Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sportski Ribolov

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Sub 1 Okt - 21:45

Divljansko jezero



Divljansko jezero je mali, vodeni biser uklješten u samom podnožju Suve planine, između starih srednjovekovnih naseobina, sela Divljane i Mokre, odnosno na putu koji iz Bele Palanke vodi ka Babušnici. A kad smo već krenuli sa predstavljanjem mesta, da budemo još konkretniji – jezero je ukotvljeno ispod same zadužbine braće Mrnjavčević, divljanskog manastira Sveti Dimitrije, koji datira s početka 14. veka. Dakle, na pet kilometara iznad Bele Palanke, odnosno autoputa Niš – Pirot, nalazi se mala planinska, vodena oaza dostupna svim ljubiteljima čiste prirode, kupačima i rekreativcima u dugim toplim letima, koja je tokom cele godine izazovna za sportske ribolovce, a zimi posebno za lovce.

I tu u uvodnom delu priče nije još kraj!
Pokraj samog jezera, odnosno divljanskog manastira, nalazi se dečiji rekreativni centar, odmaralište sa igralištima koje pruža velike mogućnosti za sportsko-rekreativni turizam…

Sasvim optimalni eko-prosek ugrožen je jedino leti, kad se na jezero sjati veći broj ribolovaca i izletnika.
Ali, jezero, kao svoje, čuvaju ne samo članovi USR „Banjica” iz Bele Palanke, već i tamošnji lovci. Zahvaljujući njihovim akcijama, kvalitetu vode i osobenoj konfiguraciji terena, Divljana sa okolinom i liči na očuvani prirodni rezervat. U suštini, Divljansko jezero najlakše je telegrafski predstaviti golim geografskim parametrima. Prostire se na površini od osam hektara, dugačko je 700, a široko i do 135 metara.
Pravougaonog je izgleda, dok je s jedne strane prirodno pregrađeno strmim i ne baš pristupačnim obroncima Kurilske čuke. Najdublji delovi su kod brane. Međutim, zbog taloženja mulja, dubina se vremenom smanjuje, ali posle sanacije tu sad, po grubim procenama, iznosi oko 5 –6 metara. Središnji deo akumulacije prekrivaju koreni trulih stabala,tako da ima (po)dosta „zakačaljki“ (zato fideraši budite posebno pažljivi!), dok onaj najistureniji – vezan za samo ušće Koritnice, dubok je od oko 1,5 – 2 m i obrastao je vodenom vegetacijom i predstavlja, na proleće, prirodno divljansko mrestilište.


Sanacija


To bi donekle bila lična karta jezera i okoline. A ono je priča za sebe. Dva puta je građeno. Prvi put – početkom osamdesetih, dok se akumulacija napunila 1983. godine, i rađena je kao jedan od mnogih tzv. taložnika u slivu Ðerdapa. U suštini,
jezero je veštački stvoreno pregrađivanjem Koritničke reke, prepune krkušica i u gornjem toku, čak i potočnih pastramki! U stvari, to i nije reka, već rečica, potok čiji tok svakodnevno obnavlja jezero relativno čistom planinskom vodom. Tako je nastala veštačka akumulacija koja je, pre pola decenije – 2002. godine, jednostavno, za dva avgustovska dana –iscurela. Pukao je otvor na brani i voda, sa bogatim ribljim, životinjskim svetom, odnela je jata raznih riba direktno u Nišavu. I nastao je veliki problem. Ne samo za meštane Palanke i okolnih mesta, već i za ribare iz USR „Banjica“, koji su godinama ulagali veliki trud i sredstva u revitalizaciju, poribljavanje jezera. Ali, Belopalančani nisu sedeli skrštenih ruku. Veoma brzo je urađen plan sanacije i čišćenja jezera. Po stručnom projektu, izvedeni su relativno složeni radovi izmuljivanja i sanacije, pre svega – napukle brane i čišćenja vodenog mulja. Paralelno, vršena je i nadgradnja ove veštačke akumulacije, a renovirano je i kupalište za decu, koje se nalazi ispod brane.


Šaran caruje…


- Kada je jezero iscurelo, s vodom, otišle su i skoro sve vrste riba koje su do tada živele u jezeru.
Međutim, jezero je brzo revitalizovano i dovedeno u pređašnje stanje.
Poribljavamo ga redovno. Posle sanacije, odmah smo u jezero „ubacili“ matice šarana, dok smo ribolov zabranili čak dve pune godine. Prvi robolovci su mu prišli na dan ponovnog otvaranja 31. maja 2008. godine, i na opšte iznenađenje, prvi ulovi pokazuju da su se izuzetno dobro snašle ciprinidne vrste, posebno šaran, deverika, babuška i pored nekih autohtonih vrsta kao što su krkušica, potočna mrena i klen – ističe Bratislav Radenković, ribolovac i aktivista USR „Banjica“. Dakle, pre tri godine jezero je ponovo „otvoreno“ za kupanje, a tek prošle i za ribolov, tako da su se pod Kurilom vratili sportski ribolovci, posebno mušičari iz Niša, Pirota, Babušnice, Leskovca…

…Ali, i klen se ne dá!


Tri pomenuta prirodna jezerska dubinska „razreza” kriju i različite riblje kolonije. Na najdubljem delu, oko brane, love se, uglavnom, velika jata klenova. U središnjem vrebaju šarani, deverike i babuške, mada su nekada, pre curenja, neprikosnoveno vladali amuri i tolstolobici, dok na plitkim mestima caruje bela riba: bodorka, crvenperka, beovica… Jezero i Koritnička reka prirodna su staništa klena i krkuše. Sve ostale vrste sistematski su unošene u akumulaciju, negde od 1985. godine, kad je ubačena prva tona babuške.
Kasnije, ista selidbena sudbina zadesila je amura, šarana i tolstolobika. Sve te ribe brzo su se prilagodile čistoj vodi bogatoj faunom, pa su nekada u sezoni hvatani šaran od 13,6 ili amur od 6,8 kilograma. Prošle godine, uhvaćeni su poprilično veliki šarani, pošto je jezero ponovo poribljavano primercima težine od nekih 5 do 6 kilograma.
Stari palanački ribolovci kažu da u jezeru ponovo gazduje i som, pošto su pojedini ovdašnji ribolovci primerke ulovljene u Nišavi samoinicijativno puštali u Divljanu. Ipak, divljanski ribolovački cilj broj jedan je klen, ne samo zbog toga što je još početkom devedesetih ulovljen još uvek rekordni primerak od 1,8 kg, već i zbog toga što ova voda, sa svojom specifičnom planinskom konfiguracijom, predstavlja veliki izazov za mušičare i varaličare. Mušičarske avanture počinju uglavnom vlažnim imitacijama, rađenim od paunovih isperaka, uz dodatak crvene, zelene, žute i plave boje, odnosno onim iz serijala „kočijaš” ili imitacijom Alder Fly, dok se sve okončava veštačkim Skakavcem, Vilinim konjicom, Glogovkom, Bambulom, Gundeljom… Varaličari najčešće love na manje Mepps leptire i Rapala voblere – pre svega Mini Fat Rap,
ali i Shad Rap, jer se klen drži jezerske zone s većom dubinom.


Kesa za šarana


Šaran je posebno cenjen i omiljen među ovdašnjim ribolovcima. Peca se na klasične dubinske sisteme, jačim teleskopima ili dvodelnim štapovima, stacionarnim čekrcima i, zbog podvodnog korenja i stabala dosta jakim najlonima, promera oko 0,35 mm.
Za mamac, ribolovci iz okolnih mesta, Bele Palanke, Pirota i Babušnice, najčešće koriste kuvani kukuruz, valjak-kačamak (domaćinski „boili“, kako vole da kažu), te hlebnu ružu, a mesto najčešće prehranjuju kukuruzom. Čovek, posebno ribari, stari i mladi, uče se dok su živi. Dok smo jesenas proveli vikend na jezeru, upoznali smo deda Biška iz Niša, šarandžiju-rekreativca. I od svih njegovih ručnih ribolovačkih izuma, najzanimljiviji je bio način kako deda Biško grupiše kukuruz na daljini,
na jedno 25 metara. Primamu baca u papirnatim kesama, koje nabvalja u trgovinskim radnjama. Jakim štapovima, ima dve stare fiberglas „Germine“, jak najlon – promera 0,35 – 0,40 mm, i praksom, snagom zamaha, stalnim treningom – deda Biško gađa u sam centar „rupe“, odnosnomesta gde vara šaranska jata. A on je, posle klena, za sada – specijalitet ove veštačke akumulacije!

Branislav Bane Miltojević


ŠTA I KAKO SE PECA?

Pre nego što je pukla brana, u jezeru se pecalo, osim klena i krkuše, šaran, som, amur, tolstolobik, bodorka, crvenoperka, cverglan, kaugler, amurski čobačok, deverika…
Danas, posle ponovog poribljavanja, dominiraju šaran, babuška, klen, kaugler, deverika, bodorka, krkuša..


DODATNA PONUDA?

Iako je jezero donekle urbanizovano, nije, ipak, na odmet da kad se odlučite da ga posetite na dan-dva ponesete sa sobom sve – od neophodnih prehrambenih do pomoćnih (ribolovačkih) artikala. Put je relativno dobar. U jeku sezone, obavezno
ponesite čizme. Ne samo zbog mogućnosti da vas iznenade blato i kiša, već i zbog nepristupačnih terena kojima je akumulacija delom, prema Kurilu okružena. Naime, na tom strmom kamenitom delu, na tzv. „Ribarskojstazi“, leti ima i dosta zmija.


KAKO DO TAMO?


Do Divljanskog jezera stiže se relativno lako. Kad krenete iz Niša prema Pirotu,ispred Bele Palanke silazite sa auto-puta E-80 i ulazite u sam centar Palanke. Iz centra skrećete desno i izlazite na put za Babušnicu.

Tu, negde na petom kilometru, ispod sela Mokra, odnosno kod odmarališta i manastira Divljana, ugledaćete ovaj pitoreskni planinski „rezervat”, uklješten između Kurila i obronka Suve planine.



izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Sub 1 Okt - 23:05

Djerdap



Kada su Tito i Čaušesku 1972. godine svečano pustili u pogon Hidroelektranu „Ðerdap”, niko nije slutio da će kao rezultat zauzdanosti Dunava, nastati jedno od somom najbogatijih revira Evrope, dugačak 120 kilometara – Đerdap!

Istorija beleži mnoge pokušaje zaudavanja Dunava u klisurama. Prvi se odigrao još za vreme vladavine cara Trajana, krajem prvog veka nove ere.Izgrađeno je nekoliko plovnih kanala, kojima su od proleća do jeseni mogle da saobraćaju dereglije plitkog gaza, a radovi su okončani 103. godine. Projektant je, pretpostavlja se, bio isti onaj Apolodor, koji je izgradio Trajanov most kod Kladova. Sledeći radovi obavljani su
tridesetih godina 19. veka, pod patronatom grofa Ištvana Sečenjia, a prema planovima Pala Vašarheljia. Usled neefikasne tehnologije toga vremena, nisu mogle biti realizovane sve zamisli. Dugotrajno rešenje plovnosti ovog sektora rezultat je radova izvedenih od 1891. do 1896. godine pod rukovodstvom ministra saobraćaja Gabora Baroša. Bili su to najveći vodoregulacioni zahvati u istoriji čovečanstva, a nešto slično njima istovremeno je izvođeno na reci Sent Lorenc u Kanadi. Zvanično su
okončani svečanim otvaranjem Sipskog kanala, čemu su prisustvovali kralj
Aleksandar Obrenović, car Franja Josip i rumunski kralj Karlo I.


Sve probleme oko plovidbe okončala je izgradnja Hidrocentrale „Ðerdap”, tada druga po veličini u svetu, čije su puštanje u rad svojim prisustvom upotpunili predsednici Broz i Čaušesku. Regija je uvek privlačila pažnju vladara, bilo da su krunisani, bilo da su nekrunisani. Međutim, na ovim prostorima – oko 5300. godine pre nove ere – nastala je i nastarija do sada poznata kultura na tlu Evrope, koja je svoje tragove ostavila dužinom cele klisure, a prepoznatljiva je po jajolikim ljudskim figurama ribljih ustiju. A nastala je na najnemilosrdnijem delu Dunava


O tome kakvi su ovde hidrološki uslovi vladali, najverodostojnije govore brojke. Protok je rapsodično varirao između 2100 kubnih metara u sekundi u malovođu, do ekstremno visokih 16 hiljada kubika pri visokim vodostajima. Dubina vode varirala je između 50 centimetara i 50 metara! Reka je na 120 kilometara imala pad od oko
40 metara. Preračunato, pad vodenog ogledala iznosio je u proseku oko 33 centimetara po rečnom kilometru. Poređenja radi na relaciji Bezdan-Novi
Sad ta vrednost iznosi 5 cm/rkm. Brzina toka bila je upravo srazmerna strmini korita. Kroz Sipski kanal i još nekim mestima, Dunav je tutnjao 18 kilometara na sat, četiri puta brže, nego kod Novog Sada. Izgradnjom brane Hidrocentrale nivo vodenog ogledala podignut je za diskutabilnu cifru. Neki izvore navode 45 metara, neki 35, dok po tvrdnji đerdapskih locova – pilota, sprovodnika brodova, nivo vode podignut je za 40 metara u odnosu na „nulu” vodomera u Oršavi. Nastalo je akumulaciono jezero
površine 253 kvadratna kilometra, od toga 163 pripada nama, a 90 Rumuniji.

Promena hidroloških uslova za posledicu je imala promenu živog sveta.
Usled smirivanja toka, povećanja dubine, obilja staništa i izobilja hrane vodom je zagospodario som. Lov ove popularne grabljivice na samo njoj svojstven način (bućkom) brzo je stekao veliku popularnost. Obilje somom bogatih terena i izrazito veliki ulovi izrodili su ideju da se održi takmičenje u ovoj ribolovačkoj disciplini. Prvo takmičenje pod nazivom „Zlatna bućka Ðerdapa” organizovano je 1984. godine u Tekiji i postalo je tradicionalno. Ove godine održano je 26-i put!


U početku ovo takmičenje bilo je uglavnom nadmetanje većeg broja domaćih znalaca somolovačkog zanata i nešto pristiglih gostiju. Vremenom je poprimio institucionalni značaj, postalo je najrenomiranije nadmetanje ovog tipa ne samo kod nas, ne samo
u regionu, nego mu ni u svetu nema premca. Najuspešniji ribolovci na ovom (uglavnom) dvodnevnom takmičenju ulove više somova nego mnoge kolege tokom cele godine. Grozdove i snopove somova. Primera radi na 21. „Bućki” održanoj 2005. godine učestovala su 43 takmičarska para, ulova je imalo 35 parova, a ukupna masa ulova iznosila je više od jedne tone!
Najveći som ikada ulovljen na ovoj manifestaciji „pao” je ove godine, a falilo mu dvesta grama do trideset kila.


Mihalj Buzaš



MAMAC I BUĆKA

Čime to oni tamo tako mnogo love? Lauferice, rovac, školjka, larve… – mešano meso, a sve na jednoj trokrakoj. Tekijska bućka – s graničnicima označenim dubinama na kojima „brka” redovno radi – može da se kupi kao funkcinalni suvenir, na licu mesta, kod majstora Ðorđa Tašića.


UVEK „ISTI”

Zli jezici, ne zagledavši se u kompletnu sliku, tvrde da na „Bućki” uvek pobeđuju isti. Pa da vidimo te „iste”. Zoran Dinulović „nekrunisani kralj bućke” nastupio je na samo polovini takmičenja – ponekad sam, ponekad u paru. Pobedio je sedam puta, tri
puta bio je drugi, jednom treći. Milivojević – trojica njih, otac Nikola i sinovi Zoran i Goran – desetak pobeda. Zoran se godinama takmičio u paru sa Dinulovićem, Goran sa Živojinom Keserovićem, dok je Nikola menjao partnere. Dešavalo se da na pobedničkom postolju stoje po dvojica Milivojevića. Da, prezimena su često bila „ista”

MAÐAR, TEKIJSKI „MATURANT”

Zoltan Černak iz Mađarske godinama redovno dolazi u Tekiju. Jedne godine, ne znajući da je rumunska pogranična policija sklona elastičnom tumačenju primenjene geografije, dozvolio je da ga patrola prešlepa na suprotnu obalu i tu ga uhapsi. Za
Tekijane je gostovanje u rumunskoj apsani neka vrsta lokalne velike mature. Ali, kada je gost bio u pitanju, celo mesto je poteglo svoje prekogranične veze da ga što pre izbavi. Prilikom opraštanja od „silom domaćina” Černak je izrekao Rumunima svoju legendarnu: „Vi ovde Evrope?
Ne! Evropa tamo! – i pokazao na Tekiju.


„AKLIMATIZOVANI” TEKIJANI


Postoje oni, bez kojih ni institucija „Bućke”, ni voda, ni predeo, niti doživljaj ne mogu da se zamisle – a nisu meštani. Tokom decenija formirala se galerija „monumentalnih likovasa strane”, koji su ovde, otkrili, da je u Tekiji bolje i lepše, nego drugde. Kragujevčani Pavlović i Šerifović pod „teretom uspeha”.

KANJIŽA I TEKIJA

Petar Jonović iz Tekije pojavio se onomad na „Festivalu ribolova” u Kanjiži. Tu se upoznao sa meštaninom Duškom Rakićem. Od tada na „Bućki” nastupaju zajedno. Do sada dva četvrta mesta, dve bronze, a prošle godine zlato.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Sub 1 Okt - 23:21

Revir Toplica



Obilazeći Hisar, reka Toplica jednim delom teče uzbrdo!

Reč je o prirodnom fenomenu, kojem je naučnik Jovan Cvijić dao ime, epigenija. Uočen je
na središnjem delu reke Toplice. Pojava da reka teče uzvodno i u tom
delu pravi luk (vidi skicu!) od čitavih 320 stepeni vidljiva je sa najvišeg brda iznad Prokuplja i nigde drugde u Evropi, a predstavlja najveću atrakciju grada, na jugu Srbije, još nije dovoljno (is)korišćena u turističke svrhe. Ali, vratimo se ribolovnom aspektu reke Toplice!


Reka izvire ispod Suvog rudišta, jednog od južnih vrhova Kopaonika. Ime je dobila po nizu toplih voda koje izbijaju iz unutrašnjosti zemlje, gotovo duž celog njenog toka od 136 kilometara. Samo u Lukovskoj Banji ima čak 13 izvorišta na malom
prostoru, a svaki od njih daje vodu različite temperature i hemijskog sastava.


Prvi put s ocem na pecanje


Toplica je nekada bila čista, bistra reka na kojoj su stasale generacije ribolovaca. Jedan od njih je i naš poznati glumac Dušan Janićijević, koji (nam) rado evocira svoje
tinejdžerske ribolovačke uspomene:

- Još u najranijem detinjstvu voleo sam da pecam. A voleo sam, pre svega zato, što je pecanje bilo pojam koji sam vezivao za svog oca. On je o praznicima ili raspustu dolazio na selo, da se odmori od grada Prokuplja gde je službovao. Bio sam ponosan,
pogotov0 kada bismo se uveče vraćali sa pecanja, noseći punu kofu sitnih „govedarki”, potočnih mrenica među kojima bi se vrpoljila i poneka veća riba ili rak. Onda bih, zajedno sa majkom, sestrom i bratom,užurbano krenuo da čistim i pripremam ribe, znajući koliko ih otac voli kada su reš pečene. I danas, čini mi se da osećam u ustima slast tih rumenih pečenih ribica, koje su krckale pod zubima i topile se u ustima.
To osećanje sreće porodičnog ognjišta i nerazumne dečije radosti vezanesu tako za moj, kasnije, najveći hobi – pecanje i pripremanje ribe. I, priznaje bard našeg glumišta, baš to pecanje u dalekom selu podno Kopaonika, na reci Toplici, ostavilo je tako snažan trag da i dan-danas,veli on, u svakoj šumi pored koje prođe traži svoje topličke šume i u svakom potoku ili reci u kojima peca, planinske reke i ribe svoje
mladosti! Na njoj je lovio i belu ribu i kapitalne primerke soma, šarana, čak i potočnu pastrmku, koja je iz jastrebačkih i podnokopaoničkih rečica migrirala put Toplice. Naravno, do pre manje od pola veka u ovoj vodi carevao je rečni rak! Ima ga i danas, ali u znatno manjim, gotovo zanemarljivim količinama! Rečju, poslednijih nekoliko
decenija, zahvaljujući nemarnom odnosu prema vodama i zaštiti vodotokova, Toplica je izgubila nekadašnji ribarski sjaj bistrog i izazovnog podnoplaninskog revira.


Ekološki je ugrožena od strane nekoliko privrednih, pre svega drvno-prerađivačkih postrojenja u Kuršumliji, odnosno Prokuplju, pa trenutno, po stepenu zagađenosti pojedini reviri prelaze u četvrtu katergoriju.


Riblji, zimski „raspust”


Naravno i pored ovih alarmantnih podataka, ova voda i dalje predstavlja izazov za mnoge zaljubljenike u ribolov, za stanovnike Kuršumlije, Prokuplja, Merošine, Doljevca, Niša, pa čak i Leskovca. Rečju, najveća okupacija obala Toplice, tj,
ribolovačkih revira oko dva Doljevačka mosta, gde se Toplica uliva u Južnu Moravu, dešava se ovih dana i traje do kraja zime! Tada, relativno solidno grize skobalj, klen, grgeč, pa i šljivar. Zbog toplijeg režima vode, moravska riba rado zalazi u Toplicu i tu provede dobar deo zimskog „raspusta” čekajući toplije, sunčane dane. S druge strane, mnogi ribari namenski dolaze na ovu reku da bi lovili manje poznate i pecaroški popularne ribe, kao što su govedarke (Gobio albipinnatus) i njena nešto
starija sestra krkušica (Gobio gobio), te krupnije belice, odnosno beovice – pre svega, pa mi zato i ovu revirsku priču posvećujemo baš ovim malo eksponiranim, ali vrlo interesantnim, borbenim (ribolovačkim) vrstama!

Krkušica, tj. govedarka na Toplici lovi se na više načina. Prvi i najjednostavniji je lov na dnu. Najčešće se upotrebljava na mestima gde se spajaju dve vode i vrtložnim, priobalnim delovima Toplice. Za mamce se uzimaju razne vrste insekata, larve, crvi i
gliste. Mamac se plasira na samo dno reke, pa zbog toga se obavezno montira klizeće olovo koje omogućava krkuši (pa i ostalim ribama ako nalate) da nesmetano (pro)guta ponuđenu hranu, ne osećajući pri tom otpor najlona. Pri ovom načinu ribolova koristi se lakši dubinski pribor, štap od 2,5 – 3 m. Pogodni su oni sa sprovodnicima i to zbog konfiguracije terena, čestog kačivanja i lakšeg zabacivanja. Struna se bira shodno veličini ribe, osnovna struna trebalo bi da bude 0,16 do
0,20, sa predvezom 0,14 – 0,16 mm, a udice shodno gabaritu mamca, i koriste se sve, od broja 12, pa do numere 18. Olovo je teško, klizeće. Težina zavisi od terena i brzine vode. Najbolja su ona oko 20 grama. Ali, i pored svega Nišlije, Topličani, Doljevčani…, krkušice (obično) love običnim teleskopima, lakim „petljašima” čija je optimalna dužina 5 metara.


Riba koja voli meze!


