Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Ekologija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:13

1. Severoistočni grenlandski nacionalni park
(površina: 927.000 km2)


Budući da obuhvata čitav sever Grenlanda, ovo je i najveći nacionalni park na svetu, a o tome koliko je prostranstvo u pitanju govori i podatak da je njegova površina veća od 163 od ukupno 194 zemlje koliko ih postoji na celom svetu. Ovaj nacionalni park naseljavaju polarni medvedi, morževi, artktičke lisice, snežne sove i mnoge druge vrste od kojih su neke i ugrožene. Ovaj nacionalni park je stvoren 1974, s tim što je u međuvremenu proširivan, a 1977. je proglašen za međunarodni rezervat biosfere.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:13

2. Čagos park morskog i podvodnog sveta
(površina: 545.000 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Teritorija najvećeg morskog parka na svetu je pod patronatom Velike Britanije i predstavlja najveći rezervat pomorskog života na planeti. Po svojoj površini je veći od teritorije Francuske, a nalazi se na 500 kilometara južno od Maldiva. U ovom rezervatu nalazi se i sedam atola, koralnih ostrva, čiji je podvodni svet među najlepšim i najraznovrsnijim na svetu i igra krucijalnu ulogu u očuvanju podvodnog ekosistema. Čagos je stanište za više od 1.200 vrsta korala i raznih riba, a u ovim vodama živi i jedna od najugroženijih vrsta morskih kornjača.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:14

3. Zaštićena oblast ostrva Feniks
(površina: 408.250 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ova oblast smeštena je u Republiku Kiribati i najveći je rezervat podvodnog života na Pacifiku. Za ovu oblast vezana je i jedna misterija koja se tiče nestanka čuvene avijatičarke Amelije Erhart iz 1937. za čiji se avion veruje da je nestao upravo u ovim vodama. Na pet od osam ostrva, koliko ih se nalazi pod zaštitom, nalaze se izuzetno retke i ugrožene vrsta ptica koje privlače veliku pažnju turista i istraživača, koji mogu posetiti određene oblasti na ostrvima samo uz posebne dozvole.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:15

4. Papanaumokuakea
(površina: 360.000 km2)



Većina turista koja oduena Havaje čuje priču o ovom rezervatu, a mnogi ga i posete jer posetiocima nudi susret sa čak 7.000 razlilčitih biljnih i životinjskih vrsta, cveće najživljih zamislivih boja i opojnih mirisa, kao i upoznavanje sa ugroženom vrstom foke „havajski monah”. Interesovanje za stavljanje ove oblasti pod zaštitu pokazao je još 1909. bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt, da bi to gotovo sto godina kasnije i ostvario Džordž Buš 2006, a brigu o sredstvima uz pomoć kojih se održava rezervat vode ministarstvo trgovine i ministarstvo unutrašnjih poslova SAD.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:16

5. Veliki koralni greben
(površina: 345.400 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna od najzanimljivijih prirodnih atrakcija Australije svakako je Veliki koralni greben, koji ujedno predstavlja i najveću skupinu korala na svetu među kojima žive neke veoma egzotične vrste. Ova oblast proglašena je za nacionalni park budući da su korali koji ga naseljavaju počeli rapidno da nestaju usled zagađenja, ali ga i danas posećuje veliki broj turista i surfera, koji se ipak moraju pridržavati nekih strogih načela prilikom posete parku. Veliki koralni greben lociran je nedaleko od obale Kvinslenda, a lanac od 900 ostrva i 2.900 individualnih grebena proteže se dužinom od 2.600 kilometara. Samo od turizma u ovu oblast se na godišnjem nivou slije milijardu dolara.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:17

6. Kavango Zambezi
(površina: 287.132 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ova zaštićena oblast proteže se na nekoliko afričkih država uključujući Angolu, Bocvanu, Namibiju, Zambiju i Zimbabve. Nekoliko nacionalnih parkova je obuhvaćeno ovom oblašću, uključujući Nacionalni park Čobe, Hvange, Okavango Delta i Viktorijine vodopade. Kavango Zambezi je napravljen sa ciljem da se podstakne prekogranični turizam i migracija sisara iz jedne zemlje u drugu. Biološki resursi ove oblasti podrazumevaju i jednu od najvećih kolonija populacije slonova na afričkom kontinentu.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:17

