Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 James Baldwin

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: James Baldwin   Sre 28 Sep - 18:42

James Baldwin




James Arthur Baldwin (2. koovoz, 1924. - 30. studeni, 1987.) bio je afro-američki pisac, pejsnik, esejista, dramaturg, najpoznatiji po svom romanu Go Tell It on the Mountain. Većina njegovih radova obrađuje teme rasizma i seksualnosti u američkom društvu sredinom 20. stoljeća. Njegovi romani su poznati po osobnom pristupu istraživanja identiteta, kao i zbog načina na koji ispituje kompleksne socijalne i psihološke pritiske vezane za činjenicu da je netko crnac i gej u vrijeme prije nego se moglo pretpostaviti socijalna, kulturna i politička jednakost ovih grupa.




Biografija Baldwin je rođen 1924. godine kao prvo dijete majke, koja će imati devetoro djece. Nije nikada upoznao svog biološkog oca, ali je svog očuha Davida Baldwina poznavao kao jedinu očinsku figuru. David je bio surov prema porodici i nije podržavao Jamesove interese za književnost. Sa 14 godina James je postao propovednik u Pentakostalnoj crkvi u Harlemu. Po završetku srednje škole u Bronxu preselio se u Greenwich Village. Ranih 1940-ih svoje interese je premjestio sa vjere ne književnost. Najveću podršku dobivao je od svog idola Richarda Wrighta kojeg je smatrao „najvećim crnim piscem na svijetu“. Njih dvojica su postali prijatelji i Wright mu je pomogao dobiti nagradu Eugene F. Saxon. Baldwin je svoju kolekciju eseja nazvao Notes of a Native Son , kao jasnu referencu na Wrightov roman Native Son. Međutim, u eseju iz 1949. godine, Everybody’s Protest Novel Baldwin je napisao da Wrightov Native Son, kao i Stoweov Uncle Tom’s Cabin nemaju uvjerljive likove i psihološku kompleksnost.



Ovo je pokvarilo

prijateljstvo dva pisca. Mađutim, kasnije u intervjuu za New York Times Baldwin je rekao da nije prestao da obožava Wrighta: „Poznavao sam Richarda i volio sam ga. Nisam ga napadao; pokušavao sam razjasniti nešto sebi.“

Afro-američki slikar Beauford Delaney je, također, imao veliki uticaj na Baldwina. U The Price of the Ticket iz 1985. Baldwin piše da je Delaney bio za njega prvi živi dokaz da crnac može biti umjetnik. Divio se njegovoj hrabrosti, integritetu, strasti: „Vidio sam ga potresenog mnogo puta i doživio sam da ga vidim slomljenog, ali nikada nisam video da se klanja.“

Kao i mnogi drugi američki pisci i spisateljice tog doba, Baldwin se preselio u Francusku 1948. na duže vrijeme. Bio je u Parizu, gde su se takođe nalazili i Ernest Hemingway, Gertrude Stein, F. Scott Fitzgerald, Richard Wright i mnogi drugi. Kada se vratio u Ameriku aktivno se uključio u Pokret za ljudska prava. Učestvovao je 1963. godine u Maršu na Washington sa Martinom Lutherom Kingom.

Godine 1962. Baldwin je dobio nagradu George Polk za reportažu u New York Timesu.

Godine 1987. Baldwin umire od raka. Sahranjen je na Ferncliff Cemetery and Mausoleum u Greenburghu.

Poštanska marka sa njegovim likom tiskana je 2005. godine.