Interesantno da neki južnosrbijanski, a pogotovu svrljiški ribolovci, krkušu obično love plovkom uzdignutim iznad površine vode i koriste jednu, pa čak i dve udice. Kad se peca sa dve udice – „na brk”, onda je dužina prvog predveza 10 – 15 , a drugog
15 – 20 cm. Ribolov „na brk” je, u stvari, jedna vrsta lova kotrljanjem.
Tako zatvorena petlja (omča) sa dva „brka” različitih dužina vezuje se za osnovnu strunu. Na osnovu, stavi se prvo šuplje olovo (šetajuće), okruglog ili jajastog oblika, a na njenom kraju, umesto petlje stavlja se virbla
- vrtilica, da bi se prilikom kotrljanja udice što manje mrsile.
Namamčene udice se zabacuju koso uzvodno i voda ih polako nosi po dnu.
Štap se drži stalno „na vagu”, što znači da najlon treba da je ovlaš zategnut da bi se preko sistema i ruke osetio i najmanji trzaj ribe ili kačenje udice o dno. Jednom rečju, shodno maloj širini Toplice i njenoj specifičnoj konfiguraciji, saznanju da su najbolji primerci krkušica tu odmah uz obalu, među kamenjem, ne treba koristiti velike, robusne štapove. Zbog neobične siline kojom ova riba uzima mamac često se peca
bez plovka. Krkušice, govedarke su vrlo ukusne ribe. Love se na malim rekama juga Srbije kad ne rade neke vrste (skobalj, šljivar, bodorka…), ali hvata se i zbog toga što je veoma ukusna i ima malo kostiju! Kad (pro)radi udara silovito na udicu opskrbljenu mesnatim crvićem ili đubrarskom glistom. Rečju, lepi se za mamce pripremljene za lov
skobalja, šljivara, babuške, beovice… Često, ako se nagazi pravo mesto, može u jednom viru da se ulovi i po dvadesetak govedarki, odnosno krkušica. Ona, mala grupa ribara koja se pokadkad osmeli i usredsredi na lov ovih riba, otkrila nam je jednu tajnu. Govedarka, posebno, obožava primamu. Ona se ne servira ribi pod nos uoči samog lova, već jedno pola sata pre nego što se zabaci prvi mamac. Ali, najbolji rezultati se postižu preko leta. Tada je pravo vreme za mamčenje mesta predveče.
Mesto se dobro nahrani, da bi se uspešno pecalo rano ujutru, pre zore!
Tada se govedarkama nudi jedna vrsta priručnog miksa.

Sastavljen je od:
mirišljave dubinske hrane, parčića gliste ili, pak, mesnatih crvića (koji su išarani učaurenim primercima tzv. kasterima). Zatim se cela primama zameša u glinu. Jednom (na)hranjeno i održavano mesto, može strpljivom ribaru da donese mnoštvo ukusnih krkušica i govedarki, koje caruju rekom Toplicom!


B. Miltojević



ŠTA I KAKO SE PECA?


U Toplici ima skoro svih vrsta ribe kojesu karakteristične za sliv Južne Morave. Ali, na ovoj reci pecaju su i krupni primerci skobalja, šarana i soma. Rade i grabljivice, posebno klen i grgeč, a može (prijatno) da vas iznenadi i po koja pastrmka koja
je zalutala u Toplici iz okolnih planinskih potoka.


CENA DOZVOLE?


Cena godišnje dozvole za seniore na teritoriji ZOSR „Južna Morava 2“ iznosi 4.500 dinara, a dnevne 1.000, dok se za sedmodnevni ribolov plaća se 2.000 dinara. Dozvole se mogu kupti u svih 11 udruženja, članica Zajednice, a sve biliže informacije
možete dobiti na telefone stručnih službi ZOSR „Južna Morava 2”


DODATNA PONUDA?


Duž ušća nalazi se nekoliko naseljenih mesta (Malošište, Žitorađa, Jablanica, Lukomir…) u kojima možete de se snabdete svim potrepštinama koje koristite u jednom (celom) ribolovnom danu!


KAKO DO TAMO?


Do ušća Toplice u Južnu Moravu lako se stiže. Od Niša starim autoputem za Leskovac, kod Klisure skrenete desno i tu iznad Doljevačkih mostova počinje da vijuga korito Toplice. Naravno može i novom magistralom Beograd – Skoplje (E-75), ali negde pre doljevačke naplatne rampe, oko Orljana, isključujete se i sa auto-puta.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Sub 1 Okt - 23:39

Sokobanjska moravica



Sokobanjska Moravica je desna pritoka Južne Morave. Izvire u selu Vrelo i ukupne je dužine oko 60 km. Njene desne pritoke su Seselačka, Blendijska i Trgoviška reka, a leva pritoka je reka Gradašnica. Nizvodno od Sokobanje, Moravica se uliva u Bovansko jezero.

Još od izvora, reka (zapravo potok) ima ciprinidni karakter, sa klenom, potočnom mrenom i pliskom kao dominantnim ribljim vrsta. Ipak, povremeno se poribljava i potočnom pastrmkom, a ima i dužičastih (kalifornijskih) pastrmki pobeglih iz ribnjaka, tako da ni ova vrsta nije retkost na udici. Petnaestak kilometara nizvodno od izvora reka prolazi kroz veoma atraktivnu klisuru, na čijim je liticama izgrađen drevni Soko-grad.
Nizvodno od klisure reka prolazi kroz poznati turistički centar Sokobanju, odakle kroz ravnicu vijuga ka Bovanskom jezeru. Na ovom delu nema pastrmki, ali zato ima jako lepih klenova.


Nizvodno od jezera karakter reke se menja. Ona, naime, dobija vodu sa dna jezera, tako da je čak i tokom leta veoma hladna. Neko se dosetio da bi ovo moglo biti zanimljivo stanište za potočne pastrmke, pa je ovu vodu pre 5-6 godina poribio ribnjačkim pastrmkama. One su se veoma lepo primile, a čak ima naznaka da postoji i prirodni mrest. Na ovom delu je proglašen i mušičarski “uhvati i pusti” revir, koji je prvobitno bio dugačak oko 2.5 km, a onda je proširen na 7 km, sve do mosta na
magistralnom putu između sela Subotinac i sela Kraljevo. Početak i kraj revira su vidljivo obeleženi tablama. Od riba u reviru najviše je potočne pastrmke, zatim klena, beovice, potočne mrene i grgeča.


Obale reke su obrasle i delimično neprohodne, sa mestimičnim prilazima.
Reka iziskuje od mušičara poznavanja raznih tehnika zabačaja radi što boljeg plasiranja imitacije na pravo mesto. Najčešći upotrebljavani zabačaji su Roll Cast i Switch cast. Samim tim što Moravica otiče sa jezerskog dna, gde je voda i najhladnija, potrebno je dobro se obući.
Prepuna je virova i konstantnog je toka. Na vodostaj utiče kada i koliko se ispušta Bovansko jezero i padavine koje se slivaju duž vododerina s okolnih brda. Najvećim delom sama reka je u senci priobalnog drveća sa delimičnim osunčanim delovima.





Početak sezone lova na Moravici je 1. mart i traje do 31. septembra.
Svake godine na otvaranju sezone lova na pastrmku, a ujedno i ribolova na samom reviru, tradicionalno se par godina unazad okupljaju mušičari iz Niša, Aleksinca, Sokobanje i okolnih mesta, a njima se redovno priključe i prijatelji iz drugih gradova. Toga dana i jedna riba na udici je dovoljna da se prekine sa pecanjem, upiše početak nove sezone i da se sa prijateljima uz grejanu rakiju i roštilj upotpuni ostatak dana
na vodi. Toga dana svako vadi svoje adute iz kutijica,  koje je pripremao tokom zime i perioda zabrane, željno išekujući ulov baš na tu imitaciju. Nimfe su neizostavan deo arsenala ali ništa manje lovne nisu ni suve imitacije, bez obzira na to što nema dešavanja na površini vode.Pastrmke ne odolevaju ni takvim zalogajima.


U reviru važe dozvole ribarskog područja Južna Morava II, dok ribolovci sa drugih ribolovnih područja moraju kupiti doplatnu godišnju dozvolu u svom udruženju (tamo gde je to moguće i gde je to regulisano između udruženja) ili kupiti dnevnu dozvolu. Dnevna dozvola važi i za lica koja nisu državljani Republike Srbije i može se kupiti po ceni od 1000 RSD u ribolovačkim udruženjima u Nišu, Aleksincu i Sokobanji, kao i kod
ribočuvara.


Na revir se može doći iz pravca Sokobanje, kao i sa autoputa Beograd-Niš, sa koga se isključuje kod Aleksinca i ide ka Sokobanji.

Ribolovci koji dolaze iz udaljenijih krajeva i žele provesti više dana na reci smeštaj će naći u Sokobanji.

Tekst: Đorđe Anđelković
Foto: Goran Tokić



ŠTA I KAKO SE PECA?


Početak i kraj revira, dugog 7km, su vidljivo obeleženi tablama. Od riba dominira potočna pastrmka, zatim klen, beovica, potočna mrena i grgeč. Pri lovu nimfe su neizostavan deo arsenala, ali ništa manje lovne nisu ni suve imitacije. Zbog zahtevnosti terena najčešće tehnike zabacivanja su Roll Cast i Switch cast.


KAKO DO TAMO?


Ukoliko idete iz pravca Beograda ili Niša, isključujete se sa autoputa kod Aleksinca. Oko 300 metara posle naplatne rampe dolazite na raskršće gde se treba odvojiti desno, a posle još 20-tak metara skrenite levo gde je ujedno i ulaz u Aleksinac.
Ostatak deonice prema Sokobanji i reviru je dobro obeležen saobraćajnim znacima te ih je potrebno samo slediti.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 0:12

Južna Morava


„RUŽA I BOMBA“ ZA SKOBALJA


Južna Morava (dugačka 246 km) izvire u podnožju Skopske Crne Gore, nastaje od Ključevske i Slatinske reke koje,kasnije, stvaraju Biničku Moravu. Ova se, pak, kod Bujanovca spaja sa Preševskom Moravicom i formiraju reku koja se iz Egejskog, kroz Grdeličku klisuru – probija u Panonski basen (to geografi stručno na­zivaju – prirodnom inverzijom toka). Kod Stalaća, Južna se „sreće” sa Zapad­nom i dalje teku kao Velika Morava. Južna Morava ima 157 pritoka od kojih su u ribolovnom smislu najinteresantni­je: Nišava, Toplica, Vlasina, Jablanica, Veternica, Moravica…

Dakle, to bi geografski gledano, bila lična karta ove posve zanimljive reke na kojoj, osim Dunava, Tise i Tamiša, peca najveći broj ribolovaca u Srbiji. Mi smo našu današnju ribolovačku pažnju usredsredili na južni tok reke, koji vijuga ispod Kurvin grada, tj. ušća Toplice u Južnu Moravu. Reč je o niško-malošiškom delu reke koji, zajedno s mramorskim revirom, naj­više posećuju ribolovci, ne samo Doljevca (gazduje Udruženje sportskih ribolovaca „Pusta reka”), već iz Niša, Leskovca, Prokuplja. Jednom rečju, radi se o potezu uklještenom između malošiškog drumskog i železničkog mo­sta i belotinačke „petlje”, sve negde do Mramorskog mosta.

Tu se, uglavnom, tišaci smenjuju sa brzacima, dok je korito Morave ispresecano priobalnim ostrvcima i kamenjari­ma između kojih se kriju krupni smuđevi i bucovi. U moravskim limanima vre­baju krupni somovi, šarani, deverike i babuška, a na izlazu iz njih – „caruju” skobalji i šljivari.

Bucov na Južnoj Moravi voli nešto bistriju vodu sa šljunkovi­tim dnom, jake matice i vrtloge, gde iskače, juri i tamani sitniju ribu. Love ga varaličari i mušičari. Prvi (intenzivno) u predmresnom periodu (april) koriste površinske varalice, a kasnije s razvo­jem sezone – tonuće Rápale CD (5-7 cm), zatim Ružno pače 4-5, uglavnom u „natur” bojama. Mušičari, pak, prefe­riraju tzv. strimere, a na ovoj vodi prob­ni ribolovni test najbolje su položili žute, bele i zelene Kozje brade, zatim strimeri iz serije – Profesor, Aleksandra, Crni duh… Najbolji rezultati u mušičarenju bucova postižu sesistemima sa vaser-kuglom i putilom na drugom kra­ju, na kojem se kači strimer. Debljina putila kreće se od 0,18-0,22 mm, a dužina – oko 40-50 cm.

U vreme prvih jakih zahlađenja, ali i u rano proleće kada se (po)malo zagreje voda, aktuelan je i lov klena. On se u to vreme, poput ostale ribe, oraspoloži, probudi – i tada su posebno efikasne najmanje kašikaste varalice. Od spinera preferiramo Mepsove leptire, ponajviše Agliju Long za brzake i Komet, za sporije tokove, bakarnih i zlatnih boja sa tačkastim i crveno – crnim aplikacijama. Kod svih važi osnovno pravilo – pri manjoj svetlosti biraju se svetlije varalice i obrnuto, tj. za jutro i predvečerje svetlije, a preko dana tamnije. Konkretno, ako lovimo klena koji se digao ka površini, koristimo formu Aglija (veličine 0 – 2), u srednjem sloju traži se Kometom, a na dnu Longom.

Pretraživanje mesta varalicom traje dosta kratko, jer je klen jako plašljiva riba. Ako ne pokazuje interesovanje za varalicu, nije potrebno da se na istom mestu zadržavamo posle 5 – 6 uredno plasiranih zabačaja. Jer klen, kada je oran za rad i napad, varalicu u 90 odsto slučajeva “proba” za vreme prva tri-četiri zabačaja, odnosno u trenutku dok zaranja u vodu.


Skobalj je zasebna moravska priča.


On se na niskom delu reke peca ispred ili iza brzaka (preliva), na dubinama oko 1,5 metara. To su najudarnija ribolovačka mesta, jer se na njima sko­balj zadržava skoro celog dana. Nišlije pri lovu skobalja prave mali ribolovni ri­tual. Pre početka lova, izvode se sitni „građevinski radovi” !?! Prave se rabila, „prirodna”, od granja, panjeva, kame­nja ili, pak, „veštačka” – improvizovana od „bova” spravljena od povezanih plastičnih boca, a potom sledi glavni čin: pravljenje „bombi”.

Najbolje su one „umešane” od kore svežeg hleba obmotane oko kamena (veličine pesnice) – isključivo belim i to „ibrišim” koncem. Samo, pre­ko zime, ovakvim hlebnim bombama povećava se kalorična vrednost – doda­vanjem usirene životinjske krvi. U prvom cugu, tri do četiri bombe plasira­ju se na jedan zamišljen ribolovni potez – u trouglastoj, ci-cak liniji. Zatim se od preostale sredine hleba pravi tzv. „ruža” kojom se mamči udica i lovi ne samo skobalj, već i nešto probirljiviji, vrlo ukusan i zahvalan za lov – šljivar. Veći­na ribara iz ovog dela Srbije, skobalja peca lakim teleskopskim nada­leko čuvenim niskim kruškolikim plovcima čija težina ne prelazi 2,5 grama.

Između dva pomenuta mosta love se pristojni primerci soma čija se prosečna (lovna) težina kreće oko 15 kilo­grama. Lovi se na „ček”, klasično – ,,patenoster” sistemom i varalicama. U trendu je ovaj drugi metod, i to zbog dubine reke koja ovde ne prelazi 2-3 metra. Som se traži opterećenim varali­cama pri dnu,mada zbog nevelike du­bine na ovom potezu Morave, u po­podnevnim i kasnim večernjim satima, najpraktičniji su neopterećeni kruškoliki dubokoronioci. Od voblera, izdvaja­mo – seriju Big S, Rapale CD, DRFR… mada nisu loše ni „kašike”, originalne ili izvedene verzije DAM-ovog EFFZET-a.

Pored korita reke, nalaze se i neko­like (velike) bare (Malošiške, Batušinačke, Mromorske…) koje su nekada redovno poribljavane (šara­nom, babuškom, linjakom, deverikom…) i na koje se, s proleća kada nabuja Mora­va, sele ovdašnji ribolovci. Ali, one su zasebna (ribo)lovačka priča.

B. M.

KAKO DO TAMO


Ovaj južnomorvaski revir nalazi se uz sam autoput E-75 Niš-Leskovac. Sa autoputa “silazite” ispod naplatne rampe kod Motela “Nais” ili na Doljevačkoj petlji.



ŠTA I KAKO SE PECA?


Dakle, na ovom delu Južne Morave ima skoro svih vrsti riba – karakterističnih za pomenutu reku. Naime, na delu od Doljevca, preko Mramora – do Lalinca, posebno ispod šljunkare u Krušcu, love se  krupni šarani, mrene koje kao od šale kidaju strunu debljine i 0,25 mm, zatim štuke, a javlja se i krupniji smuđ, kao i deverika, preko tri kilograma, beovica, babuška, klen, krkuša…


CENE?


Ovim delom Južne Morave gazduje ZOSR “Južna Morava 2” iz Niša.  Važe dozvole sa zaštitnim znakom “Srbija Istok”.
Cena godišnje dozvole za seniore iznosi 4.500, dnevne – 1.000,sedmodnevne – 2.000 dinara!


izvor:revirisrbije


Poslednji izmenio zjovan29 dana Ned 2 Okt - 11:00, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 0:21

Beljanski raj



Na četrdesetak kilometara od Novog Sada, takoreći, na tromeđi Bečeja, Srbobrana i Turije, nalazi se stara Beljanska bara i novi turistički kompleks „Beljanski raj”. Ovaj vodotok nastaje na oko tri kilometra severno od Starobečejskih salaša, gde se sedam jezera prelivaju jedno u drugo. Odatle voda teče prema jugo-zapadui kod Turije uliva se u Veliki Bački kanal. Ukupna dužina toka je oko 39 kilometara. Na obali jezera broj dva, u proteklih desetak godina rastao je turistički kompleks koji objedinjuje niz sadržaja za vrhunski ribolov i aktivan odmor.

Glavni „krivci” što je stara bara, postala moderan šaranski revir jesu vlasnik kompleksa Ilija Ćurčić, te Darko Marin i Nenad Stanković, koji su dali ideju da se potencijal ovog vodotoka iskoristi maksimalno. Bilo je to, sada već daleke, 2000. godine. Ćurčić je izašao u susret ovim ribolovcima, a pre svega ljubiteljima prirode i dao im punu i nesebičnu podršku.

- Mnoge lepe stvari dešavaju se sasvim slučajno, a tako smo se i mi udružili, pa mic po mic od ovog mesta stvorili jedan, sada to mogu sa ponosom da kažem, reprezentativan revir.
Još uvek nije sve kako smo zamislili, ali reakcije ljudi koji nas posećuju najbolje potvrđuju da se naš trud isplatio i da imamo mnogo toga da ponudimo – ističe Ćurčić.


Priroda započela, mi završili


Po Ćurčićevim rečima, nekada se ovaj jedinstveni revir sastojao od devet bazena, ali su dva isušena za potrebe PIK „Bečej”. Preostalih sedam bazena protežu se u dužini od 14 km i ukupno imaju oko 20 hektara vodenog ogledala.

- Voda je čista, izvorska. Ona lagano puni bazene i oni se prelivaju jedan u drugi, obrazuju tok i utiču u Kanal „Dunav-Tisa- Dunav” kod Turinskog mosta. Ono što ovaj revir izdvaja jeste podatak da u bližoj okolini nema ni jednog industrijskog zagađivača, kao ni feklanih izliva. Naše revnosne komšije – poljoprivrednici ne zagađuju vodu tako što ovde ispiraju cisterne sa pesticidima, što je, nažalost, običaj na nekim drugim vodama. Upravo zbog toga voda je čista, buja životom i bogata je raznom vrstom ribe – ističe Ćurčić.

Sve je počelo kada je na obali nikla trščana pecaroška kućica. Ona je vremenom privukla ljude, pa je tako, po inerciji, ovde prvo podignut mali objekat od čvrstog materijala, koji je bio svojevrsno svratište za ribolovce. Kasnije je proširen i tako je
vremenom nastao letnjikovac i restoran.

- Ovo parče zemlje sam kupio 2000. godine, uoči Nove godine. Prvo što smo uradili bila je sadnja šume. Iduće godine podigao sam kolibu od trske i tako je tokom pet godina sve raslo. Potom su uređena ribolovačka mesta, napravljene platforme i
ribolovcima pružen sav mogući konfor – priča Ćurčić.

Bazen dva, na kojem se peca, nepravilnog je oblika, dušine 1.850 metara i širine od 75 do 120 metara. Dubina je od 3 do 3,5 metara. Središnji deo je tvrd, a sa strane se nalazi plutajuća trska. Na obali se nalaze 32 prostrane platforme, a predviđena
je izgradnja još jedne. Ribolovačka mesta su raspoređena na 50 metara, apovršina svakog je deset sa deset metara. Svako mesto ima talpu, površine tri puta tri metra. Sve ovo garantuje potpuni konfor na vodi za ribolovce.


Bije ih dobar glas


„Beljanski raj” nije specijalno mesto
samo za ribolovce i ljubitelje prirode. To je raj pre svega za živi svet
koji ga nastanjuje. Ovde se mogu pronaći gotovo svi ciprinidi naših
voda, a zahvaljujući redovnom poribljavanju, posebno su brojni šaran,
tolstolobik, amur, linjak, štuka i smuđ.

- Ovde možete da ulovite sve rečne ribe,ali je dominantan šaran. Svake godine se ubacuje 500 kg šarana, tolstolobika i amura i oko 400 kg linjaka. To znači da se svake godine revir obogati sa oko dve tone dvogodišnje mlađi. Samo u oktobru ove
godine, u okviru priprema za prvo takmičenje na ovoj vodi, ubacili smo skoro pet tona ribe, a iduće 2010. godine planiramo da ubacimo još pet tona. Tome svakako treba pridružiti i zatečen riblji fond. Da sve to ne bi bilo uzalud, čuvarska služba je aktivna danonoćno – ističe Ćurčić.

Zahvaljujući domaćinskom upravljanju i kontinuiranom ulaganju u infrastukturu i poribljavanje, ovaj revir može da pruži maksimalno uživanje svakom ribolovcu. Upravo zbog toga, ovo mesto je, na nedavno održanom takmičenju „CARP CUP Beljanski raj 2009”, ugostilo 31 ekipu, u čijim su redovima bila mnoga zvučna imenima
šaranskog ribolova u Srbiji. Bilo je to prvo takmičenje na ovoj vodi, a po Čurčičevim rečima, prijavilo se neverovatnih 46 ekipa. Nažalost, mogućnost da se dokažu na vodi imali su samo oni koji su se prijavili među prvima.

Da ovaj recept dobro funkcioniše, potvrđuju i planovi da kompleks izraste u vodu na kojoj će se takmičenja održavati redovno.

Pored „Beljanskog raja” ova složna družina je 2003. godine uzela na upravljanje još nekoliko vodotokova i do danas vrlo uspešno gazduje Krivajom, od Tavankuta do Turije, što je oko 126 km rečnog toka, te jezerom kod Velebita, površine 120 hektara.

Kao kod kuće


Iako je revir uređen u skladu sa svim ekološkim i estetskim principima, a individualni i grupni ribolov organizovan po svetskim standardima, u ovom mestu neće uživati
isključivo ribolovci. Zahvaljujući ulaganjima u poslednjih desetak godina, ovde je nikao odličan restoran sa, za sada skromnim, ali vrhunskim smeštajnim kapacitetima.

- Sala restorana može da primi 130 osoba, a na terasi ima mesta za još 190 ljudi. Trenutno imamo 14 mesta za noćenje i to su listom dvokrevetne sobe i apartmani. Još deset dvokrevetnih soba je trenutno u izgradnji – kaže Čurčić i ističe da je
to njegov odgovor na sve veće interesovanje posetilaca za njegov „raj”.

U restoranu se po vrlo „popularnim” cenama mogu dobiti odlični dnevni meniji, ali i specijaliteti od ribe i jela sa roštilja. Uz sve to, promrzle ribolovce će, tokom hladnih noći koje provode čekajući na „velikog brku”, najbolje ugrejati domaća rakija



Šta se i kako peca?


Zahvaljujući redovnom poribljavanju i izuzetno čistoj vodi, ovde se mogu pronaći šaran, tolstolobik, amur, linjak, štuka i smuđ. Riba je krupna i u odličnoj kondiciji. Peca se na tri štapa, a postoji i mogućnost noćnog pecanja.


Cene?


