Ovu lošu naviku nije izgubio ni do danas. Ima političara koji prostu činjenicu pozorišnog porekla čoveka ne bi smeli da zaborave!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:51

*****
Kad se rađa čovek ne zna šta dobija. Kad umre ne zna šta gubi. U oba slučaja pred njim je i iza njega - neizvesnost.
*****
Čovek bi sa podjednako strasti hteo da se pretopi u istovetnost, ali ako može i da sačuva sva svoja razlikovanja, do kojih mu je stalo.

On bi voleo da ne strši tamo gde bi ga vetar mogao slomiti žestinom koja više ne bi bila podeljena, ali i da izbija iznad ravnice, tamo gde nije podeljena ni njegova svežina. Strah od nerazlikovanja.
*****
Veliki su govornici uvek imali nešto demonsko u svojoj prirodi, nešto što je umelo da se nevidljivim kandžama domogne ljudske strasti i da ih podigne na visinu rodoljublja.
*****
Čovek bi zaista morao da bude uvek jednosmislen: da živi sa jednom ženom bez prestanka i sna (čak i u snu) i to uvek sa jednom istom ženom – jer se samo tako postiže svrha.

Kontinuirano prodiranje u svoju ljubavnu istinu – izvesno vreme, a onda više nikad; da se nahrani jednom zauvek, da sanja jednom zauvek, da čuje muziku jednom zauvek, da mrzi, strahuje, čezne, prezire, da bude ravnodušan jednom zauvek.

Trebalo bi zaista da postoji vreme za sve, kao što kaže Propovednik, ali da u tom vremenu ne budemo sposobni da se obmanjujemo izgovorima.
*****








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:52

Buđenje je neka vrsta rekreiranja. Stvaram svet iz ničega; jedan drugi uništavam. U polusnu, međutim, oba se sveta prožimaju, trajući na istom mestu kao senke mnogobrojnih predmeta, koji se u poruzi fizici, nekim čudom poklapaju.

I što je najprimamljivije – ja postojim u svim tim svetovima, služeći se samo jednim telom.
*****
„Konzekutivno ja“, eto sa čime se treba saživeti. „Kontunuelno ja“, eto čega se treba odvići.
*****
Čovek nije penzioner, to nije nikakvo zanimanje. On je penzionisani knjigovođa, penzionisani ministar, penzionisani profesor, radnik, sudija, nameštenik, ali ne penzioner.
*****
Više volim vaspitane hipokrite, nego nevaspitane „istinoljupce“. Sa ovima se lakše živi.
*****
Kad se bogataš u dronjke obuče, to je uvek poruga stvarnoj bedi ... Čovek mora biti ODISTA bedan, pa da ima PRAVO bedno da izgleda.
*****
Ne ubija se čovek kad spozna da je svinja, nego kad uvidi da ni sve ostalo nije od njega bolje.
*****
Čovek je kompromis između životinje i Boga.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 27 Jan - 22:52

Čovek se u svetu nalazi u neprijateljskoj tuđini, okružen zagonetkama, ograničenjima i nerazumevanjem. Bez ikakve efikasne odbrane prepušten je smrti.

Njegovo je osnovno raspoloženje strah, njegova situacija usamljenost, njegov odgovor očajanje, a njegova odbrana povlačenje u vlastitu egzistenciju. No budući da je strah sadržina i te egzistencije – strah nez granica i forme, jer ne zavisi ni od kakvih granica niti od kakve forme, kojih smrt nema – to povlačenje liči na bekstvo od lava u lavlju špilju.

Ali bekstvo koje, paradoksalno, spasava. Ono priznaje smrt da nas formira, prihvata njenu izvesnost, ali je pretvara u egzistenciju. Egzistencija i nije drugo nego izdržavanje neodređene mogućnosti umiranja.

