Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

  Nobelova nagrada

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47313

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   Pon 10 Okt - 14:28

На кладионицама за Нобела води Мураками


Адонис, Филип Рот, Нгуги ва Тионго и Џојс Керол Оутс поново у конкуренцији
 за престижно признање. – На шта нобеловци троше добијени новац.







Име добитника Нобелове награде за књижевност биће обзнањено 13. октобра, како најављује британски Гардијан, ипак нешто касније него што је било очекивано.
У међувремену је Шведска академија демантовала новинарска нагађања да је датум проглашења добитника одложен за седам дана због неслагања чланова Академије.
И ове године у конкуренцији су исти писци који су и претходних година били у жижи нагађања о могућем лауреату, а то су пре свих: Јапанац Харуки Мураками, сиријски песник Адонис, Филип Рот, амерички писац (упркос томе што одустаје од писања), кенијски писац Нгуги ва Тионго, Џојс Керол Оутс, америчка књижевница, затим албански романописац Исмаил Кадаре и Шпанац Хавијер Маријас.
Иначе, амерички писци нису добили Нобелову награду од 1993. године када је овим признањем била овенчана Тони Морисон.


Ако је судити по кладионичарима, нешто мање шансе имају ирски романописац Џон Банвил, добитник Букерове награде, Португалац Антонио Лобо Антунеш, Норвежанин Јон Фосе, корејски песник Ко Ун, мађарски романописац Ласло Краснахоркаи, док је Боб Дилан далеко иза свих.
Пошто Шведска академија никада није наговестила ко би био међу најизвеснијим добитницима Нобелове награде, већина предвиђања ослања се на процене водеће светске фирме за клађење Ледброукс.
Претходних година, како пише Гардијан, седам од десет пута у последњој деценији, могући добитник Нобелове награде био је међу три прва по процени кладионичара, дакле са најмањим квотама пред завршетак клађења.


– Они који се кладе узимају у обзир много чинилаца, размишљају и о томе коме би Академија била склонија, неки су просто добри у погађању, а неки чак верују у то да простом подршком свом аутору увећавају његове шансе да добије Нобелову награду. То објашњава и „покрет Боба Дилана” сваке године, каже Алекс Донахју испред Ледброукса.


Уопште, како расту шансе да неки писац добије Нобелову награду, како се од почетног аутсајдера приближава позицији фаворита, квоте су мање, чиме кладионичари штите свој профит.
Када је отворено клађење 2008. године за француског писца Ле Клезиоа почетна квота била је 14/1, а клађење је затворено са квотом 2/1.


Наредне године, почетна квота за Херту Милер била је 50/1, а крајња 3/1, док су 2011. године квоте за Томаса Транстремера варирале од 4/1 до 12/1, па се зауставиле на 4/1.
Прошле године, када је Нобелову награду добила Светлана Алексијевич, квота за њу је у почетку била 5/1 и смањена је пред крај клађења на 3/1.


Квоте за писце који су највећи фаворити, седам дана пре закључења клађења гласе овако: Харуки Мураками 4/1, Адонис 6/1, Филип Рот 7/1, Нгуги ва Тионго 10/1, и Џојс Керол Оутс 14/1.
Гардијан се бавио и питањем на шта добитници Нобелове награде троше добијени новац, због тога што је од животне потраге за знањем, усавршавањем и признањем и тај материјални део важан чинилац овог престижног признања.


Добитник Нобелове награде за медицину 1993. године Американац Филип Шарп изјавио је да је новац „фини” део тог процеса, иако је Нобелова награда ствар части.
Сер Пол Нурс, добитник Нобела за медицину 2001. године, „частио” је себе кавасаки мотоциклом, а Франко Модиљани, који је 1985. године добио ово признање из области економије, део новца искористио је за реновирање своје јахте.