izvor:gay-u-obitelj
Nazad na vrh Ići dole
lunja-lica

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 82

Učlanjen : 28.06.2013


PočaljiNaslov: Re: James Baldwin   Pon 1 Jul - 22:42

Baldwin je bio jedan od najznačajnijih, i jedan od najneshvaćenijih pisaca svoje generacije. Već u jednom od prvih svojih eseja "The Preservation of Innocence," koji se pojavio u časopisu Zero 1949, pomno razrađuje neobično kompleksno poimanje identiteta, čime se bavi i kasnije u književnim delima, poimanje koje je zbunjivalo mnoge čitaoce, uključujući i one koji su izuzetno poštovali njegov rad. U ovom eseju koji se bavi preispitivanjem homofobije američkog društva, Baldwin se energično protivi onome za šta je verovao da je jednodimenzionalna predstava homoseksualaca u američkoj književnosti, tvrdeći, pomalo kontraverzno, da je ''nemoguće napisati dobar roman o Jevreju, plemiću ili homoseksualcu, jer ljudi jednostavno odbijaju da funkcionišu na tako sveden i jednostran način'' (str.22). Prema Baldwinu, kategorije identiteta kao što su rasa, klasa, i seksualnost, ne mogu biti shvaćene nezavisno jedna od druge, već bi trebalo da budu analizirane u odnosu na ostale tačke preseka njihove međusobne zavisnosti i razlika. Tako, homoseksualci nikada nisu bili samo homoseksualci. Takođe su pripadali i određenoj rasi, klasi, bili su određenog roda, odnosno imali su kombinacije identiteta koje su pisci gej i lezbejske književnosti imali tendenciju da previde u svojim pokušajima da prikažu težak položaj homoseksualaca. Koristeći kontraste, Baldwin je pokušao da prikaže kako pojedinci osujećeni jednim parom predrasuda (npr. homofobijom i klasnim razlikama) mogu biti osnaženi drugim (npr. rasizmom i seksizmom). Upravo iz ovog razloga je njegov rad predstavljao izazov posleratnom trendu organizacije identiteta koji se zasnivao na binarnim suprotnostima belo/crno, muško/žensko, strejt/gej.
Ono što je još više uznemiravalo mnoge čitaoce bilo je Baldwinovo poimanje seksualnosti. Za njega je seksualnost predstavljala pokretan i propustljiv teren koji se nije mogao lako ograničiti čvrstim odrednicama stabilnog identiteta. Pogotovo u njegovim romanima, identitet, želja i praksa ne prate skladno jedna drugu, već se često smenjuju. Na primer, u romanu Druga zemlja (Another Country 1962), koji se obično smatra njegovim najboljim romanom, crnac Rufus je u vezi sa belcem Ericom, ali i sa belkinjom Leonom; Eric je u vezi sa frustriranom heteroseksualnom domaćicom Cass dok čeka da mu se njegov francuski gej ljubavnik Yves pridruži u Njujorku; takođe, u vreme afere sa Cass, Eric odvodi u krevet i heteroseksualnog Vivalda, Amerikanca italijanskog porekla, koji je inače ljubavnik Rufusove sestre Ide. Drugim rečima, kako se priča razvija, tako se i seksualne komplikacije umnožavaju, nagoveštavajući da seksualnost može da razori, ili čak u potpunosti promeni identitet.

Izgleda da se koreni Baldwinovog poimanja seksualnosti nalaze u ličnom iskustvu čoveka koji je istovremeno i Afro-Amerikanac i homoseksualac, što se pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka smatralo kontradiktornim formama identiteta. Pred sam kraj života, poverio je svom biografu Rendall Kenanu, takođe gej Afro-Amerikancu, da nakon emigracije u Pariz "nisam više znao ko sam zaista, da li sam crn ili beo, muško ili žensko, da li sam zaista talentovan ili sam prevarant, da li sam zaista jak ili sam jednostavno tvrdoglav" (Kenan, str. 56). Mnogi belci i crnci su smatrali da Baldwin usled nedostatka rasnog i rodnog pripadanja praćenih kontroverzom oko njegovog seksualnog opredeljenja, nije u poziciji da autoritativno govori o iskustvima Afro-Amerikanaca, iako su mnogi mediji vršili ogroman pritisak da on to čini.

