Energetska psihologija


Energetska psihologija je nova grana psihologije, psihologija odnosa telo-um ali na mnogo dubljem nivou od bilo koje poznate grane psihoterapije koja uključuje i telo, kao što je npr. telesna psihoterapija. Zasniva se na kvantnoj fizici a ne na Njutnovoj (što znači da možemo da radimo na daljinu).

Podrazumeva razgovor, uvid, uživljavanje u traumatsko sećanje ili uživljavanje u bilo šta što želimo da postignemo. Svojim znanjem govorimo klijentu da se uživi i oseti tu emociju. Dakle, odredjenim mislima, prisećanjem ili anticipacijom,  proizvodimo odredjenu emociju- koja je uvek i zapamćena reakcija u telu. Ali to je zapravo zapamćeno energetsko polje u telu koje je inače dakle u disfunkciji.

Ideja energetske psihologije nije da se bavimo tim sećanjima već popravljanjem tog ,,pokvarenog” energetskog matriksa kome energetski psiholog zapravo pristupa. Pristupamo energetskom matriksu koji je u disfunkciji. A to su meridijani, čakre, biopolje ili aura. Relativno brza tehnika jer radi na dubljem nivou i što ulazimo dublje, promena je brža.

Suština energetske psihologije je da psihološki problemi i druge vrste sledstvenih zdravstvenih problema, nastaju kao manifestacija poremećaja u ljudskom energetskom matriksu. Koristi se za otklanjanje psiholoških i emocionalnih poremećaja, hroničnih i akutnih bolova i bolesti. Kako su uzroci svih ovih poremećaja u blokadi u energetskoj anatomiji čoveka tako se ove blokade manifestuju  neurološki, biohemijski, kognitivno i bihevioralno.

Psihološki problemi se mnogo brže otklanjaju ako im pridjemo u energetskoj anatomiji gde je poremećaj nastao nego ako kopamo po istoriji nastanka-što je bilo karakteristično npr za Frojdovu psihoanalizu. Promenom energetske strukture u kojoj je uzrok problema mi kreiramo novu svest i nov način sagledavanja i reagovanja i telesnog i emotivnog. Zapravo negativnog reagovanja više nema, mi počinjemo da kreiramo sopstveni život.

Postoji inteligencija tela koja najbolje zna šta je za njega dobro. Naš najinteligentniji deo je telo i ono nam šalje signale kada god nešto nije u redu sa načinom na koji mislimo, osećamo i živimo. Jer kako mislimo tako i osećamo, u telu. Energetska psihologija nas uči da mislimo iz tela, da mislimo, govorimo i ponašamo se ne iz grča, nego iz udobnosti našeg tela. I ne um da diktira naše osećaje u telu i osećanja, nego telo da diktira naše misli. Komunikacija uma i tela na ovaj način  je osnova energetske psihologije.

Ali tek kada iscelimo tu našu energetsku anatomiju u telu mi možemo početi da osećamo udobnost u njemu i iz te pozicije oblikovati sve ostalo.

Čitav kod energetske psihologije je izmena uverenja, navika, na nivou balansiranja uma kroz telo. Emocije i sve izmedju se samo podesi. Ovo izmedju zauzme funkciju koja mu je potrebna, ali je bitno balansirati dva kraja, um i telo, tako da telo balansira naš um, a ne obrnuto. Tako da mi govorimo, mislimo i delamo u skladu sa našim telom i udobnošću koju osećamo u njemu. To je cilj energetske psihologije, izmena navika i uverenja. To je tkanje novih uverenja. To je budjenje. Menjanje uverenja i življenje u skladu sa svojom istinom, a ne sa sećanjima. Budjenje iz življenja po inerciji zapamćenoj u umu, iako nam to donosi bolest u telu, i samim tim-oživljavanje vlastitog života.

Jer mi najčešće nismo ono što mislimo da jesmo. Mi samo mislimo, po nekim sećanjima. Po onome kako su nas naučili. Ali to najčešće nije dobro za naše telo jer to kako su nas učili najčešće nismo mi. Zato idemo obrnuto jer je telo najinteligentniji deo nas i ono zna šta smo mi zapravo i šta je najbolje za nas.

Čovek misli na osnovu uverenja nastalih iz srčanog energetskog centra gde su su nakupljene sve nasledjene emocije u vezi sećanja koja su nas povredila ili bila traumatična za nas. Znači da su drugi ljudi na koje emotivno reagujemo uvek deo našeg tela, ono što nas muči kod drugih ljudi je zapravo naš nerešen emotivni problem i nešto što je nasledjena traumatična emocija.U našem telu je  nasledjeno polje emocija koje je definisalo naš karakter-verovanja, pravila, ego. Apsurdno, ali čovek kada reaguje, reaguje sam protiv sebe, tj njegov um reaguje protiv tela po nasledjenom kodu. Taj kod boji nas potpuno. Glavno na čemu radimo je telo. Mentalnost je osobina ljudi, ali pravi život je preko tela. Mentalnost treba da nastane iz udobnosti u našem telu, a ne obrnuto.