Dnevna dozvola košta 500 dinara, a dnevna-noćna 1.000. Kada dva ribolovca pecaju na istom mestu pojedinačna cena je 400 dinara, odnosno 1.600 za 24 sata. Cene u restoranu su vrlo povoljne, tako da, na primer, dnevni meni košta 300 dinara.

Ivan Ubiparip


Kako do tamo?


Turistički kompleks „Beljanski raj” udaljen je 40 km od Novog Sada i nalazi se na petom kilometru od Srbobrana prema Bečeju. Do njega vodi asfaltni put, a u sklopu kompleksa postoji uređen parking.



izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 11:17

Stari Begej i Carska Bara



Šta biste dali da zabacite u ribom prebogatu pecarošku vodu, znajući da su baš na tom mestu lovili Atila- Bič božji, Franc Ferdinand, grofovi sa dvora Marije Terezije, pa i naš Petar Prvi Karađorđević? Ako posetite Ramsarskom konvencijom zaštićeni Specijalni prirodni rezervat Stari Begej – Carska Bara, to će Vam se ostvariti!


Ako putujući automobilom od Zrenjanina prema Beogradu, na sedamnaestom kilometru odlučite da skrenete udesno, vodiće vas uzani, krivudavi asfaltni put izmedju tršćane obale Traktor bare i velikog Belog jezera. Dva-tri kilometara od raskrsnice, ostavljajući tik za sobom motel »Sibila« naići ćete na veliku kapiju, koja vas deli od šuma starih vrba i ringlova, karakterističnih stepa i slanih terena i močvara. Ispred nje postavljena je velika drvena tabla na kojoj stoji natpis SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE STARI BEGEJ – CARSKA BARA POD ZAŠTITOM DRŽAVE. O njemu se stara Ribarstvo gazdinstvo »Ečka« i sa čuvarskom službom i pojačanom unutrašnjom kontrolom uzelo je čitavu teritoriju pod svoju zaštitu.


Kad parkirate kola, i spustite se drvenim stepenicama, odšetate pedesetak metara stazicom, ispod krošnji divljih ringlova stižete do uredjenog proplanka, do Carskog sela. Ruke vrednih meštana i radnika napravile su drvene klupe, senice sa tršćanim krovom, pa čak i kante za smeće, što pokazuje tragove civilizacije, ali se to uklapa u krajolik.
Da se osećate prijatno doprineće i uvek dobro raspoloženi čuvari koji vas ljubazno upućuju u tajne zaštićenog specijalnog prirodnog rezervata,i to Ramsarskom, najstarijom i najrazvijenijom globalnom konvencijom u oblasti zaštite prirode. Rezervat se inače prostire na površini od preko hiljadu i po hektara i značajniji njegov deo čine neprohodne močvare i rastinjem isprepletena divljina. Najupečatljiviji delovi rezervata su Botoški i Farkaždinski rit, Carska bara, Tiganjica, Ravenica i Perleska močvara.


Tajne Starog Begeja i Carske bare


Priznaćete da ste se našli na nesvakidašnjoj pecaroškoj destinaciji. Ako ostavite za sobom uredjeno izletište, tu već počinje divljina, beskrajna listopadna šuma pretežno od starih vrba, zelenih topola medju  čijim korenjem, od vetra čuvan, izležava se, 10 km dugačak, krivudavi, Stari Begej.

Ukoliko ste za šetnju u prirodi, u potrazi za svežim vazduhom, za upoznavanje biljnog i ptičjeg sveta, imate na raspolaganju nekoliko kilometara dugačku uzanu stazice zdravlja, koja je posuta sitnim kamenčićima i oivičena je jasenovim štapovima a vodi tik pored desne obale usnule reke.

Posetioci koji žele da upoznaju ovo mesto, a nisu raspoloženi za avanturu i probijanje kroz nedirnuto rastinje, od proleća do kraja jeseni mogu uživati u putovanju po Starom Begeju turističkim »Carskim brodom«. U vožnji, koja traje blizu dva sata, nadje se vremena i za  fotografisanje pejsaža i za posmatranje vodenog bilja i priobalne vegetacije. Negde na trećem kilometru Starog Begeja brod se zaustavlja kod drvenog mola odakle se, šetajući kroz šumu i močvaru, stiže do ogradjenog vidikovca u Carskoj bari. Sa te osmatračnice se, kao na dlanu, otkriva netaknuta priroda, u ptičji cvrkut uvijeno carstvo, te svet čarobnog spoja šumske vegetacije,
zelenih livada, tamne močvare i odsjaja sunca u neboplavom vodenom ogledalu.

Upravo ova velika, plitka bara bogata je trpeza velikog broja krilatih stanovnika. U rezervatu obitava čak 240 različitih vrsta ptica.
Ovde se mogu videti neki od retkih nebeskih letača kao što su: orao belorepan, eja močvarica, livadska eja, kobac, mišar, čaplja kašikara… Prisutne su i ugrožene vrste: ridjogrli gnjurac, žuta čaplja, velika bela čaplja, mala bela čaplja, stepski soko, poljska jarebica, prepelica, vlastelica dugonoga, kukuvija, ritska sova, modrovoljka…. Od ptica plovuša posetioci najčešće primećuju gnezdarice: gluvaru, plovku ciganku i ridjoglavu plovku. Nebom para orao ribar, zmijar a ukras našeg plavetnila je i orao belorepan. Naravno, za običnog, radoznalog posetioca najviše ima nevidljivih, ali dovoljno glasnih ševarskih pevača. Brojna stabla na kojima čaplje, kao ukopane, satima nepokretno vrebaju povoljnu priliku za uzletanje, imaju osušene vrhove, sa kojih sebrzo kao munja ustreme na nesmotrene ribice, sveži ručak. Treba znati ipoštovati i činjenicu da se samo na ovom prostoru gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji.


Banatska verzija Amazona


Od vodenih biljaka tu rastu vodeni griz,vodeni paprat, beli lokvanj… U šarenilu livadske vegetacije dobro se osećaju vranjemil, hajdučka trava, slez, pelen, livadska žalfija… U močvarnoj vegetaciji buja vodoljub, barska perunika, ježenica, pačija trava, iđirot…

Bogatu floru prati i bogat životinjski svet. Na letnjem suncu, na plutajućim deblima, ispruženih vratova, sunčaju se barske kornjače. Belouške vuku štraftu plivajući po glatkoj površini vode, zelene žabe gatalinke uporno pokušavaju da nadpevaju ptice. U večernjim satima mlade lisice od neopreznih posetilaca redovno»pozajmljuju« nepažnjom ostavljene, nedovoljno čuvane namirnice. Osim njih kroz rastinje se provlače bizamski pacovi,  divlje svinje, srne, zečevi. Tu su još i šareni daždevnjak, tekunica, jež, krtica, lasica, hrčak, sivi gušter…

A ako Vam se posreći kao nama, pa sa ribočuvarem krenete u Carsku baru čamcem, ostaćete bez daha. Jer kad iz korita Starog Begeja skrenete desno ka Carskoj bari, za samo nekoliko sekundi ćete se naći u nestvarnom okruženju, tj. u Banatskoj verziji Amazona, kako nam Milivoj Putić, menadžer »Ečke« za turizam reče. Provlačićete se kroz granje poleglo po vodi, pored vetrom oborenih stabala, kroz trsku, šaš… I stalno će vam na umu biti ista misao: »Ako me ovaj (ribočuvar) ovde ostavi, neću odavde izaći ni za sto godina«.





Ribolov u rezervatu prirode ponovo dozvoljen


Drage uspomene mog detinjstva me vezuju za ove krajeve. Kao dete, ne samo ja, već i vršnjaci, skinuti do gole kože, kao Tarzan u džungli smo se probijali kroz šipražje, pa preko vetrom porušenog stabla, prirodnog mosta iznad kanalića do obale Starog Begeja, do pecaroškog mesta. Zašto golišavi? Jer i najmanji pogrešan pokret, loš raspored nužnog ribolovačkog tereta, koje smo nosili, prouzrokovao je pad u vodu. A u svežim zorama, suvo odelo je itekako bilo poželjno. Na Starom Begeju, u rupama tršćanih zidova čekalo nas je uzbudjenje. Znali smo imati istog prepodneva 3-4 šarana od 2-5 kilograma, dva-tri kidanja.

Kako saznajemo od vd generalnog direktora »Ečke« Nenada Radulovića, rezervat je otvoren za posetioce koji bi na Stari Begej rado došli sa ribolovačkim štapovima, i to na levoj obali u dužini od 9 kilometara. Možda nije  naodmet da se podsetimo da na području Starog Begeja i Carske bare, gde živi 24 vrste riba, dugi niz godina je bio zabranjen ribolov.

Krenule štuke i šarani


Od ove godine ponovo je dozvoljeno pecanje u rezervatu, i starosedeoci već se polako vraćaju na svoju omiljenu pecarošku vodu, gde bele ribe i karaša ima u izobilju, ali gde se mogu uloviti lepi bandari, krupni bucovi i štuke, ali i šarani. Ako baš želimo da cepidlačimo, u dozvoljenom delu za ribolov, na Starom Begeju, ima nekih tridesetak pecaroških mesta za koje se može reći da su dobra, a na kojima se mogu očekivati krupne ribe. No, do tih mesta stiže se isključivo peške. Na jednom od pomenutih mesta, Ugrinov Bora iz Zrenjanina, ulovio je ovih dana štuku od 4,4 kilograma, a tridesetsedmogodišnji  Slobodan Pavlović iz Ečke imao je šarana divljaka od 2,80 kg, i jednog od 5,10 kilograma.

I to nije sve. Za čitaoce “Revira” saznali smo da su proširene granice rezervata. Od ove godine Ribarsko gazdinstvo “Ečka” preuzela je od Vode Vojvodine Traktor baru i kanal Begej kod Perleza pa sve do ušća u Tisu. I ti ribolovački tereni obećavaju, ali o njima nekom drugom prilikom. Ovoga puta samo da napomenemo da za te revire u prodaji su posebne dozvole, a cena im je identična kao za Stari Begej


Šta se i kako peca?


U vodama prirodnog rezervata živi 24 vrste riba iz 16 familija. Bogata je štukom, bandarom, šaranom divljakom, amurom, linjakom, smudjem, a u izobilju ima i bele ribe i američkog patuljastog soma. Dozvoljeno je pecanje na plovak, varalicu i dubinska metoda. No, zbog bujne vodene vegetacije uspešniji su oni ribolovci, koji se opredeljuju za pecanje na plovak.



Cena dozvole?


Dnevna dozvola staje 500 dinara i može se kupiti na pecaroškom mestu, dok za specijalnu godišnju dozvolu koja se vadi u kancelariji upravne zgrade kod motela »Sibila« treba platiti 4000 dinara.


Dodatna ponuda?


Prirodni rezervat Carska bara i Stari Begej je idealno mesto ne samo za proučavanje životinjskog i biljnog sveta netaknute prirode već i za izlet. Za komotnije posetioce tu je uredjeno Carsko selo, koje se utapa u prirodni ambijent i pruža opuštanje i bezbrižne trenutke za čitavu porodicu. U njemu je izgradjeno igralište za decu. Iz „sela“ polazi Carski brod u turistički foto safari avanturu (cena za predškolski uzrast je 150 din, za školski uzrast 250 din, za odrasle 300 din). Ko želi može iznajmiti motorni čamac sa vodičem (2000 din), ili čamac na vesla za 400 din/h, ili bicikl za obilazak Rezervata nasipom (oko 24 km) za 100 din/h. Celodnevni Bird Watching (posmatranje ptica) staje 3000 din.  Na samom Ribarskom gazdinstvu “”Ečka”, u neposrednoj blizini Carskog sela, nalazi se Hotel Sibila, izgradjen u stilu dvorca, koji raspolaže sa 48 ležajeva u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama. U njegovom restoranu kapaciteta 70 mesta, kao i u bašti ogladneli gosti mogu uživati u najrazličitijim vrstama jela, od kojih izdvajamo specijalitete od ribe i divljači


Kako do tamo?


Na magistralnom putu Beograd-Zrenjanin postavljene su velike informacione table koje nas jednoznačno upućuju na kojoj raskrsnici treba da skrenemo. A nakon skretanja opet nailazimo na jasne i velike oznake, tako da jednostavno ne možemo promašiti.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 11:35

Gradac


Reka Gradac je dugačka 28 km i nastaje spajanjem Bukovske reke i Zabave. Prvih 14 km je nestalnog toka i stalni protok vode ima samo u vreme topljenja snegova i tokom obilnih padavina. Taj deo se zove Suvaja i odlikuje ga izuzetna geomorfološka raznovrsnost. Od Crnih vrela, jednog većeg i više manjih izvorčića, pa do ušća u Kolubaru, koje se nalazi u samom Valjevu, reka je stalnog toka u dužini od 14 km. Gradac je kanjonskog tipa, sa malo širokih livada u svom priobalju, tako da se okolna sela nalaze daleko od same reke, iznad kanjona. To što nema naseobina u samom kanjonu, kao i očuvana priroda i bogatstvo biljnim i životinjskim svetom, uticali su da klisura reke Gradac bude proglašena predelom izuzetnih odlika i zaštićenim prirodnim dobrom, od sastava Bukovske reke i Zabave, pa do same gradske zone Valjeva,u dužini oko 24 km, zahvatajući površinu od 1270 ha. Privilegiju i obavezu da gazduje ovim biserom ima ekološko društvo Gradac, najstarije ekološko društvo u Srbiji.

Unutar društva funkcioniše ribolovačka sekcija koja se bavi čuvanjem i uređenjem reke, kao i izdavanjem ribolovačkih dozvola.


Ribolov


Za ribolovce je interesantan deo od Crnih vrela pa 12 km nizvodno, do gradske zone i vodozahvata Ploče. Od Ploča i 4 km uzvodno, do Erozivne brane, ribolov je dozvoljen na veštačku mušicu i varalicu. Uzvodno, od Erozivne brane, do Crnih vrela, moguće je pecati samo mahačem, na jednu veštačku mušicu. Na celom toku reke važi režim uhvati i pusti, tako da mogućnost da ulovi lukavu crvenopegu pastrmku ima svako, ali da je jede nema niko!


Ihtiologija


Dobro organizovana čuvarska služba, kao i kultura valjevskih i brojnih ribolovaca sa strane doveli su do toga da danas sa ponosom i punim pravom možemo reći da je Gradac potočnom pastrmkom najbogatija reka u Srbiji. Osim potočare, mušičarima je interesantan i lipljan, koji se zbog malobrojne populacije sporadično lovi i klen, koji naseljava uglavnom srednji i donji tok Gradca. U reci još žive i krkuša, kesega, peš i zlatać i izlovljavanje bilo koje vrste ribe nije dozvoljeno.


Voda


Voda reke Gradac je uglavnom prve i druge kategorije, tako da mnogi ljubitelji u gornjem toku reke piju vodu.sa nje. Samom rekom se smenjuju brzaci i virovi, što mušičarima pruža mogućnost da ispolje svoju maštu, znanje i kreativnost u lovu lukave pastrmke. Najčešće se hvataju pastrmke dužine od 18 do 25 cm, mada nisu retki ni primerci od 35 cm. Mnogi su imali sreću da se slikaju sa primercima od 40 do 50 cm, a samo retki i sa krupnijim. Lovi se potezankama, nimfama, mokrim i suvim muvama. I lovi se  iz zadovoljstva izbog druženja.

Do ovog bisera nije teško doći. Od Niša 300 km, od Novog Sada 134 km, od Beograda 95 km. Ako želite u mušičarski revir, asvaltni put će vas odvesti do manastira Ćelije i odatle za 5 minuta pešačenja stižete do reke. Uzvodno oko 3 km i nizvodno oko 2 km je mušičarski revir. Vaša ulaznica za dodir sa Prirodom. Vaš i naš zeleni tračak nade. Znam da ćete prvi put doći zbog pastrmki. Ali znam i da ćete drugi put opet doći! I zbog pastrmki i zbog rimskog puta i zbog crkve bazilike iz petog veka i zbog sveca vladike Nikolaja i zbog vodenica potočara i zbog starog grada i zbog ptica i vidri, a najviše zbog sebe. I dobro nam došli!!!

Nenad Dimitrijević



Šta se i kako peca ?


Peca se pastrmka! Potočara. U reviru se može pecati samo sa mušičarskim priborom, koristeći jednu veštačku mušicu i bilo kojom tehnikom. Uglavnom, početak sezone (mart i april) su rezervisani za potezanke i teške nimfe, a onda padanjem i bistrenjem vode prelazi se na mokre mušice, lakše nimfe, a maj i jun se dočekaju sa površinskim mušicama i halapljivim pastrmkama koje cele iskaču iz vode u vreme „cuga”. Pored pastrmke, sporadično se love i klen i lipljan. Za sve ribe važi pravilo uhvati i pusti.


Kako do tamo?


Gradac se nalazi u neposrednoj blizini Valjeva. U donji tok se stiže asfaltnim putem koji vodi iz samog grada uzvodno, desnom obalom reke Gradac, do Degurica. Odatle polako, peške uz reku, prateći stazu i prelazeći sa jedne na drugu stranu. Put do mušičarskog revira je asfaltni put koji vodi od Valjeva do manastira Ćelije (7km), a odatle peške se za oko 5-10 minuta spustite do reke i krenete uzvodno ili nizvodno u prelepu prirodu.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 11:47

Revir Basiana

I Rimljani su pecali ovde

Ribnjak Basiana je biser u nizu sremskih jezera, na kojima svaki ribolovac može da pronađe avanturu, odmor i dobar ulov. Ovo čuveno podneblje iznedrilo je jezera koja pružaju idealne uslove za šaranski ribolov. O tome svedoči i podatak da se u rimsko doba, na mestu današnjih Donjih Petrovaca, nalazilo naselje pod imenom Basine, te da su još njegovi stanovnici na ovim prostorima podigli prve ribnjake. Basiana je tada bio jedan od važnijih gradova rimske provincije Panonia, pa se na lokalitetu Grad kod Donjih Petrovaca, i danas nalaze ostaci rimskog naselja.

Revitalizovani stari ribnjak danas služi za ponos Sremskog okuga i jedan od revira sa najvećim potencijalom. Po rečima vlasnika Miroslava Sokolovića, za ovo mesto će se tek čuti jer predstoje velika ulaganja, kako bi revir mogao da pruži maksimalnu ponudu ribolovcima raznih afiniteta, ali i izletnicima.

Stari iskopi

Na putu Ruma – Stara Pazova, doslovce na pola puta između Beograda i Novog Sada, nalazi se mesto Donji Petrovci.Ovo mesto je, očigledno, odavnina bilo vrlo atraktivno, kako zbog idealne nadmorske visine, tako i zbog pitome prirode.

Na mestu današnjeg ribnjaka nalaze se rimske iskopine. To su jako stari iskopi u kojima i danas možete da pronađete rimske novčiće, grnčarije i razne druge predmete koji svedoče o tome da je ovde uvek bilo vrlo prometno – priča Sokolović i u šali kaže da njegov stari ribnjak pored „žive” vrednosti, koja se izražava količinom ribe, takođe ima i „muzejsku” vrednost u rimskim iskopinama.

Kao ribnjak, „Basiana” je počela da se koristi pre 20 godina. Nakon kraćeg perioda, kada je bilo napušteno, jezero je pravi procvat doživelo pre četiri godine, kada je o njemu brigu preuzeo Miroslav Sokolović. Po njegovim rečima, priprema se i novi ribnjak, koji je već iskopan, ali će tek na proleće da zasija u punom sjaju. U njegovoj neposrednoj blizini biće podignuti prateći objekti sa mobilijarom za decu, što će privući ne samo ribolovce, nego i izletnike.Cilj je da se ovaj revir promoviše kao jedinstveno prirodno dobro, idealno za ribolov, rekreaciju i odmor.

Idealno za ribolovce

Površina vodenog ogledala „Basiane” je 260 metara sa 80 do 130 metara. Jezero je u proseku duboko oko 1,5 metara, a najveća dubina, kod izlovnog kanala, iznosi oko tri metra. Dno je pretežno muljevito, ali ima i čistih regija sa tvrdim dnom, koje su nastale zahvaljujući neumornom radu „velikog brke”. Jezersko dno je dobro proučeno i mapirano, tako da postoje preporuke za svako ribolovno mesto.

Na obalama, sa zapadne strane revira, nalazi se 14 pozicija za pecanje. Sve pozicije su dobro uređene, prostrane i odvojene trskom i vrbama. Hranilice su postavljene na daljini od oko 80 metara.

Glavni aduti ovog jezera su krupni primerci amura, šarana, babuške i smuđa. Riba je u odličnoj kondiciji u šta su mogli da se uvere i učesnici Carp šampionata „Reviri Srbije”. Za sada je najveći zabeležen ulov na jezeru šaran od 18 kg.

Jezero je za sportske ribolovce otvoreno tokom cele godine, a radno vreme je od 6 do 21 sata. Za sada još uvek nije predviđeno noćno pecanje.

Ivan Ubiparip

Šta se i kako peca?

Amur, šaran, babuška i smuđ su dominantne vrste ovog revira. Prisustvo krupnih, zdravih primeraka ribe garatuju dobre ulove. Peca se uz dnevnu dozvolu, isključivo sa obale, a revir je otvoren tokom cele godine. Radno vreme revira je od 6 do 21 sat i za sada nije predviđeno noćno pecanje.

Dodatna ponuda?

Čiste obale i prozirna voda glavni su aduti ovog revira. Na obali se nalazi objekat u korišćenju ribnjaka, a u planu je aktiviranje još jednog jezera koje će biti pravo izletničko
mesto. Pored ugostiteljskog objekta tu će biti postavljen i mobilijar za decu.

Cene?

Dnevna dozvola košta 500 dinara. Uz ovu dozvolu može da se peca sa tri štapa i koristi udica sa kontrakukom. Na jezeru striktno važi pravilo „uhvati i pusti”, ali može da se ponese sva ulovljena babuška i „amerikanac”.

Kako do tamo?

Na sredokraći puta Beograd – Novi Sad (45 kilometara od Beograda, 46 km od Novog Sada), kod Donjih Petrovaca, nalazi se revir „Basiana”. Do revira se stiže putem Ruma – Stara Pazova.
Do jezera vodi čvrst put, a na samoj obali ima dovoljno mesta za parkiranje.

izvor:revirisrbije


Poslednji izmenio zjovan29 dana Ned 2 Okt - 21:16, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 11:59

Jezero Ćelije

Jezero Čelije je veštačka akumulacija nastala pregrađivanjem reke Rasine, desne pritoke Zapadne Morave.  Površina jezera iznosi oko 598 kvadratnih kilometara, dok je u basenu akumulirano preko 51 milion kubnih metara vode, koja se, uglavnom, koristi za vodosnabdevanje industrije Kruševca i navodnjavanje poljoprivrednih površina u gusto naseljenom jezerskom priobalju. Najveća dubina jezera iznosi 41 metar dok je, kako su pedantni geografi proračunali – „nekadašnji oblik vodenog toka i reljefa oko njega dao jezeru složen oblik, pa se ono, idući nizvodno, sastoji od tri basena: zlatarskog, vasićkog i vodozahvatnog. Baseni sukcesivno imaju sve veću dubinu, a time i zapreminu, pa poslednji basen sadrži više od polovine vode i najdublji je“!

Relativno čista voda, blagi nagib priobalja, velike dubine i razuđena obalska linija, Ćelije čini primamljivim ribolovačkim revirom za sportske ribare iz svih krajeve Srbije, naročito Kruševca, Prokuplja, Blaca, Niša, Leskovca… I ne privlači samo rekreativce, već i takmičare, pa je pre nekoliko godina, na dužini od 600 metara, pored sela Vasići, sređena i ribolovna staza – zasadjena je trava i više od stotinu sadnica listopadnog i četinarskog drveća. Kruševački ribolovci su od 1996. godine počeli da organizuju daleko poznati „Čigra kup“, takmičenje u pecanju ribe na plovak!

