Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiLatest imagesRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Vogue – Istorija modne biblije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35951

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Vogue – Istorija modne biblije Empty
PočaljiNaslov: Vogue – Istorija modne biblije   Vogue – Istorija modne biblije Sat610Pet 31 Maj - 15:39

Sve je počelo jednog septembra, davne 1892. godine, u Americi.  Artur Tarner osnovao je nedeljnik Vogue kao dostojanstven autentični časopis društva, mode i ceremonijalne strane života. Vremenom, moda – kako za muškarce tako i za žene – trebalo je da zauzme sve više prostora u ovom časopisu. Artuer nije ni sanjao da je tvorac istorijskog modnog časopisa koji će decenijama biti modna vodilja milionima žena.
Vogue, najuticajniji svetski časopis o modi i stilu, ili modna Biblija ima istoriju od 126 godina i više od 11 miliona štampanih primeraka!
Biti u Vogue je posebno. To znači nešto. To je priznatost.
Ana Vintur

Nastanak Vogue – 10 centi, dvonedeljno izdanje

Prvo izdanje izašlo je 17. decembra sa cenom od 10 centi. Od samog početka magazin je bio namenjen višoj klasi društva, posebno džentlmenima, baveći se njihovim navikama, životima, prateći društvene skupove i aktivnosti na koje su išli, izveštavajući o tome šta su nosili, jeli, obukli…







Vogue je specifičan svet. Ili si Vogue, ili nisi.

Carine Roitfeld

Kada je Tarner umro 1909. godine, izdavač Kord Montrose Nast, po čijem imenu kuća koja objavljuje ovaj časopis danas nosi naziv, ubrzao je razvoj tog lista, koji je u prvi mah objavljivan kao dvonedeljno izdanje, a zahvaljujući njemu ubrzo se pojavio i van granica SAD. Časopis sada posvećuje podjednako pažnju i muškarcima i ženama, i ima poseban odeljak posvećen venčanjima.

Prvi uspeh doživljava u Velikoj Britaniji 1916. godine, zatim u Španiji, Italiji i Francuskoj. Žene širom sveta prvi put su se susrele sa modnim časopisom koji se istovremeno bavi i modom i važnim događajima u svetu.

Godine 1932. Vogue objavljuje prvu fotografiju za naslovnu stranu. Fotografiju je snimio fotograf  Edvard Steichen i prikazao plivačicu koja drži loptu u vazduhu. Sve do 1930.godine naslovnice Vogue bile su ilustracije. Upravo je Kord Nast zaslužan za oblik i izgled časopisa kakav je i danas. Do svoje smrti 1942. učinio ga je svetski poznatim!

Šezdesetih godina prošlog veka, na čelu sa glavnom i odgovornom urednicom Dianom Vreeland, Voguepočinje ozbiljnije da se bavi opštim dešavanjima u svetu, otvoreno pričajući o seksualnosti, političkim dešavanjima, poznatim ličnostima iz sveta kulture kao što je Endi Vorhol i stavljajući akcenat na savremenu modu i umetnost.

Čitaoce upoznaju sa budućim najpoznatijim modelima kao što su  Suzy Parker, Twiggy, Jean Shrimpton, Lauren Hutton, Veruschka, Marisa Berenson, Penelope Tree …

Godine 1973. Vogue počinje sa mesečnim izdavanjem. Pod glavnom i odgovornom urednicom Grace Mirabella , časopis je prošao obimne uređivačke i stilske promene kako bi odgovorio na promene u životnom stilu svoje ciljne publike. Mirabella navodi da je izabrana da promeni Vogue jer žene nisu zainteresovane za čitanje ili kupovinu odeće koja nije imala smisla u njihovom menjanju života.

Bila je izabrana da redizajnira magazin koji će da privlači slobodnu, radnu ženu sedamdesetih godina. Ona je promenila časopis tako što je dodala tekst sa intervjuima, pokrivanjem umetnosti i ozbiljnim dielovima o zdravlju.







Ana Vintur i Anna Dello Russo – modna revolucija dve Ane

Želim da Vogue bude pametan, oštar i seksi! Ne zanima me super bogata klasa. Želim da naši čitaoci budu energične, samostalne žene sa svojim novcem i širokim interesovanjem. To je nova vrsta žena! Zainteresovana i za posao i novac.