Strah je prema tome gradilački, a ne razarački faktor života. Ono što jača strah, jača i egzistenciju.
*****
Čovek koji ne zna da fotografiše i vozi kola – danas, taj je zapravo još na nivou majmuna.
*****
Šta je čovek bez prošlosti? – Srećan.
*****
Ja ne verujem da ima naroda čiji grb sa tolikom preciznošću izražava ono što nam kao naciji nedostaje …
*****
Humana skrama koja čoveka odvaja od zveri tanja je od gaha na ogledalu, i u ogledalo se neprestano mora duvati ako želimo da se ona održi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Sub 23 Maj - 15:50

“Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.”
“Budućnost će, kao i uvek, hteti da odgaji sopstvene nove zablude; a što će one biti, zapravo, naše i stare koliko i svet, neće smetati nijednom od praunuka da se njome diči, brišući u međuvremenu tur našim jeremijadskim opomenama i savetima.”
“Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”
“Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Čet 4 Jun - 14:04


Pekić o Englezima

Iz knjige intevjua Borislava Pekića “Vreme
reči”, BIGZ 1993, (str. 124-126). “Pekićev roman o Londonu” – deo
razgovora koji je vodila Vesna Kesić, “Start”, Zagreb, 2. 6. 1984.

(…)
“To wait and see”, čekati pa videti, čini mi se da najbolje odražava
prirodu njihovog duha, pa i istorije. Čine mi se u žasno presporim
ljudima koji uvek nekako stižu na vreme. Nije to stvar samo temperamenta
već kulturno - političkog iskustva. Brazilci, koji su englesku
policijsku ekipu uzeli za učitelje, morali su se odreći njihovih usluga,
njihove psihološle i policijske škole, oni to ne bi uspeli sprovesti ni
za narednih sto godina. Opredelili su se, naravno, za znatno brže
elektrošokove i batine.


Sećam se jednog svoj poznanika koji
je, sišavši sa aviona u vreme jedne od onih perpetuirajućih irskih
bombaških akcija, kazao da bi on, ako bi mu se dalo, irski problem rešio
dok okom trepneš. Ja ne sumnjam, jasno mi je da bi on to uradio, nije
mi samo jasno da se taj čovek kod kuće smatrao demokratom, liberalom i
čovekom apsolutne tolerancije.

Ne verujem, na primer, da bismo mi
čekali da se s neke ambasade puca na naše policajce, kao što su to
učinile libijske diplomate. Ali Britanci su čekali i, bez obzira na to
što su ih laburisti oštro kritikovali zbog toga čekanja, oni ništa drugo
– ni brže, ne bi preduzeli; to je u engleskom duhu, tradiciji, common
sense-u, istoriji. Njihove su istorijske reakcije davane uvek sa
zakašnjenjem, ali u dvanaestom času, uvek nekako sa zadivljujućim
stizanjem na vreme. Moram reći da mnogi drugi rade stvari pre vremena,
pa ipak zakašnjavaju.

Kad Nemca gledate da nešto radi, diže vam
se kosa na glavi, i na pamet vam ne pada dam u pomognete; Englezu da,
jer vam se to spontano petljanje i ne čini nekakvim radom, ponekad
zapravo to i nije. Kad posmatrate Engleza na nekom poslu, to je zaista
pravi odmor. Oni su tih narod, sa najbučnijim Parlamentom, oni su
racionalan narod, spreman na sasvim iracionalne postupke, koji su,
usput, djavolski skupi, ka na primer učešće policije u rudarskim
sukobima ovoga meseca, ili folklandska kriza.

Svake se godine “1.
Maj” u Engleskoj, od kada se slavi, slavi nekog drugog dana. Ove godine
7. Maja, pod klasno-ideološki steriliziranim imenom, jednog od četiri
tradicionalna “Bank Holiday”-a. Praznik rada postao je bankarski
praznik, to je taj engleski način. Taj isti način ne dopušta vam da u
krčmama popijete kafu i u kafeima pivo. Morate biti, kao u Americi,
protestatori i ostati stalno u pokretu koji vam ne dopušta da pustite
korenje.

Ja, na primer, živim u Southwest 1 kvartu, ali moja
opština je u Southwest 3. To vam neće pomoći da me pronadjete, na
vratima nema imena, mene lično čudi što postoje i vrata. Engleski jezik
nije uvek ono što čujete, najčešće zapravo nije, nego kako čujete.
Englezu se naprosto ne može desiti da vas o nečemu na najbrži i
najefikasniji način obavesti, nego informacijama trenira vašu bednu
stranačku inteligenciju.

