Hitskin.com

Ovo je previzualizacija teme sa Hitskin.com
Instalirati temuVratiti se na listu teme




 
PrijemPrijem  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  Himna Haoss ForumaHimna Haoss Foruma  FacebookFacebook  Google+Google+  
Ko je izmislio... 5 5 43

Share | 
 

 Ko je izmislio...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio lift   Pon 16 Jan - 9:07

Ko je izmislio lift...



Lift je po definiciji platforma koja se podiže i spušta u vertikalnom pravcu za prijevoz ljudi i tereta.

Primitivni liftovi su u upotrebi još od u 3. veka pre nove ere kojim je upravljao čovek, životinja ili vodeni točak.1743, prvi lični lift je napravljen za kralja Luisa XV, koji je povezivao njegov stan u Versaillesu sa stanom njegove ljubavnice, Madame de Chateauroux, čiji je stan bio jedan sprat iznad.

Liftovi u 19 veku

Oko sredine 19. veka, liftovi su radili na principu parnog pogona, a korišteni su za prijenos materijala u tvornicama, rudnicima, i skladištima.

1823, dvojica arhitekta Burton i Hormer su napravili "uzlaznu sobu", kako su ga zvali, koji je korišten za podizanje turista za panoramski pogled na London.

Hidraulički lift

1846, Sir William Armstrong je uveo hidrauličke dizalice, a početkom 1870-ih, hidraulične mašine su počele zamijenjivati liftove na parni pogon. Hidraulični lift se sastojao od teškog klipa koji se pokretao cilindrično i radio pomoću pritiska vodene (ili uljne) pumpe.

Elisha Otis

1853, američki pronalazač Elisha Otis, patentirao je lift opremljen sigurnosnim uređajem za sprečavanje pada u slučaju pucanja kabla, što je uslovilo povećanjem sigurnosti u takve uređaje u javnosti. 1853, Elizej Otis osniva fabriku za proizvodnju liftova i patentira (1861) parni lift. Iako Elizej Graves Otis nije zapravo izmislio prvi lift, on je izmislio kočnicu koja se koristi u modernim liftovima, i time praktično napravio nebodere stvarnim.

1857, Elizej Otis i njegova fabrika "Otis Elevator" započinju proizvodnju putničkih liftova. Prvi takav lift je ugrađen u petospratnoj robnoj kući u vlasništvu EW Haughtwhat & Company Manhattan. To je bio prvi javni lift.


Električni liftovi

Električni liftovi se počinju koristiti krajem 19. veka. Prvi je napravio nemački pronalazač Werner von Siemens 1880 godine.

A crni pronalazač, Aleksandar Miles patentirao je električni lift (US Pat # 371207) 11. oktobra 1887.



inventors.about.com










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio časovnik...   Pet 24 Feb - 8:46

Ko je izmislio časovnik...

Časovnik (ili sat) je instrument za merenje vremena. (Obično, za merenje vremena u intervalima manjim od dana – u suprotnom kalendar.) Satovi koji se koriste u tehničke svrhe, ili sa izuzetno velikom preciznošću se ponekad nazivaju hronometri. Sat u svojoj najčešćoj modernoj formi (u upotrebi od 14. veka) pokazuje sate (časove), minute, a ponekad i sekunde u periodu od 12 ili 24 sata.



Istorija

Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka. U principu, potrebno je znati osnovne fizičke procese koji se ponavljaju s određenom učestalošću, i način da se izmeri koliko taj proces traje. Kao što se godišnja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje protka određenih dužih perioda vremena, tako se i kraći periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta. Sunčani sat, koji meri vreme dana pomoću smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem, bio je dobro poznat u drevnim vremenima. Kandila i štapići tamjana koji gore predvidivom brzinom takođe su korišćeni kao satovi. Peščani satovi merili su vreme prolaskom sitnog peska kroz uzani otvor na staklenoj posudi.

Istoričar Vitruvije izveštava da su stari Egipćani koristili klepsidru, vremenski mehanizam koji radi na vodu. Istoričari se ne slažu o poreklu „Antikitera mehanizma“ (satnog mehanizma pronađenog kraj grčkog ostrva Antikitera, za koji se veruje da potiče iz 87. p. n. e.) ali se smatra da je to bio rani mehanički sat. Do 9. veka p. n. e. mehanički satovi nisu imali uspinjač. Postoji beleška da je 1176. u katedrali Sens instaliran „orolog“ (od grkih reči hora, sat, i legein, govoriti) – reč koja se u Francuskoj još upotrebljava za velike satove. Ova reč navela je naučnike da varuju da ovi satovi na kulama nisu imali kazaljke i brojčanike, već su „govorili“ vreme zvučnim signalima kao što su zvona.

Prvi prilično tačni časovnici su satovi na tornjevima iz 13. veka izrađeni za kaluđere u Severnoj Italiji (a možda su ih oni i napravili). Korišćeni su da objavljuju „kanonske sate“ u intervalima između molitvi. „Kanonski satovi“ su se razlikovali po dužini vremena, i menjali su se s promenama izlaska i zalaska sunca.

Smatra se da je prvi sat sa zvučnim obrojavanjem sati izumeo Čang Jeong-Sil, glavni inženjer Koreje, za vreme kralja Džoseona. Nazvan je Chagyongru, što na korejskom znači „sat s odbrojavanjem“.


Replika starog kineskog sata sa štapićem tamjana

Najraniji stoni satovi koji su preživeli do danas su satovi iz sredine 16. veka iz metalurških gradova Nirnberga i Augzburga. Ovi satovi imali su samo jednu kazaljku. Brojač sati je bio podeljen na četiri jednaka dela, tako da je sat mogao da pokazuje vreme od 15 minuta.


Sat na Big Benu, London, Engleska. Osoba visoka 5 stopa i 4 inča (1,63 m) koja pokazuje oznaku za 6 sati ubačena je u sliku u prirodnoj veličini. Kazaljka za sate je duga 9 stopa (2,7 m) a kazaljka za minute 14 stopa (4,3 m)


Sledeći značajan razvoj u preciznosti javio se 1657. s pronalaskom sata s klatnom. Još ranije je Galilej imao ideju da iskoristi njihajuće klatno za pokretanje satnog mehanizma.

Kristijan Hajgens se, međutim, obično smatra za pronalazača. On je napravio matematičku formulu odnosa dužine klatna i vremena (99,38 cm ili 39,13 inča za jednu sekundu vremena) i dao da se prvi takav sat napravi. Engleski sajdžija Viljem Klement je 1670. napravio „uspinjač sa sidrom“, za razliku od Hajgensovog „uspinjača sa krunom“. Za nepunu generaciju dodate su i kazaljke za minute i sekunde.

Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smeštanje sata s klatnom. Engleski sajdžija Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. Otprilike u isto vreme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla. Eli Teri je 17. novembra 1797. prvi patentirao sat. On je poznat kao osnovač američke industrije satova.

Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno.

Tipovi

Časovnici se mogu klasifikovati po načinu na koji pokazuju vreme i po načinu na koji mere vreme.

Podela časovnika prema načinu pokazivanja vremena

Analogni časovnici

Analogni satovi pokazuju vreme kao ugao između dve kazaljke. Najčešće lice sata koristi fikni brojčanik i pokretne kazaljke. Obično ima kružnu skalu od 12 sati, koja služi i kao skala od 60 minuta, a često i kao skala od 60 sekundi. Prvi analogni sat je sunčani sat, koji neprestano prati sunce, registrujući vreme pomoću senke gnomona, indikatora.


Digitalni radio sat


Digitalni časovnici

Digitalni satovi pokazuju vreme kao brojeve. Na digitalnim satovima koriste se dva formata numeričkih displeja:
24-časovna notacija sa satima od 00–23;
12-časovna notacija sa AM/PM indikatorom, sa satima prikazanim kao 12AM, iza kojih slede 1AM–11AM, zatim 12PM, iza kojih slede 1PM–11PM (notacija koja se najčešće koristi u Sjedinjenim Državama).

Većina digitalnih satova koristi LCD ili LED displej; mada se koriste i druge tehnologije prikazivanja: (katodne cevi, nixie tubes, itd.). Posle resetovanja, zamene baterija ili gubitka energije, digitalni satovi bez mogućnisti čuvanja podataka ili ponovo počnu da mere vreme od 00:00, ili staju na 00:00, uz treptanje brojeva što je znak da vreme treba da se ponovo podesi.

Zvučni časovnici

Zbog potreba telefoniranja ili za slepe osobe, postoje satovi koji vreme pokazuju zvukom, ili govornim jezikom (npr: „Sada je tačno dvanaest sati i trideset pet minuta), ili zvučnim signalima (npr. broj udaraca zvona pokazuje koliko je sati u tom trenutku).

Tekstualni časovnici

Tekstualni satovi pokazuju vreme vizuelno u formi jezika. Na primer, na engleskom, 12:35 može se prikazati kao "Twelve thirty-five". Neke verzije ovih satova koriste mnogo približnije merenje, na primer, „Oko dvanaest i trideset“

Podela časovnika prema načinu merenja vremena


Mehanički mehanizam časovnika.


Najveći broj satova je sagrađen oko neke vrste oscilatora, koji menja položaj u beskrajnom nizu periodičnih promena, koje omogućavaju trajnu i stabilnu referentnu frekvenciju. Periodi ovog oscilatora se broje i konvertuju u određeno vreme na satu.
Mehanički časovnici koriste klatno kao oscilator, koji kontroliše rotaciju niza zupčanika koji mere vreme.

Kristalni časovnici koriste elektronski kvarcni kristalni oscilator i delitelj frekvencija ili brojač. Većina kristalnih satova s baterijskim napajanjem koristi oscilator od 215 Hz = 32.768 kHz.
Atomski satovi koriste mikrotalasni oscilator (maser) podešen izmenama energije elemenata kao što su cezijum, rubidijum ili vodonik. Oni su najprecizniji satovi. Atomski satovi na cezijumu se danas koriste kao zvanični merioci jedinica vremena.

Električni časovnici mere periode od 50 ili 60 herca naizmenične struje, čijom stabilnom prosečnom frekvencijom upravljaju posebne elektrane.