Ana Vintur

Jedna od najuspešnijih žena na svetu danas je urednica američkog izdanja magazina Vogue – Ana Vintur. Ana je rođena 1949. godine, a na čelu ovog magazina je od 1988. godine. Prepoznatljiva je po svojoj bob frizuri koju nije promenila od kada se pojavila na modnoj sceni, a ona je kriva i za nošenje naočara za sunce u zatvorenom prostoru.

U julu 1988. godine, Vogue počinje da gubi modnu bitku sa svojim konkurentom – časopisom Elle. Za glavnu urednicu imenovana je Ana Vintur. Ona je pokušala da revitalizuje brend tako što ga je učinila mlađim i pristupačnijim, usmerila je fokus na nove i pristupačne pojmove mode za širu publiku. Njen uticaj je omogućio magazinu da zadrži visoku cirkulaciju, dok je osoblje otkrilo nove trendove koje bi šira publika mogla priuštiti.

Promene su došle u velikom stilu! Na naslovnici časopisa našla se izraelska manekenka Michaela Bercu noseći Christian Lacroix jaknu i kačket, odlazeći iz tendencije svojih prethodnika da portretiraju samo žensko lice. Prema New York Times-u, ovo je dalo veću važnost i njenoj odeći i njenom telu.

Kao što je modna urednica Grace Coddington napisala u svojim memoarima, naslovnica je podržala demokratski novi visoki / niski stav prema oblačenju, dodala je neku mladalačku, ali sofisticiranu racionalnost. Tokom svoje vladavine u Vogue, Vintur je rila svoje ciljeve da revitalizuje časopis i uspeva proizvesti nekoliko vrlo velikih izdanja časopisa. Zapravo, izdanje iz 2012. godine, sa 916 stranica, revolucionarno je za mesečni časopis.







Ana Vintur sada je glavna urednica američkog Vogua. Važi za jednu od najuticajnijih ličnosti u modi, prevazilažeći čak i modne dizajnere. Ona postavlja i diktira modne trendove i u Njujorku važi za nezvaničnu gradonačelnicu. Pod njenim uticajem i uz njenu podršku dostižu vrhunac popularnosti Džon Galiano (za Christian Dior) i Michael Kors.

Podržava mlade dizajnere i Aids projekte i pored svega je kurator Metropolitan Muzeja u Njujorku. Bila je inspiracija Laurena Wajsenberga za film Đavo nosi Pradu. Karakteriše je njen perfekcionizam, oštrina, fokusiranost na cilj i savršen osećaj za modu i stil.

Odlikovana je titulom dame od strane kraljice Elizabete za doprinos modi i novinarstvu.

Moda je deklaracija slobode. Moda ne toleriše rutinu. Moraš biti nepredvidiv da bi mogao da iznenadiš!

Anna Dello Russo

Jos jedna dama koja je postala sinonim moderne žene, jeste deo kreativnog tipa japanskog Vogue – Anna Dello Russo! Rođena je 1962.bgodine u Italiji. Od malih nogu gaji veliku ljubav prema modi i modnom izrazu. Završivši književnost i istoriju umetnosti prvi posao dobija u časopisu Donna. Vihor života ubrzo je dovodi u italijanski Vogue!

Danas se smatra jednom od najstilizovanijih žena sveta. Poznata je po svom avangardnom stilu, smelom modnom izrazu i velikoj hrabrosti da u ovom svetu sličnosti, bude nešto drugačije!

Anna Dello Ruso je jedna od onih žena koja pomera granice mode i smelo stvara nove horizonte! Poznata je kao strastveni kolekcionar dizajnerske odeće, nakita, cipela. Njena kolekcija broji više od 4000 pari obuće, od kojih su mnogi unikatni.

Svoju skupocenu kolekciju garderobe drži u posebnoj prostoriji na preciznih 15 stepeni i svaki komad je označen i uvijen. Apeluje na mlade devojke da eksperimentišu sa modom, budu hrabre, drugačije, da se ne plaše boja, ludih šešira i velikog nakita!

Legendarne naslovnice


Svi žele da budu na naslovnici Vogue-a!