Ovde će vam lekar, sa velikom strašću,
braniti eutanaziju, a dželat, sasvim sam siguran, biti učlanjen u
društvo za borbu protiv smrtne kazne, ali prvi će vas savesno lečiti, a
drugi isto tako savesno ubiti. Kad smo već kod zakonskog unistva,
dodajem da san ja nepopravljivi protivnik smrtne kazne. Znate li kako je
ovde rešeno pitanje dželata, i to u vreme kada se, pre francuske
giljotine, dve stotine godina pre, i ovde ubijalo mehaničkom sekirom?
Konopac je potezala ovca, jer se to dogadjalo u jednom vunarskom kraju,
kraju vunarske manufacture, i sve su savesti bile mirne.

Zar se u
tome ne vidi nešto od engleskog karaktera? Reći ćete da se vidi
licemerćje, u redu, pa licemerje je jedno od temeljnih dvomisli naše
civilizacije. Englezi su beskrajno uporan narod kad se na nešto odluče,
ali budući da se oni vrlo retko na nešto odlučuju, to im verovatno teško
i ne pada.

Na primer, već godinama, uprkos propisima, oni uporno
nastoje dam isle u metrime, ali još i sad misle u inčima, a govore u
metrima. I najzad, kad ovde ugledni ljudi odu u penziju, oni odlaze u
vile i engleske parkove i puštaju zmajeve, a kod nas mahom odlaze u
opoziciju. Ukratko, to je jedan veliki narod koji za svoju veličinu, na
žalost, nema više dovoljno uslova, ali oni to, na sreću, ne primećuju.

Čini
vam se da ih poznajete, ali njih je nemoguće upoznati, i u tome je trik
u toj zabludi. Ipak, sva su ta iskustva drugog i trećeg reda; bitno je
iskustvo života u tudjini, a ja sam, kao što sam već kazao, čovek koji
je rodjen u pogrešnoj civilizaciji, i svagde živi u tudjini, bez obzira
na to da li u svojoj tudjini ili tudjoj tudjini. I ako ste svagde na
pogrešnom mestu, paradoksalno, svako postaje vaše.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 9 Jun - 9:01

"Tamo gde loze placu"

"SLAŽEM SE" – to je najnečasnija, najbednija misao koju možete da
izgovorite. Ona svedoči da ste izgubili svako samopoštovanje. Za to se
nikada nigde, ni s kim i ni s čim nemojte složiti. Ne nasedajte
argumentima, ne dajte se razlozima, ne verujte očiglednostima, prezirite
aksiome - oni su tu da vas ponize. Budite uzvišeno postojani kao onaj
velikan duhovne nezavisnosti Gaspar d'Estek, filosof i polihistorik,
koji je potopljen u vrelo ulje pobedonosno izjavio: "Ne gori, dakle i ne
peče!" – a zatim umro.

Nikada nikome i nizašta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu života.
Vaše mišljenje je najbolje, jer za njega nikome ništa ne dugujete: ni
iskustvu, ni tuđoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo
sebi. Nemojte se saglasiti čak i ako vas ubeđuju da ste pametni.
Savladajte vaše ustreptalo srce koje žudi da se sa tim složi – to je
klopka! Oni žele samo vašu saglasnost. Zatim će od vas tražiti da se,
budući pametni, i u drugim stvarima sa njima složite. A kuda bi vas
odvelo to popuštanje – odvelo bi vas u anonimnost.

Ne, vi ćete im reći da ste budala, dopustićete da se oko toga razvije
dijalog, a vi ćete, ako mene poslušate, razume se, otići tamo gde ćete
na miru moći da slušate jednog čoveka koji će vam o jednoj temi govoriti
na jedino moguć način. Treba li da kažem da ćete, najverovatnije, taj
čovek biti vi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45930

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Čet 6 Avg - 20:39

"Ne voli čovek jednog pisca samo zato što ga zabavlja, ili ga pred dileme stavlja,
nego što ponekad slučajnošću otvori put njegovim sopstvenim idejama. Pomaže
mu da se izrazi, sam sebe razume, aktivira mentalno."