Албер Ками, који је 1957. награђен Нобеловом наградом за књижевност, купио је кућу на југу Француске, а Јуџин О`Нил (Нобелова награда за књижевност 1936. године) искористио је новац од престижног признања да изгради кућу у азијском стилу у Калифорнији, у којој је стварао на миру.
Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, новац је употребила за наставак истраживања.
чења клађења гласе овако: Харуки Мураками 4/1, Адонис 6/1, Филип Рот 7/1, Нгуги ва Тионго 10/1, и Џојс Керол Оутс 14/1.


Гардијан се бавио и питањем на шта добитници Нобелове награде троше добијени новац, због тога што је од животне потраге за знањем, усавршавањем и признањем и тај материјални део важан чинилац овог престижног признања.


Добитник Нобелове награде за медицину 1993. године Американац Филип Шарп изјавио је да је новац „фини” део тог процеса, иако је Нобелова награда ствар части.
Сер Пол Нурс, добитник Нобела за медицину 2001. године, „частио” је себе кавасаки мотоциклом, а Франко Модиљани, који је 1985. године добио ово признање из области економије, део новца искористио је за реновирање своје јахте.


Албер Ками, који је 1957. награђен Нобеловом наградом за књижевност, купио је кућу на југу Француске, а Јуџин О`Нил (Нобелова награда за књижевност 1936. године) искористио је новац од престижног признања да изгради кућу у азијском стилу у Калифорнији, у којој је стварао на миру.
Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, новац је употребила за наставак истраживања.

Лауреати Нобелове награде за мир неретко новац користе за нове хумане подухвате. Гинтер Блобел (Нобелова награда за медицину 1999. године), који је као дете био сведок бомбардовања Дрездена, читав новчани износ од награде дао је овом граду за изградњу нове синагоге и за обнову његове катедрале.  


Аустријска књижевница Елфриде Јелинек, добитница Нобелове награде за књижевност 2004. године, изјавила је да јој је ово признање донело независност.


politika.rs








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   Sre 12 Okt - 8:27

Apsurdna je Nobelova nagrada za mir a licemerna, ko je sve dobija. happy
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   Sub 15 Okt - 12:03

Bob Dylan upravo je dobio Nobelovu nagradu za književnost

Postao je 113 pisac kojem je dodjeljena prestižna nagrada



Bob Dylan
dobio je Nobelovu nagradu iz književnosti zbog toga što je “stvorio novi poetski izričaj u velikoj američkoj tradiciji”. On je 113 dobitnik nagrade Švedske akademije iz područja književnosti. Svaki dobitnik prima i novčanu naknadu od osam milijuna švedskih kruna, piše The Guardian.
Nobelova nagrada iz književnosti obično se dodjeljuje u istom tjednu kao i nagrada iz znanstvenih područja, no ove godine došlo je do malene odgode. Akademik Per Wästberg tvrdi da je do toga došlo zbog logistike u rasporedu te da to nije znak neslaganja među članovima žirija.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   Sub 15 Okt - 12:06


I tako je rock, doduše s četvrt stoljeća zakašnjenja, formalno postao visoka umjetnost


Što znači Nobelova nagrada za književost koju je danas dobio Bob Dylan





Prije par tjedana raspravljao sam s jednim dobrim prijateljem, bivšim rock kritičarom, o stvarnoj vrijednosti pojedinih sastojaka rock and rolla. Čovjek je zastupao tezu da ni glazba ni stihovi, sami po sebi, najčešće nisu ništa osobito, nego da je dobar r’n’r kombinacija specifičnog feelinga i vrijednosnih stavova, što ih glaba, stihovi i ikonografija/imidž zajedno proizvode.
Suprotstavio sam se tezom o Cohenu, Dylanu i Waitsu, kao vodećim sjevernoameričkim pjesnicima druge polovice dvadesetog stoljeća. Baš kad sam želio prijeći na glazbu, gdje sam kanio citirati poznatu izjavu Milesa Davisa o Jimiju Hendrixu, kao potencijalno jednom od najvećih jazz muzičara uopće, te nešto manje poznato istraživanje s početka sedamdesetih godina, koje je pokušalo matematički pokazati da ne postoji nikakva bitna razlika između konstrukcije i težine solo popjevki Franza Schuberta i pojedinih hitova Paula Simona, nekom do nas dvojice zavibrirao je mobitel, pa smo raspravu o mogućnosti usporedbi pojedinih elemenata rocka s klasičnom visokom umjetnošću ostavili za neku drugu priliku, koja se, što se nas dvojice tiče, zasad nije ukazala.