Ciara Ferraghni

Vogue je časopis sa izdatih više od 11 miliona godišnjih primeraka širom sveta i više od milion online poseta mesečno. Ovaj časopis ima i svoje standarde što se tiče kvaliteta štampe, papira, čak i samog sadržaja, što samim tim iziskuje velika finansijska ulaganja, te uglavnom iz tih razloga nijedna zemlja u našem regionu nema svoje izdanje modne biblije.

Upravo je Vogue bio prekretnica za uspeh mnogih svetski poznatih dizajnera, modela, umetnika. Pojavljivanje u ovom časopisu postalo je potvrda uspeha i priznanja.

Tokom 120 godina za magazin Vogue slikale su se mnoge poznate žene, kao što su Anđelina Džoli, Skarlet Johanson, Mišel Obama, Sara Džesika Parker, Marion Kotijar, Tina Fej, kao i neke od najpoznatijih svjetskih modela Adrijana Lima, Žizel Budšen, Sindi Kraford, Naomi Kembel, Klaudija Šifer…

Na naslovnoj stranici našlo se svega pet muškaraca – Ričard Gir sa Sindi Kraford, Džordž Kluni sa Žizel Budšen, sa kojom se fotografisao i Lebron Džejms, potom Rajan Lohti sa Houp Solo i Serenom Vilijams.

Vogue je takođe bio jedan od prvih časopisa koji je objavio da ne želi da radi sa premršavim i premladim  modelima (mlađim od 16 godina). Devetnaest urednika iz celog sveta ,složilo se da objavljuju fotografije manekenki koje izgledaju zdravo, apelujući na borbu protiv anoreksije i bulimije, kao vrlo česte pojave u svetu manekenstva.

Septembra 2012. godine izašlo je posebno izdanje Vogue sa neverovatnih 916 stranica i važi za najveće izdanje! Na naslovnici se nalazila Lady Gaga. Debljina časopisa bila je deblja od inča! Tradicija je da septembarska izdanja uvek budu najobimnija jer dolazi uoči letnjih pret-a-porte revija u Njujorku, Milanu i Parizu. Vogue mesečno izlazi u 19 zemalja širom sveta!

Mnoge naslovne strane Vogua krasili su i psi, uz svetska lica manekenstva. Prva urednica časopisa Josephine Redding (1892-1900) bila je poznata po svojoj ljubavi prema životinjama i vrlo često ih stavljala na naslovne strane.

Vogue je poznat kao časopis koji spaja svet mode i sporta. Na naslovnicama našlo se 6 profesionalnih sportista.  Izdanje iz 2001. godine krasila je, po prvi put, olimpijska učesnica Marion Jones dok je jedina profesionalna sportiskinja koja je dva puta bila na naslovnoj strani teniserka Serena Williams.

Stavljajući profesionalne sportiste na naslovne strane, Vogue šalje poruku o lepoti različitosti tela, sportskoj estetici, razbijajući predrasude o ženskom atletskom telu.

Da je Vogue pokrovitelj umetnosti, pokazala je i činjenica da su tri naslovne strane dizajnirane od strane Salvadora Dalija, Giorgio de Chirica i Marie Laurencin.

Vogue je oduvek bio fasciniran kraljevskim dama i parovima! Časopis je osnovan u vreme kada su se bogate američke naslednice dolar princeze masovno udavale za strane pripadnike kraljevskih porodica. Časopis davao uvid u ekstravagantna venčanja, izveštavajući o izgledu princeza i gostiju.

Godine 1971. princeza Grace Kelly proglašena je najfografisaniom ženom na svetu, dok je 1993. godine njeno mesto zauzela princeza Dajana.



Jedna od najpoznatijih naslovnih strana bila je iz 2004. nazvana Prisli žene, na kojoj su se našle tri generacije – Prisila Prisli, njena ćerka Lisa Meri, i unuka Rajli.





Kultiviši se
Nazad na vrh Ići dole
 
Vogue – Istorija modne biblije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Modne ilustracije
» Modne revije
» Blam - Modni promašaji
» Modne zapovesti Ane Vintur
» Istorija Beograda
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Moda, Lifestyle :: Moda-