"Čitanje mojih knjiga zamišljam kao razgovor samnom, ne kao puko slušanje.
 U svakom slučaju, po sredi je nemušti dijalog. "
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Pet 13 Nov - 19:25

Mali ljudi se uvek za nesto osecaju krivi.U prvom redu sto su mali a zatim i zbog svega ostalog.
A veliki se nikad nizasto ne osecaju krivi.U prvom redu sto su veliki ,a zatim takodje, zbog svega ostalog.
Gluposti uvek zbuce ubedljivo samo pametne stvari izgledaju neverovatno..

Bez udaljavanja od neceg,zblizavanja s necim nema.

Strah je bolest od koje poticu sve druge.Ravnodusnost,mrznja, zloba,Gramzivost;sujeta. Nepoverljivost i sumnja.
Strah je kuga ovog sveta.Svi se boje svakog. Svi se plase svaceg. A najvise straha.

Najvisa istina je da su smrt i zivot jedno,da je univerzum njihova vecna rekombinacija i da je u takvom univerzumu biti ziv ili mrtav,zapravo,jedno te isto...

Zatomiti se mora instinkt, iskljucivo ljudski,da se unistava sve sto zivi a ne koristi. I jedan,covekov takodje, da se ponekad unistava i ono sto koristi ako se time pribavlja neko zadovoljstvo.

U prirodi uvek ima racionalne,inteligentne,pravedne raspodele tezine izmedju "dobra" i "zla", ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma.Ugradjeni mehanizam prirodne pravde drzao je kosmicku vagu u horizontalnom polozaju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne umesa covek. Vaga je onda pretezala na neku, najcesce neizvesnu stranu.Ponekad cak i suprotnu od pozeljne..

Borislav Pekic- Besnilo








happy
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45930

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Čet 26 Nov - 19:21

Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Pon 30 Nov - 11:40

SEĆANJE NA PEKIĆA: SMEŠAK ISPOD KRUPNIH CVIKERA  

U urednom odelu bež boje, ispod naočara sa povelikim tamnim okvirom, osmehnut i vedar, Borislav Pekić je iz Londona, gde je godinama živeo od pisanja radio-drama, došao u Sremske Karlovce 6. septembra 1991. godine da otvori 20. Brankovo kolo.




Borislav Pekić, Nenad Grujičić i dunavski tamburaši

Njegova beseda o Branku Radičeviću u prepunoj svečanoj sali Karlovačke gimnazije, najstarije srpske, bila je — pekićevska!

O Pekićevom delu, uveče, u Muzeju Vojvodine, govorio je Borislav Mihajlović Mihiz, prijatelj iz mladih dana, koji je nakon trideset godina distance, posle odlaska u Beograd 1960. godine sa mesta upravnika Biblioteke Matice srpske, po prvi put javno govorio u Novom Sadu, i to na Brankovom kolu. Dva elitna gosta Brankovog kola u jednom danu i na jednom mestu! Mihiz je duhovito tumačio svetove iz debelih, od po sedam stotina strana, Pekićevih knjiga. Jednu njegovu raniju, od oko sedamdesetak stranica, Mihiz je nazvao aforizmom — po dužini! Pekić se smeškao i uzvraćao na Mihizova krilata peckanja.

Već u ranim satima pripremili smo u Brankovom kolu viski sa ledom za Pekića. Znalo se da je samo viski to piće koje na boemski galantan način, ume polako i strasno da pije — a da se ne primete znaci pijanstva. I zbilja, ugledni pisac je otmeno i neprimetno, dečački osmehnut, ispijao čašu za čašom u tzv. direktorskoj kancelariji, opremljenoj retkim slikama vrhunskih umetnika koji su prethodnih godina izlagali na Brankovom kolu. Veliki pisac je gledao, zapitkivao i tumačio pojedine slike. Nenačet alkoholom i oran za duhovite teme, komentarisao je trenutake koji su upravo nastajali, živo spreman da čuje ponešto novo. Kao da se odmarao od burnih svojih, sad već, istorijskih godina koje su "pojeli skakavci". Flaša delikatnog pića bila je već gotovo prazna.