Energetski matriks čine  energetski centri, energetski tokovi-meridijani i biopolje ili aura.

Sve tehnike u okviru energetske psihologije rade sa ova tri dela našeg energetskog tela.

Upravo ove tri stvari predstavljaju „sveto trojstvo“ energetske psihologije, ono na čemu radimo, ono gde se promene dešavaju. Kako bi mogli da koristimo tehnike koje ova oblast nudi zato što su brze, a ujedno rade na dubljem nivou.

Tehnike energetske psihologije menjaju naše neuronske puteve i za to je potrebno 28 dana, da bi nešto postalo nova navika. Navika postaje naša nova sudbina. Kada je nešto na tom nivou onda je to novo znanje i novi život. Zato se nešto radi 28 dana – da bi potpuno potonulo u podsvesni deo i reprogramiralo naše navike.

Kako se postiže promena putem tehnika energetske psihologije?

Balansiranje energetskog  matriksa se dešava putem:

*balansiranja energetskih centara putem: korišćenjem esencija (Bahove cvetne esencije i esencije za energetska centre), energetskih vežbi i vežbi tehnologije svesti.
*balansiranja energetskih tokova pomoću meridijanske terapije: tzv, ,,tapkanje” odredjenih meridijana tj energetskih tokova zaduženih upravo za problematiku sa kojom se susrećemo.

Korišćenje bilo kojih od ovih tehnika predstavlja izbor i preporuku terapeuta u zavisnosti od izazova sa kojim se susrećemo i akutnosti problema.

A SADA JOŠ MALO DETALJNIJE…

Zašto telo i um? Mi smo navikli na um, da prosudjuje, misli, da nas vodi. Navikli smo i učili su nas da budemo ,,racionalni”. Medjutim u tome nije istina, tu nije naša istina. U umu je naš svesni deo koji misli da sve zna.

A Telo je centar našeg nesvesnog. Telo je centar naših uverenja, obrazaca ponašanja, koja su uvek nesvesna. Da je život težak, da ćemo biti kažnjeni ako se ne ponašamo kako se od nas očekuje, da smo krivi, itd. Baš u telu kao  nesvesnom delu zatrpana su sva naša traumatična sećanja, sve ono što ne smemo nikako, sve ono što smo potisnuli a što je naša autentična priroda. Mi živimo po navikama jer se plašimo da osvestimo svoje nesvesno, plašimo se da izadjemo iz šablona.

To se ispoljava grčevima i najrazličitijim simptomima, do bolesti fizičkog tela. Sve ono spolja na šta mi ,,reagujemo” nekom ,,negativnom” emocijom je upravo ogledalo onoga što smo potisnuli u nesvesno a što je zapamćeno u energetskom matriksu tela.

Kada izadjemo iz moda emotivnog reagovanja, počinjemo da kreiramo,a do tada smo živeli po inerciji, po sećanjima potpuno nesvesni svog nesvesnog koje je samo privlačilo dogadjaje i ljude u nas život, a sve u svrhu našeg razvoja.

Reći ćete? Pa zar ja treba da budem bez emocija?

Činjenica koju retko ko zna i koja je dostižna –  da je naše prirodno stanje stanje OSEĆAJ mira, prihvatanja i zahvalnosti za sve što nam se dešava. Tek kada dostignemo taj osećaj prihvatanja mi iza toga možemo pričati o emocijama. Do tada reagujemo iz pozicije sećanja. Naše emocije označene kao negativne, ako su dugotrajne i ponavljajuće, su uvek alarm da nismo nešto prihvatili spolja. A svako opiranje nečemu spolja je u stvari opiranje nečemu što je naše, a što nismo prihvatili. I što je duboko nesvesno zatrpano u energetskom matriksu tela koje je u disfunkciji. Dugotrajna tuga, bes, strah, nisu naša istina, naše prirodno stanje. Ukoliko nisu izazvana nekom zaista objektivnom situacijom, i ukoliko nas brzo ne napuste, ove emocije su uvek odraz nekih naših duboko potisnutih sećanja koja projektujemo na svet oko sebe. A telo uvek reaguje. Napetošću, grčem, osećajem da smo pritisnuti, trnjenjem, treperenjem, knedlom u grlu, lupanjem srca, glavoboljom, i najrazličitijim simptomima koje svi svakodnevno imamo. Ovi fizički simptomi u dugotrajnom, dovode da stalnog lučenja hormona adrenalina koji dovodi do hroničnog oštećenja tkiva i hroničnih bolesti. To je na fizičkom nivou ta osa hipotalamus, limbički sistem-hipofiza-endokrine žlezde, hormoni.

To je na fizičkom nivou veza Um-Telo.