Samostalna umjetnička vrijednost
No, Nobelova nagrada za književost Bobu Dylanu formalno je potvrdila, napokon, da vrhunski rock nije samo genijalni zbroj raznih elemenata, koji, međutim, samostalno ne mogu funkcionirati, nego, naprotiv, da baš ti elementi posjeduju esencijalnu samostalnu umjetničku vrijednost. Premda, naravno, Dylan vjerojatno ne bi dobio Nobela da nije riječ o najutjecajnijem izvođaču, uz Johna Lennona, u cijeloj povijesti rock and rolla. No, bitno je da se ove dvije teze ne isključuju.
Već je dugo poznavateljima sasvim jasno i prilično nesporno, kako, recimo Stevie Wonder, Marvin Gaye, Jimi Hendrix, Lennon i McCartney, kao i nekoliko drugih velikih rock zvijezda, dijele istu onu glazbenu genijalnost, koja obilježava opus Ornettea Colemana, Charliea Parkera, Charlesa Mingusa, Milesa Davisa i ostalih najvećih jazzera dvadesetog stoljeća koji, međutim, već desetljećima jesu kanonizirani kao visoka umjetnost.

Jedan od najvažnijih umjetničkih pravaca stoljeća

Govorimo li, pak, o tekstovima, u čistu , pravu ,“umjetničku” poeziju dosad se uglavnom svrstavalo Leonarda Cohena, Lintona Kwesi Johnsona, možda Jima Morissona i Patti Smith. U stvarnosti, činjenica je da su pjesnički izričaj engleskog jezika druge polovice dvadesetog stoljeća bitno obilježili, oblikovali i promijenili i John Lennon, Bob Dylan, Ray Davies, Tom Waits, Jim Carroll, Lou Reed, Neil Young, Joni Mitchell, Tom Verlaine i David Byrne, da nabrojim samo neke od najistaknutijih velikih suvremenih američkih i engleskih pjesnika, koji su snimali ploče.
Nobelova nagrada Bobu Dylanu istodobno je i priznanje značaju i autentičnoj snazi njihovih opusa. Nadalje, Nobelova nagrada Bobu Dylanu simbolizira kanonizaciju rock and rolla kao jednog od najvažnijih umjetničkih pravaca dvadesetog stoljeća.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   Sub 15 Okt - 12:08

Zašto kanonizacija kasni četvrt stoljeća
Ta je kanonizacija stigla četvrt stoljeća prekasno: rock and roll, kao umjetnički pravac i kao masovni pokret koji globalno promovira zajedničke vrijednosti nadolazećih generacija, prestao je postojati smrću Kurta Cobaina i raspadom Nirvane, zadnjeg presudno važnog banda u povijesti rocka. Poslije Nirvane snimljeno je, naravno, bezbroj izvrsnih albuma, te se pojavilo niz ultratalentiranih izvođača, poput Jacka Whitea, Arctic Monkeysa ili Amy Winehouse, ali je rock postao samo jedan od bezbrojnih žanrova na tržištu modernih medija i industrije zabave.
Rock je, dakle, već dugo godina globalno nevažan. A Bob Dylan jedan je od onih ljudi, koji su ga učinili presudno značajnim.
Beatlesi i Bob Dylan u šezdesetim su godinama doslovno promijenili svijet: od uspostave sveobuhvatnog novog sustava vrijednosti, do uspješnog pritiska za zaustavljanje vijetnamskog rata. Dylanov i Lennonov utjecaj, kao i utjecaj mnogih njihovih suparnika i sljedbenika na promjene u stvarnom svijetu, zaista nadmašuje utjecaj bilo kojeg drugog umjetničkog pokreta ili proizvoda industrije popularnih sadržaja u dvadesetom stoljeću.