U susednoj prostoriji, u kuhinji Brankovog kola, sedeo je toga časa mladi pesnik i pisac Gojko Čelebić, čudesno usplahiren, sa vatrom u krupnim kolutajućim očima, ispod čela koje je žarilo u graškama znoja. Čelebić se vrpoljio na stolici, rekavši mi da ne sme da ode u susednu prostoriju — toliko poštuje Pekića i njegovo delo — nema snage da se suoči sa živim piscem kojeg mitski obožava, sa autorom "Zlatnog runa" kojeg uživo nikad nije imao priliku da susretne. Čak nije imao snage ni da ga ja lično odvedem u susednu prostoriju i predstavim Pekiću. Tako i toliko mlađani pisac preživljavao je muke lomeći prste, sav u plamenu i vodi, istovremeno. Gojko je upravo bio diplomirao režiju u Pragu (kasnije ministar kulture Crne Gore i ambasador okrnjene Jugoslavije u Argentini i Japanu)!

Behu mi čudne Čelebićeve "bube", pa sam se čak i nasmejao. Skonuo sam do Pekića koji je s piscima gospodski ćarlijao zavaljen u centralnoj stolovači Brankovog kola, u ambijentu devetnaestvekovnog nameštaja. Diskretno rekoh velikom piscu šta sve jedan mladi preživljava tu, u kuhinji Brankovog kola. Borislav Pekić je istog časa ustao, onako tanano štrkljast, neuobičajeno visok, i skoro dotičući strop prostorije glavom, izvinio se duštvu, i, poput dinarskog sokola, odlepršao u kuhinju. Ljubazno je pozdravio sad već prestravljenog mladog pisca i rekao mu da je i on sam u mladosti pravio slične greške i mistifikovao književnike. Gledajući se u oči, popili su po čašu novog viskija: Čelebić zagrcnut, zbunjen i zanemeo u mucanju. Pekić ga je potom uveo u glavnu prostoriju, među ostale pisce, gde se Čelebić koliko-toliko smirio. Kad god se sretnemo, Gojko pomene tu nezaboravnu situaciju.

U večernjim satima istoga dana, u restoranu "Dukat" u Novom Sadu, bila je premijera poetskog igrokaza na stihove Branislava Petrovića. I dalje uz viski sa ledom — Pekić sa tek načetom flašom na belom čašafu stola. Ali sad i sa pesnikom koji ne beži od pića, pogotovo ne od viskija. Brančilo je i tu, kao i u poeziji, imao sopstveni pečat, neponovljiv i, katkad, nepojaman. Ravan s ravnim, Pekić se umeo u nepredvidivom razgovoru nositi s pesnikom. Uz Branu i njegovo, posle, zakuvavanje do iznenađujućih obrta, Pekić se osećao, videlo se po "pobratimstvu lica u svemiru", zaštićeno i prijatno. Beše to atmosfera koja mu je u potpunosti odgovarala, koju je sam izabrao za večernji izlazak. Uzajamno poštovanje dvojice retkih sagovornika ni jednog trenutka nije skliznulo u slabost, već se, naprotiv, u svakoj reči, u svesti o nesvakidašnjem susretu, caklio radosni žar duha višeg reda.

Jedan lep ručak, pored ostaloga, beše u "Čardi" na Dunavu u Sremskim Karlovcima. Tamburaši nas opkolili na čistom vazduhu. A Pekić — veliki poznavalac starogradskih i izvornih pesama! Tamburaši vole takvog gosta. Naoko vrlo ozbiljan i zatvoren, otvarao se s lepršavim osmehom, kao stražilovski lahor. S posebnom pažnjom je odslušao čuvenu "Brankovu želju" J. J. Zmaja, napisanu povodom prenosa Radičevićevih zemnih istataka iz Beča na Stražilovo 1883. godine. Uživao je u strofama, u zvucima tambura, u Sremskim Karlovcima, u koje, pogotovo kada je poziv obojen kultom Branka Radičevića, svaki vrhunski pesnik i pisac, umetnik i intelektualac rado dolazi.