Počevši sa kontroverznim romanom Giovannijeva soba (Giovanni's Room 1955), u čijem fokusu je David, Evro-Amerikanac koji dok živi kao emigrant u Parizu pokušava da se pomiri sa sopstvenom homoseksualnošću, Baldwin stavlja akcenat na fluidnost seksualnosti, što dodatno pojačava neprijteljske reakcije kritičara, koji ga optužuju za rasipanje talenata. Kritika nije bila preterano skandalizovana homoseksualnim temama u romanu, ali su Baldwina optužili zbog napuštanja rasnih tema, koje su ipak bile centralne u njegovom prvom romanu Go Tell It on the Mountain, objavljenom 1953, autobiografskom delu u kojem do tančina razrađuje svoje odrastanje u Harlemu. Ovi komentatori su u potpunosti prevideli Baldwinovu oštru kritiku "beline" kategorije homoseksualnosti, konstruisane tokom pedesetih, datu u romanu Giovanni's Room.

Kritike su dosegle vrhunac 1962, po objavljivanju Druge zemlje, koji više od bilo kog prethodno objavljenog Baldwinovog romana istražuje višeslojnost identiteta. Prema mnogim kritičarima, akcenat ovog romana stavljen na fluidnost seksualnosti, išao je na štetu istraživanja rasnih i klasnih antagonizama koji su odredili američko društvo tog doba, te mnogi od njih nisu uspeli da shvate šta je, po Baldwinu, činilo blisku povezanost između ovih antagonizama i socijalnih konflikata ukorenjenih u seksualnosti i rodnoj pripadnosti.

Reakcija Black Power pokreta na Drugu zemlju je bila izrazito neprijateljska. Pojedini pripadnici Crnih pantera iskoristili su seksualnu politiku romana kako bi potkopali Baldwinov autoritet kao jednog od najelokventnijih i najubedljivijih američkih zagovornika rasne ravnopravnosti-autoritet koji je učvrstio po objavljivanju svog najprodavanijeg romana Fire Next Time (1963), opširnog eseja na temu rasnih relacija. Nazvali su ga "Martin Luther Queen", što je bio epitet uperen ne samo na Baldwinovu homoseksualnost, već i na ono što su smatrali nedostatkom političkog radikalizma.

Ipak, Baldwin je toliko značajan pisac upravo zbog insistiranja na istraživanju složenosti identiteta. Njegovo odbijanje da bude kategorisan isključivo kao afro-americki ili kao gej pisac, koliko god to štetilo njegovoj reputaciji, omogućilo mu je drugačiji uvid u stvaranje, ispoljavanje i funkcionisanje raznovrsnih oblika društvenih različitosti.

Iako je Baldwin ostao plodan pisac sve do smrti, stvarajući tako važna dela poput Blues for Mister Charlie (1964), If Beale Street Could Talk (1972), and The Devil Finds Work (1976), kritika je odbacila ove knjige smatrajući ih dokazom opadanja njegovih mogućnosti kao pisca, i tek od nedavno ova dela ponovo skreću na sebe pažnju kritike koju zaslužuju. Iako je Baldwin veći deo svog života proveo u Evropi, takođe je odlazio na duže periode u Njujork, i nikada se nije odrekao američkog državljanstva. Poslednje godine života proveo je u mestu Saint Paul-de-Vence na francuskoj Rivijeri, gde je i umro od raka želuca.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: James Baldwin   Sre 28 Jan - 11:22

“Amen”

No, I don’t feel death coming.
I feel death going:
having thrown up his hands,
for the moment.

I feel like I know him
better than I did.
Those arms held me,
for a while,
and, when we meet again,
there will be that secret knowledge
between us.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: James Baldwin   Ned 16 Okt - 11:51

You think your pain and your heartbreak are unprecedented in the history of the world, but then you read. It was books that taught me that the things that tormented me most were the very things that connected me with all the people who were alive, or who had ever been alive.”
― James Baldwin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: James Baldwin   Ned 16 Okt - 11:51

“Love does not begin and end the way we seem to think it does. Love is a battle, love is a war; love is a growing up.”
― James Baldwin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: James Baldwin   Ned 16 Okt - 11:52

You think your pain and your heartbreak are unprecedented in the history of the world, but then you read.”
― James Baldwin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: James Baldwin   

Nazad na vrh Ići dole
 
James Baldwin
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Fotografije James Nachtwey
» James Dean
» James Joyce
» Top 10 Najomraženijih sportista
» Automobili u filmovima
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-