Njegovi vjerojatno najvredniji albumi
Robert Allen Zimmerman rođen je 24. svibnja 1941. u saveznoj državi Minnesoti. Prezime Dylan uzeo je prema legendarnom velškom pjesniku Thomasu Dylanu, koji je u 39 godini umro u New Yorku. Prvi je album, koji se zvao Bob Dylan, snimio 1962. godine, da bi s drugim LP-em, Freewheelin iz 1963. stekao nacionalno poštovanje.
The Times They Are a-Changin’ iz 1964. godine naslovnom je pjesmom počeo mijenjati svijet, dok su Blonde on Blonde iz 1966., i John Wesley Harding snimljen 1967., njegovi vjerojatno najvredniji albumi iz šezdesetih godina. Sedamdesete su obilježene jednako briljantnim Blood on the Tracks, te kontorverznim Slow Train Coming. Zbog tog su, vjerom nadahnutog albuma, Dylana optuživali da se s liberalne prebacio na konzervativnu stranu američkog javnog života.

Marginalni i/ili dosadni dobitnici posljednjih godina

Dylan je i u dvijetisućitim snimio nekoliko vrhunskih albuma, poput Love and Theft, pa genijalnog Modern Times (vjerojatno najboljeg njegova djela od Blood on the Tracks do danas), te Strangers in the Night, posvećenog Franku Sinatri. Bob Dylan održao je impresivan kocnert na zagrebačkoj Šalati, u lipnju 2010.
Tijekom posljednjih desetak godina Nobelove su nagrade uglavnom odlazile marginalnim i/ili dosadnim piscima (uz nekoliko iznimaka poput Alice Munro). Sada je Nobelovu nagradu dobio autentični genij, čiji će se utjecaj osjećati još stoljećima.








love
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47313

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   Čet 5 Okt - 18:18

Engleski pisac Kazuo Išiguro dobitnik Nobela za književnost








Nobelovu nagradu za književnost ove godine dobio je engleski pisac Kazuo Išiguro.
Išiguro je nagrađen zbog svojih "romana velike emotivne snage, koji je otkrio provaliju ispod našeg lažnog osećaja povezanosti sa svetom", navodi se u obrazloženju.


Rođen je 1954.godine u Nagasakiju, a porodica mu se preselila u Englesku 1960. Dosad je napisao osam  knjiga proze.


Išigurov najpoznatiji naslov, roman "Na kraju dana", osvojio je Bookerovu nagradu godine 1989. Roman "Nikada me ne ostavljaj" (2005) književni kritičari časopisa Time uvrstili su među stotinu najboljih romana na engleskom jeziku svih vremena. Ova romana prevedena su i na srpski jezik.
Autor je osam romana i više filmskih i TV scenarija.


U poslednjem romanu "Pokopani džin" (Buried Giant) iz 2015. Išiguro istražuje povezanost sećanja i zaborava, istorije i sadašnjosti, fantazije i realnosti.


Britanski romanopisac i scenarista nije pominjan među favoritima za ovogodišnju Nobelovu nagradu, a uoči objavljivanja dobitnika na kladionicama su najbolje stali kenijski pisac Ngugi va Tiongo, Japanac Haruki Murakami i kanadska književnica Margaret Atvud.


Podsetimo, prošlogodišnji dobitnik bio je Bob Dilan.


Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a prvi je dobitnik bio francuski pesnik i filozof Suli Prudom.
Oko dodele Nobelove nagrade za književnost često su se razvijale polemike, međutim mišljenje javnosti posebno su podelila dvojica laureata: prošlogodišnji dobitnik Bob Dilan i italijanski dramaturg i glumac Dario Fo, koji je nagrađen 1997.
Sporna je bila i dodela 1974. godine, kada su nagradu dobili članovi odbora za dodelu nagrade, Šveđani Ejvind Jonson i Hari Martinson, a te su godine, na primer, bili nominirani i Grejem Grin, Sol Belou i Vladimir Nabokov.
Francuski filozof Žan-Pol Sartr odbio je nagradu 1964. godine, i do danas ostao jedini koji je to učinio.
Nobelova nagrada nije zaobišla Amerikance Folknera, Hemingveja i Stejnbeka, Nemce Mana, Boela i Grasa, Francuze Andrea Žida, Albera Kamija i Le Klezio. Nisu zaboravljeni ni Kipling, Beket i Garsija Markez.
No i na listi "nedobitnika" ima mnogo uglednih imena poput Džozefa Konrada, Augusta Strindberga, Džejms Džojsa, Rajnera Marije Rilkea, Marsela Prusta, Pola Valerija, Horhea Luisa Borhesa, Bertolta Brehta, Virdžinije Vulf...
Od 1901. do 1985. samo osam dobitnika nije bilo iz Evrope ili Sjedinjenih Država. Indija, na primer, ima samo jednoga Nobelovca (Tagore, 1913.), kao i arapski set (Egipćanin Naguib Mahfouz, 1988.).
Međutim, osamdesetih godina 20. veka raste interesovanje za neevropske pisce pa je tako 1986. nagradu primio prvi Afrikanac, Nigerijac Vole Sojinka, 2000. prvi Kinez Gao Singđen, a 2006. prvi Turčin Orhan Pamuk.
Kada je reč o ženama, do 1990. nagradu je primilo samo šest od 14 laureatkinja, a i tu se prekida tradicija favoriziranja Evrope pa 1991. nagradu dobija Južnoafrikanka Nadin Gordimer, a 1993. Afroamerikanka Toni Morison.
Zadnjih deset dobitnika nagrade za književnost su Bob Dilan, Svetlana Aleksievič, Patrik Modiano, Alis Munro, Mo Jan, Tomas Transtremer, Mario Vargas Ljosa, Herta Miler, Žan-Mari Gistav Le Klezio i Doris Lesing.

n1








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47313

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   Čet 5 Okt - 22:05

Najbolja dela novog nobelovca Kazua Išigura


Nobelov komitet proglasio je Kazua Išigura za novog dobitnika Nobelove nagrade
 za književnost i to zahvaljujući romanu "Ostaci dana" (Remains of the Day).





To delo o Stivensu, batleru koji radi na jednom britanskom imanju između dva svetska rata, ekranizovano je sa Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi. Stivens u knjizi i filmu žrtvuje šansu da uđe u vezu sa domaćicom kuće (u filmu je igra Ema Tompson), zbog potpuno iracionalne lojalnosti prema svom poslodavcu. 

U ovom romanu Išiguro je vrhunskim književnim umećem oslikao jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana na setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi, dužnosti, dostojanstvu i odanosti. S finom ironijom, i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specifičnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti. Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je, sa jasnije distance, mogao da vidi i prepozna ono najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini, ocena je kritičara, kao i da je film snimljen po romanu "jedan od retkih koji je uspeo savršeno da dočara magiju pisane reči". 

"Ostaci dana" jesu Išigurov najpoznatiji roman, ali je Nobelovu nagradu verovatno dobio za svoje delo iz 2005. "Ne daj mi nikada da odem". 