7. Galapagos morski rezervat
(površina: 133.000 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ostrva iz ovog arhipelaga su locirana na 1.000 kilometara od obala Ekvadora, a rezervat je dom velikog broja ajkula, kitova, kornjača, riba i morskih raža. Ova oblast specifična je i zbog mešanja toplih i hladnih morskih struja, kao i slatke i slane vode zbog čega je naseljavaju neke veoma specifične vrste. Čarls Darvin je upravo na Galapagosu proučavao razvoj vrsta koji je kasnije dokumentovao u svojoj “Teoriji evolucije”. Najveću pretnju održanju biodiverziteta ovog rezervata predstavlja ilegalni ribolov, a na meti krivolovaca najčešće su jastozi, morski krastavac, tuna i neke vrste ajkula.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:20

8. Veliki Limpopo park
(površina: 99.800 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovaj nacionalni park se i dalje proširuje, a za sada pokriva deo teritorije Mozambika, Južnoafričke Republike i Zimbabvea koje su ujedinile svojih deset nacionalnih parkova. Među životinjskim vrstama koje naseljavaju ovu oblast su afrički slonovi, žirafe, afrički leopardi, tačkaste hijene, beli nosorozi, mungosi i gepardi. Turizam je veoma razvijen na području ovog parka, a organizuju se razne safari ture. Osim standardnih tura džipovima, postoje i ture kanuima, planinarske i pešačke ture tokom kojih posetioci mogu da uživaju u raznim aktivnostima, kao i da prate kretanja krda slonova.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:21

9. Nacionalni rezervat Er i Tener
(površina: 77.360 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lociran je na teritoriji države Niger i pod zaštitom je Uneska. Naziv potiče od kombinacije dve oblasti preko kojih se prostire, istočne polovine Er planina i zapadnog dela Tener pustinje (koja pripada Sahari). Rezervat je podeljen na utočište za ugrožene vrste u kome su uslovi života strogo kontrolisani i zabranjen je pristup posetiocima, kao i na prirodni rezervat koji je moguće posetiti. Još jedna od specifičnosti ovog rezervata su razne vrste dina, pećina, useka, kanjona, skrivenih vodenih pećina, platoa i drugih geografskih elemenata kakvi se sreću samo u ovom delu sveta. Tu se nalaze i planine od plavog mermera, kao i žive dine koje svojim pomeranjem konstantno menjaju izgled krajolika.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

Buba

Ženski
Poruka : 11970

Učlanjen : 13.01.2013


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 14 Apr - 22:22

10. Nacionalni park Vrangel - Sv. Elijas
(površina: 53.321 km2)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovaj nacionalni park uspostavljen je 1980. godine i smešten je na jugu Aljaske, najveći je ove vrste u Americi, a njegova površina jednaka je površini devet američkih država. Planina Sveti Elijas je druga po veličini i u Kanadi i u Americi, a čak 16 vrhova koji su najviši u SAD mogu se videti u ovom parku. Pejzaži podsećaju na Švajcarske Alpe.


elkopedia.
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97180

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Video koji će vam promeniti život: "Planeta, to si ti"   Ekologija - Page 2 Sat610Pon 5 Avg - 19:09

Video koji će vam promeniti život: "Planeta, to si ti"
blic.rs


Inspirativni video "Planeta, to si ti", čiji je autor Karlos Čavira, muzički producent iz Španije, postavljen je na društvenim mrežama pod sloganom "Četiri minuta koja će vam promeniti život", a urađen je sa idejom da ljude ekološki osvesti.

[You must be registered and logged in to see this link.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Tomiša

Super Član
Super Član

avatar

Muški
Poruka : 774

Učlanjen : 01.09.2012


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Ned 15 Sep - 22:21

MIDWAY
Film by Chris Jordan

Ovo je video o ostrvu u okeanu koji je 2000 milja udaljeno od najbližeg kopna.

Niko tamo ne živi, samo ptice...