Radio satovi periodično aktiviraju ugrađeni radio prijemnik da bi automatski podesili vreme prema radio signalu. Radio signal obično generiše atomski sat u radio stanici.
Sunčani satovi koriste prividnu rotaciju Sunca oko Zemlje kao svoju referentnu oscilaciju.

Namena

Časovnika ima u kućama i kancelarijama, mali se nose na ruci; veliki se nalaze na javnim mestima, npr: na železničkim stanicama ili crkvama. Mali satovi se često nalaze u uglu kompjuterskih displeja ili na mobilnim telefonima.

Najvažnija namena sata nije uvek da „pokazuje“ vreme. On se koristi da „kontroliše“ ili upozorava na određene događaje, npr: alarmni časovnik (budilnik), sat na video uređajima ili tempirana bomba.

Praktično svi računari zavise od tačnog vremenskog signala da bi se odvijali sinhronizovani procesi. Neki kompjuteri takođe pokazuju vreme i datum i služe kao alarmi, pokretači određenih procedura i događaja ili jednostavno pokazuju vreme.

Navigacija

Precizna navigacija brodova zavisi od sposobnosti merenja geografske širine i dužine. Geografsku širinu je relativno lako odrediti pomoću nebeske navigacije, ali merenje geografske dužine zahteva precizno merenje vremena. Ovo je bio jedan od glavnih razloga za razvoj preciznih mehaničkih satova. Prvi izuzetno precizan pomorski hronometar napravio je Džon Harison sredinom 18. veka. „Podnevni top“ u Kejptaunu još uvek pucnjem daje precizan signal koji omogućava brodovima da provere svoje hronometre.

Moderni satovi

Kvarcni satovi su izumljeni dvadesetih godina prošlog veka.
Digitalni sat je konstruisan 1956. godine.

Posebne vrste časovnika


Budilnik – mehanički sat na navijanje s oprugom

Alarmni sat
Analogni sat
Analogni sat s digitalnim displejem
Astronomski sat
Atomski sat
Binarni sat
Digitalni sat
Železnički hronometar
Pomorski hronometar
Peščani sat
Radio sat
Sat sa odbrojavanjem
Sat s kukavicom
Šahovski sat
Sat s klatnom


Digitalni sat na štednjaku


Kvarcni sat
Štoperica
Sunčani sat
Svetski sat
Ručni sat
Vodeni sat
Hronometar

wikipedija










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio automobil   Čet 1 Mar - 21:24

Ko je izmislio automobil



Karl Friedrich Benz (25. novembra, 1844. - 4. aprila, 1929.) je bio njemački inženjer automobila. Smatra se da je Benz jedan od izumitelja (zajedno sa savremenikom Gottlieb Daimlerom) benzinsko-pokretnih automobila.

Rođen u Muhlburgu (danas dio Karlsruhe), Baden, Njemačka, školovan je u Karlsruhe gramatičkoj školi i Karlsruhe Politehničkoj školi. Uspostavio je svoju prvu kompaniju, za snabdijevanje sredstva za izgradnju, 1871. godine. Oženio se sa Berthom Ringer 1872. godine, i zajedno su imalo petero djece.

Benz je započeo Benz & Co. 1883. godine u Mannheimu za proizvodnju industrijskih mašina. Tu je izumio i patentirao razne vrste strojeva. Kasnije je saznao o Gottlieb Daimleru, koji je u ta doba radio na kolima sa četvero tačaka. Zbog Daimlera Karl je počeo da pravi svoj motorwagen sa posebnim strojem. Benz je ne samo izumio svoj stroj, koji je bio jednocilindrični, hlađen vodom, 958 cm³, i 0.75 hp (560 W), nego je također napravio cijela kola. Sa tri tačka, kola je prvo vozila njegova žena Bertha Benz kroz Mannheim 1885. godine.

29. januara, 1886. godine dobio je patent za kola (DRP 37435) i u julu je predstavio svijetu prvi benzinsko-pokretni automobil. 1903. godine Benz odustaje od Benz & Co. i postaje penzioner, ali zadržava mjesto na nadzornom odboru sve do njegove smrti. Benz i Daimler firme su se kasnije ujedinjene da bi se stvorila Daimler-Benz firma 1926. godine - automobili te kompanije su otada poznati kao Mercedes-Benz. Umro je 1929. godine u Ladenbergu.

Po njemu je nazvan benzin.


1886 - Gottlieb Daimler's First Automobile


wikipedija












Poslednji izmenio Shadow dana Čet 21 Feb - 20:27, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio parobrod   Čet 1 Mar - 21:31


Ko je izmislio parobrod..



Robert Fulton (engl. Robert Fulton; rođen 14. novembra 1765. u Litl Britn Taunšipu, u Pensilvaniji, SAD, preminuo 24. februara 1815. u Njujorku) je bio američki inženjer i inovator.

Fulton je postao zainteresovan za parobrode 1777. godine, kada je posjetio Vilijama Henrija od Lankastera, u Pensilvaniji, koji je od ranije bio upoznat sa radovima Džejmsa Vata na izgradnji parobroda, kad je bio u posjeti Engleskoj. Vilijam Henri je zatim uspio izgraditi sopstveni stroj, te je 1767. godine pokušao da ga ugradi u brod. Eksperiment je bio neuspješan, jer je brod potonuo, ali nije izgubio interes za dalji rad.

Godine 1786, Fulton je otišao na studije u Parizu i tamo upoznao Džejmsa Ramzija, koji je pozirao za portret u studiju Bendžamina Vesta, gdje je Fulton imao studentsku praksu. Ramzi je bio pronalazač iz Virdžinije koji je od 1786. godine imao sopstveni parobrod u Šeferdstaunu (danas Zapadna Virdžinija). Docnije, 1793. godine, Fulton je i američkoj i britanskoj vladi predstavio svoje planove broda na paru, a u Engleskoj je upoznao Vojvodu od Bridžvotera, čiji kanal je ranije bio korišćen za probne vožnje i koji je kasnije naručivao opremu od Vilijama Simingtona. Simington je još 1788. uspio izgraditi brod na paru, a postoje nagovještaji da je Fulton znao za njegove radove.
Godine 1803. je sagradio parobrod (brzine 6 km/č), te parobrod „Klermont“, a 1807. godine je uspostavio redovnu liniju između Njujorka i Albanija na rijeci Hadson. Sagradio je i „Demologos“, prvi ratni brod na parni pogon.

Pored radova na parobrodu, Fulton se bavio i drugim pronalazaštvom, te je patentirao strojeve za pređenje kudelje, izradu konopca i piljenje i poliranje mermera.



- Godine 1783. francuski markiz Claude de Jouffroy d'Abbans sagradio je masivan parobrod koji je zapjenio rijeku Saonu nedaleko od Lyona, a samo 15 minuta nakon toga motori su garaznijeli u komadiće.

- Godine 1787. Amerikanac John Fitch projektirao je prvi uspješni parobrod s motorom, koji je pokretao nizove lopatica na kotaču.

- Godine 1790. Fich je počeo pružati prve usluge parobro­dom na rijeci Delaware.

- Godine 1802. Škot William Symington projektirao je teglenicu Charlotte Dundas, koja je mogla povući dva broda od 70 tona.

- Godine 1819. parobrod Savannah, sagrađen u New Yorku, prvi je preplovio Atlantski ocean.

- Godine 1833. kanadski brod Royal William prvi je u dva dana preplovio Atlantik, služeći se uglavnom parnim pogonom.

- Godine 1843. britanski inženjer Brunel porinuo je u more prvi parobrod s trupom građenim isključivo od željeza. Brod se zvao Great Britain,

- Godine 1858. Brunel je pustio u promet parobrod Great Eastern, najveći brod 19. stoljeća dug 211 m, mase 30 000 tona.

- Prvotni parobrodi kretali su se pomoću lopatica na kotaču, ali 1835. Šveđanin John Ericsson izumio je vijčani propeler.

- Godine 1845. Parobrodi na vijak pobijedili su u igri potezanja konopa parobrode na kotače.




wiki/net










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Re: Ko je izmislio...   Sre 4 Apr - 0:22

Ko je izmislio papir..




Tajna pravljenja papira stiže iz Kine.

Najraniji sačuvani komad papira datira iz 200. godine pre naše ere i opisan je kao paučinasto tkana svila. Neki kasniji dokumenti govore o trakama bambusa i svile kao bazi papira, međutim to ipak nije bio pravi papir. Materijal koji bi se mogao nazvati papir, izumeo je Ts`ai Lun koji je služio na dvoru cara Ho Ti-a, dinastija Han, 105. godine nove ere. On je dobio zadatak da reorganizuje carevu biblioteku. Knjige su tada bile pisane na drvenim tablicama povezanim međusobno trakama i zauzimale su previše mesta. Osnovna ideja je bila napraviti zamenu za svilu i drvene pločice izbaciti iz upotrebe.

Njegova smeša za papir sastojala se od drvenih vlakana, trave, pamuka ili slame, kore drveta i riblje kosti, potopljena u vodu. U početku su ga svi gledali sa nevericom, međutim rezultati koje je dobio bili su dočekani sa oduševljenjem.



Stotinamagodina ova tajna je ostala unutar granica Kine. 610. godine nove ere, papir je preko Koreje stigao do Japana. Doneo ga je budistički sveštenik Don Čo i izazvao još veće oduševljenje pronalaskom. U Japanu je bio dalje usavršavan i već 770. godine car Šotoku je otkrio svetu štampanje na takvoj podlozi – objavio je “Milion molitvi” i kopije su sačuvane do današnjih dana.

Budući da je kineska civilizacija bila zatvorena prema vanjskome svijetu, tehnologija izradbe papira ostatku svijeta je ostala tajnom punih šest stoljeća. Naime, tek godine 751. Arapi su zarobili neke Kineze od kojih su doznali tajnu izradbe papira. U Europu papir je stigao u 12. stoljeću kao trgovačka roba iz arapskoga svijeta i s vremenom je potpuno istisnuo pergament.