Dominantni živi svet jezera


Grgeč

U jezeru ima skoro svih vrsta riba koje karakterišu vode ovog dela Srbije, mada dominiraju – šarani, smuđevi, deverike, babuške, bodorke, grgeči… Ovih dana, kada se glavna sezona ribolova privodi kraju, dobro grize smuđ, zatim šaran, pa babuška, ali se hvataju i krupni primerci grgeča. Mоžda je najlepši i najzanimljiviji lоv grgeča – udicоm na plоvak. Metod je posve jednostavan. Plоvak za grgeča ne bi trebalо da bude prevelik, a najbоlje mu „stоje“ plоvci kruškastоg оblika. Sistem se lakо mоntira.  Iznad tankоg predveza pričvrsti se оlоvо pоtrebne gramaže, a ispоd se veže оbična udica srednje veličine (brоjevi: 10 – 12!) ili mala trоkraka. Mamci za grgeča su raznоliki, ali ipak najradije kidiše na snоp glisti, ribice-kedere (mоgu biti i mrtve), te kоmadići ribe (rep ili kоmad iz sredine). Nо kakо je grgeč оbazriva grabljivica, ne smemо da se
iznenadimo akо zagrize i оdvuče na dnо i pоveću ribicu kоja je namenjena štuki.

Rečju, čestо grgeč atakuje na ribu kоja je veća оd njega, ali taj fakat ne bi trebalо da nas zavede pоred vоde, pa da krenemо u bezuspešnu, maratоnsku jurnjavu grgeča (pre)velikim mamcima. Mamce veće оd svоje težine i dužine napada samо u vanrednim prilikama, akо nema manjih ribica u bližоj i daljоj оkоlini. I grgeča na plоvak lоvimо lakim i elastičnim pribоrоm.

Оni kоji vоle da lоve mnоgо i ne žele bespоslenо da gube dragоcene trenutke pоred ovog  jezera, slоbоdnо mogu da se pоsvete, pa i da specijalizuju lоv grgeča – jer ga i u ovom reviru ima u željenоj kоličini. (Pre)zadovoljni biće naročito najmlađi – početnici, tim pre, štо grgeč uzima mamac krоz čitavu (ribоlоvačku) sezоnu. Samo jedno upozorenje – nedavnom Uredbom Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje lov grgeča po prvi put je ograničen na dužinu od – 15 santimetara!

Šaran

I na ovom jezeru hvatani su krupni primerci šarana– preko 15 kilograma. Ribolovačka statistika ukazuje da su najveći trofeji hvatani septembra, zatim oktobra (kapitalne ženke), avgusta i marta i to pri stabilnom vodostaju, kada se ne ispušta jezero. Miljan Todorović iz Prokuplja ističe da za lov ćelijskog šarana ne postoje idealni uslovi, ali trebalo bi da imamo u vidu sledeće (proverene) parametre: stabilno vreme, lagani južni i jugozapadni vetar, tmuran ali topao dan, praćen danonoćnim rominjanjem sitne kišice. Ćelijski šarani ne uzimaju hranu posle nagle promene vremena, odnosno – zahlađenja,prouzrokovanog velikim padom temperature, te izraženim severnim, severoistočnim vetrom. Dugotrajne vrućine, kao i hladnoće, krajnje nepovoljno utiču na ishod lova, jer u tim uslovima riba gubi apetit, i sve vreme odmara u tijaku.

Najbolje (dnevno) vreme za lov je bez sumnje – jutro. Opšte poznata je i praktično proverena stvar da na ovoj akumulaciji najkrupniji šarani uzimaju mamac sa posebnim apetitom – skoro isključivo ujutru ili, čak, u samo svitanje, ali nekada udari u sred podneva!! Stare ćelijske šarandžije ostale su verne tradicionalnim mamcima, kao što su – hlebna pahuljica, zatim kukuruz, razne brašnaste smese, od kojih dominira – kačamak.

Smudj


Pored šarana, i smuđ je isto tako prepoznatljiva riba i ovog jezera. Kruševljani ga, uglavnom, (uspešno) love – muvanjem, Prokupčani “obožavaju” kedere a većina Nišlija ga juri varalicama najrazličitije snage, tj. boja i oblika! Tvisteri su i na ovoj vodi položili varaličarski “ispit” – u svim godišnjim prilikama i vremenskim uslovima, a posebno – u oktobru i novembru, kada ovoj grabljivici rapidno raste apetit. U poslednje vreme naročito su “ubitačni” Orkini silikonci (tu mislimo, pre svega na Orkine tvistere i šedove!) drečavih boja sa tzv. dodatnim “šljokicama”. Vode se klasično! Tvisteri dodirnu dno, odsečnim pokretima štapa i laganim namotavanjem strune, zavisno od situacije – ili odmotavanjem najlona, sve vreme, kontrolišemo sistem, tj. veštački mamca održavamo na ili pri dnu pa ga potom – navodimo na zonu napada! Smuđa najpre tražimo tonućim i zaranjujućim voblerima pri dnu i u srednjim slojevima jezera, a, naročito u vreme dugog, sparnog leta, kad padne mrak menjamo metod i taktiku – prelazimo na na površinske, plitko zaranjajuće varalice. Dakle, izbor veštačkog mamca direktno je recipročan položaju, odnosno mestu staništa smuđa u vodi, i vremenskim (ne)prilikama!

Deverika

Osim šarana, smuđa, jezerom dominiraju deverike,i to krupne  -  preko 2,5 kilograma. I na Ćelijskoj akumulaciji krupniji primerci ove vrste ribe traže se na dnu. Love se na plovak i dubinskim načinom tokom cele godine. Najuspešniji period je negde od ranog proleće, pa sve do kasne jeseni, do pojave rumenila na lišću, mada udara i preko zime. Bolje radi u tmurno, nego sunčano vreme. Za lov koriste se mamci životinjskog i biljnog porekla. Grize, najbolje, na larvu, ružu i koricu hleba, rižu, mladi krompir…mada se i ove godine nauspešniji bili sendvič-mamci. Na udicu namenjenu za deverike stavljali smo po jednog živog, zatim učaurenog (kaster) crva + špinovano zrno riže čiji je (osnovni) zadatak da svojom aromom privuče ribu i podigne mamac iznad dna.

Primetili smo da deverika noću i ujutru radije grize mamac životinjskog, a danju i uveče – biljnog porekla.
Inače deverika ne guta mamac odmah. Već često ga drži, balavi u ustima i u tom trenu ne pomera s smesta. Zato udaramo kontru tek kada se plovak ili struna, odnosno indikator trzaja, energično ne pomeri! Sve u svemu, izazovan revir na kojem sportsku ribolovačku “žeđ” mogu da utole svi – i plovkaroši, varaličari i ribari koji “dubincima” jure krupnije primerke šarana, soma, deverike…

B.M.

KAKO DO TAMO?


Na jezero može da se stignete iz dva pravca: Niša, odnosno Prokuplja – Blaca i Kruševca putem R- 102. Relativno brzo se stiže iz pravca Kruševac – Brzeće i Kruševac-Blace, jer je brana (visoka  48 metara!) istovremeno i most na važnom regionalnom putu. Ispred brane, na putu Blace-Kruševac, ispod vijadukta, u uvali, nalaze se i najbolji reviri za pecanje.

ŠTA I KAKO SE PECA?

Jezero je (pre)bogato ribom. Pored belice, krupne bodorke, grgeča, dominira – deverika, tako da primerci od preko tri kilograma više nisu tako retki, za razliku od smuđa, na primer, koji doseže i 10 kilograma. Ima i krupnih šarana – jedan ulovljeni težio je čak 28 kilograma, mada ulov nije bio pedantno “overen”. Hvatani su orijaški primerci soma. Rekord za sada drži grabljivi “brkajlija” koji je merio – 58 kilograma…

DODATNA PONUDA

Glavni problem za ribolovce i na ovom jezeru juga Srbije jeste to što gotovo da nema mesta gde bi ste odseli na nekoliko (ribolovačkih) dana. Tek nekoliko meštana Ćelija izdaje sobe po ceni koja se kreće od 350 do 500 dinara po krevetu, uglavnom u vreme kad se na jezeru održavaju takmičenja u sportskom ribolovu.

CENE?

Cena godišnje dozvole za jezero Čelije iznosi  iznosi 1.000 dinara uz obaveznu matičnu dozvolu ribarskog područja sa kojeg dolazi sportski ribolovac.


izvor:revirisrbije


Poslednji izmenio zjovan29 dana Pon 3 Okt - 11:32, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 12:17

Pivničko jezero

Zahvaljujući domaćinskom tretmanu, staratelji revira mogu da se pohvale značajnom količinom ribe i finim primercima šarana i amura. Najveći ulovljeni amur imao je 14,2 kilograma, ali se pouzdano zna da ima i onih od 20 kilograma…

Vojvođanske ravnice poznate su po jedinstvenim plodovima sinergije prirode i čoveka – veštačkim jezerima, koja su vremenom postala prave oaze prirode, stanište brojnih ribljih vrsta i utočište za ribolovce. Tako je i na mestu stare kudeljare kod sela Pivnica, na domak Bačke Palanke, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka niklo jezero. Tamo gde je nekada bila grejačnica za kudelju, danas se nalazi kvalitetan šaraski revir.

Po rečima Janka Hrubika, predsednika Udruženja sportskih ribolovaca „Šaran” iz Pivnica, poslednjih godina je,zahvaljujući entuzijazmu lokalnih ribolovaca, ovaj revir postao značajna tačka na mapi Vojvodine, jer pored vrhunske ribolovne avanture može da pruži daleko više.

Nekada kudelja, a sada šarani

- Sve što ovde možete da vidite napravile su vredne ruke naših ljudi. Svi su volonteri, ali je presudna volja i ljubav prema ribolovu i ovom mestu. Naša „kudeljara” je specifična i mi se trudimo da takva i ostane. Imamo mnogo planova, a ako ispunimo bar pola toga, ovo će biti prva ribolovna voda u Vojvodini – kaže Hrubik.

Revirom gazduje lokalno udruženje lovaca, a USR „Šaran” se, kao „podstanar” stara o jezeru površine dva hektara. Ovu ribolovnu lokaciju zapravo čine dva jezera povezana podzemnim kanalima, što doprinosi boljoj cirkulaciji vodene mase. Takođe, voda za ovaj revir se crpi i iz podzemnih bunara od kojih su neki duboki i do 90 metara.

Površina jezera je 220 sa 60 do 130 metara. Dubina se kreće od 90 centimetara do 1,5 metara. Dno je glinovito i relativno je čisto jer je pre četiri godine jezero očišćeno i kultivisano. Po Hrubikovim rečima, jezero se redovno se održava i u proseku svakih pet godina temeljno se čisti dno.

- Godine 1975. je registrovana ribolovačka sekcija, a od 2001. godine postojimo kao udruženje, što znači da se o ovom reviru dobro vodi računa već dugi niz godina. Zahvaljujući takvom, domaćinskom tretmanu, možemo da se pohvalimo značajnom količinom ribe i finim primercima šarana i amura. Najveći ulovljeni amur imao je 14,2 kilograma, ali pouzdano znamo da ih ima i većih, čak i do 20 kilograma. Imamo šarane od tri do pet kilograma, a plan je da u jezero unesemo još najmanje tri tone šarana – ističe Hrubik.

Pored amura i šarana, ovde se mogu upecati i lepi primerci babuške. U jezeru ima manje količine štuke i manića, ali i basa, koji je poslednjih godina postaje sve popularniji i prava atrakcija za vojvođanske ribolovce.

Idealno za pecanje i kampovanje


Pivničko jezero otvoreno je tokom cele godine, a može da se peca utorkom, četvrtkom i vikendom u okviru ranog vremena od 12 do 22 sata. Iako u radnom vremenu nije predviđeno noćno pecanje, svi oni koji su zainteresovani da ribolovačku sreću okušaju nakon 22 sata, mogu da se najave i dogovore sa starateljima jezera.

Uz dnevnu dozvolu svaki ribolovac može da ponese po šarana ili amura do tri kilograma, dok uz članske karte udruženja, po povoljnim cenama, može da se kupi i jedna plementa riba od do tri kilograma. Babuška može da se dobije besplatno. Na ovoj vodi zlatno ribolovačko pravilo „uhvati i pusti”, koje obezbeđuje očuvanje i unapređenje ribljeg fonda.

Pored svakodnevnih posetilaca ovde se održavaju i razna takmičenja, od kupova plovkaroša do kulinarskog nadmetanja za „zlatni kotlić”. Zahvaljujući idealnim uslovima na vodi i obalama, revir u takmičarskom delu može da primi 15 ekipa, odnosno 45 ribolovaca, dok je ukupan kapacitet jezera 30 ekipa sa po četiri štapa.

Obale su lepo uređene i dobro održavane,a planira se i obeležavanje svakog ribolovnog mesta. Posebna atrakcija je šuma koja se prostire na oko četiri hektara, neposredno uz jezero. Konfiguracija terena i kombinacija zelenih površina i vode čine ovo mesto idealnim i za kampovanje.

U blizini revira nalazi se restoran „Ambasador” koji pruža svu komociju i konfor. Pored smeštaja u deset dvokrevetnih soba sa tuš kabinama, po vrlo prijemčivim cenama restoran nudi i jela sa roštilja, ali i specijalitete domaće kuhinje. Za one kojižele sami da pripremaju hranu na obali postoji zidani roštilj.Ivan Ubiparip

Šta se i kako peca?


Uz pravilo „uhvati i pusti”, na ovom reviru se peca isključivo sa obale. Dozvoljena je upotreba četiri štapa,a ribolovcima se savetuje da koriste udice bez kontrakuke. Pored amura i šarana, u jezeru ima mnogo babuške, manje količine štuke, manića i basa.

Cene?

Dnevna ribolovačka dozvola staje 300 dinara, a godišnja 4.500 dinara. Za noćno pecanje potrebno je izdvojiti 300 dinara, ali je neophodno da se prethodno najavi putem telefona 062/80-22-142. Radno vreme revira je utorkom, četvrtkom i vikendom, od 12 do 22 sata.


Kako do tamo?

Do Pivnica se najlakše stiže preko Bačke Palanke, regionalnim putem od Novog Sada. Dobar put vodi do same obale,gde ima dovoljno mesta za parkiranje.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 21:43

Zavojsko jezero

VODENI BISER ISPOD STARE PLANINE


Zavojsko jezero je jedno od najlepših i,naravno, najčistijih veštačkih akumulacija u zemlji. Nalazi se na jugu Srbije. Prostire se ispod same Stare planine,  na 15 kilometara od Pirota. Nastalo je ne tako davno – februara 1963. godine kada se desila nezapamćena prirodna katastrofa u srednjem delu toka planinske rečice
Visočice. Usled naglog otapanja snega na Staroj planini, u ataru sela Zavoj, na desnoj (prisojnoj) dolinskoj strani Visočice potekla je bujica razdrobljene i raskvašene zemlje i preprečila tok reke. Stvorena je prirodna brana na kojoj je, kasnije podignuta HE Pirot! Tako je zahvaljujući urvinskom materijalu, prirodnoj katastrofi, istina na štetu starosedelaca, ali na radost ribara – stvoreno prelepo planinsko jezero.

Telegrafski – “lična karta” jezera  mogla bi da se sažme u nekoliko reči: Dugačko je oko 17 kilometara, nalazi se na nadmorskoj visini od 612 m, prostire na površini – 5,53 kvadratnih kilometara. Maksimalna dubina jezerske vode iznosi 60 metara,a dužina obalske linije oko 40 kilometara. To bi bili suvi statistički,geografski parametri.

Za nas (sportske) ribolovce važno je da se istakne – da je reč o jezeru prepunom različitih vrsti riba, i da je na pojedinim, još ne napadnutim, divljim revirima, uglavnom – okrenutih ka ušću Visočice, voda toliko čista da se može piti direktno iz jezera! Jedno vreme, ekološka prirodna (planinska) ravnoteža jezera bila je poremećena, ali Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, zajedno sa Opštinom Pirot, te tamošnjim ribarima i ekolozima, uklonilo (i uklanja!) sve veštačke i bespravno podignute objekte iz ovog Zaštićenog prirodnog dobra – Parka prirode Stara planina. Akcija se ovih dana privodi kraju i organizatori se mogu pohvaliti dobrim rezultatima. Uklanjeno je čak  225 objekata oko Zavojskog jezera, ispod kote 620. Većina veštačkih naseobina podignuta je na zemljištu koje pripada HE Pirot. Da podsetimo da su samo prošle godine uklonjena 202 objekata tako da svi pokušavaju da “vrate dušu” prelepom vodenom biseru juga Srbije.
Ali, vratimo se ribolovu! Najizazovniji reviri nalaze se ispod i iznad čuvenog Belskog mosta, prema Pakleštici, mada su i ostale uvale, naročito u lukanjskom ataru, posebno izazovne.
Ali, Belski most je postao zaštitni znak i šarandžija i plovkaroša i varaličara. Još dan-danas se prepričavaju “alaske” priče čuvenih belskihRobinzona – Mande Profe, Pandrcka, Baneta Džibre, Miće Alnasera, Mališe…koji od ranog proleća pa do kasne jeseni treniraju ribolovačku strogoću oko prelepog vijadukta visine – preko 20 metara. Nekada stvarno, a nekada u – “u priči” ostvaruju vredne ulove – somova, šarana,deverika, klenova…pa i potočne pastrmke, koja je u akumulaciji mutirala
– u jezersku, tako da se hvataju orijaški primerci i pastrmke. Ali, ipak, Zavoj je oduvek bio i ostao – pravi štučji raj!

Naime, i ovog leta na Zavojskom jezeru ostavren je lovni rekord. Krajem jula, u Lukanjskom zalivu, Dragan Jović iz Niša prevario je štuku tešku 8,3 kilograma i tome, još jednom, potvrdio da vode Zavojskog jezera – kriju orijaške primerke. Naime, po
našoj evidenciji, za poslednjih nekoliko godina ulovljeno mnogo kapitalnih primeraka ove grabljivice. Najpre je „pala“ potočna, tj. jezerska pastrmka od 18 kilograma koju je prevario naš poznati varaličar, neurohirurg – Buda Petrović i nekoliko štuka, od kojih, ovom prilikom, izdvajamo dva “ekstremna” slučaja. Krajem 1998. godine Vidojko Janačković, inspektor Pirotskog okruga, član OOSR Pastrmka, uhvatio štuku tešku ravno 13 kilograma i 700 grama a dugačku 1,26 santimetara.  

Vidojko je primerak prevario na “meps”- leptira broj tri! U “višeminutnoj borbi sa grabljivicom stradala je mašinica (svetske) marke ‘gold-miks 63’, koja po prospektu može da izvuče ribu tešku i do 15 kilograma” – zabeležili smo, tada, izjavu ovo pirotskog varaličara. Vidojkov ulov uverio je njegov sugrađanin Milan Đorđević. On je na istommestu, oko sada već kultnog Belskog mosta, izvukao štuku od 10,5 kilograma dugačku 1,02 sanitimetara.

Štuka (po)najbolje grize u kasnu jesen i zimi. Za nju se, u priobalnim delovima, zbog podvodnog granja/drveća i velikih stena, koriste, uglavnom, plivajući (bućkajući) vobleri – sa podešavajućom prednjom kašikom, a za nešto čistija mesta oko mosta
pogodni su leptiri i džigovi – raznog gabarita, boja i „oblika“.

Osim štuke, posebno je pupularan lov šarana. Dakle, zavojska akumulacija ne krije samo kapitalne primerke štuke, već i je pogodna i za razvoj, život ove ciprinidne vrste, pa je  Lazar Anđelković, član pirotske Pastrmke, ovog leta ulovio šarana dugog
90 santimetara i teškog 11 kilograma i 600 grama. Anđelković je od početka sezone uhvatio tridesetak somova i još – nekoliko šarana. Pomenimo uzgred da je toku Liga rekorda najboljih ulova za članove Pastrmke, a ovo je, barem do sada, najveći ostvaren ulov. Prošle godine prijavljen je šaran od 12, 5 kilograma. Po našem, pak, saznanju težina najvećeg ulovljenog šarana, na Zavojskom jezeru, do sada iznosi – 14,5 kilograma!

Šaran se lovi dubinski i čeka na skoro svim jezerskim mestima. Najveća gužva i konkurencija vlada(la) je ispred nekadašnjeg “divljeg kampa” kod pomenutog mesta – koji su udarnički “urbanizovali”, podigli, grupa ribara iz Pirota, Dimitrovgrada i Niša.
Teren čiste i pripremaju za lov još u rano proleće, a zatim mesto prehranjuju kukuruzom do kraja maja, da bi se aktivnim pecanjem krenulo krajem juna i početkom jula. Ostali su verni klasičnom šaranskom mamcu –kukuruzu, mada u poslednje vreme, nerado, ali prihvatuju i nove šaranske menije na kojim dominiraju boili-specijaliteti.

U jesen  i zimi, mada i preko cele godine, dobro grizu grgeč i klen. Lovljeni su grgeči i preko jednog kilogram, dok klen naraste – oko 1500 grama. I , za razliku od rečnog
koji je, po kazivanju Piroćanaca “tulbast”, zavojski klen je izdužen, nekako “vretenast”, krupan i ukusan , jer se baškari u bistroj planinskoj vodi.

Ovih dana, kada je leto na izmaku i kada počinju hladni dani, mada je ispod Stare planine i u sred leta, naročito uveče i ujutro – poprilično hladno, u lovu krupnih primeraka zavojskog klena posebno su efikasne kašikaste varalice od 30 – 40 mm,
kakve su Abu Atom i DAM-ov Efzet, i nešto veće čikade. Od leptirastih varalica korisni su Mepsovi leptiri, ponajviše Aglija Long (za sredenje slojeve vode), ali i Komet (za dublje delove), bakarnih i zlatnih boja sa tačkastim i crveno – crnim aplikacijama. Kod svih, i ovde važi osnovno pravilo – pri manjoj svetlosti biraju se svetlije varalice i
obrnuto, tj. za jutro i predvečerje svetlije, a preko dana – tamnije.
Konkretno, klen se najbolje vara kada se čamcem (s)pustimo obalom jezera i to negde (rano) prepodne kada on počinje da se diže ka površini vode.Tada koristimo leptire iz Aglija-serije (veličine 1 – 4) i (ribo)lovni uspeh gotovo da je zagarantovan.  Klen se uspešno lovi  vaser – kuglom,pre svega, posle kiše – kada se mutne planinske bujice uliju u jezero. Sve u svemu, Zavojsko jezero pruža pregršt zadovoljstava svim vrstama sportskog ribolova. I ne samo ribarima, već i ljubiteljima čiste prirode i bistre planinske vode!


KAKO DO TAMO?

Do Zavajskog jezera se relativno lako i brzo dolazi. Naravno, ako ste se uputili do (naj)bukiranijeg mesta kod jezerske brane. Na ulazu u Pirot, iz pravca Niša, skrećete levo na lokalni put za selo Nišor, tj. Zavoj. Na devetom kilometru od grada, iznad pomenutog sela, put se račva u dva dela. Levi, asfaltirani vodi do urbanizovanog dela – kod brane, desni krak vodi ka kultnom jezerskom mestu, čuvenom – Belskom mostu.

ŠTA SE I KAKO PECA?

Kako smo istakli u tekstu pecaju se skoro sve ribe -  karakteritične vrste za mrenski region. Pored šarana, soma, deverike, klena, grgeča… odlično radi i sva ostala bela riba, posebno krupni primerci  beovice!

DODATNA PONUDA

Pošto reviri oko Belskog mesta predstavljaju male robinzonske, planinske oaze i relativno su “odsečene od sveta”. Zato, naročito, ako krenete put Belskog mosta sa sobom ponesite sve životne potrepštine – od tako potrebnog ribolovačkog pribora, mamaca – do neophodnih perhrabrenih artikala. Vodu ne nosite! Iznad mosta kulja izvor hladne, pitke planinske vode. Pošto se jezero nalazi na velikoj nadmorskoj visini, noći su poprilično hladne i zato, obavezno – i usred leta, držite u rezervi – jesenju odeću i obuću.