Nećete verovati svojim očima...ali ipak ...VERUJTE sad3 sad3 sad3 

[You must be registered and logged in to see this link.]


Dodatak ► .midwayfilm.com/
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:26

Zagadjenje vazduha

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.

Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivača.

Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobraćaj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najčesće zagadjujuće materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikročestice cadji. Specifične zagadjujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiču uglavnom od saobraćaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.

Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godišnje. Emisija SO2 jedinjenja drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najčešće i najviše u centralno, južnoj i jugoistočnoj Evropi. Zato su vlasti u državama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije korišćenja fosilnih goriva u zagrevanju domćcinstava.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:28

Od Stokholma do Johanesburga

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, održanoj 1972. godine u Stokholmu, po prvi put je na visokom, medjunarodnom nivou, ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagadjenja životne sredine na globalnom nivou.
Nešto ranije, krajem šezdesetih godina prošlog veka, čula su se prva upozorenja stručnjaka i različitih ekoloških organizacija - koje su počele da se formiraju na nacionalnom i internacionalnom nivou.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:30

Ekologija ne mora biti u sukobu s ekonomijom

[You must be registered and logged in to see this image.]


Jedna od predrasuda je da zaštita čovekove sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja - rasta društvenog proizvoda, životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrošnje prirodnih resursa došao je do svojih krajnjih granica. Tzv. "eksterni troškovi" koje proizvodi zagadjivanje, iscrpljivanje resursa i narušavanje ljudskog zdravlja počinju nadmašivati koristi koje dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve više ulaže u zaštitu okoline, štednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini. Upravo u tim podrušjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Održivi razvoj treba poticati fiskalnim merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju sprečavanje zagadjenja. Tada je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksplataciju prirodnih resursa i posledice koje ostavljaju na životnu sredinu.
Na samitu se ceo svet okupio radi jednog cilja-održivog razvoja Zemlje. Osmišljen kao najveći samit Ujedinjenih nacija, na samitu je učestvovalo više od 60.000 delegata, aktivista ekoloških organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera prirodnih bogatstava.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:33

Екологија за Србију и даље апстрактна

[You must be registered and logged in to see this image.]

Еколошки проблеми и климатске промене су за већину
грађана Србије још увек апстрактна тема

И док је борба против климатских промена једна од најважнијих светских тема, политичари у Србији се не баве еколошким проблемима јер они не доносе политичке поене. Србија има добре еколошке законе, али се не примењују.

Србија је углавном пасивни посматрач светских трендова у борби против климатских промена. Након потписивања Кјото протокола 2007. године, акценат је бачен на израду законске регулативе која би требало да Србију активно укључи у борбу за заштиту животне средине.

У „Зеленој омладини Србије“, која попут иностраних узора има мушког и женског портпарола, кажу да се Србија тренутно бави подизањем еколошке свести и едукацијом политичара о размерама еколошких проблема. Весна Јусуп, женски портпарол „Зелене омладине“, за Дојче веле каже да постоји напредак у подизању еколошке свести грађана и политичара, али да Србија још увек са стране посматра проблем климатских промена:

„Проблем је такође и што Србија има доста неразвијену привреду, и не учествује толико у загађењу. То је са једне стране добро, али онда сматрамо, и постоји то неко опште мишљење, да онда то није ни битно, и да се то нас не тиче.“


Закони добри, али се не примењују

„Из разлога што људи, гледајући своју ситуацију, не доживљавају еколошке проблеме као нешто што њих директно погађа. Сама власт је сматрала да је за њих боље и ефикасније да се баве неким другим, рецимо социјалним питањима, а не толико екологијом, сматрајући да то није нешто што превише утиче на свест бирача.“



Србија има добре еколошке законе, али се у пуној мери не примењује систем кажњавања загађивача, каже Весна Јусуп. Кад су у питању конкретни проблеми, она пре свега истиче недостатак система за рециклажу. У Србији се рециклира свега 6 до 7 процената укупног отпада. То по њеним речима показује непостојање дугорочне стратегије:

„Ви можете да урадите неку конкретну акцију, да склоните једну дивљу депонију и да је очистите, али она ће опет настати на истом месту зато што нисте обезбедили друго место за неку санитарну депонију, која ће бити право решење проблема. Зато мислим да више отклањамо последице него узроке проблема. И у том смислу сматрам да доносиоци одлука нису довољно укључени у саму идеју процеса решавања еколошких проблема у Србији тренутно.“


Србија нема, попут развијених земаља, програм смањења карбонских емисија, истиче Весна Јусуп. Очекује се доношење неких одлука на глобалном нивоу, и Србија би након тога требало да да свој допринос у борби против климатских промена.