U Evropu, umetnost pravljenja papira je stigla iz arapskih država negde u srednjem veku, prvo u Španiju i Italiju a zatim dalje. Arapi su smešu za papir obogatili svojim pamukom i presovanim biljkama.



kaligrafija.blogspot.com










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Re: Ko je izmislio...   Sre 4 Apr - 0:31


Ko je izmislio penkalo...



Teško da postoji itko tko se u životu nije poslužio najpoznatijim izumom ovog briljantnog izumitelja - penkalom. No Penkala je izmislio i još par stvari koje nam i dan danas život čine ugodnijim...

Rođen kao Eduard Penkala, 20. travnja 1871. u današnjoj Slovačkoj, nakon preseljenja u Zagreb mijenja svoje ime u Slavoljub.



Kao što to biva sa svim talentiranim pronalazačima, i Slavoljub je bio izrazito znatiželjan te je od malih nogu rastavljao brave iz stolova i ladica kako bi proučio mehanizam otključavana i zaključavanja. Satovi su također bili predmet njegova interesa, tj. praktična mehanika njihova rada.

Poput Darwina, i Slavoljub je da udovolji ocu upisao medicinski fakultet, te je baš poput Darwina, ne mogavši podnijeti seciranje i krv, Penkala odustao od istog. Naposljetku upisuje Kraljevsku visoku tehničku školu u Dresedenu, gdje i diplomira s ocjenom dobar. Istovremeno pohađa satove violine, a postaje i vrsni poliglot poznavajući njemački, slovački, poljski i mađarski te francuski jezik.

U Zagrebu, Penkala otvara radnju te postaje kraljevskim kontrolorom mjera. Dvije godine kasnije, 24. siječnja 1906. patentira prvu mehaničku olovku i naziva je obiteljskim imenom.

Ni nakon toga Penkala ne miruje, već formira zajedničku tvrtku s Edmundom Mosterom – izgrađuju tvornicu olovaka koja će zaposliti preko 800 radnika, a penkale se izvoze u 70 zemalja svijeta. U razdoblju između 1912. i 1926. godine, ta je tvornica bila jedna od najvećih te vrste u svijetu, a kako bi stalno pružao kupcima i naručiteljima prikladan proizvod – postavljao je u olovke mine u bojama, dizajnirao ih u različitim stilovima te neumorno prilagođavao potražnji. A potražnje je bilo jer je ljude oduševljavala ideja o olovci koja se ne mora šiljiti ili umakati u tintu.

Također je veliku pozornost pridavao reklamiranju proizvoda, u čemu je bio prilično uspješan jer mu je na temelju 10 poslanih penkala, na adresu stigla narudžba za njih 100 000. Penkalina je ideja bila da jedan od zastupnika penkale u Grazu šeta ulicom elegantno odjeven, ali umjesto štapa u ruci – nosio je repliku mehaničke olovke.

Penkala je pokazao da se zna i šaliti na vlastiti račun osmislivši dizajn zaštitnog znaka tvrtke – čovječuljka s velikim ušima i nosom, a što je zapravo bila njegova karikatura.

Penkala je često u kavani, uz pijuckanje kave, prelistavao strane časopise kako bi pratio svjetske tehnološke trendove, a možda je to bio jedan od razloga njegova plodonosna rada. Naime, osim penkale – izumio je i termofor, rotirajuću četkicu za zube, zračni jastuk, insekticid neškodljiv za ljude Krepax , džepnu električnu svjetiljku, manometar, plavilo za rublje, ksilolit - sredstvo za impregnaciju drva koje je štitilo željezničke pragove od atmosferskih utjecaja i parazita, usavršio je gramofonske igle tako da mogu reproducirati i do 10 ploča ( napravio ih je od kroma, za razliku od uobičajenih koje su izrađivane od čelika i trajale su do dvije ploče) - sve zajedno oko 80 izuma!



1909. prijavljuje patent za Neptis Lucillu, zrakoplov dvosjed za čije je konstruiranje ideju dobio promatrajući leptire i njihov let. A 1910.,kako bi mogao izgraditi zrakoplov, gradi hangar na Črnomercu i time označava rođenje hrvatskog zrakoplovstva.
Zanimljivo je da je većinu izuma morao financirati vlastitim novcem jer nijedna od banaka nije bila zainteresirana.

No, ovaj briljantni niz naglo se zaustavlja 5. veljače 1922. jer Slavoljub Penkala, po povratku s poslovnog puta, umire od upale pluća.

I, kao što je na sahrani dva dana kasnije konstatirao Penkalin prijatelj Izidor Kršnjavi: "…tvorac penkale ostavio je svoje ime za vječnost!"
I time zadužio Hrvatsku i svijet.

e-lumen.net










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Re: Ko je izmislio...   Sub 7 Apr - 0:39

Ko je izmislio štamparsku mašinu..



XV vek je bio prelazak iz Srednjeg veka u Moderno doba. U svim oblastima ljudskog društva se pokazala potreba za promenama i inovacijama. Dugačka putovanja Portugalskih i Španskih moreplovaca su Evropi otvorila vrata u novi svet i nove kulture. Tehničke inovacije i pisana komunikacija među ljudima koja je bila u ekspanziji je uticala na reforme u crkvi i politici, ideja humanista se širila Evropom, nove umetničke forme su se razvijale. Jedino je Inkvizicija još uvek ostala kao podsećanje na mračni period istorije ljudskog društva.

Mnogo godina ljudi su tražili jedinstvenu formu pomoću koje bi bilo moguće prozivesti više kopija manuskripta, bez ponovnog prepisivanja, kada se za to ukaže potreba. Prvi pokušaj štamparske mašine je bila upotreba drvenih blokova, u koje se uklesavanjem upisivao sadržaj, što je predstavljalo štamparsku formu. Na formu se nanosila boja, papir stavljao preko forme i poruka štampala na papiru. Ova procedura se pokazala kao spora, jer je samo uklesavanje u drvenu ploču bio spor proces.

Verovatno je najraniji oblik štampe za koji se zna bila upotreba kamena za izradu pečata. Korišćen je u Vavilonu i drugim drevnim civilizacijama, kao zamena za potpis i kao religijski simbol. Obično je pečat bio u prstenu i umakao se u pigment pre ostavljanja otiska.

Najstarija štampana knjiga poznata kao „Diamond Sutra“ je štampana u Kini 888. godine n. e.

To je knjiga Budističkih spisa. Godine 1041. Kinez Pi Šeng je izumeo pokretna slova koja je pravio od pečene ilovače. Ovo umeće je iz Kine preneto u Japan a zatim u Koreju.

Diamond Sutra


Za štampanje su znali Kinezi prije više od 1000 godina. Kineski kovač Pi Šeng je izumio pokretna slova, izrađivao ih je najprije od pečene ilovače, a onda izrezivao iz drveta ili kovine. To umijeće je iz Kine prenijeto u Koreju i Japan.U Evropi je pronalazač štampanja bio Njemac Johan Gutenberg, premda su Kinezi, kao što smo već spomenuli ovu vještinu još mnogo ranije poznavali.

Štampana presa se pojavila nezavisno na raličitim delovima sveta u različito vreme.

Potreba za umnožavanjem u velikom broju je proistekla iz manuskripta koji su prepisivani, a nisu bili dostupni svima. Potreba za obrazovanjem i pisanom reči je rasla. Možda je tome doprineo Rimski pesnik Martial, čiji je izdavač u to vreme napravio 5000 kopija jednog njegovog epigrama. Izdavač je posedovao „književne robove“ koji su prepisivali manuskripte.

Kinezi su najviše uticali na razvoj štamparske industrije pronalaskom PAPIRA 105. godine n.e. Zahvaljujući Budistima koji su pisali svoje tekstove i molitve, počela je masovna proizvodnja papira. Papir je u Evropu stigao u XII veku.

Godina 1445. se označava kao godina izuma štamparstva, a Johan Gutenberg se smatra izumiteljem štamparske prese i pokretnih metalnih slova, koje je sastavljao u redove i strane i koja su se mogla upotrebljavati više puta. Metalna slova su bila izlivena i ređana u matricu. Boja je bila na bazi ulja a, presa za štampu je bila ručna. Gutneberg je rođen 1398. godine u Mainzu u Nemačkoj. Naučio je zlatarski zanat i odatle njegovo znanje o metalu i metalnim legurama. Gutenbergova štamparska mašina je bile zaklopna, na formu jedne ploče se stavljao papir i pritiskom druge ploče se dobijao otisak. Prvi otisci su bila u tehnici visoke štampe.



Gutenberg je 1440. godine došao na ideju da izliva pojedinačna slova iz kovine i da od lsova sastavlja redove i stranice. Konstruisao je i drvenu prešu za mašinu pomoću koje se otisak dobivao pritiskom ravne ploče preko lista papira. Tako je 1455. godine objavio čuvenu Bibliju, štampanu po novoj tehnici.

Gutenbergov je slog bio izliven u kalupu, i to svako slovo posebno. Izvađen iz kalupa, slog se lako mogao slagati ili postavljati u riječi, redove i stranice.Štamparska tehnika se brzo širila i usavršavala.


Prva inkunabula je Gutenbergova Biblija, koja je i najstarija knjiga sačuvana iz Zapadne kulture. Poznata kao Biblija od 42 linije. Knjiga je kasnije ukrašavana minijaturama i inicijalima.

Mnogi iluminatori tog vremena su ukrašavali Gutenbergovu Bibliju, a najpoznatiji iz tog vremena je poznat kao Gospodar Karata (Meister der Spielkarten), graver i slikar. Ime je uzeo po setu karata koji je kreirao. Njegovo pravo ime se ne zna. Devet zveri iz karata za igranje. Središnji medved koji se penje se ponavlja u Gutenbergovoj Bibliji. Ova karta je sastavljena iz više štamparskih formi. Svaka životinja je posebna ploča.