CENE
Cena godišnje dozvole za zaštićeno prirodno dobro Stara planina (Zavojsko jezero i pastrmske vode oko njega) iznosi 1.000 dinara uz obaveznu matičnu dozvolu ribarskog područja Srbija-istok. Dozvole u pirotskoj opštini mogu da se kupe u OOSR Pastrmka i za seniore iznosi 4.500 dinara, za juniore i žene 1.300, a za lica starija od 65 godina 2.800 – plus članarina od najmanje 50 dinara.

izvor:revirisrbije


Poslednji izmenio zjovan29 dana Pon 3 Okt - 11:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Ned 2 Okt - 22:00

Carstvo kapitalnih šarana

Osamnaest štegova na jezeru koje maltene zapluskuje Madjarsku granicu čitave godine – izuzev kad zima ledom okuje vodu – očekuje sportske i rekreativne ribolovce željne avanture za pamćenje

Na samom severu Vojvodine, svega sedam kilometara od Palića, u rejonu Subotičko – horgoške peščare, a iza razbacanih salaša, plantaža jabuka, vinograda, i na samoj liniji prelepe, guste stoletne borove šume, krije se jezero Tresetište. Toliko je jezero severno da njegovi talasi samo što ne zapljuskuju granicu susedne države Madjarske. Veličine je blizu pet hektara, pravougaonog jeoblika, širina mu je 110 a dužina 400 metara, a njegova ujednačen dubina je u proseku oko 2,60 metara. Njegova voda je prepuna krupnih šarana i u njoj pecaroši mogu uloviti šarana od tri pa do preko dvadeset kilograma, samo da im izdrži oprema.

Jezero Tresetište nastalo je još davnih 60-tih godina prošlog veka kad je ispod močvarnog i travnatog sloja započela eksplatacija treseta. Nakon prekida iskopavanja još su ga meštani jedno vreme koristili za odmor i rekreaciju, ali kasnije ga je zadesila sudbina kao i većinu naših voda u to doba. Naime, kako je vreme prolazilo, nije se vodila dovoljna briga o jezeru i ono je ostalo prepušteno samo sebi. Novo lice jezero dobija 2000. godine kada su članovi udruženja sportskih ribolovaca «Šaran» s Palića preuzeli staranje o njemu. Krenuli su putem velikih promena i zauzeli se za moderni pristup ribolovu ne bi li se na sportski način približili svetu.

Tresetište iznedrilo svetske prvake

Tako se onomad na severu Vojvodine rodilo catch&release jezero, koje će kasnije i te kako ostaviti svoj pečat na popularisanju uhvati i pusti načina ribolova, ali i na postignute uspehe šaranskog ribolovačkog sporta naše zemlje. Da se potsetimo: 2004. godine upravo šarandžije koje su stasavale na Tresetištu, Vladimir Patarčič i Ivan Kiralj osvojili su svetski tron u pojedinačnom, dok je naša zemlja i u ekipnom nadmetanju prvi put u našoj istoriji postala svetski prvak u ribolovu šarana.

Otkad je Tresetište pod starateljstvom USR «Šaran» s Palića, jezero se ponovo probudilo i počelo da privlači mnoge ljubitelje ribolova i prirode koji svoje slobodno vreme rado provode na njemu. Jer, otad se jezero stalno doteruje i uredjuje.
Domaćin se stara i o kvalitetu vode, osim toga redovno ga poribnjava a da pri tom strogo pazi da u jezero stignu samo zdravi kapitalni primerci. Staraocima o jezeru ne pada teško da svakog proleća postave gnezda za smudjeve. Ustvari, čini sve što je u njihovoj moći ne bi li obezbedili dobre životne uslove za stanovnike u vodi, i preduzeli sve da bi se i posetioci prijatno osećali na obali. Čak je USR »Šaran« u saradnji sa lokalnom samoupravom Palića izgradio igralište za najmladje sa svim pratećim rekvizitima, koje se isto nalazi na placu ispred samog jezera.

Za takmičenja se traži „mesto više“


Danas Zoran Eraković, predsednik USR «Šaran» s Palića ne krije:– Ponosni smo na naš riblji fond u Tresetištu.Uvereni smo da nema humanijeg dela od vracanja ulovljene ribe nazad u vodu, da im dozvolimo da i dalje žive. Strogo postujemo moto „uhvati radi uzivanja, slikaj radi uspomene i pusti radi buducnosti” tako smo
postigli da na našem jezeru mogu i početnici sportskog duha da ulove ribu svog života.

Osamnaest postavljenih štegova na Tresetištu čitave godine – izuzev kad zima ledom okuje jezero, očekuje sportske i rekretavne ribolovce željnih avantura za pamćenje. A oni stižu u lepom broju, i to ne samo iz naše zemlje već i iz najrazličitijih krajeva sveta. Stranci dolaze najčešće iz Engleske, Austrije, Nemačke i Madjarske, al se desilo da su ga potražili i pecaroši iz Japana, pa čak i iz daleke Australije. Jer vesti o velikim šaranima u jezeru se brzo šire. Kao primer možemo navesti slučaj Tonija
Majlsa, mozga poznate engleske firme „Vision”, proizvodjača vrhunskih mamaca za pecanje šarana, koji je posetio našu zemlju i baš na ovom jezeru upecao ribu svog života, šarana od 18,60 kilograma. Ta fotografija je našla svoje mesto na naslovnoj strani kataloga te čuvene engleske firme. Da su na jezeru popularna i šarandžijska takmičenja govori u prilog činjenica da su sva pecaroška mesta na medjunarodnim
Euro Carp kupovima, koji se tradicionalno održavaju svake godine početkom proleća, redovno popunjena.

Sve u svemu Tresetište obećava nova uzbudjenja.

Ištvan Kazi

Šta se i kako peca?


Krupni šarani i amuri su atrakcije ovog jezera i jedino je na njih dozvoljeno pecati pod strogim pravilima uhvati i pusti etike. Najveća upecana riba u jezeru je bila teska 21,200 kg, dok je prosečna težina ulova 8-9 kg. Težina ukupnog ribljeg fonda u
Tresetistu je 8,5 tone ribe.

Za takmičenja se traži „mesto više“


Danas Zoran Eraković, predsednik USR «Šaran» s Palića ne krije:– Ponosni smo na naš riblji fond u Tresetištu. Uvereni smo da nema humanijeg dela od vracanja ulovljene ribe nazad u vodu, da im dozvolimo da i dalje žive. Strogo postujemo moto „uhvati radi uzivanja, slikaj radi uspomene i pusti radi buducnosti” tako smo
postigli da na našem jezeru mogu i početnici sportskog duha da ulove ribu svog života.

Osamnaest postavljenih štegova na Tresetištu čitave godine – izuzev kad zima ledom okuje jezero, očekuje sportske i rekretavne ribolovce željnih avantura za pamćenje. A oni stižu u lepom broju, i to ne samo iz naše zemlje već i iz najrazličitijih krajeva sveta. Stranci dolaze najčešće iz Engleske, Austrije, Nemačke i Madjarske, al se desilo da su ga potražili i pecaroši iz Japana, pa čak i iz daleke Australije. Jer vesti o velikim šaranima u jezeru se brzo šire. Kao primer možemo navesti slučaj Tonija
Majlsa, mozga poznate engleske firme „Vision”, proizvodjača vrhunskih mamaca za pecanje šarana, koji je posetio našu zemlju i baš na ovom jezeru upecao ribu svog života, šarana od 18,60 kilograma. Ta fotografija je našla svoje mesto na naslovnoj strani kataloga te čuvene engleske firme. Da su na jezeru popularna i šarandžijska takmičenja govori u prilog činjenica da su sva pecaroška mesta na medjunarodnim
Euro Carp kupovima, koji se tradicionalno održavaju svake godine početkom proleća, redovno popunjena.

Sve u svemu Tresetište obećava nova uzbudjenja.



Dodatna ponuda


Osim organizacije šarandžijskih takmičenja, kao i mogućnosti rekreativnog šaranskog ribolova, za vreme školskog rasposta na jezeru se održava medjunarodna kamp škola ribolova za edukaciju mladih ribolovaca, razvoj rekreativnih i alternativnih sportova osoba sa hendikepom i osoba sa posebnim potrebama. Dok u prirodnom ambijentu jezera i okolne šume čarda Tresetište svim ljubiteljima gurmanskih specijaliteta nudi osveženje uz dobru hranu za prijatan boravak.

Cene

Dnevna dozvola od izlaska do zalaska sunca 1000 dinara, noc je 500 dinara, produzeni vikend od cetvrtka do nedelje je 4150 dinara, dok vikend dozvola za petak, subotu i nedelju staje 2750 dinara. Po statutu staraoca jezera uvedena je stalna akcija „bolje jedan pecaroš, nego jedan uživalac droge” po kom deca pecaju
besplatno na Tresetištu, gde dobiju i stručnu pomoć od članova USR „Šaran” a jedini uslov je da budu u pratnji roditelja.

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 12:02

Zmajevo

Mamac za ribolovce…

Zmajevački kompleks čine tri vode: Veliko žuto jezero, Krečno jezero i takozvano hranilište. Svako ima svoje specifičnosti i čari, a za ribolovce je najatraktivnije Veliko žuto jezero, sa površinom od šest hektara i prosečnom dubinom od 1,80 metara…

Zmajevački reviri kojima upravlja Udruženje sportskih ribolovaca „Jegrička” imaju sve kvalitete vrhunske sportske vode. Ovaj biser Severnobačkog okruga sastoji se od tri jezera i odlikuje se bogatstvom ribljeg fonda, dobro uređenim ribolovačkim mestima i nedirnutom prirodom, što su osnovni razlozi da godinama unazad bude česta meta
sportskih ribolovaca i takmičara željnih kapitalnih ulova. Ako kažemo da ih ovde čeka obilje krupnih šarana i dva soma od preko 50 kilograma, jasno je zašto su zmajevačke vode pravi magnet za ribolovce.

Revir je nastao u starim glinokopima predratne ciglane „Savin-Reljin”. Nakon Drugog svetskog rata vlasnik se promenio, a u kopovima su se vremenom, kako to već obično biva, formirala jezera. Šezdesetih godina prošlog veka, ondašnji direktor ciglane, inače strastveni ribolovac, poribio je jezera i tada ovaj skromni revir postaje omiljeno mesto ribolovca. Ipak, pravi sportski život ove atraktivne vode, po rečima Daneta Šikmana, sekretara udruženja „Jegrička”, započeo je mnogo kasnije.

- Naše udruženje je formirano 1996. godine i ubrzo potom počeli smo da upravljamo ovom vodom. Kompleks je bio prilično zapušten, ali smo se potrudili da ga dovedemo u red i te godine prvi put smo zvanično poribili vodu. Sada je to sasvim druga priča – ističe Šikman.

Danas je ovaj revir u vlasništvu porodice Hristić, a na osnovu godišnjih ugovora, o njemu se stara USR „Jegrička”.

Tri jezera

Kompleks čine tri vode: Veliko žuto jezero, Krečno jezero i takozvano hranilište. Sa leve strane Jegričke je ograđeno Veliko plavo jezero, ali je ono u privatnom vlasništvu i nije dostupno ribolovcima.

Za ribolovce je najatraktivnije Veliko žuto jezero. Sa površinom od šest hektara (300 x 200 m) i prosečnom dubinom od 1,80 metara (najveća dubina tri metra, a najmanja jedan metar) ovo je idealno stanište za mnoge riblje vrste i ribolovce. Dno je tvrdo, glinovito, a voda prepuna ribe. Najzastupljeniji su amur, šaran,tolstolobik, som, štuka, smuđ i babuška, a tu je, kako kaže Šikman, i more bele ribe. Linjak i žuti karaš su zaštićeni i njihov izlov je najstrože zabranjen. Ponos revira je autohtona vrsta – barski šaran „oklagijaš”. On je zaštićen, a ulovljeni primerci moraju odmah da se
vrate u vodu. Do sada je najveći ulovljeni oklagijaš težio 7,2 kilograma.

- Manića nema a ako ga neko nekim čudom ipak upeca, dobiće besplatnu godišnju članarinu za pecanje na jezeru – obećava Šikman i podseća da su veliki „problem” da velika soma koji teže preko 50 kilograma. Po njegovim rečima, najveći ulovljen šaran težio je 19,8 kg, a pao je pre dve godine. Najkrupniji ulovljeni amur ulovljen je pre četiri godine i imao je 17,4 kg.

Jezero je otvoreno tokom cele godine, a predviđeno je pecanje isključivo sa obale. Posebna prednost je mogućnost noćnog pecanja. Mogu da se koriste maksimalno četiri štapa i udice sa kontra kukom. Na lepo uređenoj obali nalazi se 12 platformi za
takmičarski šaranski ribolov i 19 ribolovačkih mesta.

Uhvati i pusti

Pravilo „uhvati i pusti” ovde se striktno poštuje, što znači da niko ne može da nosi ulov, bez obzira na vrstu ribe i njenu veličinu. Dnevna članska karta košta 400 dinara i omogućava ribolov od 5 do 21 sat. Noćna dozvola, koja važi nakon 21 sata do 5 sati idućeg dana takođe staje 400 dinara.

Na ovoj vodi se održava pojedinačno i ekipno takmičenje „Carp cup Zmajeva”, a zahvaljujući lepo uređenom okolišu, česti su gosti i izletnici, porodice sa decom i mladi.

Nekadašnja kućica za čuvare proširena je i nadograđena, pa se sada tu nalazi bife za članove udruženja. Ovo je simpatična ambijentalna kućica omogućava druženje uz osveženje na samoj obali jezera.

Raj za meleza i smuđa


Susedno, Krečno jezero je prepuno meleza i to ne bilo kakvih. Ulov meleza od 1,74 kg znači da ovaj revir može da ponudi mnogo, mnogo više. Za lov na ovom jezeru potrebna je godišnja dozvola koja košta 3.000 dinara.

Treća voda, takozvano hranilište predstvlja posebnu celinu u kojoj se uzgaja i hrani mlađ. Ovde su postavljena i gnezda za smuđa, koji se proteklih godina veoma uspešno mrestio. Pored smuđa, u ovoj vodi, na kojoj se inače ne peca, ima dosta i
bodorke i crvenperke.

Ivan Ubiparip


Kako do tamo?

Zmajevačka jezera se nalaze u neposrednoj blizini Zmajeva. Do njega se stiže autoputem Novi Sad-Subotica – E75, isključenjem kod Stepanovićeva.

Šta se i kako peca?


Ovde se striktno poštuje pravilo „uhvati i pusti”, što znači da niko ne može da ponese ulov, bez obzira na veličinu. Najzastupljeniji su amur, šaran, tolstolobik, som, štuka, smuđ i babuška, kao i mnogo bele ribe. Linjak, žuti karaš i autohtona vrsta –
barski šaran „oklagijaš” zaštićeni su i njihov izlov je najstrože zabranjen.

Dodatna ponuda?


Okolina ove atraktivne vode je lepo uređena i predstavlja izletničku zonu, pa je tokom prvomajskih uranaka i vikenda ovde prilično živo. Ovde se organizuju i takmičenja. Na samoj obali se nalazi bife, a u neposrednoj blizini jezera su sve pogodnosti koje pruža naselje Zmajevo.

Cene?


Dnevna članska karta za lov na Velikom žutom jezeru košta 400 dinara i omogućava ribolov od 5 do 21 sat. Noćna dozvola, koja važi nakon 21 sata do 5 sati idućeg dana takođe staje 400 dinara. Za lov na Krečnom jezeru potrebna je godišnja dozvola koja košta 3.000 dinara.

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 12:23

Nišava između Pirota i Bele Palanke

Bucko za klena

Reka Nišava (218 km) je najduža pritoka Južne Morave. Izvire u Bugarskoj, ispod vrha Kom, na samim obroncima Stare planine – iznad sela Ginci, zato je i narod u tom delu (pre)krstio u Ginsku reku. Zatim se ispod planine probija prema jugu, a potom naglo skreće na zapad – u Godečkoj kotlini i lagano probija prema našoj zemlji.
Bugarsku granicu maltene napusta na graničnom prelazu (Kalotina-Gradina)i nastavlja dalje da teče zapadno kroz Srbiju, kroz naseljena mesta – Dimitrovgrad, Pirot, Belu Palanku, Nišku Banju – Niš, i na 10 km od ovog grada uliva se u Južnu Moravu.

Nišava je brza, relativno čista reka – mrenskog karaktera. Najinteresantnija lovna mesta  nalaze se u Ponišavlju, ispod Pirota, odnosno oko Bele Palanke, zatim kroz Sićevačku klisuru i delu između Niške Banje i Niša, odnosno od Konjičkog kluba do Vrežinskih bašti! Ovom prilikom izdvajamo nekoliko, možda, najboljih ribolovnih nišavskih revira raštrkanih po belopalanačkom ataru, uz sam autoput, tj. železničku prugu Dimitrovgrad-Niš; a to su: Staničenje (iznad betonskog mosta,Crvenčevo veliki vir ispod sela), Đurđevo polje (ispod same pruge), Sinjac (oko mosta), Čiflik (oko manastira), Ljubatovica (ispod i iznad Ljubatovačkog mosta), Crkvica (Trajkova vodenica), Klenje (nizvodno, kod farme!?), Novo selo… Jednom rečju, na pomenutim, izuzetno izazovnim terenima, rekablago meandrira preko nekadašnjeg  ravnog jezerskog dna Belopalanačke kotline, probijajući se, poput zmije, od Palanke prema Sićevačkoj klisuri, kroz srednje Ponišavlje, kroz najveću krašku oblast u zemlji Srbiji! U gornjem delu kotline, pribijena je uz severni, a u srednjem uz južni obod, a posle ušća Crvene reke, Nišava se ponovo približava severnom obodu kotline – sve do samih litica kojima se završavaju Svrljiške planine.

KRAŠKA VRELA

Iako je izgradnjom brane na Visočici (Zavojska akumulacija), Nišava u srednjem Ponišavlju najvećim delom svog toka ukroćena; i u velikoj meri izgubila prirodna svojstva brze “mrenske” reke, ali i pored svega, ostala je vrlo primamljiva voda za skoro sve vrste sportskog ribolova, posebno za varaličarenje i mušičarenje grabljivog klena, ali i pastrmke! Jer, prema istraživanjima koja je u ovom delu reke vršio poznati geograf, profesor novosadskog Univerziteta, pokojni dr Jovan B.
Petrović, Nišava je u Belopalanačkoj i Koritničkoj kotlini, “hranjena” vodom kraških vrela pa je sačuvala relativnu čistotu reke, tako da su njene vode idealne za život pomenutih grabljivica.

Iznad Staničenja počinju nišavski brzaci obrasli vrbacima i visokim stablima topola – puni klenova, skobalja, mrena, babuški, krkušica, potočnih mrena, ali pastrmki. Na nekim palanačkim mestima Nišava stavara virove i od po tri do četiri metara, dok je priobalni deo toka obrasao travom u kojoj obitavaju mnoge ciprinidne vrste, najpre šaran, zatim babuška, linjak… Na obalama ima dosta potopljenih stabala i korenja ispod koga se kriju kapitalni primerci klena, soma…dok u središnjim delovima caruje skobalj i po koja zalutuala deverika, mada pojedini ribari tvrde da ima i amura, deverika…jer poslednjih godina zabaleženi su ulovi ove vrste ribe, naročito posle pucanja brane Divljanskog jezera, kada su jata različitih vrsti egzistenacijalno utočište pronašla nizvodnu, u koritu Nišave. Ovog puta, našu pažnju usredsredjujemo na tri vrste ribe koje se najviše love u ovom delu reke, na ribolov – klena, skobalja i babuške.

Nišava je reka srednje jačine pa shodno toj prostoproširenoj činjenici, za kroćenje klena trebalo bi koristiti srednje-lak varaličarski pribor: štap dužine 2,4 – 3 m, težine bacanja 15 - 30 gr, nešto brže akcije, kao i strune nosivosti do 2,5 kg.
Klen varalice obično napada na ivici brze i sporije vode. RUŽA ZA SKOBALJA

Nema nišavskog ribara koji u lovnoj karijeri nije uhvatio babušku. Najveći broj ovdašnjih ribolovaca peca babušku i mnogo ne biraju pribor kojim se suprostavljaju ovom melezu. U igri su sve vrste štapova, još uvek su najpopularniji – najjeftiniji: “fiberglas – petljaši” dužine 4 – 5 – 6 m. Najfunkcionalniji su srednje – lagani, dovoljno žilavi i jaki od 5 m, jer se babuška, poput svog sabrata/sestre karaša, hrani u mirnijim (pri)obalnim delovima Nišave. Na mestima obraslim vodenom vegetacijom, (naj)bolji rezultati se postižu pecanjem neposredno iza rastinja, u “rupama”. Babuška se kroti srednje tankom strunom,osnove 0,10 – 0,12 mm, dok se debljina predveza kree od 0,08 do 0,10 mm. Za lov mašinicom – idealan najlon je 0,14 mm. Dovoljno je jak da izdrži dalja zabacivanja, a u isto vreme solidno “štopuje” nešto veće primerke koji se obično kriju u dubljim rečnim revirima, oko potopljenih vrba, naročito na potezu Novo selo-postaja Belonovac. U stvari, tu nema pravila. Pre par godina, dobar deo sezone, babuška je uzimala, skidala mamac isključivo sa sitnih udica (ne manjim od 16) i tankih najlona, dok je, jednostavno, sve druge sisteme, pa i ribare – “bojkotovala”. Plovak, fiksni treba da bude do 1,5 gr nosivosti, a model uglavnom
zavisi od dubine, vremena… Za travnate terene preporučujemo ravne – “strejt” i “insert” veglere (iste debljine na donjem i gornjem delu), a na čistijim delovima reke nezaobilazani su engleski modeli, pre svega stabilni vegleri. Udice su žute ili crne – karbonske “šaranke” promera 12 – 16, a olovca (“suza”) su mala i klizeća.

Od mamaca životinjskog porekla, na Nišavi, solidno radi na gliste i crviće, a biljnog – na kukuruz, žito, valjak (noklu), koricu od hleba i,svakako, mamac broj jedan je – ruža hleba. Veličina ruže zavisi od promera udice i stavlja se, tako, što se palcem i kažiprstom blago stisne i kači oko luka udice. U proleće i jesen, kad je voda hladnija, babuška bolje radi na gliste i crviće, dok su u letnjem periodu uspešniji su hleb i kuvana pšenica. Na Nišavi, ispod sela Dolac, babuškase uspešno love fider-tehnikom. Za razliku od klasične fider-metode, mi preporučujemo posebnu-modifikovanu sa dve udice (najbolje # 12). Kao klasičnom dubinskom sistemu sa hranilicom, prva je (po)vezana iznad hranilice, na struni dužine 10 – 15 cm, a druga – ispod nje, sa nešto dužim predvezom…

Na ovom potezu (nekada, donekle i sada!?) lovili su se skobalji “od preko kilo”. Love se i danas, ali su se znatno proredili. Kapitalci se pecaju ispred i iza brzaka (preliva) gde je dubina oko jednog i po metra. Najpre, hranimo mesto, klasičnim hlebnim bombama, ili preko leta – kuvana pšenica se meša sa glinom i tako baca u odabrani revir. Ako je voda mirna, sporotekuća- mesimo svež hleb tako da bude žilav kao guma, potom ga oblikujemo u lopte veličine pesnice i unutra stvaljamo – kamen. Za razliku od bombi koja traje i više sati, mešani hleb mora češće da se baca da se riba ne bi pomerila nizvodno. Pribor, na ovom potezu, treba da bude, istina fin, ali nešto teži: predvez oko 40 cm dugačak, udica broj 12 ,olovo – klizeće udaljeno je 10 cm od udice, a plovak: “kontraš”-niški trebalo bi da bude (pre)osetljiv. Na najmanji dodir skobalja mora da se “udara” kontra, jer je podust lukava riba – reaguje na minimalni otpor, spreman da “ispljune” (vaš) mamac….