Životan i pozitivan, ozaren lepotama koje je doživeo na 20. Brankovom kolu, Pekić je želeo je da dođe i naredne godine, da otpešači i na Stražilovo, do Brankovog groba. Ali, na žalost, pola godine posle našega susreta, Borislav Pekić je preminuo i — vinuo se do Branka pre planirane posete Stražilovu. Evo, cakli se i smeška, ispod krupnih naočara, njegov iskričavi crni pogled pun iskustva i tajni.

Nenad Grujičić
(autor je pesnik i direktor Brankovog kola) 








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Pon 30 Nov - 11:41

ČASNI ROBIJAŠ PEKIĆ  

Priča o časnom držanju u zatvoru išla je ispred njega i širila mu put. Na Mihizovu preporuku odbaci 100 strana, a onda doda 150

U Književnim novinama na prvoj strani počinjao je jedan moj začudo duži intervju. Pitanja su postavljali Mihajlo Pantić i Slobodan Zubanović. Tako sam, govoreći o svome bekstvu od pisanja, rekao nešto i o onim piscima čije je geslo ne ni dana bez retka, već ni dana bez tabaka, dakle o piscima na nervnoj bazi, čija se bolest zove bekstvo u pisanje. Sa Pekićem sam se sreo na ulici, zastali smo toliko da mi kaže: "Priznajte da ste ono bekstvo u pisanje adresirali meni..." Priznajem, kažem, da sam i na vas mislio, ali su rezultati vaše skribomanije monumentalni...
 
Pekićev povlašćeni čitalac i kritičar Borislav Mihajlović Mihiz često se vajkao kako Pekić lako pristane da na njegovu preporuku iz rukopisa izbaci stotinu strana, ali mu za koju sedmicu donese 150 novih. Kada je Pekić objavio "Uspenje i pad Ikara Gubelkijana", kratak roman od 120 strana, Mihiz je na svim mestima oglasio da je to zapravo Pekićev aforizam! Odustao sam od čitanja "Zlatnog runa", sad se već ne sećam na kom tomu...
 
Prve velike tiraže Pekić je imao u BIGZ-u: "Godine koje su pojeli skakavci", a onda i "Besnilo", učinili su Pekića čitanim piscem, i on je ponekad sa nama iz redakcije u kafani sedeo. Ako se zapijemo, a bivalo je i toga, Pekić bi počinjao sa viskijem, pa kad začamamo a para ponestane, nastavljali smo i završavali, bogme, sa bilo čim...
 
Visokom i kao grana suvom Pekiću, piće takoreći ništa nije moglo; trska koja misli, mislila je i kad puno popije... Svoja povremena pića opisivao je kao neku vrstu ženske periode. Pričao je da bi svojoj ženi, kad oseti da nadolaze ti dani, na jastuku ostavljao neki ugovoreni znak, da bi znala o čemu je reč i da ne bi brinula više nego što je razumno... Počeo bih da pijem, kaže, i nastavljao da pišem. Da u rukopisu ostavim podatke o tom čoveku koga malo poznajem, koga svi koji piju malo poznaju... Kada se otreznim, pokušavao bih da čitam i dešifrujem šta je onaj čovek pisao.
 
Bio sam na postdiplomskim studijama u Beogradu kada su pisci iz Sarajeva gostovali kod Đoga u Domu omladine. Sa Stevanom Raičkovićem i Izetom Sarajlićem, u sitne sate obreli smo se u čuvenome "Zmajku". Tu je, među noćobdijama, bivalo svakojakog sveta: pisaca, diplomata, rashodovanih boksera, vremešnih kurvi, opakih tipova, ali i neznavenih, sumašedših, lutalica; čitava jedna menažerija koju je u tu rupu, kao u kakvo potpalublje, sabila nesmirenička nesanica i kojekakav porok. Nikada se do zore nije moglo znati kamo će ta huda korablja pristati...
 