Ilustracije na kartama za igranje


net










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio brushalter   Ned 22 Apr - 22:22

Ko je izmislio brushalter




Brushalter, deo donjeg veša, toliko cenjen od žena, ali i muškaraca, danas je stogodišnjak. Pripadnice nežnijeg pola ostale su mu naklonjene ceo jedan vek, ostavljajući po strani neudobni korset na koji su nekada bile osuđene. Postoji nekoliko verzija o tome ko je izumeo brushalter. Ovaj odevni predmet potiče još iz drevnog doba jer je poznato da su žene u staroj Grčkoj nosile neku vrstu odevnog predmeta koji im je pridržavao grudi. Ali, većina stručnjaka slaže se da je moderni grudnjak, najverovatnije, svojevrsna "prevara" kojoj je pribegla francuska feministkinja Hermin Kadol, krajem 19. veka. Ona je bila vlasnica radnje sa donjim rubljem, vrlo uspešna poslovna žena koja je mnogo putovala. Brzo je shvatila da za aktivne žene mora postojati bolje rešenje od tada proširenog, ali vrlo neudobnog i nepraktičnog korseta. Kada je 1889. otvorila radnju u Parizu lansirala je neku vrstu dvodelnog korseta koji je nazvala "le bien-etre". Gornji deo bio je dizajniran da pridržava grudi i uskoro je počeo da se prodaje zasebno.

Po drugoj verziji, brushalter je osmislio Parižanin Pjer Poare. U istorijskim knjigama, međutim, postoji slaganje oko jedne stvari - godine nastanka. Kao početak njegove istorije označena je 1907. kada je, u "modnoj Bibliji", časopisu "Vog", ovaj odevni predmet prvi put nazvan aktuelnim imenom - brushalter.

Ipak, ona prava, modna istorija počela je 1914. godine sa prvim savremenim grudnjakom koji je izumela Amerikanka Meri Felps Džejkobs. Na ideju je došla zbog providne letne haljine ispod koje nije mogla ugurati korset pojačan ribljim kostima. Od dve svilene marame napravila je korpe, koje je potom povezala satenskom trakom. Njene prijateljice oduševljeno su prihvatile ovaj izum, ali taj brushalter nije odmah pušten u prodaju. To se dogodilo tek kada je dizajnerka počela da dobija anonimna pisma sa zahtevima za prodaju grudnjaka. Ipak, prodaja nije išla ni izbliza toliko dobro, što, verovatno, i objašnjava činjenicu da je Meri prodala autorska prava za svoj izum magazinu “Warner Brothers Corset Company” i to za samo 1.500 dolara. Deset godina kasnije ta prava su vredela 15 miliona dolara. Kompanija "Vorner" uvela je i jednu novinu: umesto standardnih malih, srednjih i velikih modela, veličina grudnjaka merila se u centimetrima, što je omogućilo njihovu raznovrsnost.

Razvoju grudnjaka najviše je doprinela ruska emigrantkinja u Americi, Ida Rozental, koja je, uz pomoć supruga Vilijema, tridesetih godina prošlog veka, izmislila nov dizajn za grudnjak - uzimala je mere grudi i leđa nekoliko desetina Amerikanki, od devojaka u pubertetu do zrelijih žena i tako kreirala modele koji će svima odgovarati. Tako su se na tržištu pojavili brushalteri različitih veličina, ali i oblika korpi, pa je svaka žena mogla da nađe odgovarajući. Njihova fabrika "Maidenform" sa uspehom posluje i danas.

Nakon Drugog svetskog rata i velike ekonomske krize brushalteri su bili samo "nužno zlo". Pravili su se uglavnom od najjeftinijeg pamuka i najčešće u boji kajsije. Početkom pedesetih počinje nagli razvoj Holivuda, a njegove zvezde postaju apsolutni parametar za sve modne trendove, pa i za brushaltere. Tokom šezdesetih godina, za mlađu populaciju ovaj deo donjeg veša postaje i politički simbol - mlade hipi devojke u znak protesta spaljivale su brushaltere tražeći na taj način svoja prava i slobodu.

Nakon "feminističkog pokreta" došlo do pravog buma u istoriji ovog odevnog predmeta. Grudnjaci su dobili elastične držače, zatim korpice, fišbajne koji podižu grudi... Većina naših čitateljki bila je svedok poslednje modne revolucije koju je pokrenuo takozvani "vonderbra". Brushalter koji podiže grudi pojavio se 1994. godine i ubrzo je postao najprodavaniji odevni predmet širom sveta, a proslavio je i Evu Hercigovu - prvu "vonderbra devojku".

Tehnološki napredak omogućio je i postojanje inteligentnih grudnjaka, kao što je onaj koji ima ugrađen aparat za merenje pulsa, ili noćni brushalter koji pomaže u otklanjanju bora na dekolteu. Ipak, ovi grudnjaci nisu i najskuplji. Prestižna američka firma "Victoria`s Secret" lansirala je 2001. model “fantasybra” sa dve hiljade dijamanata od ukupno 800 karata, koji se zatvara uz pomoć dijamantskog broša. Manekenka Hajdi Klum prva je prošetala ovaj 10 miliona dolara vredan brushalter na modnoj pisti. Godinu dana kasnije, Žizel Bundšen pojavila se u brushalteru iste mode kuće, ali dva miliona dolara skupljim. “Vrela fantazija” napravljena je od crvenog satena sa 1300 komadića dragog kamenja, među kojima se izdavajaju rubini i dijamanti. Nije, međutim, poznato u čijem ormaru su završili ovi skupoceni brushalteri.


tv.novosti.rs










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio električnu stolicu   Ned 22 Apr - 23:38

Ko je izmislio električnu stolicu




Zubar, Alfred P. Southwick je video kada se pijan čovek slučajno šokirao i poginuo 1881 godine, što ga je inspirisalo na ideju da bi se s ovom metodom mogle vršiti smrtne kazne osuđenicima na smrt. Shvatio je to kao dobrom alternativom za vješanje, jer bi to bilo brzo i bezbolno (za razliku od odlaska kod zubara, koje je često dugo i bolno).

Edison se protivio smrtnoj kazni, ali njegova želja da naruži sistem naizmenične struje je doveo do izuma električne stolice. Edison (ili neko od njegovih zaposlenih) je iskoristio naizmeničnu struju da napravi prvu električnu stolicu za državu Njujork sa ciljem promovisanja ideje da je naizmenična struja opasnija od jednosmerne. Popularan mit je da je Edison sam izmislio električnu stolicu, ali prema nekim drugim izvorima, stolicu su izmislili nekoliko njegovih radnika, posebno Harold Braun, radeći u Menlo Parku.

Zaposleni kod Thomasa Edisona dizajniraju prvu električnu stolicu. Koristili su generator od suparnika Westinghouse Corporation, za napajanje stolice, tako da su kupci mislili da je Westinghouse i njihovi proizvodi smrtonosni. Oni su čak pokušali popularizirati "Westinghouse" kao riječ kojom bi nazvali stolicu, ali je riječ "electrocute" (električni + izvršavanje) postala popularnija. Kao odgovor, George Westinghouse financira žalbe zatvorenika, kako ne bi bili ubijeni ovim putem.

Prvo korištenje električne stolice tokom izvršenja kazne 1890 godine, jedva je dokazalo da je ta tehnologija brza i bezbolna. Zatvorenik je morao biti šokiran dva puta, njegovo telo je bilo zahvaćeno plamenom, a počeo je i krvarenje.











Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio Rajsfešlus   Uto 24 Apr - 19:33

Ko je izmislio Rajsfešlus



Čovek koji je 1846. godine patentirao šivaću mašinu – Elias Houv – prvi je imao ideju za nešto slično današnjem patent-zatvaraču. Nazvao ga je “automatski, neprekidni zatvarač odeće”. Houv je patentirao svoj izum, ali je verovatno zbog uspeha koji mu je donela šivaća mašina, odustao od marketinga svog zatvarača.

Posle više od četiri decenije Vajtkomb Džadson, iz Čikaga, je 1891. prijavio svoj patent-zatvarač, prilično zamršeni sistem kopči, spona i kuka. Izum je debitovao na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, ali s malo komercijalnog uspeha, jer je sistem bio suviše složen i nespretan.

Džadson je kasnije bitno modifikovao dizajn, ali njegovom zatvaraču nije išlo ni kad se tako usavršen pojavio na tržištu 1904. godine, jer niko nije znao šta da radi s tom novotarijom. Ljudi su bili navikli na dugmad, bili zadovoljni njima i nisu mogli da zamisle ni jedan drugi način zakopčavanja i otkopčavanja odeće.

Iako se Džadston nadao širokoj primeni i velikom uspehu, njegov izum našao je svoje mesto samo na čizmama i kesicama za duvan. Ni kad je dodatno pojednostavio svoj izum, to nije bilo dovoljno da bi se rajsferšlus našao na ženskim suknjama i haljinama. I dalje je to bila složena naprava.

Švedski doseljenik Gideon Sandbak dolazi 1913. u Džadsonovu kompaniju i bitno usavršava izum kojem daje ime “razdvojivi zatvarač” a istovremeno usavršava i mašine za proizvodnju rajsferšlusa.

Umesto kukica i rupica nova verzija ima dva niza zubaca koji čvrsto ulaze jedan u drugi i lako i sigurno drže zajedno dve strane naprave, dva njena elementa.

Stvar je sada izgledala vrlo slično onome što danas svi dobro znamo i ne razmišljamo koliko je verzija i godina bilo potrebno za jedan od najjednostavnijih mehanizama modernog vremena.

Tako običan, a tako genijalan, iako ne nužan i apsolutno neophodan, rajsferšlus je postao beskrajno koristan u svakodnevnom životu. Ali osvajanje tržišta takođe je trajalo dugo, gotovo dva veka.

Početak Prvog svetskog rata otvorio mu je vrata kad je američka vojska odlučila da stavi patent-zatvarač na deo opreme i odeće vojnika. Tridesetih godina, patent-zatvarač počinje da se koristi na dečjoj odeći. Reklamna kampanja ga je predstavljala kao nešto što će deci omogućiti da se sama obuku.

Godine 1934. patent-zatvarač je prvo osvojio Veliku Britaniju, kad ga je vojvoda od Vindsora stavio na svoje pantalone i time jednim potezom slomio otpor britanskih krojača.

Potom je na red došla Francuska, ali ne bez borbe, koja se pod nazivom “Bitka za šlic” vodila 1937. godine. Naime, francuski modni dizajneri su shvatili prednosti patent-zatvarača, ali trebalo je uveriti muškarce da su oni mnogo bolji od dugmića.