Išiguro se hrabro otisnuo u novi žanr SF romanom "Ne daj mi nikad da odem" čija je tema "veoma snažna, opominjuća i aktuelna, na prvi pogled uznemirujuća, ali duboka emotivna", ocena je britanskog kritičara. U romanu se prati priča o prijateljstvu, ljubavi, ljubavnom trouglu, a zapravo je to priča o ljudskom biću, njegovom smislu, njegovoj veličini. Ljupka i draga deca, junaci ovog romana, zapravo su klonovi. Čovečanstvo zatvara oči pred tim da, jednom stvoreno, na bilo koji način, ljudsko biće je deo prirode i ne može mu se oduzeti pravo na emocije, na sopstveno telo i sopstveni izbor za život, poručuje Išiguro. Zanimljiv je i tretman stvaralaštva (poezije i slikarstva) u Išigurovoj viziji budućnosti, on umetnost i pravu ljubav smatra jedinim sredstvima da se izbegne odnosno odgodi neizbežno" . 

Pošto je rođen u Japanu, a odrastao u Britaniji, njegovih osam romana prostiru se na svim kontinentima i u svim epohama, ali uglavnom govore o unutrašnjem biću glavnih protagonista. 

On elegantno piše o istoriji, odanosti i disciplinovanom stoicizmu usred velikog bola. 

Sara Danijus, trajni sekretar Švedske akademije, opisuje Išigurov stil kao "mešavinu Džejn Ostin i Franca Kafke... uz dašak Marsela Prusta", dodajući da "je stvorio svoj autentični estetski univerzum". 

Prvi Išigurov roman koji je stigao do srpskih čitalaca, zahvaljujući SKZ, bio je "Slikar prolaznog sveta" u kome se vratio u svoj zavičaj - Japan. "Slikar prolaznog sveta" zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke, kao i nepouzdanog naratora iz prvog lica, koji s jedne strane ograničava čitaoca da stekne realniju sliku okruženja u kome se radnja romana odigrava, ali s druge produbljuje uvid u unutrašnji kompleksni i, vrlo često, ambivalentni i konfliktni svet glavnog junaka", napisao je jedan od britanskih kritičara. 

Roman je osvojio "Vajtbredovu nagradu za knjigu godine" i ušao u najuži izbor za Bukera, što će Išiguru poći za rukom još tri puta u karijeri (osvojiće ga 1989. za "Ostaci dana"), svrstavajući se tako u red najuspešnijih autora od osnivanja ove prestižne svetske književne nagrade. 

Čitaoce poslednjeg romana "Zakopani džin" (2015.) Išiguro transportuje u fantastični svet zmajeva i magije, stvorivši nešto što "Gardijan" naziva: "'Igrom prestola' sa savešću".

Od osam romana koje je do sada Išiguro napisao, pet je već objavljeno kod nas. Izdavačka kuća "Dereta" objavila je četiri: "Ostaci dana", "Slikar prolaznog sveta" i "Zakopan džin ", a "Plato" dva: "Ne daj mi nikada do odem" i "Neutešna". 

"Zakopan džin" je Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze i govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu. "Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao ššto je slučaj u "Zakopanom džinu". Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim", konstatovao je glavni urednik "Derete" Aleksandar Šurbatović koji je ovaj roman štampao i objavio 2015. godine. Ovaj izdavač se već pripremio da ove godine objavi knjigu sa pet priča novog nobelovca "Nokturno" kao i roman "Neutešna" koji je upravo štampao "Plato". 

Seriju romana Kazua Išigura započela je Srpska književna zadruga, koja je davne 1991. objavila njegov roman "Slikar prolaznog sveta". Za Išigura su čuli i čitaoci koji nisu ranije čitali njegove knjige, ali bili su fascinirani filmom "Ostaci dana" koji je snimljen po ovom romanu. 

"Dereta" ga je objavila tek 2009. godine kada je film već imao osam nominacija za Oskara i niz drugih manje poznatih filmskih nagrada.

b92.net








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nobelova nagrada   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nobelova nagrada
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nobelova nagrada za knjizevnost 2014.
» Rudyard Kipling
» Vilijam Fokner
» Isak Basevis Singer
» Nova izdanja knjiga
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke-