Delfini

**Učlanjen** : 06.12.2012

Делфин је водени сисар сродан киту и обичној плискавици, познат по својој интелигенцији и наводном саосећању и радости. Име делфин потиче од старогрчке речи δελφίς - delphis, која значи „с материцом“, односно „риба са материцом“. Група делфина зове се јато.

Реч „делфин“ има више значења и може подразумевати:

сваког члана породице Delphinidae (океански делфини);
сваког члана породице Delphinidae (океански делфини), Platanistodae (речни делфини), Iniidae (речни делфини Новог света), Pontoporiidae (лаплатски речни делфин) и Lipotidae (кинески речни делфин);
сваког члана парвореда Odontoceti (који укључује китове зубане);
припадника врсте Tursiops truncatus, најраспрострањеније и најпопуларније врсте делфина
Орке и неке сродне врсте припадају Delphinidae породици и могу се сврстати међу делфине, иако се уобичајено називају китови. Постоји око 40 врста делфина у 17 родова. Величина им варира од 1,2 m и 40 kg (мали делфин), до 9,5 m и 10 тона (орка). Могу се наћи посвуда, најчешће у плитким морима континенталних прагова. Месоједи су и хране се углавном рибом и лигњама. Породица Делпхинидае је највећа у инфрареду Cetacea и релативно млада: делфини су се појавили пре око 10 милиона година током миоцена.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

Еволуција
Делфини се сматрају потомцима копнених сисара, из реда папкара. Они су сродни са родом Indohyus, изумрлим јеленоликим копитарима, од којих су се одвојили пре око 48 милиона година. Ушли су у воду пре око 50 милиона година и постали потпуно акватични 5–10 милиона година касније.

Ред Archaeoceti се састоји од древних китова. Ови древни китови су претходници модерних китова, чија секвенца се протеже све до свог првог претка који је живео у близини воде (ретко у води). Слично томе, археокете могу бити од готово потпуно копнених, до полуводених и до потпуно водених, али оно што дефинише археокете јесте присутност видљивих ногу или асиметричних зуба. Њихова обележја постала су прилагођена за живот у морском окружењу. Главне анатомске промене обухватају прилагођавање слушног апарата тако да се усмеравају вибрације од чељусти до ушне кости до чега је дошло са појавом рода Ambulocetus пре 49 милиона година, поједностављење тела и раст пераја на репу до чега је дошло пре око 43 милијуна година са појавом рода Protocetus, миграција носних отвора према врху лобање и модификација предњих удова у пераја која се одвила са појавом рода Basilosaurus пре 35 милиона година, и смањење и евентуални нестанак стражњих удова који су се догодили са првим одонтоцетама и мистицететама пре 34 милиона година.Костур модерног делфина има две мале, шипкасте пелвичне кости за које се мисли да су скривени удови. У октобру 2006, један необични делфин флашастог носа је ухваћен у Јапану; он је имао мала пераја на свакој страни његовог гениталног отвора, за која научници сматрају да су необично изражен развој тих трагова стражњих удова.

У данашње време, најближи живи сродници цетацеана су хипопотамуси; они деле полуакватичног претка који се одвојио од других артиодактила пре око 60 милиона година. Пре око 40 милиона година, заједнички предак ове две групе је раздвојен у китове и породицу Антхрацотхериидае, која је изумрла на крају плеистоцена пре два и по милиона година, остављајући само једну преживјелу лозу: нилског коња.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

Анатомија

[You must be registered and logged in to see this image.]
Анатомија делфина са приказаним костуром, главним органима, репом и обликом тела

Делфини имају тела облика торпеда са генерално нефлексибилним вратовима, удовима модификованим у пераја, непостојећим залисцима спољашњих ушију, репним перајима и гомољастом главом. Делфинске лобање имају мале очне орбите, дуге њушке, и очи смештене на странама њихове главе. Делфини су у опсегу величина од 1.7 м дужине и 50 кг Мауиског делфина до 9.5 м и 10 т (11 схорт тонс) кита убице. Свеукупно, међутим, они су углавном патуљасти у поређењу са другим припадницима реда Cetartiodactyl. Неколико врста има полни диморфизам при чему су женке веће од мужјака.

Делфини имају коничне зубе, за разлику од зуба у облику лопатица код Phocoenidae. Ови конични зуби се користе за брзо хватање плена као што су рибе, лигње или други велики сисари, попут фока.

Дисање обухвата избацивање устајалог ваздуха из њихових дисајног отвора, чиме се формира писак паре на горе, чему следи удисање ваздуха у плућа. Делфини имају прилично мале, тешко препознатљиве дисајне отворе.

Делфини имају фузиформно тело прилагођено за брзо пливање. На глави имају мелон, округли орган који користе за ехолокацију. Неке врсте имају закривљена уста која подсећају на осмех. Могу имати до 250 зуба. Мозак делфина је велик са високо структурираном можданом кором, што се често користи као аргумент за њихову високу интелигенцију. Зуби су им распоређени у низ тако да функционишу као антена која сабира долазећи звук. Основна боја им је сива, различитих нијанси, са светлим доњим делом тела.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

Понашање

Делфини често скачу изнад површине воде често изводећи праве акробације, мада за сада не постоји неко дефинитивно научно објашњење за овакво понашање.

Познати су по свом пријатељском односу према људима, у води им често прилазе са назнаком да желе игру са њима. Постоје многе приче о делфинима који су штитили бродоломнике од ајкула. Јато делфина је наводно спасило и један рибарски чамац. Након што су осетили подводна комешања за време цунамија из 2004. године, делфини су чамац одвратили од пловидбе на пучину.

Делфини су друштвене животиње које живе у јатима од око туцета животиња. На местима са обиљем хране јата могу привремено да се удруже формирајући агрегације од преко 1000 делфина. Припадност јату није стриктна, честа је међуразмена. Додуше, животиње могу развити јаке међусобне везе. Међу собом комуницирају низом различитих врста цоктања, звиждука и других звукова. Користе такође и ултразвук за ехолокацију.

Делфини су једна од ретких врста животиња које се, као и људи, паре не само због размножавања. Чак и током неплодних дана у женском менструалном циклусу, делфини су примећени како се паре из задовољства и међусобног везивања.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

Исхрана

Делфини су грабљивице. Њихов зубни низ прилагођен је плену који лове: врсте са дугим кљуном и много зуба лове рибу, док оне са мање зуба и краћим кљуном радије траже лигње. Неки делфини се хране и раковима. Веће врсте, поготово орке, једу и водене сисаре, чак и мале китове.

Делфини у популарној култури

Популарна телевизијска серија била је Флипер, са истоименим главним јунаком - делфином.
У Водичу кроз галаксију за аутостопере делфини су друга најинтелигентнија врста на Земљи, после најинтелигентнијих мишева, а испред људи на трећем месту.
У књизи Подизање звездане плиме Дејвида Брина, нео-делфини (генетичким инжењерингом измењени делфини) представљају једну од три земаљске расе на свемирском броду у причи о вртоглавом бегу кроз свемир. Једном од свемиропловаца име је Акеакамаи у част стварног делфина из Лоуис Хермановог пројекта истраживања животињског језика.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

20 ZANIMLJIVIH ČINJENICA O DELFINIMA

1. Maui delfini su najmanja vrsta delfina, dugački su oko 1,2 metra i teški oko 40 kg. Najveća vrsta su

orce, ili kitovi ubojice (da, oni su tehnički delfini), a mužjaci ove vrste obično narastu oko 6-8 metara i

često su teški više od 6 tona.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

2. Većina delfina ima dugačak životni vijek. Najpoznatija vrsta, Tursiops (Bottlenose), ima prosječan

životni vijek od 40 godina, dok orce ponekad dožive i 80-tu godinu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

3. Delfini ne mogu disati automatski. Zbog toga, kada spavaju jedna polovica mozga im je budna, dok se

druga odmara, pa se onda druga probudi, a prva zaspe. Delfini provedu oko 8 sati dnevno u ovom

stanju, a ono im omogućuje da budu dovoljno svjesni da kontrolišu disanje i povremeno isplivaju na

površinu kako bi uzeli zrak.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

4. Delfini ne koriste samo oči, već i ekolokaciju (slično sonaru) kako bi izbjegli

prepreke i pronašli plijen.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

5. Naziv “delfin” dolazi od grčke riječi “delphis”, što otprilike znači “riba sa maternicom”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

6. Naučnici su primjetili kako delfini uče svoje mlade da koriste alate (npr, pokrivaju njihove njuške

spužvama kako bi ih zaštitili od mulja). Također su primjetili da održavaju neku vrstu pogrebne

ceremonije za svoje mrtve.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

7. Drevni Rimljani su nekada koristili delfine da im pomognu u ribolovu. Obučavali su ih da tjeraju manje

ribe prema ribarima, a kada se dovoljno velika skupina riba okupi na jednom mjestu, delfini bi signalirali

ribarima da je vrijeme da bace svoje mreže. Danas se ova praksa još uvijek može vidjeti u Santa

Catarini u Brazilu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

8. Delfini iz rijeke Amazon plivaju naopačke. Vjeruje se da im grbe na leđima pomažu da ‘osjete’ dno

rijeke kako bi na njemu pronašli hranu. Ovakvav način plivanja im također može pomoći i da bolje vide

šta se nalazi ispod njih, jer ispod očiju imaju malo veće obraze koji im otežavaju gledanje prema dolje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

9. Delfini su jedina vrsta životinja, osim ljudi, koji razvijaju prirodni oblik tip 2 dijabetesa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

10. I delfini se drogiraju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naučnici već dugo vremena proučavaju nevjerovatnu sposobnost delfina da prežive napade ajkula i jako brzo u potpunosti zacijele rane, bez ikakvog trajnog oštećenja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

11. Delfini imaju sposobnost prepoznavanja, pamćenja i rješavanja problema, što ih čini jednim od

najinteligentnijih bića na planeti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

12. Delfini mogu biti veseli, tužni, pa čak i ljuti. Također, postoji broj slučajeva gdje su postali zlopamtila

i osvetili se ljudima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

13. Delfini smatraju trudnoću fascinantnom pojavom, i iako ne misle nikakvo zlo, okupit će se oko

trudnice. Razlog zašto je trudnim ženama zabranjeno da plivaju sa delfinima, iako se čini da bi im upravo

trebalo biti preporučljivo, je taj što bi se neke žene mogle prepasti kada svi delfini pojure prema njima –

i tužiti vodeni park.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

14. Svaki delfin ima jedinstveno leđno peraje, koje se često može koristiti za lakše prepoznavanje i

identifikaciju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

15. Zabilježeni su brojni slučajevi o tome kako delfini pomažu jedni drugima u nevolji. Pomažu starijima

u skupini, a također mogu napraviti i ‘splav’ od svojih tijela i tako nositi bolesne ili povrijeđene.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

16. Delfini ne pomažu samo drugim delfinima. Čini se da njihova empatija ne poznaje granicu, jer je

zabilježeno kako pomažu ljudima u nevolji, pa čak i kitovima mnogo većim od sebe.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

17. Delfini su izuzetno razigrane i radoznale životinje. Često se igraju jedni s drugima, igraju se među

algama, ali se također igraju i sa drugim vrstama, npr ljudima, pa čak i psima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

18. Delfini mogu biti pravi zavodnici. Mužjaci skupljaju morsku travu kako bi napravili nešto što podsjeća

na buket cvijeća koji zatim odnesu svojim damama. Isprva, naučnici su vjerovali da se oni samo igraju,

dok nisu primjetili da uvijek mužjaci prave ove ‘bukete’, te da ih uvijek prave ispred ženki.

[You must be registered and logged in to see this image.]

**Učlanjen** : 06.12.2012

19. Nedavna istraživanja pokazuju da delfini imaju svoja imena, te da mogu pozvati jedni druge ‘po

imenu’ (svaki odgovara na različit zvižduk).

[You must be registered and logged in to see this image.]