Patent-zatvarače će krajem 30-ih konačno prihvatiti i ženska moda.

Drugi svetski rat će usporiti proizvodnju i prodaju, ali će ona po završetku rata preći milijardu patent-zatvarača godišnje.

Danas je na svemu, od pantalona do večernjih haljina, obuće, kofera do vreća za spavanje, šatora…

Engleski naziv “ziper” patent-zatvarač je dobio u “B. F. Goodrich Company”. U povlačenju rajsferšlusa na svojim čizmama, vlasnik kompanije je čuo “zzzzzip” i uzvinuo “zip er up”, oponašajući zvuk koji je proizvodila ta mala jednostavna naprava.

(B92)










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio peglu?   Ned 13 Maj - 16:06

Ko je izmislio peglu?



ISTORIJAT PRANJA I PEGLANJA

Od trenutka kada je čovek pronašao tkaninu i počeo je koristiti u svrhu oblačenja, počeo je tu tkaninu održavati čistom. Prvi crteži praljudi pokazuju kako se "čopor" okupljao na reci i kroz vodu probacivao tkaninu kako bi je oprao.

Pračovek je uvideo da se udaranjem tkanine o stene na obali lakše i lepše pere tadašnja odeća... I tako je nastala prva "veš mašina". Pojavom sapuna, koji se pravio od pepela i masti životinja, došlo se na ideju da se sapun, kojim su se ljudi prali upotrebi i za pranje odeće. Kako bi se manje sapuna trošilo i postigao veći efekat, ljudi su trljali tkaninu sapunom a potom gazili po njoj u nekom lavoru ili slično.

Za posebno zaprljane odevne predmete su koristili i toplu vodu, a primetili su da se rukama, iako mnogo mukotrpnije, postiže bolji efekat pranja. Tako se "pranje na ruke" odomaćio kod čoveka još pre oko 4500 godina...

Od tada, kada je nadjena tehnologija pranja veša, pa do današnjih savremenih veš mašina koje pomoću jake elektronike same određuju kako se veš pere, sve se odigralo munjevitom brzinom... Gaženje u lavoru je zamenjeno udaranjem (mlaćenjem) veša motkama ili udaranjem o kamenje čime se veš ujedno i cedio i taj način se održao do današnjih dana u zabitim delovima sveta.

Izumljene su ubrzo daske o koje se veš trljao, da bi ideja o stalnom prevrtanju veša i jačem efektu pranja prerasla u epohalno otkriće. U XVII vek ulazi se sa prvom veš mašinom, koja se sastojala od bubnja u koji se stavljao veš i koji se okretao ručno. Taj princip je osnova rada svake veš mašine i održšao se kao zvezda vodilja do dan danas



Kada je ručno okretanje postalo isuviše naporno, a sa pronalaskom prvih motora, isti su iskorišćeni da bi zamenili ljudsku snagu i vreme. Prve takve mašine pojavile su se krajem XVIII veka. Dalje je sve išlo munjevito...

Čovek je u mašine ugrađivao polako sve što mu je nedostajalo. Pre svega gorionike (prvo na običnu vatru pa kasnije i na plin) koji su zagrevali bubanj i vodu u nemu, povećavao je bubanj u zavisnosti od potrebe a sa razvojem motora stavljao one koji brže i bolje rade...

Mašina sa kakvom se danas srećemo je baš to... spakovano u metalnu kutiju i sa nizom programa koji nam pomažu u radu i oslobađaju sedenja pored iste dok radi... Princip je ostao isti, veš se i dalje okreće i mulja i na taj način pere. Što je veš zaprljaniji, to mu više mesta u bubnju treba, to mu treba više praška i toplija voda...

Zajedno sa razvojem pranja, sa malim zakašnjenjem počelo se razvijati i peglanje veša. U početku su tekstilne stvari stavljane ispod veće težine kako bi se ispravile. Ubrzo se pojavila drvena presa, još u doba rimljana ali je nešto naravno falilo... Prve " prave pegle" su bile u stvari kamene ploče koje su pritiskale veš... Čovek je brzo shvatio da kamene ploče mnogo bolje isprave veš kada su vruće, počeo ih je stavljati u vartu kako bi ih pre ravnanja veša zagrejao... I tako izmislio prvu peglu... Bilo je to pre više od 2300 godina...

Kao i kod mašine, stvari su se logično i vrlo brzo razvijale. U XIII veku pegla je poprimila oblik koji sada ima. Najveći problem (njena funkcionalnost) se razvijala kroz vekove...

Telo prvih pegli bilo je puno. Zagrevanje se vršilo stavljanjem u vatru ili žar, a kasnije kada se plin odomaćio stavljanjem na gorionike. Problem koji je stvaran ovim načinom grejanja pegle je prljavština koja se prenosila na veš... Tako je telo pegle postalo šuplje, i u njega se stavljao žar ili usijano kamenje. Plin je doveo do ugrađivanja gorionika unutar pegle koji je zagrevao ploču... sve do pronalaska i eksploatacije struje... Današnje pegle oslobađaju žene of "fajtanja" veša, proizvodeći i izbacivajući paru pod određenim pritiskom, dok se grejanje ploče određuje termostatom, u zavisnosti od vrste tkanine...





servisbianca.com










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio qwerty tastaturu ?   Ned 13 Maj - 17:32

Ko je izmislio qwerty tastaturu ?



Skrenite pogled sa ekrana na tastaturu i pogledajte šest slova u prvom redu. Q-W-E-R-T-Y.

Izvor: BBC


Kako li se ova kombinacija slova uklopila u jezik? Izgleda tako skrpljeno, nepovezano i proizvoljno.

Ipak, to je glavni softver čvrsto umrežen u desetine miliona mozgova i stotine miliona prstiju širom sveta. To je ultimativni interfejs za korisnike – prenesen na tastaturu kompjutera, PDA i na neke od najfinijih mobilnih telefona širom sveta, prilično nepromenjen od kada postoji - od 70-ih godina 19. veka!

„Zamislite da ste na prvom letu nove ultra-moderne letelice, ‘drimlajner’ i primetite da ga pistom vuku magarci. Ili, bolje reći, kamile”, objašnjava komičar Stefan Fraj, voditelj nove serije na radiju BBC 4 koji govori o poreklu Qwerty-ja.

“Isto tako je Qwerty tastatura stari sistem prilagođen našim modernim uređajima. I, poput metaforičke kamile, dizajniran je na seriji kompromisa.”

Ratovi pisaćih mašina

Kako je Qwerty-tastatura završila u našim rukama?

Posle građanskog rata u Americi standardizacija je značila sve. Novi svet je trebalo da bude mehanički. Metak od 22 kalibra je morao da se uklopi u svaku cev od 22 kalibra na svetu. Daktilograf je morao de se uklopi u svaku pisaću mašinu. Postojalo je veliko takmičenje u daktilografskim standardima.

Stil je, možda, evoluirao ali osnovne funkcije su ostale iste. Pronalazač Qwerty tastature je Kristofer Šouls, zvaničnik luke u Milvokiju, senator Viskonsina, urednik novina i čovek koji je pokušao da izmisli prvu pisaću mašinu.

Izazov je bio mehaničke prirode - pronaći sistem koji je povezivao lako razumljiv interfejs sa komplikovanom tehnologijom mastila i poluga.

Prvi pokušaj je bio alfabetski - da slova idu abecednim redom, ali su se poluge sudarale zbog rasporeda tipki pa je Šouls morao da ih prerasporedi. U obzir je uzeo učestalost i kombinaciju slova kako bi sprečio „sudaranje“ poluga.

Nastankom takmičenja u kucanju, zahuktali su se i „daktilografski“ ratovi - bitka ko će brže tačno da otkuca veći broj reči u minuti.

U tim „okršajima” dešavalo se da se tipke sudare i „zalepe”. Pa je, navodno, Šouls ponovo preuredio slova na mašini kako bi smanjio brzinu kucanja.

„Remington”, poznata fabrika oružja i šivaćih mašina (kasnije i pisaćih mašina) je 1873. usvojio ovaj sistem koji je postao baza ne samo za engleski već i za većinu evropskih jezika.

Ali, da li je Šouls namerno osmislio kombinaciju slova da bi usporio kucanje? Da li bi pronalazač stvarno osakatio sopstveni izum?

Da je tako, kaže Fraj, onda bismo Qwerty tastaturu i njenog kreatora mogli da optužimo za „svesno izopačenje jezika i ograničenje brzine kucanja”.

Qwerty „nije ergonomski”, kaže professor Koiči Jasoka sa Kjoto unvierziteta, stručnjak za razvijanje tastature.

Ali on vidi dokaze za praktičnost Qwerty-ja u svetu pisaćih mašina. „T i H je najčešće korišćen par slova u engleskom jeziku”, objašnjava on. „Na Šoulsovoj pisaćoj mašini poluge za T i H su smeštene na dva različita kraja.”

Jasoka veruje da je razdvajanje ovih slova napravljeno u interesu brzine. Korisnici su mogli da kucaju T-H bez sudaranja tipki, dok je blizina slova E i R nebitna. Drugim rečima, nema dokaza o sporijem kucanju. „Ergonomija nije bila karakteristična za 19. vek”, zaključuje on.

Naravno, postoje i drugi načini kucanja.



Ranih 30-ih godina 20.veka stručnjak za pokrete August Dvorak, je Qwerty da prelazi preko gomile empirijskih dokaza ukazujuči na njegovu neefikasnost.

Kao alternativu, proizveo je ergonomski dizajniranu tastaturu koja je mogla da označi kraj Qwerty-ja. Dvorakovi korisnici su brže izveštavali, tačnije kucali manje se zbunjivali na tastaturi. Ali već je bilo kasno. Kao što je naizmenična pobedila jednosmernu struju, audio kasete pobedile trake od 8mm, tako je Qwerty dobio ovu borbu.

Pisaće mašine ovog formata već su zavladale kancelarijama širom sveta. Qwerty je doneo standardizaciju i usaglašavanje. I premda postoje efikasnije tastature, one nude samo minimalna poboljšanja.