Time se bavi i klasična psihoterapija, npr. telesna psihoterapija koja se bavi upravo fizičkim simptomima naših konflikata.

Ali ono što se zaboravlja je da postoji još jedan nivo u telu sem fizičkog i mentalnog, a to je duboki energetski nivo.

Potpunog isceljenja zaista nema dok se ne regulišu stvari na ovom nivou. U tome se klasična psihoterapija razlikuje od ove vrste terapije.

Svako isceljenje treba da nastupi na tri nivoa: mentalnom-misli, uverenja; fizičkom-reakcija u telu, grč, trnjenje, napetost, itd; i energetskom, emotivnom-najdublji deo koji zauvek pamti traumatične konflikte.

Jedino energetska psihologija zapravo donosi isceljenje na sva tri nivoa.

U klasičnoj, bilo kojoj vrsti psihoterapije, osoba se mentalno i emotivno priseća traumatičnih dogadjaja, njen cilj je promena je na saznajnom, svesnom nivou, na nivou percepcije i razumevanja odredjenog dogadjaja, njegovog novog sagledavanja, razumevanja i sledstvenog drugačijeg reagovanja. Da, mi smo promenili stvari na mentalnom nivou i nadalje idemo tako kroz život, ali je situacija, tj emocija koja je prati ostala utisnuta kao duboki kod na energetskom nivou. To znači da će situacija koja nas i najmanje asocira na naše traumatično sećanje, iako smo ga preobratili i shvatili i obradili na mentalnom nivou, dovesti do reakcije..straha, anksioznosti, panike i u dugotrajnom trajnog poremećaja koji nam ometa sretan i harmoničan život. Postavlja se pitanje na koji način i kojom tehnikom mi isceljujemo problematiku na najdubljem nivou koji smo zaboravili da postoji. I koji  je doveo do energetskog disbalansa i gde ćemo se nanovo grčiti kada god nas nešto asocira na datu situaciju.

Na telesnom nivou samim tim promena takodje neće isceljena do kraja  jer nije nastupila promena na energetskom  nivou. Dakle klasičnom psihoterapijom, nama je sve jasno zašto i kako i zbog čega reagujemo odredjenom emocijom ili zbog čega smo došli u neko stanje koje nas ometa. I naučili smo kako treba drugačije, ali trauma ili sećanje nije raščišćena  na energetskom nivou kao blokada. I mi smo zaglavljeni u tome uprkos svemu što smo saznali i znamo i uprkos takvom radu na sebi.

Promenom misli i ponašanja mi ćemo napraviti neki pomak ali reakcija će i dalje ostati u telu jer je telo kroz svoj energetski matriks zapamtilo to sećanje. Kao kada smo ukočeni i odemo na masažu-ona nas opušta i leči, ali ne leči stvarni uzrok naše zgrčenosti i bola koji je uvek na tom nivou.

Energetska Psihologija se vodi premisom da iz problematike treba da napredujemo, evoluiramo i bivamo osvetljeni i prosvetljeni, a svakako vrlo funkcionalni u životu.

Karakteristike preparata



   Osamdesetogodšsnja upotreba ovih preparata širom sveta, daje nam ogromno kliničko iskustvo, na osnovu koga sa sigurnošću tvrdimo sledeće o  Bahovim kapima:

•    Nemaju kontraindikacija, mogu da ga koriste čak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo stari ili bolešću vrlo iscrpljeni ljudi.
•    Efikasni su za otklanjanje emotivne i fizičke patnje.
•    Jednako su efikasni za lečenje i negovanje svih životinja (veterinarstvo) kao i biljaka (botanika).
•    Efikasni za sticanje karakteristika koje poboljšavaju kvalitet naše svakodnevnice (tolerancija, koncentracija. . .).
•    Nema uzgrednih neželjenih dejstava.
•    Njihova primena ne isključuje upotrebu druge vrste preparata.
•    Preparat ne može da se predozira.
•    Nenasilna primena leka. Preparat nakapamo ispod jezika, ili utrljavamo iza uva (bebe, onesvešćeni ljudi),  nakapljemo na dlan (bebe), u cašu vode, u sok, vruću supu ili kafu. . .
•    Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi one delovale, jer su kapi efikasne i kada se primene na čoveka koji je u nesvesnom stanju, efikasne su kada ih dajemo bebama, životinjama ali i kada ih damo biljkama. Svi ovi korisnici nemaju nikakav prethodni stav o leku.
•    Nisu osetljivi na spoljne uticaje (zračenja, mobilne telefone, mirise, svetlost, rendgenske aparate na aerodromima . . . ) pa je čuvanje jednostavno.
Broj preparata u flasici

Broj preparata u upotrebnoj flasici može biti različit jer stavljamo onoliko preparata koliko je potrebno da pokrijemo sve vidljive aspekte trenutnog stanja pacijenta. Može biti samo jedan ili maksimalno sedam različitih preparata.