Sve u svemu, reviri ispod Pirota, odnosno oko Bele Palanke i dalje važe kao vanredno izdašna, posebno primamljiva nišavska ribolovačka mesta koja posećuju, zavisno od sezone, ribolovci iz Pirota, Niša, Svrljiga, Palanke, Babušnice..- i retko kada odlaze kućama – nezadovoljni!

RUŽA ZA SKOBALJA


Nema nišavskog ribara koji u lovnoj karijeri nije uhvatio babušku. Najveći broj ovdašnjih ribolovaca peca babušku i mnogo ne biraju pribor kojim se suprostavljaju ovom melezu. U igri su sve vrste štapova, još uvek su najpopularniji – najjeftiniji: “fiberglas – petljaši” dužine 4 – 5 – 6 m. Najfunkcionalniji su srednje – lagani, dovoljno žilavi i jaki od 5 m,jer se babuška, poput svog sabrata/sestre karaša, hrani u mirnijim (pri)obalnim delovima Nišave. Na mestima obraslim vodenom vegetacijom, (naj)bolji rezultati se postižu pecanjem neposredno iza rastinja, u “rupama”. Babuška se kroti srednje tankom strunom,osnove 0,10 – 0,12 mm, dok se debljina predveza kree od 0,08 do 0,10 mm. Za lov mašinicom – idealan najlon je 0,14 mm. Dovoljno je jak da izdrži dalja zabacivanja, a u isto vreme solidno “štopuje” nešto veće primerke koji se obično kriju u dubljim rečnim revirima, oko potopljenih vrba, naročito na potezu Novo selo-postaja Belonovac. U stvari, tu nema pravila. Pre par godina, dobar deo sezone, babuška je uzimala, skidala mamac isključivo sa sitnih udica (ne manjim od 16) i tankih najlona, dok je, jednostavno, sve druge sisteme, pa i ribare – “bojkotovala”. Plovak, fiksni treba da bude do 1,5 gr nosivosti, a model uglavnom zavisi od dubine, vremena… Za travnate terene preporučujemo ravne – “strejt” i “insert” veglere (iste debljine na donjem i gornjem delu), a na čistijim delovima reke nezaobilazani su engleski modeli, pre svega stabilni vegleri. Udice su žute ili crne – karbonske “šaranke” promera 12 – 16, a olovca (“suza”) su mala i klizeća.

Od mamaca životinjskog porekla, na Nišavi, solidno radi na gliste i crviće, a biljnog – na kukuruz, žito, valjak (noklu), koricu od hleba i,svakako, mamac broj jedan je – ruža hleba. Veličina ruže zavisi od promera udice i stavlja se, tako, što se palcem i kažiprstom blago stisne i kači oko luka udice. U proleće i jesen, kad je voda hladnija, babuška bolje radi na gliste i crviće, dok su u letnjem periodu uspešniji su hleb i kuvana pšenica. Na Nišavi, ispod sela Dolac, babuška se uspešno love fider-tehnikom. Za razliku od klasične fider-metode, mi preporučujemo posebnu-modifikovanu sa dve udice (najbolje # 12). Kao klasičnom dubinskom sistemu sa hranilicom, prva je (po)vezana iznad hranilice, na struni dužine 10 – 15 cm, a druga – ispod nje, sa nešto dužim predvezom…

Na ovom potezu (nekada, donekle i sada!?) lovili su se skobalji “od preko kilo”. Love se i danas, ali su se znatno proredili. Kapitalci se pecaju ispred i iza brzaka (preliva) gde je dubina oko jednog i po metra. Najpre, hranimo mesto, klasičnim hlebnim bombama, ili preko leta – kuvana pšenica se meša sa glinom i tako baca u odabrani revir. Ako je voda mirna, sporotekuća- mesimo svež hleb tako da bude žilav kao guma, potom ga oblikujemo u lopte veličine pesnice i unutra stvaljamo – kamen. Za razliku od bombi koja traje i više sati, mešani hleb mora češće da se baca da se riba ne bi pomerila nizvodno.
Pribor, na ovom potezu, treba da bude, istina fin, ali nešto teži: predvez oko 40 cm dugačak, udica broj 12 ,olovo – klizeće udaljeno je 10cm od udice, a plovak: “kontraš”-niški trebalo bi da bude (pre)osetljiv. Na najmanji dodir skobalja mora da se “udara” kontra, jer je podust lukava riba – reaguje na minimalni otpor, spreman da  “ispljune” (vaš) mamac….

Sve u svemu, reviri ispod Pirota, odnosno oko Bele Palanke i dalje važe kao vanredno izdašna, posebno primamljiva nišavska ribolovačka mesta koja posećuju, zavisno od sezone, ribolovci iz Pirota, Niša, Svrljiga, Palanke, Babušnice..- i retko kada odlaze kućama – nezadovoljni!

KAKO DO TAMO?

]Vrlo lako, jer na ovim (ribolovačkim) potezima ne možete nikako zalutati. Nalaze se uz sam auto-put E-80, Niš-Pirot, odnosno prugu. Dok je saobraćao putnički voz na relaciji Niš-Dimitrovgrad ova mesta su bila masovno “napadana” od strane Piročanaca, Palančana, Nišlija. Danas povremeno saobraća šinobus, samo u kasnim večernjim satima, ali tu su stalne autobuske linije, a autobusi , maltene, staju uz put, kod svakog mesta.

ŠTA SE I KAKO PECA?


Mi smo izdvojili varaličarenje klena i pecanje (na plovak, mada je i fider u modi) skobalja, međutim ovi reviri su vanredno interesantni za mušičarenje, ali to je posebna (ribolovačka) tema/priča. Veštačkim mušicama love se klenovi i potočne pastrmke, dok je znani niški mušičar Ivan Ranđelović, čijim fotografijama ulova ilustrujemo ovaj tekst, ispod Niške Banje ulovio i reliktni primerak makedonske pastrmke. Ko kaže da Nišava ne krije mnogo ribolovačkih tajni!


DODATNA PONUDA?

Apostrofirani potezi nalaze između pomenutih sela, u kojim, uglavnom, postoje trgovačke radnje u kojim se možete snabadeti osnovnim potrepštinama. Uz auto-put prema Pirotu i u samoj Beloj Palanci nalaze se nekoliko kafana koje nude stara jela i specijalitete sa roštilja iz ovog kraja! Ali, za ribolovni turizam, paraglajdnig, kajakarenje, planinarenje i jahanje u prirodi specijalizovala se kafana sa sobama “Stari fijaker – Žera”. Kod čuvenog Žere možete dobiti sve relevantne podatke o revirima, radu ribe na Nišavi, ali i Divaljanskom jezeru, koje se nalazi iznad Palanke…

CENE

U belopanačkom delu Nišave brine OSR “Banjica”. Za pomenute revire važi godišnja dozvola ribarskog područja “Srbija – istok”. Međutim, Sićevačkom klisurom, zaštićenim prirodnim dobrom gazduju “Srbijašume” (!?), i ovde se matična dozvola doplaćuju za još 1.000 dinara. Cena dnevne dozvole  je 1.000, a nedeljne 2.000 dinara.

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 12:49

Kud god podji u Bački Jarak dodji

USR ”JEZERO” Bački Jarak

Ako ste strastven ribolovac-šarandžija, a put vas navede iz pravca Novog Sada ka Temerinu nemojte da zaobidjete selo na desetom kilometru – Bački Jarak. To vam govorim iz razloga jer se uz samo selo  proteže jezero koje nijednog šarandžiju koji je boravio na njemu nije ostavilo ravnodušnim. Po broju kapitalnih primeraka šarana na 1.5 ha vodene površine malo ko se može pohvaliti kao naše udruženje, a to potvrđuje i činjenica da ribolovci koji dođu jednom uvek se vraćaju.

Udruženje Sportskih Ribolovaca “JEZERO” datira iz 1997 godine, tačnije osnovano je 11. juna te godine. Prvi kopovi na jezeru i poribljavanje su završeni 1998 godine. Prvi veći radovi na jezeru, mogu biti slobodan da kažem – profesionalni radovi na
uređenju jezera su urađeni 2001. godine dolaskom grupe entuzijasta – istinskih ribolovaca na čelo udruženja koji su tu i danas. Od tog perioda jezero ide samo uzlaznom putanjom.

PONUDA JEZERA

Po svojoj prirodi jezero je veštako, i prostire se na pravcu jugo-istok, severo-zapad na području južno-bačkog okruga. Kompletan kompleks je smešten na 2 ha, dok je vodena površina 1.5 ha. Sama konfiguracija korita jezera je bez mnogo prepreka,
prekriveno sa glinom i tvrdim nabijenim dnom što ribolovcima olakšava vađenje kapitalnih primeraka šarana i amura. Bunar na jezeru kojim se puni jezero potiče iz vremena kad su na ovim prostorima živeli Nemci, a ima indicija da su tu imali kudeljaru. Voda iz bunara je u bakteriološkom smislu perfektna što su potvrdile i analize vode na institutu, a najbolji pokazatelj kvaliteta vode je uginuće ribe koje je
svedeno ispod 0.5 procenata na godišnjem nivou. Jezero je pravougaonog oblika dimenzija 286m sa 55m. Dubina jezera je od 0.5 m do 2.5m na pojedinim mestima, a ako bi gledali neki prosek to je onda između 1m i 2m dubine. Peca se samo sa jedne obale jezera koja je markirana sa 15 mesta. Dozvoljeno je pecanje na četiri štapa sa po jednom udicom. Kontrakukica na udici je dozvoljena.
Pecanje iz čamca je zabranjeno. Kompletno jezero je osvjetljeno sa četiri velika raflektora što omogućava lakše noćno pecanje, koje je na ovom jezeru dozvoljeno. Sve upecane ribe teže od tri kilograma se moraju pustiti po principu “uhvati i pusti”. Šaran do tri kilograma se može kupiti po pristupačnim cenama. Mesta na jezeru se mogu razervisati 7 dana unapred. Primama ribe praškastom hranom je zabranjena. Obavezan je meredov sa sitnim okcima i podloška za prihvat ribe koja se dobija na
jezeru.

PRATEĆI SADRŽAJ


Pored uživanja u pecanju koje pruža jezero tu je još i klub udruženja u kom se možete okrepiti uz hladno piće i ljubazno osoblje.Ako na jezeru boravite više dana možete da koristite i kuhinju koja je u sklopu objekta kluba.


PLANOVI ZA BUDUĆNOST


Ove godine je u planu kopanje još jednogjezera u produžetku postojećag, koje će biti iste veličine kao sadašnje jezero. Na postojećih petnaest mesta biće napravljene nastrešnice sa stolom i klupama, radi se na pošumljavanju jezera, u planu je izgradnja još pomoćnih objekata.


RIBLJI FOND


U samom jezeru ima između 6 i 7 tona kapitalne ribe. Najviše je zastupljen šaran sa 75%, zatim amur 15%, štuka 3%, smuđ 3%, ostale vrste 4%. Riba je zdrava i u izuzetnoj kondiciji, a sam pokazatelj tih činjenica je njena borbenost na štapu.
Najveći upecan šaran je bio težak 24.5 kg, dok je amur bio težak 21 kg.

CENOVNIK

Cena dnevnih dozvola je 400 din (važi od 06h do 20 h), noćna dozvola je takođe 400 din (važi od 20h do 06h).
Godišnjih dozvola nema.


AUTOKARTA

Jezero se nalazi u Bačkom Jarku (Opština Temerin).Do Bačkog Jarka, ako idete iz pravca Novog Sada ka Temerinu imate 15 minuta vožnje. Kad uđete u selo na prvoj raskrsnici skrenete levo i to isto ponovite na sledećoj raskrsnici i ispred sebe na pedeset metara će te ugledati most i parking udruženja.

RADNO VREME


Ribnjak radi od 00-24, izuzev ponedeljka koji je neradni dan. Radno vreme važi za period od 01 marta do 31 novembra tekuće godine.


DODATNA PONUDA


Na ribnjaku se organizuju brojna takmičenja što u okviru udruženja tako i individualnog karaktera. Svakog petka na ribnjaku se kuva riblja čorba. Organizuju se i razna druženja između ribolovaca radi razmene iskustava i zbližavanja uz pokoju čašicu.

Mislim da je u ovom tekstu sve potrebno navedeno, a na vama je da dođete i uverite se u to, a na nama je da vam sve to omogućimo i domaćinski vas dočekamo. Kod nas caruje slogan UHVATI I PUSTI, a ja ću biti malo slobodan da dodam UHVATI-SLIKAJ-PUSTI (ipak su kod nas trofejne ribe za pamćenje)

SAČUVAJMO PRIRODU I BISTRO!

Vunjak Zoran


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 12:57

Kapitalci sa Belog bagera


Najbolja reklama Belog bagera su ipak kapitalni ulovi. Tolstolobik od 38 kg, štuke od 9,5 kg i amur od 17,5 kg, a više ribolovaca je imalo priliku da vidi štuke čija se težina procenjuje na preko 15 kg. One su za sada neuhvatljive, ali nikad se ne
zna…



Stari ciglanini kopovi u okolini Banatskog Karlovca danas su nadaleko čuvene vode kojima krstare pravi orijaši – tolstolobici, štuke i šarani, spremni da izazovu i nadmudre čak i najiskusnije ribolovce. Po rečima Darka Popovića, potpredsednika
Udruženja sportskih ribolovaca „Peščara”, ovde su pucali i najbolji štapovi i najdeblje strune… To je razlog što na ove vode dolaze ribolovci iz cele Srbije, a ima i znatiželjnika, koji su potegli iz dalekog Japana i Novog Zelanda. Česti gosti su i diplomatski kor ruske ambasade.


Staro i novo


Prvi kopovi u okolini Banatskog Karlovca nastali su sedamdesetih godina prošlog veka, kada je započeta eksploatacija sirovina za ciglanu. Nalazište je napušteno već
osamdesetih godina, pa je kop počela da ispunjava voda. Lokalni ribolovci su prvi primetili potencijal ovog mesta, pa su počeli da donose svoje ulove iz kanala. Ubacivali su po koju babušku, soma i šarana… Voda je postajala sve dublja i bogatija ribom, koja je ovde pronašla idealno stanište.
Entuzijasti su počeli da se okupljaju na obalama jezera i 1991. godine je osnovano udruženje „Peščara”. Danas je ovo respektabilno uduženje, koje gazduje vrhunskim revirom.
- Imamo dva jezera, na koja smo izuzetno ponosni. Veće jezero, površine vodenog ogledala od oko tri hektara, ima kvadratni oblik. U proseku, njegove dimenzije su oko 270 x 240 metara. Duboko je od dva do osam metara, a dno je čisto i tvrdo. Na sredini jezera se nalazi veliko ostrvo, a imamo i jedno manje u delu bliže obali. To daje posebnu čar ovom jezeru, koje će, siguran sam, biti pravi izazov za svakog ribolovca– ističe  Popović.
Najbolja reklama su ipak kapitalni ulovi. Tu su tolstolobik od 38 kg, koji je ujedno i najveći ulov jezera, štuke od 9,5 kg i amur od 17,5 kg.
Više ribolovaca je imalo priliku da u trsci vidi štuke čija se težina procenjuje na preko 15 kg. One su za sada neuhvatljive, ali nikad se ne
zna…Manje jezero zauzima površinu od dva hektara. Ova atraktivna voda dom je
kapitalcima šarana i amura koji, kako kaže Popović, iz hobija lome ribolovačke pribore.


Volonterski duh


Beli bager je izuzetno čisto i lepo uređeno mesto za pecanje. Istovremeno je pogodno i za kamp i izlete porodica sa decom. Na samoj obali nalazi se ugostiteljski objekat, a izletnici mogu da koriste ozidan roštilj i sve pogodnosti koje im pruža
jezero. Za najmlađe je uređen prostor sa ljuljaškama i klackalicama.
Zahvaljujući dobrom održavanju, prilazi vodi su uredni, a ribolovačka mesta prostrana. Pored 13 mesta takmičarskih mesta, posebno su uređena i tri mesta za lica sa invaliditetom. Zahvaljujući konfiguraciji terena, ima dovoljno mesta da istovremeno može da peca oko 50 ribolovaca. Zato je ovo mesto pogodno za razne manifestacije i tu se održava više takmičenja.
Svi posetioci odmah primete da na ovoj vodi važe drugačija pravila: pravi domaćinski odnos i odgovorno gazdovanje. Naime, svi osim čuvara su volonteri i sve se finansira od članarine.
- Sav novac koji dobijemo od članarina ide u poribljavanje. U velikom jezeru imamo oko tri do četiri tone krupne ribe. Planiramo da ovih dana ubacimo još oko 500 kilograma krupnihih šarana. Biće to fini primerci od oko 2- 2,5 kg. U manjem jezeru ima oko dve tone ribe, a to su listom kapitalci. Ponosni smo na podatak da to nisu samo štuke, šarani ili tolstolobici. Mi imamo i babuške od 2-2,5 kg… Tajna je, naravno, u vodi –kaže Popović i otkriva nam da zahvaljujući hemiji tla u vodi ima dosta
metana, što pogoduje rastu ribe.
Ovo prelepo mesto sigurno će biti još lepše i bogatije kada se ispuni bar deo planova udruženja koje gazduje njime. Karlovački entuzijasti su počeli da čiste jezero i planiraju da iz malog jezera izlove kapitalce i prebace ih u veliko jezero. Do tada, otvorenog srca primaju sve ribolovce i iskrene ljubitelje prirode, a ljubazni domaćin uvek je spreman da da savet i goste uputi gde pecati, koji pribor koristiti…

Ivan Ubiparip


Kako do tamo?

Nakon izlaska sa puta Beograd – Vršac (E-94) kod Banatskog Karlovca, potrebno je preći  oko 1.000 metara puta nasutog tucanikom i šutom. Put je dobar i moguće je automobilom doći na samu vodu.


Šta se i kako peca?

Pored kapitalnih primeraka amura, šarana, babuške, tolstolobika, bandara i štuke, ima i  grgeča, soma, smuđa, deverike, linjaka, karaša, manića i crvenperke. Revir je otvoren svakog dana cele godine. Dozvoljeno je pecanje isključivo sa obale, na
tri štapa sa dve udice. Ovde se poštuje pravilo „uhvati i pusti”, a dozvoljeno je da se odnese samo po jedan primerak svake vrste ribe manji od četiri kilograma.

Dodatna ponuda?

Na obali se nalazi restoran, a moguće je naručivanje posebnih menija iz grada. Uređen prostor sa mobilijarom za najmlađe. Postoji ozidani roštilj, česma (arterski bunar) i prostor za kamp. Pored 13 mesta za takmičenje, uređena su i tri mesta za lica sa invaliditetom.

Cene?

Dozvole za seniore koštaju 2.300 dinara, penzionere 2.000, omladince (od 12 do 18 godina) 1.500 i pionire 200 dinara. Dnevna dozvola staje 400 dinara, a noćna 300 dinara.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 13:05

Raićevo jezero


Sigurne mušterije za svaki mamac…


Najveća vrednost Raićevog jezera jeste ogroman šaranski fond. Pored znatnih količina druge sportske ribe, posebno su vredni primerci šarana ljuskaša od deset i više kilograma…

Nekadašnji stari bager, koji se nalazi na oko pet kilometara od naplatne rampe, na izlazu sa autoputa za Požarevac, danas je izuzetna voda, koja je na dobrom putu da postane prvoklasni šaranski revir. Jezero elipsastog oblika, površine dva
hektara (200 metara sa maksimalno 170 metara), najviše ima trogodišnjeg šarana,dok su u prethodnim poribljavanjima u ovu kvalitetnu vodu uneti šarani ljuskaši, koji danas teže po deset pa i više kilograma. U jezeru ima još i malo belog tolstolobika, babuške, belog karaša i bele ribe, a planirano je postavljanje gnezda za smuđeve, kako bi se povećao njihov trenutno vrlo skroman broj. Posebna vrednost revira su primerci vretenastog šarana ljuskaša i som, koji će tek da bude pravi hit. Somovi trenutno dostižu težinu do 8,5 kilograma i biće lovni od iduće sezone.
Zahvaljujući raznolikosti i količini ribe, ovde doslovce svaki mamac ima svoju mušteriju.


Dvadesetogodišnji san


Lepo uređeno jezero, sa dobrim prilazom i ogromnom količinom ribe jeste dvadesetogodišnji san Miodraga Raića. On je pre tri godine kupio komad zemlje sa starim kopom za pesak i šljunak,koji su ispunile podzemne vode iz obližnje Velike Morave. U samom startu novi vlasnik se našao pred gomilom teškoća, i u jednom trenutku, kada je izgubio ribu kojom je želeo da poribi jezero, želeo je čak i da
odustane od svega. Ipak, uz pomoć prijatelja Miodrag Raić je prebrodio probleme i on danas raspolaže prvoklasnim revirom koji ima ogroman potencijal.
Jezero se nalazi uz nasip Velike Morave i iz nje se napaja vodom podzemnim putem. To obezbeđuje svežu vodu i dobru cirkulaciju, što je idealno za revir sa tolikom količinom ribe. Prosečna dubina je oko šest metara, a maksimalna osam, a dno je peskovito i šljunkovito.


Domaćinsko gazdovanje


Trenutno je na obalama uređeno 34 mesta za ribolov, koja imaju sav potreban konfor za ribolovce raznih afiniteta. Bilo da preferirate feeder ili dubinku, ili ste, pak,
zagriženi plovkaroš, ovde ćete pronaći svoje parče kvalitetne vode.
Zahvaljujući domaćinskom odnosu prema vodi i obali, sve je izuzetno čisto i uređeno, što pruža realnu sliku o gazdovanju ovom kvalitetnom vodom. Na samoj obali nalazi se objekat sa tremom, gde posetioci mogu da se osveže kafom i pićem, što znači da će i ribolovci i njihovi pratioci moći da uživaju – jedni u ribolovu, drugi u odmoru u prelepoj zelenoj oazi. Zato je Raićevo jezero svakako mesto o kome će se tek čuti.

Kako do tamo?


Raićevo jezero se nalazi na oko pet kilometara od naplatne rampe na izlazu sa autoputa za Požarevac. Do jezera vodi dobar asfaltni put. Poslednjih 500 metara puta koji izlazi na jezero je čvrst zemljani put.

Šta se i kako peca?


Jezero je izuzetno bogato šaranima, a posebno su vredni primerci ljuskaša od deset i više kilograma. Ima i belog tolstolobika, babuške, soma, smuđa, belog karaša i dosta bele ribe. Peca se sa 3+1 štapom, a noćno pecanje za sada nije dozvoljeno.
Jezero je otvoreno od 6 do 20 sati.

Dozvoljeni  limit besplatnog  odnošenja bele ribe po jednoj dozvoli iznosi 5 kg, a šaran težine od 2-5 kg može se odneti po ceni od 280.00 dinara po kilogramu.

Dodatna ponuda?


Na samoj obali nalazi se objekat sa nadstrešnicom, klupama i rashladnim vitrinama, gde se posetioci mogu osvežiti i popiti kafu.



Cene?


Dnevna dozvola košta 500 dinara.


Ivan Ubiparip

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 13:12

Borkovačko jezero


Na samo tri kilometra od Rume nalazi se bogat i očuvan revir jedinstvene lepote – Borkovačko jezero…


Skrovito sremsko jezero – Borkovac, pružiće vam jedinstven ribolovni doživljaj jer pored bogatog izletničkog sadržaja i komfornog smeštaja nudi izuzetno kvalitetnu vodu. Kristalno čisto jezero bogato krupnim primercima soma, smuđa i šarana, garantovano će zadovoljiti i najistančaniji kriterijum vrhunskih ribolovaca…

Zahvaljujući specifičnoj poziciji, u njemu mogu da uživaju ne samo sremci, već i beograđani i novosađani. Kako je vremenom „izašlo na dobar glas”, meta je ribolovaca iz raznih gradova srbije, a na njegovim obalama sreću okušavaju čak i ribolovci iz inostranstva.