Ako korisnici stvarno traže brzinu i tačnost, onda mogu da probaju sa stenotipima koje koriste stenografi u sudnicama. Ove pisaće mašine imaju 22 tipke i na njima se može kucati brzinom govora, oko 180 reči u minuti ili 3 reči u svakoj sekundi.

„Dobar stenograf će pobediti Qwerty u pola noći jer mi kucamo u slogovima”, objašnjava stenograf Meri Soren.

Ali stenoigrafija je komplikovana veština koja se uči postepeno i teže ju je savladati nego Qwerty. Lakše bi bilo da se tastatura potpuno izbaci iz upotrebe.

Sada već napredni programi za prepoznavanje govora postoje u savremenim mobilnim telefonima i najmodernijim operativnim sistemima. Mogu li oni zameniti Qwerty?

Ne, sudeći po rečima Dena Diksona iz Centra za istraživanje digitalne kulture Univerziteta u Zapadnoj Engleskoj.

„Istraživanje je nedavno pokazalo da ljudi u stvari vole da misle i kucaju, ne da misle i govore. Kada govore, treba im više vremena da organizuju svoje misli”, kaže on.

I pored svih mana, izgleda da će Qwery još dugo biti sa nama.















Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio magnet...   Sre 13 Jun - 0:33

Ko je izmislio magnet...



Prema geološkim istraživanjima, sve je počelo pre nekoliko hiljada godina, kada su se
sudarile evropska i afrička ploča i kada je iz dubine Zemlje prema površini potisnuta jedna vrsta do tada nepoznatih stena sa čudnim osobinama – radilo se o oksidu gvožđa mnogo kasnije nazvanom magnetit. Ova ruda gvožđa ima osobine stalnog magneta u svom prirodnom stanju i predstavlja prirodni magnet.

Pre oko 25 vekova, u okolini grada Magnezije u Maloj Aziji, otkriveno je postojanje ove gvozdene rude koja ima svojstvo da privlači gvozdene predmete; cela pojava magnetizma dobila je ime po gradu u kojem je otkrivena. A otkrivena je, navodno, tako što je pastir idući po kamenitom tlu osećao da zemlja privlači gvozdene eksere iz njegove obuće.

Stari Grci su magnet zvali ”Herkulov kamen” - verovatno zbog toga što im je njegova
privlačna sila izgledala strašno velika.

Kinezi su, međutim, znali za magnet još mnogo ranije (prema nekim podacima, pre 4000
godina). Oni su ga nazvali imenom ”Tšu-ši”, što na našem jeziku znači ”kamen ljubavi”. Kinezi su bili prvi koji su magnet počeli da praktično upotrebljuju. Oni su uočili da magnet, ako slobodno visi o nekom osloncu, ili ako se u svom težištu oslanja o šiljat vrh te je lako pokretljiv, uvek zauzima isti pravac sever-jug. Tu su njegovu osobinu koristili da bi na lađama, ploveći morima daleko od kopna, određivali strane sveta. Busolu su, dakle, izmislili Kinezi, a u Evropu su je preneli arapski moreplovci tek u XII veku.

U Starom i Srednjem veku ljudi su naučili da prave veštačke magnete i čak su ih korisno
upotrebljavali, ali nisu znali da objasne magnetne pojave.

Magnet je bio okružen raznim praznovericama. Verovalo se kako magnet ima neku čarobnu moć i kako se prirodnim magnetom mogu lečiti razne bolesti, ili kako magnet gubi svu svoju moć ako se premaže belim lukom.

U jeku takvih verovanja, engleski fizičar i lekar Viljem Gilbert (William Gilbert, 1544-1603) napisao je 1600. godine knjigu ”O magnetu i magnetičnim telima i o velikom magnetu Zemlji”, u kojoj je postavio temelje naučnog istraživanja i magneta i elektriciteta. U toj knjizi, kao što se iz naslova vidi, Gilbert je prvi put izrazio misao da je Zemlja veliki magnet. Kao i svaki magnet, tako i Zemlja ima dva magnetna pola; ti se polovi, međutim, ne nalaze stalno na istim mestima kao geografski polovi. Oni se pomeraju. To pomeranje je utvrdio slavni polarni istraživač Amundzen (Roald Amundsen, 1872 – 1928) kada je 1903. do 1905. godine boravio u blizini magnetnog pola u severnoj polarnoj oblasti.

Ključni momenat za nauku o magnetizmu desio se početkom XIX veka, kada je francuski
fizičar i astronom Arago uočio da gvozdeni predmeti postaju namagnetisani u blizini mesta gde je udario grom. No, veza između magnetnih pojava i električne struje utvrđena je sa sigurnošću tek eksperimentima danskog fizičara Ersteda (Hans Christian Øersted, 1777 –1851) 1820. godine. Te godine je Arago (Francois Jean Dominique Aragò, 1786 – 1853) napravio prvi elektromagnet: postavio je čeličnu iglu u staklenu cevčicu i oko te cevčice namotao bakarnu žicu. Kada je kroz namotaje žice propustio struju, čelična igla se namagnetisala i dobijen je prvi elektromagnet. Neposredno posle ovih otkrića, na osnovu Amperovih (André-Marie Ampère, 1775 – 1836) radova i Faradejevih (Michael Faraday, 1791 – 1867) eksperimenata došlo se i do kvantitativnih podataka o povezanosti magnetnih i električnih pojava.





df.uns.ac.rs










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio šah?   Sre 4 Jul - 0:43

Ko je izmislio šah?



Između tih priča najčuvenija je ona o grčkom junaku Palamedu, koji je izmislio šah za vrijeme opsade Troje da bi tom igrom vojnicima prikratio vrijeme. U arheološkim iskopinama starih civilizacija pronađene su prastare ploče slične šahovskoj ali to još nije bio šah. Najstariji spomenici šahovske igre potječu iz Indije iz sredine VI stoljeća.

U staroj perzijskoj pjesmi ''Knjiga o čatrangu'' (Čatrangname, konac VI st.) priča se: Indijsko poslanstvo donijelo je perzijskom kralju Hosroe I Anoršovanu (Pravedni), kome je Indija plaćala danak, šahovsku ploču sa figurama. Indijci su tražili od kralja ili da sam pronađe pravila tajanstvene igre ili da odustane od danka. Hosroe se našao u čudu ali je nekom perzijskom mudracu uspjelo da odgonetne smisao igre.



Indija je, prema tome, kolijevka šaha. Međutim, tko je šah izmislio i kada je nastao, ostaje i dalje tajna. Jedna stara indijska priča o tom govori: da je tome bilo kada je Indijom vladao mladi kralj Balhib. Njega je odgojio mudrac Sissa Ben Dahir ali je lukavom plemstvu i svećenstvu uspjelo da mladoga kralja otmu utjecaju čestitog mudraca. Kralj, koji je po prirodi volio zabavu i veselje, prestao je mariti za nevolje puka.

Za to vrijeme njegovi pokvareni savjetnici vršili su nad narodom različita nasilja i nepravde. Tada je Ben Dahir, znajući za sklonosti mladoga kralja, izmislio novu igru u kojom je želio pomoću kipova i poteza prikazati patnje naroda. Balhib je napokon spoznao istinu te je iz zahvalnosti bogato nagradio mudraca.

Ben Dahir je za nagradu zaželio pšenicu i to da mu se na prvo polje šahovnice položi jedno zrno, na sljedeće dva zrna, zatim na treće četiri i uvijek dalje dvostruko po dvostruko. U početku se Balhib čudio skromnosti mudraca ali toliko žita ipak nije mogao sakupiti kada je izračunao konačni broj zrna. Točan broj iznosio je 18 446 744 073 709 551 625 zrna ili oko bilijun tona! Indijski pisac Halaiudha (X st.) spominje u jednom svom komentaru da se za 64 polja šahovnice uzima i naziv kocthazara (kočazara), što u prijevodu znači hambar. Ne zna se da li taj naziv potječe od te pripovijesti sa pšenicom ili je priča nastala od tog naziva.



Šah se u Indiji zvao čaturanga (četverodijelno) a to je ujedno i pjesničko ime za tadašnju indijsku vojsku koja je imala četiri roda. To su bili vojnici sa slonovima- danas su to u šahu lovci, pa borna kola- današnji topovi, te konjanici i pješaci. Tu je bio još i radža-kralj, kao i mandarin (savjetnik) – u današnjem šahu to je dama ili kraljica. Figure su se na ploči kretale mnogo sporije nego danas. Mandarin (dama) samo je išao na susjedno polje u kosom smjeru, slon (lovac) preskakivao je po jedno polje u kosom a kola (top) po jedno polje u ravnom smjeru. Konj se kretao kao današnji skakač a to je upravo sredina između kretanja slona i kola: jedno polje koso i jedno polje ravno u istom smjeru.


Očuvane figure čaturange ili šatrandža

Ratnička simbolika figura


Šahovske figure, osim kralja i ferza (naša kraljica), simboliziraju četiri roda vojske: pješake, konjicu, slonove i borna kola. (U Indiji se također spominje veza s podjelom na četiri kaste odnosno varje.) Ta se simbolika u prevodima na razne jezike djelomično izgubila.
Pješak (pijun) je u njemačkom jeziku "der Bauer" (seljak), u engleskom "pawn", riječ koja potiče, preko anglo-normanskog i francuskog, od latinskog "pedon", što označava vojnika-pješaka.

Figura "konjanik" (ili vitez) još se tako zove recimo u engleskom. U ruskom je "konj", u hrvatskom se gotovo isključivo koristi riječ "skakač" iako se i tu susreće naziv konj.
Indijska figura, koja simbolizira slona i danas se naziva "slon" u ruskom. U njemačkom je "der Läufer", što znači "trkač". U hrvatskom je postala "lovac", a u engleskom, neočekivano, "bishop" (biskup), možda zato jer oblikom podsjeća na biskupsku kapu.
Zanimljive su promjene imena figure "borna kola" u Hrvatskoj, koje simboliziraju promjene u tehnici ratovanja. Stariji naziv bio je "toranj" ili "kula", što se odnosi na drveni toranj, koji se koristio u opsadi. Danas je nazivamo "top". Prijetnja toj figuri naziva se "šuh".
Kralj, perzijski "šah", dao je ime igri ("šahmaty" u ruskom, "das Schach" u njemačkom). Uz njega stoji figura, koja se na parzijskom naziva "ferz", što označava kancelara (vezira). Ime "ferz" koristi se i u ruskom. U Europi, ferz je promijenio spol i postao kraljica ili dama. Prijetnja kraljici nazica se "šeh".