Аутор: Ивица Петровић, Београд
Одговорни уредник: Иван Ђерковић

U fokusu: Srbija








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:34

Србији прети 150 бомби!

На чак 150 локација у нашој земљи производе се и пакују токсичне материје,а пругама
се сваке године превезе више од милион тона опасног материјала

[You must be registered and logged in to see this image.]

У Србији има више од 150 локација на којима се производе и пакују опасне материје или се складишти врло опасан и изразито токсичан индустријски отпад! Свака од њих је потенцијална бомба чија експлозија може да изазове трагичне последице.

Такође, сваке године се само пругама у нашој земљи превезе чак милион тона опасног материјала, што представља додатни ризик, а то је показало и прекјучерашње цурење киселине из воза у центру Београда. На све то треба додати и опасне погоне наменске индустрије, где се повремено догађају несреће, попут оне у чачанској „Слободи" или ужичком „Првом партизану".

Опасне боје и лакови

Према подацима Министарства животне средине, на само 29 депонија у Србији има чак 745 милиона тона изузетно опасног материјала, док подаци Агенције за заштиту животне средине показују да се у Србији годишње произведе око 650.000 тона отпада који је изузетно токсичан. Када се тим погонима додају фабрике наменске индустрије, боја, лакова и сличних производа, јасно је колика нам опасност прети.

- Постоји 200 предузећа у Србији која су регистрована као најзначајнији загађивачи животне средине. Од тог броја опасан отпад пријавило је 136 фирми, а међу њима је чак 76 великих компанија, док су остало, углавном, мања предузећа - наводи за Пресс Небојша Реџић из Агенције за заштиту животне средине.

Такође, у Србији се у девет фабрика производи оружје, муниција и остали производи наменске индустрије, док се у најмање још толико погона праве боје, лакови и хемијска средства.

Начелница за заштиту животне средине Славица Лекић упозорава и на депоније опасног индустријског отпада, које се, како каже, углавном налазе поред највећих постројења.

- Постоји 29 таквих депонија, највише поред термоелектрана и хемијске индустрије. Највеће депоније су у Обреновцу, Великим Црљенима код Лазаревца, Свилајнцу, Панчеву, Костолцу, Бору и Мајданпеку. Највише је ту отпадне шљаке и пепела из термоелектрана, јаловине и пиритне изгоретине. Од хемијског отпада, највише има живиног муља у панчевачкој „Петрохемији", али се то за сада складишти на безбедан начин - појашњава Лекићева.

Помоћник министра за заштиту животне средине Љиљана Станојевић каже да међу фабрикама са опасним отпадом има и оних из пропалих приватизација, које су у стечају.


На тоне отрова... Пепелиште недалеко од ТЕ "Костолац"

- Реч је о фирмама као што су „ЕИ Ниш„ или „ФАК Лозница", где је сав отпад већ упакован и чека на извоз. Истичемо као посебан пример „ХИ Вискоза" из Лознице, које је у стечају, где се наше министарство ангажовало и прихватило уклањање угљен-дисулфида - објашњава Станојевићева.

Мађарски сценарио

Како она оцењује, уклањање овог отпада је веома скупо, али један део може да се искористи за даљу прераду.

- Цене зависе од начина уклањања или депоновања. Национални програм заштите животне средине предвиђа да је до 2020. године за решавање овог проблема потребно око 4,1 милијарде евра - каже Станојевићева.

Начелник Сектора МУП-а за ванредне ситуације Предраг Марић сматра ипак да у Србији не може да се деси, на пример, мађарски сценарио, када се излио отровни муљ и направио еколошку катаклизму, усмртивши при том 11 људи.