Akumulaciono jezero„borkovac” izgrađeno je 1970. godine i prostire se na 42 hektara. Dugo je skoro 2,5 kilometara, a široko oko 300 metara. Ima zapreminu od oko 1,6 miliona kubika vode, koju za sada niko nije počeo da zagađuje. Letnja
temperatura vode u jezeru dostiže i 29 stepeni, što je toplije i od najtoplijeg mora, a providno je i do 1,5 metara dubine. Voda ima zelenkastu boju jer je bogata planktonom, što znači da je izuzetno čista, a jezero je bogato ribom. Ako istaknemo da je najveća riba som od 50 kg, jasno je da će ribolov na borkovcu biti izazov za svakog ribolovca.


Hotelski konfor


Na jezeru se nalazi kompleks „Akva kamp”, kako bi svi ribolovci, ljubitelji prirode i izletnici mogli da uživaju u lepotama ovog gorskog jezera  i čarima ribolova. Jezero krase četiri cvetne kućice – „sirena”, „vobler”, „Tvister” i „plovak”, koje leže na nepotopivim polietilenskim cevima ispunjenim stiroporom. svaka kućica ima spavaću sobu, mokri čvor, čajnu kuhinju i dve velike terase za sunčanje i sportski ribolov. Na donjoj terasi postavljeni su držači za štapove, a svaki objekat ima i svoj čamac na elektro pogon kojim se stiže od obale do objekta. Vodovodna mreža koristi vodu iz jezera, a pitka voda može da se uzme sa česme gradskog vodovoda na obližnjoj
plaži.

Na pontonu vas čeka i mini televizor, priručni frižider sa uvek zaleđenim patronama, oprema i sredstva za održavanje higijene objekta i naravno boks za smeće koji se
prazni svakog jutra. Ovako uređen ambijent gostima pruža komfor bliži hotelskoj sobi nego kampu. Posebna pažnja je posvećena čistoći jezera i očuvanju prirode, pa su na pontonima preduzete sve ekološke mere zaštite životne sredine. Problem otpadnih voda rešen je odlaganjem u specijalni rezervoar gde ga prerađuje posebna hemijsko-bakteriološka supstanca uvezena iz EU, sa znakom zelene jabuke što joj daje karakteristiku neškodljive za životnu sredinu.

Na raspolaganju će vam biti ljubazni domaćin, koji će vam dati detaljna uputstva o upotrebi kampa i pecanju i pomoći vam prilikom smeštaja. Važno je napomenuti da u cenu zakupa kućice, ulazi i dnevna dozvola sportskog ribolova za sve korisnike, kao i korišćenje čamca.


Kraljevski ribolov

Ovaj revir će vam pružiti jedinstven ribolovni doživljaj jer pored bogatog izletničkog sadržaja i komfornog smeštaja nudi izuzetno kvalitetnu vodu. Kristalno čisto jezero bogato krupnim primercima soma, smuđa i šarana, garantovano će zadovoljiti i
najistančaniji kriterijum vrhunskih ribolovaca. Babuške i bele ribe ima u izobilju, a krupni amuri i tolstolobici takođe nisu retki, jer je
jezero godinama konstantno poribljavano. Samo u proteklih pet godina
bogatije je za 25.000 glava šaranske mlađi.

Pored plemenite ribe, ovde ima i američkog somića, koji doduše nije na ceni kod sportskih ribolovaca.
Poseban kvalitet revira je uređena obala, sa lepim prilazima vodi. Dno je čisto, pogodno za „ispipavanje” dubinkom. Radi zaštite ribljeg fonda na ovoj vodi nije dozvoljeno pecanje iz čamca. Peca se na tri štapa sa maksimalno dve udice, a svaka riba teža od osam kilograma mora da se vrati u vodu. Ovakav tretman obezbediće kvalitetnu i zdravu populaciju riba, a na radost svih ribolovaca, koji tek treba da otkriju “sremski biser”, ovaj revir ima fatastičan potencijal.

Kako do tamo?

Borkovačko jezero se nalazi u sremu. Udaljeno je 70 km od Beograda, 50 km od Novog sada, 15 km od Sremske Mitrovice i 3 km od centra Rume. Do jezera se stiže preko Rume, dobrim, asfaltnim putem, sa jasnim i preglednim uputstvima kako doći do ovog revira.


Šta se i kako peca?


Ova veštačka akumulacija je dobro poribljena i obiluje krupnim primercima soma, smuđa i šarana. Procenjuje se da se, zahvaljujući redovnom poribljavanju, stiglo do 30.000 šarana.
Takođe ima i babuške i bele ribe, kao i krupnih amura i tolstolobika.
Čisto i čvrsto dno idealno je za dubinku.



Dodatna ponuda?

Akva kamp se sastoji od četiri pontonskaobjekta sa po 3 ležaja. Korisna površina objekta je 36 m2. Svaki pontonski objekat ima spavaću sobu, mokri čvor, čajnu kuhinju i dve velike terase za sunčanje i sportski ribolov. U kompleksu se nalazi lepo
urađena plaža sa kafićem, kao i prostor opremljen mobilijarom za decu.
Takmičenja se održavaju u maju svake godine.

Cene?

Cena zakupa objekta staje 4.800 dinara dnevno za tri osobe. U cenu zakupa ulazi smeštaj za tri osobe, dnevne dozvole sportskog ribolova za sve korisnike, kao i korišćenje čamca sa elektro motorom. Cena za korišćenje objekta duže od tri dana snižava se na 4.000 dinara po danu.

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 13:29

Dobrotin – raj u staroj peskari


Donosimo vam priču o jezeru Dobrotin iz pera mladog ribolovca Lazara Kocića, čiji su ribolovački uspesi najbolja promocija ovog revira…


Sedamnaestogodišnjeg Leskovčanina Lazara Kocića, kada nije u školi, možete pronaći pored vode – sa štapom u ruci. Ovaj mladić se vrlo uspešno bavi ribolovom poslednje tri godine, a kako kaže, rado peca svim tehnikama i na svim vodama. Ipak, posebno uživa u lovu varalicom i mušicom – štuku varaličari, a mušicom ide na
klena i pastrmku. Štuka od 1,3 kg mu je najveći uspeh u varaličarskoj karijeri, a na mušicu je, pre dve godine dobio klena od 800 g i 35 cm. Lazar je takođe zainteresovan kako za zaštitu, tako i za promociju revira, pa vam u nastavku donosimo njegov tekst o jezeru Dobrotin, koje, kako tvrdi Lazar, ima mnogo toga da ponudi svakom ribolovcu.


Raj u staroj peskari


Na 12 km od Leskovca prema Vranju, nalazi se malo jezero Dobrotin – raj za ribolovce, a posebno plovkaroše.U savršeno mirnom okruženju, uz pitomi prilaz do obale, možete beskrajno dugo da uživate u čarima koje ova stajačica pruža sportskim ribolovcima. Bistra i čista voda, svež vazduh i bogat riblji fond su samo neki od razloga zašto je ovo jezero česta mete sportskih ribolovacai ljubitelja prirode.
Jezero je zapravo stara peskara. Voda je iz Južne Morave cevima sprovedena u veliko udubljenje koje je nastalo izvlačenjem peska. Ubrzo,peskara se ispunila vodom, a potom se nije dugo čekalo na poribljavanje.
Danas je to veoma posećen revir koje se sastoji od jednog većeg i dva manja jezera. Veće jezero je dugo više od 250 m, dok mu je širina od 50 do 100 metara. Dubina varira od dva do šest metara. Dno je na dubljim mestima šljunkovito, dok se u plićem delu razvila vodena vegetacija.


Bogat riblji fond

U najvećem i, ujedno, najposećenijem jezeru, riblji fond je najraznovrsniji. Ima izuzetno krupnog šarana, a prosečna lovna težina kreće se od dva do pet kilograma.
Poslednje poribljavanje ovom ribljom vrstom obavljeno je 2005. godine.Deverika je ono što daje život ovom jezeru i ona je najzastupljenija.
Najčešće se hvataju primerci od kilogram do kilogram i po, ali uporni i ozbiljni ribolovci često dobijaju prave trofeje – deverike od tri i četiri kilograma. Pored pomenutih vrsta, za ribolovce je jednako atraktivan i lov štuke, bandara i soma. Takođe ima i dosta babuške, bodorke i belice.
Na dva manja jezera plovkaroši dolaze zbog belice, bodorke i sitne babuške, dok varaličari ređe dobijaju štuku, a češće bandara.

Uspešne tehnike

Najbolji mamac za šarana je lukuruz šećerac, a najbolje je koristiti primamu na bazi konoplje. Devirika se lovi fider tehnikom, ali je plovak još uvek najzastupljeniji način.
Obavezna je mala udica (20-24), a najbolji mamac je svakako larva komarca ver de vez i pinki crvić. Ukoliko se lovi hranilicom, mogu se dobiti lepi primerci babuške od 300 g do kilograma.
Štuka i som su prilično izbirljivi jer prirodne hrane ima u izobilju. Zato u lovu na ove „lisice” uspevaju samo najuporniji i najiskusniji ribolovci. Bandar se lovi leptirastim varalicama, ali i dubinski na glistu ili parče ribe.
Jezero nije privatno vlasništvo, pa važi ograničenje ulova ribe, isto kao i na svim vodama kojim gazduje OOSR „Veternica”. Ne preostaje vam ništa drugo već da što pre odete na jezero Dobrotin i ulovite svoj trofej.


Kako do tamo?


Jezero Dobrotin nalazi se nedaleko od sela Dobrotin u Jablaničkom okrugu, na 12 km od Leskovca i 59 km od Vranja. Duž asfaltnog puta, koji vodi skoro do samog jezera, nalaze se table sa jasnim uputstvima kako stići do jezera.

Šta se i kako peca?


Šaran i deverika su najzastupljenije riblje vrste. U jezeru ima i dosta soma, štuke, babuške, bodorke, belice. Najveći ulovljeni šaran u prošloj godini težio je 17 kg, a
najkrupnija deverika 4,3 kg. Obavezna je končana čuvarka, a ozbiljan ribolovac na vodu ne sme da pođe bez meredova.

Dodatna ponuda?


Na kilometar od jezera Dobrotin nalazi se selo sa dobro snabrevenom prodavnicom u kojoj se mogu nabaviti sve sitne potrepštine i obezbediti zalihe hrane. Takođe, OOSR „Veternica” jednom godišnje organizuje takmičenje u lovu bele ribe.


Cene

Dozvole za ribolov na jezeru izdaje OOSR„Veternica” i dnevna dozvola košta 1.000 dinara. Ulovljena riba u meri može da se nosi bez plaćanja, a podaci o minimalnim lovnim dužinama svaki ribolovac dobija uz dnevnu dozvolu.

Lazar Kocić

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 13:36

Bovansko jezero


Bovansko  jezero nalazi se na sredokraći puta Aleksinac – Sokobanja, a slobodno možemo  reći na samom putu, jer stari (potopljeni) sokobanjski drum počiva na dnu ove  prelepe akumulacije, uklještene  između obronaka  Bukovika i Oble glave…

Akumulacija  je stvorena početkom sedamdesetih godina prošlog veka iz dva praktična vodoprivredna  razloga. Izgrađena je, u prvom redu, za snabdevanje grada Aleksinca zdravom,  pijaćom vodom, paralelno i – navodnavanje plodnog zamljišta u
Aleksinačkoj  kotlini, te radi sprečavanja da bujične, uglavnom prolećne, vode unose erozivni  materijal u Južnu Moravu. Inače jezero je dugo oko osam kilometara, sa  prosečnom širinom od 250, i najvećom, oko brane, od 500 metara.

Kasnije, prvobitni vodoprivredni karakter akumulacije, proširen  je novim – sportsko-ribolovnim i turisitičkim, mada na jezeru ne postoji uređen  kamp sa svim tako
potrebnim pratećim objektima od tuševa, preko ugostiteljskih  objekata –do uređenog naselja za kampere. Ali, zato Bovan je raj za ribare,  posebno plovkaroše i majstore za lov „dubinjacima“, jer su iz jezera do sada  vađeni kapitalni primerci somova, šarana, amura, babuške, smuđa, deverike… Za  sada na jezeru rekord u broju, veličini i količini uhvaćenih primeraka „drži“ som,  što dokumentuju i priložene fotografije. Po izjavama laika-ribara, ali  stručnjaka ihtiologa, jezerska voda izuzetno pogoduje razmnožavanju, rastu ove grabljivice  iz (evropske) familije  Siluridae, koji se ovde uglavnom vara na dubinske sisteme, manje na veštačke  mamce, ponajviše na – žive, krupnu babušku i žutooku!

-Teško je u nekoliko reči objasniti fenomen bovanskog  soma. Očigledno da sama voda izuzetno pogoduje životu ove grabljivice.  Som je svežder, pa, očigledno, jezero obiluje  hranom za njega, pre svega mislimo na gliste, rakove, ribe, žabe …Posebno  vredan je podatak da u jezeru ima dosta rakova, što ukazuje da je voda čista…  ističe za magazin “Reviri Srbije“ dr Spas Sotirov, ihtiolog iz Niša, koji je, interesantno,  1968. godine u Novom Sadu doktorirao na temu – američkog somića.

Mada ne probira hranu, ovaj „svežder“ se na Bovnu  najuspešnije lovi na ribe, pijavice, žive žabe, rakove, debele gliste.. Som  nije bio stalno dominatna bovanska vrsta. Posle formiranja akumulacije, do  najvećih promena došlo je u brojnosti
pojedinih autohtonih vrsta riba koje su živele  u reci Moravici, čijim je presecanjem i stvoreno ovo veštačko jezero. Krajem  sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, najveća gustina  registrovana je u populaciji klena  (54  odsto) i govedarke (40 procenata), dok su potočna mrena i uklijice bile malo  zastupljene. Kasnije, zahvaljujučim organizovanim akcijama poribljavanja,  jezersko „riblje carstvo“ se radikalno menja. Tako ihtiološka istraživanja  vršena krajem osamdesetih godina pokazuju da je tada, u jezeru, (pre)dominirala  babuška (54,77 %), dok su ostale vrste (bile) manje zastupljene: sunčanica sa  9,59, klen sa 6,26, slede – beziribice, govedarke, potočne mrene, gavčice,  šarani (2,13 %), tostolobici (1,86%), beovice, beli amuri, klenčići (0,80 %),  štuke (0,53) i, posebno zanimljivo, somovi sa samo 0,27 odsto – od ukupnog  broja izlovlejnih i analiziranih riba.

Ovako zacrtana „lična karta“ jezera danas je  umnogome promenjena. Mnogo je vode proteklo jezerom pa se menjao broj i  količina pojedinih vrsti. Sunčanice su, maltene, nestale kao i rečne mrene,  klenovi, govedarke… Do pre nekoliko godina apsolutni
primat su držale babuške,  pa beovice, zatim žutooke… Ubrzo s trona je babušku razvlastio smuđ, a  poslednje dve godine, osim somova, počela je jezerskim vodama da preovladava  deverika, pa štuka, žutooka… mada je prošle ribolovne sezone uočen „povratak“  babuške…itd…itd.


Rapidan rast populacije smuđa, proteklih godina, promenio  je mnoge ovdašnje ribolovačke navike. Mnogi  ortodoksni južnosrbijanski  plovkarošli počeli su da treniraju lovnu strogoću menjajući petljaše za štapove  varaličarce. Polako, ali sigurno
specijalizovali su varaličarenje smuđa.  Džigovanje , tvisterom i šedom, nije u poslednje vreme pokazivalo neke  konkretne rezultate, pa se, barem najveći broj Nišlija, specijalizovao za lov  „bovanskog“ smuđa tonućim (večernji-letnji ribolov) i zaranjujućim varalicama –  u srednjim slojevima – negde do četiri metra dubine. Kruševljani, pak. još uvek  ostaju dosledni različitim metodama povlačenja-muvanja smuđa!

Međutim , praksa je pokazala, da u rano proleće i kasnu  jesen, najbolje rezultati u lovu smuđa ostvaruju se dubinskim metodom  – sa klizećim olovom. Sistem je relativno lak  za montažu, jer osnovna struna se provlači kroz klizeće olovo iz kojeg  je smešten graničnik, vrtilica i predvez sa  kederom, ili još bolje, parčetom ribe, filetom.

Nekada su ribe, posebno šarani i babuške, u vreme (prvog)  mresta, kraj aprila i početak maja, masovno izlovljavana u prirodnom  mrestilištu oko sela Trubarevac, pa je niška ZOSR „Južna Morava 2“, pre nekoliko godina, možda i prva u zemlji, jedan prostor pretvorila u strogo  kontrolisanu, zaštićenu zonu prirodnog razmonažavanja skoro svih vrsti bovanske  riblje populacije (zabrana lova u mrestilištu traje od
prvog marta do prvog jula).  I od tada ribe ima sve više na Bovnu. To je donekle spasilo mnoge vrste od  prekomernog izlovljavanja. Zato danas i šarandžije imaju svoje posebne revire,  jer se love primerci i preko 15 kilograma, a sve je više i više fideraša koji  „jure“ deveriku, krupnu žutooku, babušku…Dakle, za deverike i babuške uspešno  se love hranilicama (i primama) raznih vrsti, a kao idealni mamci pokazali su  se hleb, kuvano žito (u sred leta), odnosno kora hleba za deveriku i riža!  Krupna babuška i do 1,2 kilograma, traži se nešto dalje od obale,u najdubljim  delovima akumulacije. I na kraju, spomenimo da se, u kontinuitetu, tokom većeg  dela sezone, lovi krupna beovica i grgeč i to u kamenitom delu jezera – oko  brane.

Sve u svemu, bovansko jezero predstavlja mali raj za ribare,  posebno „somaroše“. I pored brzih promena u vrstama populacije pojedinih vrsta riba, koje dominiraju vodom i sve većom „vikendaškom okupacijom“ jezera, ono je  bilo, i ostalo, jedan od najposećenijih i najizdašnijih ribolovačkih revira  juga Srbije!


Kako do tamo?

Do  Bovanskog jezera se lako stiže. Potrebno je samo da se kod aleksinačke petlje  ili Aleksinačkih rudnika isključite sa auto-puta Beograd-Niš (E-75) i skrenete  za Aleksinac. Bovansko jezero je od Aleksinca udaljeno negde oko dvadesetak  
kilometara i prema njemu vodi asfaltni sokobanjski put (R-121). Ispred sela  Bovna možete da skrenete levo – prema bovanskoj brani ili da nastavite put prema  centralnom delu jezera, Sokobanji, mrestilištu, selu Trubarevac…


Šta se i kako peca?


Dakle,  kao što smo istakli u glavnom tekstu, u Bovanskom jezeru žive skoro sve vrste  ribe karakteristične zajug Srbije, naravno osim nekih ortodoksno rečnih, kao  što su skobalj išljivar, koji su se vremenom izgubile iz jezera. Trenutno  dominiraju orijaški primerci soma, koji se leti baškare i love oko mrestilišta,  a u jesen najbolje „radi“ u kamenjaru oko brane. Kapitalni šarani, varaju se u  centralnom delu jezera, posebno ispod mesta nazvanog „Zmijarnik“ i ispod  vijadukta. Deverika, kao i krupni primerci babuške, špartaju u skoro svim  delovima reke. Smuđ se leti skriva u najdubljim delovima akumulacije, u  nekadašnjem koritu reke Moravice, a u poslednje vreme
javljaju se i krupni  primerci štuke – na skoro svim jezerskim špicevima…


Dodatna  ponuda?


U sezoni,  preko leta, na plaži, iznad sela Bovna, rade imporvizovani ugostiteljski  objekti, ali u rano proleće i kasnu jesen preko potrebnim potrepštinama ribari  se
snabdevaju, uglavnom, u radnjama sela Bovna i Trubarevca. Lov iz čamca nije  dozvoljen.

Cena dozvole?

Godišnja  dozvola za seniore na teritoriji ZOSR „Južna Morava 2“ u Nišu, koja brine i  štiti jezero, košta 4.500 dinara, a dnevne   – 1.000, dok za sedmodnevni ribolova
plaća se – 2.000 dinara. Dozvole se  mogu kupiti u svih 11 udruženja, članica Zajednice, a najbliže jezeru su OSR “Bistro” - Aleksinac i OSR  “Moravica” – Sokobanja.

B. Miltojević

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 13:45

Crni vir

Na samo 11 km od Novog Sada i 90 km od Beograda, od 1998. godine postoji odlično organizovani revir pod nazivom Crni vir…

Idealan spoj urbanog i divljeg – to je ono što uoči svako ko prvi put dođe na ovo mesto! i to ga ne ostavlja nimalo ravnodušnim. Glavno jezero se prostire na svega 1,2 hektara. Dugačko je 320 i široko od 15 do 60 metara. Prosečna dubina je 2,5
metara, ali treba istaći da na određenim mestima ona dostiže i celih 6,5 metara. Dno je peskovito i prilično čisto bez mnogo opasnosti od zapinjanja i kidanja sistema. Obale obrasle trskom, sa čije se jedne strane nadmoćno nad vodu spuštaju velike vrbe, jasenovi i veliki panjevi, idealno su okruženje za riblji svet koji nastanjuje ovo jezero.
Mesta predviđena za pecaroše su numerisana i dosta komforna. Nabijeno stepenicama za prilaz maksimalno su bezbedni i zadovoljavaju stroge ekološke norme. Na jezeru ima 18 takvih pozicija.

Šta pecamo i kako?

Ova voda predstavlja nekadašnji rukavac Dunava obrastao trskom i odlikuje se veoma bogatim živim svetom. Uglavnom se peca šaran i amur, a pored njih tu su i babuška, tolstolobik, štuka, smuđ, linjak i crvenperka. U prilog tome da se ovde
isplati doći i pecati govore nam ostvareni kapitalni ulovi. Složićete seda ulovljeni šarani od 13 do 19 i štuke preko šest kilograma predstavljaju izazov kojem ni oni najprobirljiviji ne mogu odoleti. Pecase dubinskom metodom na po tri štapa sa po jednom udicom. Sasvim je izgledno da će u bliskoj budućnosti za plovkaroše biti dozvoljen i ribolov babuške.

Uz kupljenu dozvolu?

Vlasnik ovog revira Goran Runjić pobrinuo se da svim kupcima dnevne dozvole obezbedi dovoljan broj podmetača za prihvat velikih riba, kao i kolica za prevoz opreme do mesta za pecanje. Na svakom mestu za pecanje pored kante za odlaganje smeća instaliran je električni priključak na 220 v. To garantuje potpun
komfor usred trske! Treba naglasiti da i pored posedovanja godišnje dozvole morate da se najavite i rezervišete termin kad želite da pecate.
Za ribe preko tri kilograma težine važi pravilo „uhvati i pusti”, a ulov do tri kilograma može da se otkupi po„popularnim”, komercijalnim cenama i ponese sa sobom.

Prateći sadržaj


Dvadesetak metara od jezera nalazi se restoran u kojem se uvek može pojesti izvrsna riba i riblja čorba. Takođe, ako to želite, možete naručiti piće i kafu kojom ćete biti posluženi na samoj obali dok pecate. U sastavu restorana pored bašte postoji natkriveni ponton na vodi. Tu vodu čini malo jezerce sa istočne strane restorana.
Cene su veoma prihvatljive.


Planovi


Kao što je i profesionalno planovi se ne otkrivaju. Oni su tajna koja treba da jednog dana bude iznenađenje za sve, ali ono što nam je vlasnik otkrio jeste da su u toku velike pripreme koje će nam učiniti boravak na ovom reviru još lepšim i udobnijim.


Kako do tamo?

Crni vir nalazi se na jedanaest kilometara od Novog sada, odnosno na 90 kilometara od Beograda. Do ovog revira stiže se asfaltnim putem preko novosadskog prigradskog naselja Kać, koje se nalazi uz izlaz na autoput. Prilazi su dobri, a put vidno ijasno obeležen tablama.


Šta se i kako peca?

Jezero Crni vir je kao nekadašnji rukavac Dunava izuzetno bogata voda, sa obiljem šarana i amura, ali i babuške, tolstolobika, štuke, smuđa, linjaka i crvenperke. Kapitalni primerci šarana i štuke uopšte nisu retki. Peca se dubinskom metodom na
po tri štapa sa po jednom udicom. Dozvoljeno je i noćno pecanje, a za osvetljenje je na obali obezbeđen električni priključak. Za ribe preko tri kilograma važi pravilo „uhvati i pusti”.