Šahovnica: magijski kvadrati


Kako je došlo do konstrukcije tako složene igre? Šahovska ploča je svakako starija od figura: magijski kvadrati s raznim brojem polja nađeni su u starim egipatskim, kineskim i indijskim hramovima. Tabla sa 8¤8 polja široko je korištena u Indiji. Na sanskrtu se naziva "aštapada", od "aštau": osam i pâdam: noga, stopa, polje; to je i jedno od iemna za prebivalište boga Višnu. Aštapada je bila površina na kojoj se gatalo i pororicalo, a poslije su na nju bacane i kocke za igru. U doba Veda obredi su vršeni u prirodi pa je i kvadrat aštapade urezivan na zemlji. Kvadrat je vjerojatno imao veličinu 8×8 stopa, pa odatle potječe naziv. Početkom naše ere aštapada se počela izrađivati kao tabla od drva, srebra i zlata i sl.

Na tabli za šatrandž, polja nisu bila obojena raznim bojama. Uzorak svjetle i tamne boje, kakav danas općenito zovemo "šahovnica", pojavljuje se prvi put krajem 11. st.




sahklube4.hr/wiki










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio klavir...   Pet 13 Jul - 1:11

Ko je izmislio klavir...



Jedan od najpopularnijih muzičkih instrumenata, klavir, ima višestruku primenu i može da se koristi u vidu pratnje, kao deo kamerne muzike ili kao deo ansambla. Pored ovih zanimljivih karakteristika, mnogo toga može da se nauči o klaviru, uključujući i njegovu istoriju. Kako bi se dublje razumeli istorijski aspekti ovog značajnog muzičkog instrumenta, dobro je znati ko je izumeo klavir.


Pronalazak klavira

Ko je izumeo klavir? Bartolomeo Kristofori, koji je nekad pravio muzičke instrumente u Italiji, smatra se izumiteljem modernog klavira. Živeo je od 1655. do 1731. Napravio je ovaj instrument negde u 18.veku dok je radio u službi princa Ferdinanda Medičia, vodeći računa o njegovim instrumentima. Dalje, usavršio je komplikovan mehanički aspekt klavirskog dizajna. Pored toga, smatra se izumiteljem i nekih drugih instrumenata sa dirkama poput ovalnog spineta i spineta.

Dodatne činjenice i drugi interesantni podaci

Sva tri originalna klavira koje je napravio Kristofori postoje i danas i sva tri klavira potiču iz 20-ih godina 18.veka. Prvi je napravljen 1720. i trenutno se nalazi u Njujorku, u muzeju Metropolitan. Drugi potiče iz 1722., nalazi se u Rimu u Nacionalnom muzeju muzičkih instrumenata (Museo Nazionale degli Strumenti Musicali). Treći datira iz 1726, a trenutno se nalazi u Leipzig University’s Musikinstrumenten (Leipzig University’s Musikinstrumenten).

Različite vrste klavira uključuju: koncertni klavir, pijanino, polukoncertni klavir i električni klavir. Koncertni klavir karakteriše horizontalna raspodela žica i okvira. Isto tako, pijanino je takođe vertikalni klavir koji je mnogo kompaktniji u smislu dizajna. Polukoncertni klavir je poznat po svojoj kraćoj strukturi, visini od oko 85-90 cm. Električni klavir je kraći od polukoncertnog klavira i prepoznaje se po kraćim klavirskim čekićima.

Klavir je u mnogome doprineo ljudskom društvu. Odigrao je značajnu ulogu u razvoju zapadnjačke klasične muzike. Pored toga, u velikoj meri je zastupljen na filmu i televiziji. Dalje, koristi se i u džez muzici. Tipičan klavir uključuje rezonantni korpus, žice i mehanizam sa klavijaturom i pedalama. Betoven, Mocart i Hajdn su među najeminentnijim imenima muzike koji su koristili klavir kao instrument. Isto važi i za Johana Bramsa, Feliksa Mendelsona i Roberta Šumana.

Izvor: Who Invented Piano












Poslednji izmenio Shadow dana Uto 7 Maj - 22:48, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio čips   Pet 21 Sep - 22:21

Ko je izmislio čips



Da li ste znali da je čips izmislio američki kuvar Džordž Kram 1853. godine, koji je radio u veoma skupom restoranu „Mun lejk lodžu“ u Saratoga Springsu u državi Njujork.

Motiv kuvara je bio inat prema prezahtevnoj mušteriji Kornelijusu Vanderbiltu koji je inače bio graditelj železnica, jer nije bio zadovoljan pripremljenim pomfritom. Zato je Kram isekao veoma tanke listiće krompira i kada ih je ispržio, bili su suviše tvrdi da bi se jeli viljuškom.

Međutim, Vanderbilt je bio oduševljen ovako pripremljenim krompirom, pa je čips postao specijalitet kuće. Kram je nastavio da priprema čips i kada je kasnije otvorio vlastiti restoran, ali nikada nije patentirao svoj proizvod. To je uradilo preduzeće iz Kalifornije „Skaders“ 1920. i otpočelo masovnu proizvodnju čipsa koji se sada prodavao u kesama koje su ga održavale svežim.



cricket.rs










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio frižider   Pet 21 Sep - 22:58

Ko je izmislio frižider



Од прве Келенове идеје за прављење леда до уласка фрижидера у масовну употребу прошло је 170 година

И пре него што је измишљен фрижидер, људи су врло добро знали да ће се трајност хране продужити ако је држе на хладном месту: у близини воде или запакопану под снегом кад га има, или под земљом, на тамним местима…

Први систем хлађења осмислио је Вилијам Кален, угледни шкотски професор, лекар и хемичар. Он је у јавној демонстрацији 1756. године на Универзитету у Глазгову показао како вештачко хлађење функционише: употребио је пумпу којом је створио делимични вакуум над контејнером са етром који се онда грејао, апсорбујући топлоту из окружења. Процесом је добијена мала количина леда.

Но, ова демонстрација није изазвала помаму индустрије нити некакву комерцијалну примену – фрижидери још нису били смишљени. Заправо, ушли су у масовну производњу тек 170 година касније.

Нешто много сличније фрижидеру је 1805. направио Оливер Еванс, амерички проналазач и “отац хлађења”, како су га звали. Он је употребио компресор за машину код које се хемикалија претварала у пару па враћала назад у течно стање. У термодинамичком циклусу, процес се изнова понављао и хладио унутрашњост. Ипак, Еванс са овом идејом није направио ниједан фрижидер.

Његову идеју је готово три деценије касније мало модификовао и искористио Американац Џејкоб Перкинс који је направио фрижидер и свој изум патентирао у Великој Британији. Међутим, ни Перкинс се од своје идеје није обогатио. Тек су 1920-тих и обични грађани почели да користе фрижидере, што је изазвало велику револуцију у навикама везаним за исхрану.




b92










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio šampon za kosu    Ned 7 Okt - 19:51

Ko je izmislio šampon za kosu


Boce šampona i losiona proizvedenih u ranom 20. veku od CL Hamilton Co Washington, D.C.


Pojam i usluga uvedena je u Velikoj Britaniji od strane bengalskog poduzetnika Sake Dean Mahomeda 1814 godine, kada je Dean, zajedno sa svojom suprugom irkinjom, otvorio kupatilo poznato kao 'Mahomedova parna kupka' u Brightonu u Engleskoj. Njegova kupatila su bila poput turskih kupatila gde su klijenti dobijali indijski tretman champi (šamponiranje) ili terapijsku masažu. Njegov servis je bio veoma cenjen, i on je dobio visoku nagradu imenovanjem "hirurga za šamponiranje ' Georga IV i Williama IV.

1860, primenjivan je sapun za kosu. Pre je običan sapun bio korišten za pranje kose, međutim, film sapun je na kosi ostavljao neugodan, iritirajuć i nezdrav izgled.

Tokom ranijih faza šampona, Engleski frizeri su kuvali sapun za brijanje u vodi u kojoj su dodavali bilje da bi dali kosi sjaj i miris. Kasey Hebert bio prvi poznati proizvođač šampona, i nastanak šampona se pripisuje njemu. Komercijalno je šampon bio dostupan na prelazu u 20. vek. U početku, sapun i šampon su bili vrlo slični proizvodi; oboje su sadržavali iste prirodno izvedene vrste deterdženta. Moderni šampon kao što je poznat danas je nastao 1930 godine, kao prvi šampon sa sintetičkim surfakantima.

Šampon je uopšteno napravljen kombinovanjem surfakanta, najčešće natrijevog lauril sulfata i / ili natrij laureth sulfata sa co-surfaktima, najčešće cocamidopropyl betaina u vodi da bi se formirala gusta, viskozna tečnost. Ostali bitne sastojci uključuju sol (natrijev klorid), koji se koristi za podešavanje viskoznosti, konzervans i miris.




haoss.org










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio fudbal   Pet 12 Okt - 22:55

Ko je izmislio fudbal




Reč "fudbal" je engleski termin kojom se u ranim srednjem veku opisivala "fot-lopta" (prvo zabilježena c.1400 godine) kojim se opisavala 'utakmica igrana "nogom'. Rane nogometne utakmice nisu samo igrane u Engleskoj, već i u drugim europskim zemljama pod različitim imenima s lokalnim inovacijama. Ostali oblici uključuju irski "caid", što znači 'lopta' predak galski nogomet, Cornwall boks "Hyrlîan", velški "Cnapan".

Igra pod nazivom "La Soule", što znači "lopta" je igrana u Francuskoj, "Ba" izgovara se baw što znači 'lopta' igrala se u Škotskoj i "loptice" ili "Igranje na loptu" a naročito "fot-lopta" igrala se u Engleskoj. Ove srednjovjekovne igre s loptom su one od kojih je moderan fudbal evoluirao i igra dobija naziv "fot-lopta".