Na ulazu, kao na naslovnoj strani kakvoga časopisa, jedan do drugoga sede Kiš, Pekić i Kovač. Kiš i Pekić piju i pričaju. Kovač ne pije već pomno sluša kratak kurs iz književnosti... Sa Visokim Stevanom stojimo za šankom, a neko se priseća kako je u svoje vreme u ovom istom "Zmajku", uzeo u zaštitu pripitu i posrnulu nesrećnicu, Stevan patosirao aktuelnog poljskog prvaka u boksu. Istina, perolake kategorije...

Iz sale ka onom ulazu gde sedi Kišova bratija ustremio se izvesni Sava J. da uzme zapaljeni cigarilos koji je Pekić na pepeljaru poturio. Vidim Pekića kako hitro i elegantno otvara kutiju i nudi nepozvanom da se posluži. Badava... "Hoću ovu tvoju, zapaljenu", pijanim i memljivim basom brunda Sava, koji je svoj glas postavio tako da bude još dublji i krupniji, neprikosnoven u "Zmajku", takoreći... I dok se Sava sa onim pripaljenim Pekićevim cigarilosom kao sa plenom vraćao, na iznenađenje sviju, spopade ga Sarajlić; sa debelim staklima na očima stade stomačićem da ga gura: "Ti si tenor, tenor, ti se lažno predstavljaš da si bas..." Začuđen ovim napasnim gurkanjem, u neznanju hrabroga, sedog naočarca, Sava se okreće šanku i pita: "Stevane, je li ovaj tvoj?" Stevan lagano klimnu glavom... "Dobro, onda neka me zajebava", pomireno, skoro pitomo kaže Sava...
 
Visoki, mršavi, uvek elegantno obučeni Pekić, gospodskog ponašanja i naglašene uljudnosti, uljuđivao je i neuljuđene, a priča o njegovoj robiji i časnom držanju u zatvoru, išla je ispred njega i širila mu put. Upravo su izlazili "Skakavci" kada su za odvojenim stolovima u Domu Armije sedeli, svak sa svojim društvom, Dragoslav Mihailović i Borislav Pekić, i kako to kod Srba biva, glasno se prepucavali... "To što sam ja bio u zatvoru, po vašim tadašnjim pozitivnim zakonima, i trebalo je da budem", piskutao je Pekić. "Na meni se vršila vaša pravda. Nemam primedbi. Ali vas su hapsili i tukli vaši"... "Da se ti malo nosiš... i jedeš...", psuje Dragoslav... "A da se i Vi nosite, i jedete. Niko vam ne brani", onim svojim falsetom kaže Pekić...
 
Nekolike godine pre Pekićeve smrti sedeli smo u Budvi. Pekić je bio drukčiji... Ozaren. Pričao je kao kroz neku koprenu. Kao da je odsutan. Kao da je negde drugde... Onda se digao i na onim nesrazmerno dugim nogama, koje su mu do prsa dopirale, kao na dva štapa, kao glumac na štulama, pomešao se sa gomilom. Pratili smo njegovu pognutu glavu koja je nad mnoštvom štrčala. Neko reče: zanesen čovek. Kažem: Trska koja misli... Ironično zanesena trska koja misli...


NAOŠTRENI ENGLESKI HUMOR
Pekićeva donkihotska figura i fini maniri nisu mekšali oštrinu ironije koja je, kao i kod svih otmenih, više bila okrenuta sebi nego drugima. Pekićev engleski humor, prošiven našim koncem, plenio je katkada odgođenim efektom. Jednom nas je začudio koliko se bio ispizmio na neki žiri što je nekome, sad svejedno kome, piscu dodelio važnu nagradu. Kažemo da je s pravom nagrađena dobra knjiga. Kaže, tim pre mu nagradu nije trebalo dati... Dobro, kome biste je vi dodelili? ... "Meni, naravno", veli Pekić... Vi ove godine niste imali knjigu... "Baš zato", veli ozbiljno Pekić.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45930

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Pon 21 Dec - 21:59

Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   Uto 13 Sep - 10:02

"Kako upokojiti vampira"(odlomak)