- Министарство за заштиту животне средине надзире опасне локације, а МУП има оперативне планове за случај инцидента у сваком од тих места. Ипак, много би боље било да се уложи новац у превенцију. Ми смо имали једну врло критичну ситуацију када је избио пожар у лозничкој "Вискози", али смо успели да спречимо најгоре - каже Марић.

Р. Ж. МАРКОВИЋ
press








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:36

Правилник штити бубамаре


За убијање бубамаре казна 15.000, а за мрког медведа милион динара, предвиђено Правилником за строго заштићене и заштићене врсте. Осим тога, строго заштићене врсте не смеју се сакупљати, поседовати, убијати, или злостављати.

Убијање мрког медведа у врлетима Србије скупо ће коштати починиоца тог дела, за које је прописана казна од милион динара, предвиђено је Правилником о одштетном ценовнику за строго заштићене и заштићене врсте.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Мрки медвед

Мрки медведи нису једина заштићена животињска врста. Строге казне следују и "убицама" бубамара или лептира купусара, који за ова дела морају да издвоје 15.000, односно 10.000 динара.

Правилник о одштетном ценовнику за строго заштићене и заштићене врсте, који је донет на основу Закона о заштити природе из 2009. године, осим поменутих, прописује казне и за убијање, или уништавање низа других животињских врста.

Тако казна за убијање планинског врапца износи 20.000, а сове десет пута више - 200.000 динара.

Предвиђена је и казна за убијање дабра у износу од 120.000 динара, видре од 250.000, вука или риса од 300.000 динара, као и различитих врста сокола и то од 80.000 до 400.000 динара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Планински врабац

До сада, међутим, на основу Правилника није поднета ни једна пријава, рекла је Танјугу републички инспектор за заститу животне средине Татјана Бабић, али је прецизирала да је републичка инспекција раније реаговала на основу Закона о заштити природе из 2009. године.

Сада, када постоји Правилник, истакао је директор Специјалног резервата природе "Засавица" Слободан Симић, кажњавање одговорних биће далеко лакше.

"До сада смо имали велике проблеме утуживања и доказивању висине штете, а овај правилник би требало да реши те проблеме. Он је, уствари, помоћ суду и судијама које нису увек упознате са материјом да лакше одреде одговарајућу казну", рекао је Симић.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Сова ушара

Он је додао да недостају и посебни постери на којима би биле истакнуте све заштићене врсте, као и казне за њихово уништавање или убијање.

"Тај постер би требало да се истакне у свим месним заједницама, а посебно у свим ловачким друштвима. Предлог смо изнели Министарству животне средине, рударства и просторног планирања", истакао је Симић, додајући да ће на тај начин људи знати које се врсте не смеју ловити или убијати, као и које су заштићене, а које строго заштићене врсте.

Говорећи о тој разлици, Бабићева је рекла Танјугу да се "строго заштићене врсте не могу сакупљати, поседовати, убијати, злостављати".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Шумски пуж

"Њима се не може ни трговати", додала је Бабићева, објашњавајући да се за разлику од строго заштићених, неке врсте које су само заштићене могу узимати из природе и користити у комерцијалне сврхе, али искључиво уз посебну дозволу Министарства животне средине, рударства и просторног планирања.

"Ту се, на пример, мисли на сакупљање пужева или пијавица", објаснила је Бабићева.

Онај ко нема дозволу за сакупљање пужева, треба да зна да је казна за уништавање ове врсте 2.100 динара, док, слично томе, казна за уништавање речних шкољки износи 2.200 динара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Лептир купусар


rts








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:42

ЗАВРШИЛО У РЕЦИ: Погледајте како се чисти ђубре са обале Ибра!

Градске власти нашле решење за ђубре које је набујали Ибар оставио за собом и уклониле га тако што га је багер само "гурнуо" у реку

[You must be registered and logged in to see this image.]

КРАЉЕВО - Висок водостај Ибра код Краљева донео је са собом велику количину ђубрета. Сада када се вода повукла, на градском кеју остало је на тоне отпада којег је немогуће заобићи.