Ove igre su se razvile iz Rimske igre pod nazivom "Harpastum" koja je i sama bila adaptacija jedne grčke igre ​​pod nazivom "Episkyros" ili "Phaininda", koji datiraju najmanje iz 4. stoljeća prije Krista. i to je najstarija poznata utakmica koja odgovara srednjovjekovnoj definiciji nogometa. Važno je napomenuti da Harpastum kasnije ponovo u 16. veku u Italiji dobija novi naziv "Calcio".

Uprkos nedostatku dokaza valja napomenuti da je zabilježeno da je u Firenci 59 godine pre nove ere igra Harpastum igrana između Eipiphany i Lenta posljednjeg dana "Posnog utorka" istog dana na koji se nogomet igrao i u gradu Derbyshire u Engleskoj. Također treba napomenuti da je "Harpastum" odveden u rimsku provinciju Britannia (današnja Britanija) gdje je zabilježeno 217-te godine AD da se igra odvijala između Rimljana i domaćih Britanaca.

Drevni Kinezi su također igrali igru ​​zvanu "Cuju" koja datira iz kasnog 3. veka prije Hrista koji ima sličnosti sa nogometom. Međutim, uprkos pokušajima FIFA da zaključe istorijsku vezu između Cuju i pridruživanju nogometu, ne postoje veze između Cuju i ranih igara s loptom koje su se igrale u srednjovekovnoj Evropi.



Kada se govori o fudbalu, uobičajena pogreška je da je nogomet isti sport kao "Soccer". To je netočno. Postoje mnogi oblici fudbala a "Soccer" ili "Association Football" je samo jedan naziv. Ostali popularni nazivi su američki fudbal (Gridion), kanadski fudbal, Australijski fudbal, keltski fudbal, Ragbi unija fudbal i ragbi liga fudbal. Neki od tih igara uzete su od prvih ideja fudbala. Američki fudbal je mešavina fudbala, ragbija i stvorenih ideja u SAD-u a posebno "prolazak unapred". Kanadski fudbal se temelji na ragbiju dok se u australskom i galskom fudbalu provlači mešavina ragbija, fudbala i posebno srednjovjekovne igre caid koja se igrala u Irskoj.

"Association Football" ili "football" je proizvod engleskih javnih škola koji su igrali fudbal po raznim pravilima već stolećima. Tada je u 1848 godini, Univerzitet Cambridge pokušao stvoriti standardni set pravila za javne škole. Dva bivša studenta Shrewsbury škole gospodin H. de Winton i gospodin JC Thring organizuju susret na Trinity College u Cambridgu sa 12 predstavnika iz drugih škola, sa imenom Eton, Harrow, Rugby, Winchester i Shrewsbury. Na osmočasovnom sastanku su ti ljudi stvorili ono što je postao 'Blue print' za Soccer. Ta pravila su postala poznata kao "Cambridge pravila", koji za razliku od "Ragbi školskih pravila" (1823) favoriziraju igru ​​u kojoj lopta će biti šutirana više nego nošena.



1863 godine. advokat iz Hull-a, Ebenezer Cobb Morley, napisao je članak za Bell Life novine u kojima promovše ideju novog regulatornog tela za fudbal. To je dovelo do formiranja "nogometnog saveza", čiji je glavni cilj bio da se standarizuju pravila fudbala na nacionalnom nivou. Ova nova pravila su se zvala "Cambridge Rules" .
''Laws of the game'' za fudbal ili Soccer u savezu je napisao EK Morley, zajedno s drugim pripadnicima osnivačima nogometnog saveza. Ta pravila su se potpisala u taverni Freemasons u Londonu, 26. oktobra 1863 godine. Morley je postao prvi sekretar Football Associateda. On je takođe osnovao Barnes fudbalski klub, 1862 godine gde je bio i kapiten protiv Richmond nogometnog kluba u prvoj ikada fudbalskoj utakmici. Utakmica je završena rezultatom 0-0, ali je u revanšu on dao prvi gol ikada. Umro je 1924 godine, a pokopan je na groblju na Barnes Common-u nedaleko od mjesta gdje je napisan zakon o igri , u Londonu. Plava ploča obilježava njegovo životno delo i postavljena je na zidu ove zgrade kao engleska baština 2009 godine.

Entomologija od reči Soccer: reč Soccer fonetski je skraćenica od riječi 'Association' nastala od engleskih javnih škola, koji su na 'SoC' iz ''Association'' staviti 'er' na kraju. To je razlog zašto prije 1863 godine, riječ Soccer nije postojala. Verojatno su iz tog razloga i Ragbi fudbal nazivali 'Rugger', ali ta reč se više ne upotrebljava.



wiki.answers.com/haoss










Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 87877

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Ko je izmislio cipele na visoku petu (štikle)   Ned 18 Nov - 22:12

Ko je izmislio cipele na visoku petu (štikle)



Smatra se da su povišene potpetice rezultat problema, koji datira još iz XV veka, kada su se velike razdaljine prelazile jahanjem konja, pri čemu bi jahačeva noga često isklizavala iz kaiša. Početkom 1500. godine peta visine ~ 3 cm se prvi put pojavljuje i naziva se jahačeva peta. Prvobitna potpetica i sama čizma podsećaju na današnji izgled kaubojske čizme. Ovakva peta je tokom prve tri decenije veka, polagano počela da poprima stilski oblik, pogotovo kod muške obuće, i počinjala da biva sve tanja i duža, sve dok nije više imala koristi tokom jahanja. Vremenom, ovakva cipela je postala svakodnevna obuća samo na dvorovima. Krajem XVI veka, muška obuća je imala potpetice visine od 6 do 9 centimetara.


Muške kaubojske čizme sa potpeticama


Godine 1533, žena grofa Orleana, Katarina de Miči, inače veoma niska rastom, tražila je od svog obućara da joj napravi par cipela sa potpeticama, kako stilski privlačne, tako i visoke, kako bi postala viša nego što jeste. Obućar joj je napravio drvene cipele, šopine, koje su imale platformu, ali je peta i pored platforme bila viša od prstiju, i sama platforma se savijala na sredini tabana, prema prstima.



Cipele sa potpeticama su veoma brzo postigle uspeh u aristokratskim krugovima širom Francuske, i postale su deo svakodnevne mode u visokim krugovima. Preko brakova sklapanih između muškaraca i žena kraljevskih porodica širom Evrope, moda cipela sa visokom potpeticom se prenela preko granica Francuske, i ubrzo obuhvatila svaku vrstu obuće, počev od čizmi do sandala. Cipela sa visokom potpeticom je postala simbol pomodarstva, klasnog statusa i bogastva i bivaju veoma popularne tokom XVII i XVIII veka. Ubrzo nakon Francuske revolucije, cipele sa viskim potpeticama padaju u zaborav iz protesta, jer su one predstavljale simbol aristokrata i buržaske klase. Nakon revolucije u modi bivaju popularne cipele sa ravnim tabanima, da bi već sredinom XIX veka cipele na potpeticu ušle ponovo u modu, naročito među ženskim svetom.

Još dugo vremena je ostala činjenica da samo bogati ljudi nose štikle. Čak i u ranim sedamdesetim kralj Francuske, Luj XIV (Louis XIV) je odlučio da nosi izuzetno visoke štikle koje su na sebi imale određene motive i šare kao što su minijaturne scene borbe. Madam Pompadur (Madame de Pompadour) je pomogla kralju da popularizuje visoke potpetice i često ih nazivaju “Luj” i “Pompadur” štiklama.

Nakon Francuske revolucije kada je Napoleon došao na vlast štikle bivaju zabranjene. Napoleon je želeo da svi budu jednaki kada je o pojavi reč jer je štikla bila sinonim za bogate ljude. Francuska revolucija je doprinela tome da se društvo udalji od aristokratskih vrednosti.

U 18. veku štikla postaje veoma kontroverzna i u Americi. Kolonija Masacusets zabranila je ženama da ih nose jer su smatrali da tako mame muškarce i svaka žena koja ih je nosila je bila prozvana za vešticu. Engleski parlament je takođe išao ovom logikom i tretirao žene koje nose štikle kao veštice. Mnogi kritičari su u tom vremenu štiklu poredili sa papkom samog đavola.


Šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, ravne cipele su preovladavale, da bi sredinom osamdesetih i kasnih osamdesetih godina veka, cipele na potpeticu postale hit. Ovo je velikim delom zahvaljujući dolaskom supermodela, kao što su to bile Sindi Kraford, Klaudija Šifer, Naomi Kembpel, Linda Evanđelista i Jasmin Gauri, koje su na svim modnim revijama i naslovnim stranama modnih časopisa bile viđene u visokim potpeticama.

Nastajanje feminističkog pokreta učinilo je da se promeni percepcija o tome šta štikle predstavljaju. Mnoge žene su prestale da nose štikle da ne bi seksualno izazivale muškarce. Bile su predstavljene kao nešto što je čovek napravio da bi “osakatio” ženu. Ova teorija se gubi osamdesetih godina i štikle konačno prolaze kroz najveća vrata. Uticajem cipela Manola Blanika (Manolo Blahnik) svet se nikada više nije okrenuo nazad i posmatrao prošlost.

Kako postoje društvene norme za ponašanje, tako postoje i norme koje nalažu kada se koje cipele nose i kada se smatraju ukusnim, a kada ne priliče. Tako na primer, retko se može videti da žene na radnim mestima nose cipele sa potpeticom višom od 2 do 3 centimetara. Cipele sa potpeticama višim od 3 centimetara se obično mogu videti u večernjim satim, po klubovima, restoranima, pozorištima itd. Nepisano pravilo je da žene sudije i advokati ne bi trebalo da nose cipele sa potpeticom višom od 2 centimetara jer bi delovale neprofesionalno.


wikipedija/ragmag.rs










Nazad na vrh Ići dole
 

Ko je izmislio...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 

 Similar topics

-
» Ko je izmislio...
» Smrtna kazna
» Tko je izumio prvi motocikl?
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum
  • -

    Sada je Sub 2 Avg - 8:31