-Pa ipak, vi ste dobar policajac, Rutkowski. Ali biste bili još bolji kad biste se prepustili prirodnim nagonima. A znate li zašto ste potencijalno dobar policajac, Rutkowski? Zato što imate dušu. Jeste, Rutkowski, dušu.
-U tom slučaju, bilo bi pametnije da sam sveštenik.
-Sveštenik? Zašto baš sveštenik?
-Zbog duše, gospodine. Sa njom bih onda mogao da činim prave stvari.
-Glupost! Sa dušom se jedino u policiji mogu činiti prave stvari. U Crkvi, ona je - pričesni dekor. Šta će svešteniku duša? Svešteniku ne treba duša. On ima svoju svetu dogmu. Policajac nema svoju svetu dogmu. On nema ništa. Njemu je duša neophodna. Policajac bez duše je mašina bez svrhe. Perpetuum mobile! Proizvođač vetra! Duvač oblaka! A vi ste, kladim se, verovali da je osnovno svojstvo uspešnog policajca bezdušnost, niste li?
-Bezosećajnost, ako ćemo pravo, kako piše u nekim cenjenim udžbenicima.
-Tako? Šta je po vama zadatak policije?
-Da dozna istinu.
-Istinu? Nije nego! Jesmo li mi možda prokleti filozofi, šta? Mi pravimo istine, poručniče Rutkowski! Ne saznajemo ih, nego pravimo! To je stvaralački, a ne istraživački posao. Mi smo umetnici, gospodine moj. I kad bih imao sreću da u vašim mrtvim očima vidim ma i najmanju iskru shvatanja, ja bih rekao: pesnici. Da, oni koji hode per aspera ad astra.
...
-A da bi jednu istinu usadili u nečiju dušu potrebno je pre svega da u nju prodrete. I sad, čime, do đavola, mislite u nju prodirati, ako je i sami nemate?
-Kapetan Rotkopf predlaže goveđu žilu.
-Kapetan Rotkopf je smetenjak! Nosite li pištolj, Rutkowski?
-Naravno, gospodine pukovniče.
-Ništa na ovom svetu nije „naravno“, poručniče. Pogotovo u našem poslu. Jer ja ga, na primer, ne nosim. pištolj, dakle, imamo, a besmrtnu dušu nemamo?
-To nisam rekao!
-Čak i da je imate, ne verujem da je u bogzna kakvom stanju. A pištolj vam je, pretpostavljam, čist kao dečji čmar?
-Prema propisima, gospodine.
-Međutim, pošto za održavanje duše Pravilnik Službe nije predvideo nikakve propise, vi je jednostavno puštate da zarđa i time odbacujete najefikasnije oruđe kojim islednik raspolaže. Znate li, Rutkowski, da je to zločin ravan onome što ga čini vojnik kada izgubi pušku?
-Pa, činim za nju koliko mogu i koliko mi prilike dopuštaju.
-Mogao sam to i da pretpostavim. Mi spadamo u fini, gospodski soj koji se o svojoj duši stara, neguje je, usavršava, glanca, ali kad ujutru pođe u kancelariju, demontira je i zabravlja u kućni sef, među pisma od gospođe mame i intimne dnevnike. Da se na poslu ne bi uprljala. Oštetila, ne daj bože. Mi, dakle, imamo dušu, čistu i alfijski prozračnu, ali je sa službom ne mešamo. Najzad, za nju nismo plaćeni. Pretpostaviti da je poslodavac, Reichsführer Himmler, kupio i nju, značilo bi da smo je prodali đavolu. Jer samo je đavo kadar da kupuje duše, a mi svakako ne mislimo da je naš dobri, stari Reichsführer đavo? Ili, mislimo? Ili, ipak, mislimo, Rutkowski?
-Naravno da ne mislimo, gospodine.
-Prema tome, imamo pravo da naše male, nežne duše čuvamo za ličnu upotrebu, a da se na službu velikonemačkom Reichu javljamo u vidu vreće kostiju i muskula, koje na okupu drži jedino centar za koordinaciju pokreta i crna uniforma. 










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Borislav Pekić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Borislav Pekić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Borislav Pekić - Atlantida
» Borislav Pekic
» Borislav Radović
» "KOŠTANA " BORISAV STANKOVIĆ
» Na danasnji dan-vremeplov
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-