Dodatna  ponuda?

U kompleksu „Crni vir” nalazi se prijatan restoran u kojem se pripremaju specijaliteti od ribe. Posebno je atraktivan tokom leta jer se u njegovom sastavu nalazi natkriven
ponton na vodi.



Cena dozvole?

Cena dnevne dozvole iznosi 500 dinara, a dozvola za 24 sata ribolova košta 900 dinara. Za godišnju dozvolu potrebno je izdvojiti 200 evra. Ulov do tri kilograma može da se otkupi po povoljnoj ceni. Svi posetioci moraju da se najave.


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 13:50

Valjevska jezera


Na širem području  Valjeva nalazi se nekoliko lepih jezera pogodnih za sve vrste  ribolova…To su veštačke akumulacije nastale pregrađivanjem manjih  Bujičanih vodotokova sa zemljanim branama.


ili poznatije kao  Petničko jezero, nalazi se u istoimenom selu na 5km od Valjeva. Ovo  je malo jezero površine nekolikohektara nastalo pregrađivanem 2  manja potoka sa prosečnom dubinom oko 4m a najvećom oko 11m, koja  je sad prilično smanjenja zbog višegodišnjeg zamuljivanja. Obale  su pristupačne i zbog blizine grada dosta je posećeno. Riblji fond  je za ovako malo jezero prilično raznovrstan i naseljava ga čak 17  vrsta ribe i to:

šaran, som, tolstolobik,  amur, babuška, deverika, bodorka, belica, klen, sunčica, bandar,  štuka, bucov, skobalj, cverglan, krupatica i gavčica. Neke vrste  nalaze se samo u tragovima jer im uslovi ne odgovaraju za mrest, dok  su se druge prilagodile i
reprodukcijom održavaju svoju brojnost.

Sa proleća se najčešće  peca som koji se uspešno mresti i ima ga u solidnom broju. Hvatani  su primerci preko 20kg a s obzirom na starost jezera ima i većih.  Najčešće se peca na balerinu plasiranu daleko od obale u  površinskom sloju do 1.5m dubine. Kao keder se najčešće koristi  manja babuška ili bodorka. Pored soma najveći broj
ribolovaca peca  šarana koji se ovde ne mresti ali se svake godine planski poribljava  pa ga takođe ima u solidnom broju. Uglavnom se love komadi od 1 do  3 kg a onih većih preko 10kg ima mada ih je vrlo teško prevariti,  što je pravi izazov za valjevske šarandžije.

Od ostalih vrsta dosta  se peca tolstolobik, ima ga krupnog i u velikom broju a prošle  godine je uhvaćen primerak od 35kg.
On se peca na sistemu sa  balerinom i hranilicom napunjenom specijalnom smešom na bazi mleka u  prahu. Za ovu ribu potreban je jak pribor, jer su retki komadi ispod  10kg. U jezeru su hvatani amuri od 8-12kg, deverike preko 2kg koja je  dosta proređena ali se poslednjig godina uspešno izmrestila pa  sitne ima u velikom btroju. Babuške ima krupne i preko 1kg ali se ne  mresti pa je u ograničenom broju i uglavnom se drži plićeg i  zatamnjenog dela jezera.

Ranije je bilo krupnom  klena i bandara koje je som zadnjih godina potisnuo pa se retko love.

Štuke ima u tragovima a  hvatani u komadi preko 7kg. Od sitne bele ribe najviše se peca  bodorka i belica koje ima u ogromnom broju. Noćni ribolov nije  dozvoljen ali se toleriše u letnjem periodu naročito od juna meseca  kad prestaje lovostaj na
šarana. Krivolova nema, čuvari su tu  svakodnevno, a primerak ispod mere teško je odneti jer je jezero  vrlo pregledno pa oni koji to i pokušaju budu brzo i opomenuti.

U blizini je i  sportsko-rekreativni centar „Petnica“sa otvorenim bazenom i  terenima za rekreaciju pa možete ostaviti porodicu da uživaju u  kupanju dok vi samo 1 km dalje možete zabaciti svoje štapove.

Kameničko jezero

nalazi se  blizu puta Valjevo-Loznica, 22km od Valjeva iznad sela Valjevska  Kamenica. Jezero površine od oko 17ha, zelene čiste vode sa svih  strana okruženo
listopadnom šumom i bez ijedne kuće u blizini.  Idealno je mesto za kampovanje i uživanje u ribolovu. Ovo jezero sa  prosečnom dubinom između 6 i 7m vrlo je bogato ribom a u isto  vreme i vrlo zahtevno za uspešan ribolov. Dno je prekriveno velikim  brojem panjeva koji pružaju idealan zaklon za šarana, soma i smuđa.  Šaran se ni u ovom jezeru ne mresti ali ga ima dosta i to krupnog, a  u toku sezone se ne uhvati veliki broj primeraka s obzirom na njegovu  brojnost. Som je unet kasnije ali se dobro prilagodio i uspešno se  mresti, a hvatani su primerci preko 25kg. Najčešći su komadi od  7-12kg.

I ovde se  kao i u Petnici najćešće lovi na balerinu sa kederovanom babuškom.  Što se smuđa tiče on se posle višegodišnje zabrane takođe  izmrestio i lovljeni su
komadi od 1-3kg a svi su uslovi da će ova  riba uskoro doživeti ekspanziju u ovom jezeru.

Od bele  ribe ima dostabodorke, deverike i babuške. Nije redak ni krupan  klen a ulovi se i po koji lep amur koga nema uvelikom broju.

Glavni  problem i glavobolju ribolovcima zadaje cverglan koga ima u ogromnom  broju i kao i na većini drugih jezera prava je napast za ozbiljniji  ribolov.

Jezero  „Paljuvi“

ovo je možda  i jedno od najatraktivnijih voda koja se nalazi 40km od Valjeva.  Veliki broj ribolovaca iz Valjeva, Lazarevca, Beograda, Obrenovca i  Uba naročito u dane vikenda posećuje ovu vodu.

Veštačko  jezero površine 150ha nastalo 70-tih godina pregrađivanjem rečice  Kladnice, avodom se snabdeva iz mnogobrojnih potopljenih bunara i  izvora. Prosečna
dubina jezera kreće se između 1 i 2m. Ima dosta  potopljenog granja i relativno malo vodene trave. Pošto je prilično  plitko voda se brzo zagreje i riba ima izobilje prirodne hrane i  odlične uslove za mrest.

Dominantna  riba na ovom jezeru je svakako babuška i zbog nje dolazi i najveći  broj
ribolovaca. Pored nje ima dosta krupnog šarana, deverike, a od  grabljivica bandar i štuka koja se uglavnom veštački unosi pa je  na tolikoj površini teško ciljano je loviti. Ume da iznenadi i  krupan cverglan od 500-800gr, naročito na kederovanu manju ribicu ili  parče.
Ima nešto i pravog soma koji se retko lovi. Većina  ribolovaca peca babušku na fider ili klasičnu dubinku sa  hranilicama. Komadi su pristojni od 300-400gr a ima i daleko većih.  Na plovak se takođe odlično lovi mada su komadi u proseku nešto  sitniji.

Jezero je  pogodno za meč ribolov koji upražnjava mali broj ribolovaca a na  brani se
povremeno održavaju takmičenja gde se uglavnom koriste  štekovi od 11.5 do 13 m. Prilaz vodi je dobar tako da se može i  kampovati a određene lokacije zauzimaju pasionirane šarandžije  koje mesecima pripremaju svoje mesto za predstojeću sezonu.

Krupan  šaran se javlja daleko od obale pa je za dobar komad potrebno  razvući i preko 100m. Ribolov iz čamca kao i na većini zatvorenih  voda je zabranjen čime je
krivolov sveden na mnogo manju meru.

Kad babuška  na ovoj vodi radi često je kontra produktivno pecati na više od  jednog štapa.

Vikendom je  na obali prilična gužva i nekad je teško naći dobro mesto  pogotovo ako se dobro ne porani na vodu. Korisnik ovog dela ribarskog  područja Srbija-Zapad
je privredno društvo „Eko ribarstvo“
Godišnja dozvola za seniore košta  4,500.00 dinara a može se kupiti u OOSR „Kolubara“, a dnevna dozvola po ceni od 1,000.00 dinara može se  kupit i kod čuvara direktno na vodi.

Kako do tamo?

Jezero Pocibrava ili poznatije kao Petničko jezero, nalazi se u istoimenom selu na pet kilometara od Valjeva. Kameničko jezero nalazi se blizu puta Valjevo-Loznica, 22 km odValjeva, iznad sela Valjevska Kamenica. Jezero Paljuvi, nalazi se 40 km
od Valjeva.

Šta se i kako peca?

Zahvaljujući sličnom poreklu jezera, ovim revirima dominiraju slične riblje vrste. Na Pocibravi ima dosta krupnih šarana, tolstolobika, bodorke i belica. Na Kameničkom jezeru imadosta soma, a jezero Paljuva se odlikuje obiljem šarana, deverike, bandara i štuke. Vikendom je na obali Paljuve prilična gužva i nekad je teško pronaći dobro mesto, pogotovo ako se dobro ne porani. Korisnik ovog dela ribarskog podrucja Srbija-Zapad je privredno društvo „Eko ribarstvo” d. o. o. iz Valjeva.

Cena dozvole?

Godišnja dozvola za seniore košta 4.500 dinara, a može se kupiti u OOSR „Kolubara”, a dnevna dozvola po ceni od 1.000 dinara može se kupiti kod čuvara direktno na vodi.



Dodatna  ponuda?


Lepo uredjene i kultivisane obale idealna su mesta za kampovanje. Lov iz čamca je najstrože zabranjen.

Vladimir  Koprivica – Kopra

foto: Zoran Pantovic Kosta

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 14:02

Šaranski revir Čepel

OD KAPI VODE RAVNIČARSKI DRAGULJ…

Nakon nevremena prošlog petka dan se prolepšao. Kad smo se zaustavili na, s automobilima načičkanom parking prostoru »Peskare I« vetar je naveliko jurcao prolećno sunce, koje se čas skrivalo, a čas virilo iza oblaka. A zamućeni žućkastozelenkasti talasi otkrivali su jedno od hiljadu lica devet hektara velikog, kapitalnim šaranima bogatog revira. Reč je o najstarijem mužljansko-zrenjaninskom peščanom jezeru, koje je nastalo još davnih šesdesetih godina crpljenjem finog peska, koji se po knjigama ali i po funkciji beleži kao »Peskara I«, ali kojeg su
meštani-pecaroši još davno iz milošte nazvali Čepeli. Po njima taj naziv je dosledniji za ovo, ko morsko oko providno, prelepo kristalno čisto jezero, jer dok su pumpe crpeli pesak voda je polako izvirala iz dubine i ono je nastajalo kap po kap, i raslo kap po kap. Inače kap se kaže čepp na madjarskom, a Čepeli je reč koja asocira da je jezero nastalo od kapi.

Do revira stigli smo lako, iako smo prolazili krivudavim ulicama, jer su nas vodili uredno postavljene table. A nalazi se skroz na kraju stogodišnjeg Zrenjaninskog
prigradskog naselja Mužlja, kojeg krase mala crkva, lepo okrečene kuće uglavnom od naboja, ispred kojih se prostiru negovane cvetne bašte, dok su ulice obrasle zelenim krošnjama pretežno od oraha, razgranatim lipama. I kad nam se iza priobalnih bagremova ukazala slika svetlucavog vodenog ogledala sa izgradjenim štegovima u otvorima lelujajućeg tršćanog pojasa, a koji su još i bili prepuni raspoloženim
šarandžijama, osetili smo prijatno žmirkanje i opšti utisak nam je bio da smo stigli do pecaroške oaze mira, koji je pravi Vojvodjanski dragulj.

Bio je upravo u toku redovno druženje, ovoga puta takmičenje pod nazivom SPRO karp kup koji nas je uverio da su mladi momci iz KSR »Banat« iz Zrenjanina bili u pravu pre nešto višeod četiri godine. Kada su prihvatili da budu domaćini tada zapuštenog jezera i kad su se uključili u savremeni način ribolova »uhvati i
pusti«, jer su imali jasnu viziju. Kad su u saradnji sa »Ribolovačkim savezom Vojvodine« izdejstvovali da Peskara bude izuzeta iz Ribarskog područja Tamiš i da se proglasi za šaranski revir. Željko Sirar, tadašnji predsednik šarandžijske sekcije još onomad je naglasio da se za razliku od drugih šaranskih revira, na ovoj vodi ne misle održati skupa kup takmičenja, već će negovati praksu da organizuju druženja
pecaroša da bi svi zainteresovani mogli da osete atmosferu nadmetanja i upoznaju čari šarandžijskog sporta. I članovi KSR „Banat“ su održali reč. Sledili su godine napornog rada, u kojoj su, osim članova kluba, učestvovali i neki volonteri, ljubitelji čiste okoline i šarandžijskog sporta. Prvo preko učestalih radnih akcija je očišćen priobalni deo od smeća i raskrčen je od divljeg rastinja. Napravljena su pecaroška
mesta, po devet na severozapadnom i devet na jugoistočnom delu jezera,
postavljena je rasveta na obali, izgradjen je objekat za čuvarsku službu, postavljeni sanitarni čvorovi, nivelisana je i uredjena obala, zasadjeni su rasadi sibirskog bresta, lipe i bagrema, izgradjen je objekat za okupljanje pecaroša… I poribljeno je jezero. Najveći šaran koji se našao u pesčanom jezeru teži 22 kilograma a pustio ga je u vodunaš svetski prvak Predrag Šimšič.

I za nepunih pet godina ne samo što se probudila usnula ravničarska lepotica već se stasala u estetsku ribolovnu vodu, koja u zavisnosti od godišnjih doba i vremenskih
prilika uvek oblači drugačije svečano ruho. I naprosto svojom lepotom i čistoćom zadivljuje posetioce tako da danas spada u najpopularnije i najlepše šaranske revire u Vojvodini. Rado ga posećuju šarandžije iz svih krajeva naše zemlje, ali ga pronalaze i stranci iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Madjarske, Austrije, Danske, Švedske…

Čepel je inače 320 metara dugačko i 280 m široko jezero pravougaonog oblika. Ima prosečnu dubinu od 6 metara a najveća dubina mu je 11 metara. Kao šaranolovna takmičarska pista je teška za pecanje, jer se u njoj redjaju pesčani sprudovi, koji mestimično maltene dodiruju površinu vode. Medjutim sve je to samo izazov više da se na njoj utvrdi pecaroško umeće ili da se još bolje izuči šarandžijski takmičarski
zanat. Čitave godine, ili bolje rečeno svakog meseca jednom, na njoj se održavaju druženja pecaroša, naravno uz takmičenje, i takav pristup je omogućilo svim zainteresovanim pa i početnicima, da se uhvate u koštac s kapitalnim ribama.

I što je još značajnije s obzirom da su prošle četiri pune godine, oni talentovaniji i uporniji, poput Željka Sirara, Bojana Bojanića, Radosava Jovanovića kao i mnogi drugi, stasali su u vrhunske takmičare koji blistavo zastupaju naš šarandžijski
sport, ne samo na domaćoj već i na inostranoj sceni.

Još da napomenemo da je jezero čitave godine širom otvoreno i za rekreativne ribolovce izuzev u danima kad se na njoj održavaju takmičenja sve dok ga ne okuje led. Za kraj da citiramo reči Slavka Čolaka, aktuelnog predsednika zrenjaninskog ribolovačkog kluba “Banat”:– Treba što više boraviti u prirodi i više vremena provesti pored vode i svima nama će biti bolje. Zapamtite da u našoj peskari, u ovom

banatskom dragulju sa hiljadu lica, žive krupni šarani i kapitalni amuri te ako odlučite, da jednom posetite Mužlju, želimo Vam prijatan ribolov.

Kako do tamo?

Šaranski revir „PESKARA I” nalazi se u Banatu u prigradskom naselju Mužlja kod Zrenjanina, sedamdesetak km udaljeno od Beograda i pedesetak km od Novog Sada. Kroz Zrenjanin je put dobro obeležen informacionim tablama koje upućuju posetioca na revir.


Šta se i kako peca?

Peščano jezero je bogato štukom, linjakom, smudjem, bandarom, šaranom divljakom, a u izobilju ima i beleribe i američkog patuljastog soma. U jezeru i ranije je bilo
kapitalnih primeraka somova, najveći upecani je težio 53 kilograma. Dozvoljeno je pecanje na plovak, varalicu i dubinska metoda. Jezero je cele godine , tojest dok ga led ne okuje, otvoreno je kako za rekreativno pecanje, tako i za popularna šarandžijska druženja gde se traži mesto više, s tim da se ona organizuju svake godine jedanput mesečno u periodu od aprila do oktobra. Voda je čuvena i po
Štukijadama. U zadnje dve godine Peskara je bila domaćin po jednog od kola državnog šarandžijskog prvenstva.


Cena dozvole?
Šaranski revir “Peskara I” je voda izuzeta iz ribarskog područja “Tamiš” i na njoj ne važi dozvola za ovo ribarsko područje, kao ni zajednička vojvođanska dozvola, već posebna godišnja ili dnevna ribolovna dozvola DOO “RSV” namenjena isključivo za
ribolov na ovom reviru. Broj godišnjih dozvola je limitiran. Dnevna dozvola, koja traje 24h staje 800 dinara dok je cena godišnje dozvole 3800 dinara (limitiran broj). Šaranski revir “Peskara I” je voda pod posebnim režimom ribolova i strogo je zabranjeno odnošenje šarana, linjaka, smudja, kao i amura težeg od 8 kg. Dozvoljeno je odnošenje jedne plemenite ribe: štuke, soma ili jednog amura lakšeg od 8kg, po jednom ribolovu, bez nadoknade, uz obavezno prijavljivanje zadržane ribe čuvaru pre napuštanja jezera.


Dodatna ponuda?

Pri obale jezera je kafana, do njega je još veće peščano jezero „Didula” na kom je i uredjena plaža sa sadržajima. Pošto se revir nalazi baš na rubu, ali još uvek u Zrenjaninu posetiocima su dostupni svi sadržaji grada na Begeju, koji je vekovima poznat po svojoj gostoljubivosti, lovačkoj i ribolovačkoj tradiciji i dobrom jelu.

Ištvan Kazi

izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   Pon 3 Okt - 14:13

Vojvođanska oaza

Na pola puta od Novog Sada do Bačke Palanke ne treba samo pročitati tablu koja putnika obaveštava da prolazi pored mesta Gložan.

Naprotiv, u njega treba skrenuti, voziti kroz samo mesto i pratiti putokaze sa natpisom ribolovačko jezero. Nikako nećete zažaliti što ste to uradili jer tako nešto sigurno niste očekivali da ćete videti u ovom simpatičnom mestu. Ono što je stevan pandurov napravio na 6,5 ha površine san je svakog zaljubljenika u ribolov.


Otkud jezero

Posle petnaest godina traženja Stevanu se najzad posrećilo. Sasvim slučajno, pre pet godina dok je sa prijateljem lovio, pričao mu je kako već duže vreme traži da kupi lokaciju za sportski ribolov. Uvidevši šta Stevan želi, prijatelj ga je doveo na ovu lokaciju koja je tada bila prašuma u kojoj su ljudi polako već počeli da odlažu smeće praveći divlju deponiju. Opština, mesna zajednica i Stevan Pandurov pronašli su zajednički jezik i putem licitacije zemljište je dobilo vlasnika. Bila su potrebna dva meseca teškog rada i krčenja ove depresije da se sve dovede u red. Danas ovaj mali raj čine dva veća i dva manja jezerceta, ukupne površine četiri hektara pod vodom, od kojih jedno zimovnik, a drugo, puno meleza, namenjeno najmlađima, koji čine
prve pecaroške korake. Jezerca se napajaju vodom iz bunara dubine 40 metara.

Šta nudi glavno jezero?


Dužina ovog jezera je 190 metara sa obe strane ima po 14 pozicija za pecanje dubinskom metodom, ukupno 28. Celom dužinom pregrađeno je napola, tako da je dužina zabacivanja limitirana na 80 metara, što upućuje na korišćenje adekvatne opreme za ribolov. Pregrada je vidljivo numerisana i označava širinu dozvoljenog ribolova za svako pecaroško mesto, oko deset metara. Dubina je skoro svuda ista i kreće se od 2 do 2,3 metra. Dno je tvrdo, čisto i nabijeno. Obale su prošarane
crvenom vrbom i trskom. Sa obe kraće strane jezera postoje pregrađena mesta za ribolov sistemom na plovak. Oko jezera postoji osvetljenje i elektro priključci koji olakšavaju dozvoljeni ribolov noću. Posetiocima su na raspolaganju tri trokrevetna bungalova i parking mesta za kamp kućice opremljena strujom i vodom, što su uslovi kojima retko koji komercijalni revir može da se pohvali. Dozvoljen je ribolov na tri štapa sa po jednom udicom. Samo za šarana preko pet kilograma važi pravilo
„uhvati i pusti”. Šaran do pet kilograma i sav ostali ulov, bez obzira na težinu, mogu se otkupiti po 20 odsto nižoj ceni od one koja je u ribarnici. Pozicije na kojima ste se odlučili pecati možete hraniti prirodnom hranom i nekoliko dana ranije, dok je praškasta hrana zabranjena.

Prateći sadržaj


Pecaroši imaju svoje zadovoljstvo, a zašto ga ne bi imale i njihove porodice. Oovde se nudi kompletan program u vojvođanskom ambijentu. Pored pecanja, tu su i tereni za male i velike sportove, lipova šuma prošarana sibirskim brestom sa stazama za šetnju, obezbeđen parking prostor, prostor za kampovanje i klub sa bogatom i pristupačnom ponudom specijaliteta od ribe. Ako želite da ulovljenu ribu pripremite
sami, možete dobiti sve – od začina, kotlića, drva pa sve do dobronamernih i stručnih saveta ljubaznih ljudi. Uživanje u krugu porodice i prijatelja u ovoj pravoj oazi upotpunjuje mogućnost smeštaja ako želite da produžite boravak. Na kraju vojvođansku oazu svakako treba posetiti, pecati, pecati, pecati i uživati.

Bleny

Kako do tamo?


„Vojvođanska oaza” nalazi se u Bačkoj, u selu Gložanu (opština Bački Petrovac), na pola sata vožnje od Novog Sada prema Bačkoj Palanci. Put kroz Gložan je asfaltni, dobro obeležen, sa jasnim uputstvima kako stići do „oaze”.

Šta se i kako peca?


Šaran i amur su glavne ribe jezera, ali ima dosta i soma, štuke, smuđa, babuške, zimskog manića i linjaka. Na primer, ovde je više puta upecan šaran preko 22 kilograma i primerci linjaka oko 3,5 kg težine. To i nije neko veliko čudo ako znamo da je riblji fond „težak“ 7,5 tona od čega je 5,5 tona isključivo šaran. Obavezan deo pribora mora biti podloška za prihvat ulovljene ribe. Za šarana preko pet kilograma važi pravilo „uhvati i pusti”.

Dodatna ponuda?


U turističko-rekreativnom kompleksu s jezerima za sportski ribolov „Vojvođanska oaza” nalaze se restoran, dva lokala sa natkrivenim baštama, a veća može da primi i 150 gostiju. Tu su i tereni za razne sportove, parkić, kamp, prodavnica za sitni
ribolovački pribor.

Cene?


Dnevna dozvola košta 600 dinara, poludnevna 400, a dozvola za 24 sata pecanja 1.000 dinara. Za grupe veće od pet članova dobija se popust 10 odsto. Ulovljena riba van propisane mere može se otkupiti po vrlo povoljnoj ceni


izvor:revirisrbije
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sportski Ribolov   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sportski Ribolov
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sportski Ribolov
» Sportski svetski rekordi
» Ribolov na fotkama
» Sportski gifovi
» Najbolji sportski filmovi
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Sport :: Ostali sportovi :: Sportski ribolov-