Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, al’ lepša si kada želiš
da budemo lepi, pa se pore otvore,
da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti,
podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno
da progledaš dok žmuriš.

Obećaj mi da ćeš otići ako jednog dana više ne budem mogla da te nasmejem. Ne muči nas kratkim razgovorima, ako već nekad nismo mogli da se zasitimo priče. Odšetaj od mene ako ti nekad postane teško da me voliš, ili ako u mojim očima više ne budeš video sjaj, već samo tamu. Nemoj da dozvoliš sebi da ikad povisimo glas jedno na drugo i da vikanje bude jedini način da se čujemo. Nemoj više da me gledaš ako prestanem da ti budem lepa ujutru kad se probudim ili kad dođem premorena na kraju dana. Nemoj da me ljubiš ako tvoj puls ostane sasvim miran dok to radiš. Nemoj više da me voziš ukoliko ti tišina sa mnom postane nelagodna. Idi, ako svaki dan budeš morao da mi govoriš kako si umoran i kako je sve u redu. Nemoj me lagati, to neću moći da podnesem. Obećaj mi da ćeš otići, jer to ću lakše preživeti, nego da gledam kako postepeno, ali sigurno, prestaješ da me voliš.

misli moje lete,blude i traže..
prolazim pored vremena,koje
zaludno čeka..čeka hoćeš li
se setiti,hoćeš li me pomenuti
makar u snovima,vrelim i slatkim?

svratih prijatelji moji..da podelimo ljubav i prijateljstvo,koje se širi

dušom mojom i preti da je prepuni dubokim emocijama..a njih je 

teško ,jako teško..možda i nepotrebno

zadržati u sebi,već ih treba deliti nesebično,kao što evo upravo ja 

činim..darujući ih vama. 

Kuda si krenuo,kada si odabrao taj put?Reč je tvoja skupa..
Znam,morao si..jer ona je bila tvoja stara ljubav..neostvarena.
Možda ćeš shvatiti..To su samo snovi..

Dok letim visoko nad oblacima,vidim da je nebo
nepodnošljivo plavo..a sunce nemilosrdno..i 
sećam se tada Ikarusa,koji je pao baš ovako,
jer je hteo da se približi bogovima ..a oni su
poput tebe nedostupni...smrtnicima ..meni