Градске власти су нашле решење и јуче уклониле ђубре са обале и то тако што га је багер само "гурнуо" у реку.


kurir.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Sre 18 Feb - 10:47

ПОЉА ЗАРАСЛА У ЂУБРЕ: Апокалиптична слика на изласку из Вршца

Видео објављен на Јутјубу показује шибље на њивама за које се закачило ђубре, остављајући сабласан утисак

[You must be registered and logged in to see this image.]

ВРШАЦ - На изласку из града Вршца путнике дочекује апокалиптична слика поља прекривених папирима и најлонским кесама.

Видео објављен на Јутјубу показује шибље на њивама за које се закачило ђубре, остављајући на гледаоца сабласан утисак. Одакле се ово ђубре створило, за сада није познато, мада се може претпоставити да су га нанели снажни налети ветра.



kurir








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74975

Učlanjen : 06.06.2011


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Pet 27 Mar - 13:20

Parižani voze par-nepar zbog zagađenja
PARIZ -

U Parizu i okolini danas je stupilo na snagu ograničenje saobraćaja samo na vozila s neparnim tablicama u okviru vanrednje mere za suzbijanje velike zagađenost vazduha u francuskoj prestonici.

Mobilisano je dodatnih 750 policajaca da kontrolišu poštovanje zabrane.

Vozači se takođe pozivaju da smanje brzinu na 20 kilometara na sat, a kazna za kršenje ove odluke je 22 evra. Zauzvrat javni saobraćaj je besplatan.

Od zabrane su izuzeta vozila na električni pogon, hibridna vozila ili vozila na gas, kola koja prevoze najmanje tri putnika, kao i ona koja obavljaju javnu uslugu kao što su policija i vatrogasci.

Odluka o uvođenju ograničenja saobraćaja prema parnim i neparnim tablicama zbog zagađenja doneta je u subotu, i obuhvata glavni grad i 22 okolnih opština.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Policija je predvidela stotinak kontrolnih punktova unutar Pariza, ili na glavnim putevima koji vode do glavnog grada. Oni će takođe obezbediti da kamioni u tranzitu zaobilaze grad.

Prema telu zaduženom za nadzor kvaliteta vazduha Erparif ( Airparif ), zagađenje u glavnom gradu je visoko.

Sredinom dana biće odlučeno da li će se mera nastaviti i sutra, u zavisnosti od merenja Erparifa. Ako se nastavi, sutra imaju prava da voze vlasnici kola s parnim tablicama.

Ovakva mera do sada je sprovedena dva puta, 1997. i skorije 17. marta 2014. godine.

Ovog puta ograničavanje broja kola stupilo je na snagu posle sedam dana visokog zagađenja sitnim česticama. Meru je nekoliko dana pre toga tražila gradonačelnica Pariza, socijalista, An Idalgo, i ekolozi zabrinuti zbog povećane količine tih štetnih čestica koje mogu da izazovu kancer, respiratorne ili kardiovaskularne bolesti ili alergije.

Kritikovana zbog odlaganja ove odluke, ministarka ekologije Segolen Roajal je u svoju odbranu rekla da se odluka o ograničavanju ličnih sloboda donosi uz poštovanje pravne države.


rtv








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
stepski

Član
Član

stepski

Muški
Poruka : 493

Učlanjen : 28.01.2019


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Uto 12 Mar - 18:15

Ovog drveta na Kališu više nema (i ne samo njega!)...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posekli ga zlikovci zbog gondole...

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tuga.
Nazad na vrh Ići dole
stepski

Član
Član

stepski

Muški
Poruka : 493

Učlanjen : 28.01.2019


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Uto 12 Mar - 18:35

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nazdravlje.
Nazad na vrh Ići dole
stepski

Član
Član

stepski

Muški
Poruka : 493

Učlanjen : 28.01.2019


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Uto 12 Mar - 21:39

Odličan serijal, poznati glumci pozajmljuju glasove prirodi...

Nazad na vrh Ići dole
stepski

Član
Član

stepski

Muški
Poruka : 493

Učlanjen : 28.01.2019


Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610Uto 12 Mar - 21:39

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Ekologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ekologija   Ekologija - Page 2 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Ekologija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Uradi sam :: Biljni i životinjski svet-