Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Sto godina Jugoslavije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4050

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Sre 24 Apr - 8:24

Nadjoh jednu zanimljivu knjigu.

JUGOSLAVIJA U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI 


Izdavač Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji


Uređivački odbor


 Latinka Perović
 Drago Roksandić
 Mitja Velikonja
 Wolfgang Hoepken
 Florian Bieber

 Recenzenti

 Dubravka Stojanović

Vera Katz Hrvoje Klasić

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na net - u postoji pdf izdnje ove knjige.
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4050

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Pet 26 Apr - 9:44

Zanimljiv link gde se opsirno govori o YU istoriji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzej Istorije Jugoslavije
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4050

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Sub 27 Apr - 17:59

Za sve koji su se rodili u Jugoslaviji i kojima je ova
 zemlja u srcu :


Knjiga "Put u moju nepostojeću zemlju"


[You must be registered and logged in to see this image.]



Glavna tema knjige je moje putovanje kroz bivšu Jugoslaviju, u trenutku kada ona više ne postoji. 
 Izmedju 2008. i 2018. vraćala sam se na mesta na kojima sam pre bila i za koja sam na ovaj ili 
onaj način bila vezana dok je Jugoslavija postojala. Putopise sam prvo objavila na španskom jeziku
 -u Barseloni živim od 1991. godine- ispočetka feljton u dnevnom listu LA VANGUARDIA a zatim
 i knjigu na španskom ("VIAJE A MI PAIS YA INEXISTENTE", ALTAIR, 2013).   
                                                           
Feljton i knjiga imali su veliki uspeh u Španiji, tako da sam rešila da knjigu objavim i na našem jeziku.
 Zato sam ponovo putovala i dopisivala. Sada je izdanje na našem jeziku spremno za objavjivanje. 
Izdavačka kuća "SAMIZDAT- B92" planira da izda knjigu do oktobra 2018. a projekat treba da pokrije
 dodatne troškove korekture, pripreme za štampu i edicije.    
   
Sve ono što sam napisala jeste vezano za utiske putovanja, ali isto tako je i neka vrsta podvlačenja
 crte, poravnjavanja računa sa ličnom i istorijskom prošlošću. Sa onim u šta sam verovala a ispostavilo
 se nepostojećim, kao i suočavanje sa sopstvenim uspomenama vezanim za mesta, ljude, verovanja.
 Knjiga je posvećena mojim prijateljima, prijateljima sa Bola, iz Beograda i iz Barselone, jer su me oni
 naučili da nema važnije domovine od prijateljstva.


kickstarter.com


.................
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4050

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Sub 27 Apr - 18:01

.............

O knjizi su rekli:


Putovanje u moju nepostojeću zemlju' Tamare Djermanović pre svega bih ocenio 
kao veliko književno delo. (Rafael Arguljol,
 pisac) 
Iz ove knjige naučio sam koliko je nama ljudima teško da se razumemo dok nam
 političari traže da vijorimo zastavama i podižemo granice. (Ramon Bajes, psiholog)


Putujući kroz knjigu T. Djermanović shvatamo da je duhovna inteligencija ono što 
preostaje da bi se potčinile vojne doktrine i surovost ljudske prirode. (Basilio Baltasar, novinar)


Video sam, udisao i proživeo sve trenutke i mesta koje opisuješ zahvaljujući  tvom elegentnom
 načinu pripovedanja.(Pismo čitaoca) 


Kad bih ja bio Srbin poželeo bih da pročitam ovu knjigu jer bi mi mnogo kazala o zemlji koju 
emotivno nosim u sebi, a koja više ne postoji. Ali, kada bih bio Hrvat, Slovenac, Makedonac,
 Crnogorac, iz Bosne ili sa Kosova, takođe bih je pročitao jer uspeva da uvede u krhki svet
 čovekove prirode i okolnosti što menjaju sve oko nas, a time i našu ljudsku sudbinu. 
(Rafael Arguljol, pisac)
Nazad na vrh Ići dole
Thabit

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 330

Učlanjen : 28.04.2013


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Ned 28 Apr - 13:07

https://www.youtube.com/watch?v=gGUzEqUxXf8
danas kada postajem funkcioner..happy
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

MODERATOR
MODERATOR

EROTIC MAN

Muški
Poruka : 30935

Učlanjen : 17.03.2015

Raspoloženje : kako ja hoću


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Ned 28 Apr - 22:42

@Lutajuće Srce ::
Uvek mi je bio fascinantan taj dominirajući stav savremenih nacionalnih istoričara, ili tumača istorije raznoraznih profila, u kojem se termin ''raspad SFRJ'' koristi kao sinonim za ''nedela komunizma'', posebno spram pojedinih naroda i narodnosti, u zavisnosti od toga kome tumači naginju i pripadaju.
 
Tako mi je fascinantno recimo ovo pominjanje časopisa ''Praxis'', i dešavanja s početka sedamdesetih... Jer, iz ovako napisanog teksta, neupoznat čovek bi prosto pomislio da se radi o kritičkom časopisu iz Beograda... a istina je da je reč o dominantno hrvatskom neo-komunističkom filozofskom talasu, dok je pomenuti list konkretno štampan u Zagrebu, uz nekoliko saradnika iz Sarajeva i Beograda.
Onda se dalje navezuju otpuštanja sa Univerziteta u Beogradu 1975.g., i sve to skupa nekako pakuje sa slobodarskim kritičarskim mislima...
Što su, opet, babe i žabe, jer jedno s drugim nisu veze imali. 
Tačnije, dešavanja u periodu 1971. - 1975., i to u svim federalnim jedinicama, a ne samo Srbiji, ili Hrvatskoj, dominantno su bila vezana za prvobitnu pojavu secesionizma unutar hrvatskog ogranka partije ( ''Hrvatsko proljeće'' ), i naglu eskalaciju nacionalizma, kako hrvatskog, tako i srpskog.
Posledično, došlo je do žestokog obračuna sa zagovornicima, prvobitno u Hrvatskoj, odmah nakon toga Srbiji, ali i Sloveniji i Makedoniji istovremeno, sa kompletnim smenama unutar partijskih rukovodstava, kao i velikim brojem zatvorskih kazni zbog rušenja ustavnog poretka.
Između ostalih, i veliki broj univerzitetskih profesora je stradao, na oba centralna univerziteta.
Pomenuta dešavanja većinom su okončana do 1972.g., nakon čega je krenuo proces ustavnih promena, okončan 1974.g.
Istorijski dokazana činjenica, potkrepljena i skorašnjim otvaranjem dela arhiva nekolicine zapadnih obaveštajnih službi, jeste da su pomenuti događaji u velikoj meri osmišljeni, podržani i organizovani iz inostranstva, većinom u emigrantskim krugovima, uz pozamašnu finansijsku podršku zemalja domaćina.
Isto tako, a vezano za prethodni tekst koji to nekako predstavlja sasvim drugačije, u toku navedenih dešavanja, časopis ''Praxis'', odnosno njegovi urednici, su se jasno, glasno, čak i veoma oštro, izjasnili protiv navedenih tendencija, kako hrvatskog, tako i srpskog nacionalizma.
A, 1975.g., koliko znam, od univerzitetskih profesora bez posla je ostao samo otac Borisa Tadića, Ljubomir, i to zato što nije umeo da prepozna granicu nacionalnog izjašnjavanja o ustavnom uređenju, onako lepo kao Dobrica Ćosić, pa da mu ništa ne fali:)
 
I, najfascinatnije od svega...
Velike privredne reforme, 1980. - 1985.g., i danas se na svetskim univerzitetima izučavaju kao primer jednih od najuspešnijih makroekonomskih mera ikada. Njima je SFRJ, iako ne i verbalno eksplicitno, prevedena u režim tržišne ekonomije.
Posledično, u pogledu makroekonomskih pokazatelja, dopunjeno životnim standardom, drugu polovinu osamdesetih SFRJ je dočekala kao zvanično označena ''najviše rangirana srednje- razvijena zemlja Evrope'', npr. u navedenim pokazateljima, daleko ispred Republike Irske, ili Portugalije. Govorimo o zvaničnim podacima Evropske zajednice.
1991.g., u samom začetku pluralnog političkog uređenja, tadašnji savezni premijer, Ante Marković, je javno obelodanio informaciju da su u Evropskoj zajednici, očekivano vreme prijema za Jugoslaviju, ukoliko zatraži članstvo, utvrdili na 18 meseci.
Inače, čisto kurioziteta radi, SFRJ je bila član- posmatrač NATO-a:)
 
I tu mi je ta najnejasnoća- raspad Jugoslavije, iz 1991.g., nastao je u vreme kada ta država već pradavno nije bila komunistička, i po identičnom scenariju onom sa početka sedamdesetih, čak i sa velikim brojem istih personalnih učesnika, jedino što je ovom prilikom izostala bilo kakva adekvatna reakcija federalne države, kojom je dvadeset godina ranije taj scenario sprečen.
Fascinantna mi otud ta, totalno vladajuća, teza, koju redom nalazimo gde god se tema pominje, da je za raspad te države kriva komunistička partija i nedemokratija, iako se ona raspala u vreme kad i jednog i drugog, u tom smislu, već davno nije postojalo:)



svaka čast Lutajući  happy


 jesi ga napisao, kao da si iz Praxisa  happy happy happy


ova zadnja rečenica ti je pod upitnikom. u vreme raspada Jugoslavije istina nije bilo Komunističke partije ali je bilo par miliona bivših članova. neki od njih su državu razorili a većina je ćutala. 

eto, kakva je to partija bila.  Cool








žao mi je ako su bilo koga iritirali moji potpisi ali  jedini način da nešto poručim svima na forumu, a da imam garanciju da će pročitati je moj potpis. ni meni se ovo ne sviđa, meni je to čak i tužno, ali zamislite, i kao mod "ravnopravan" sa starim modovima ja mora da se borim s brisanjem svojih postova.
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4050

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Uto 30 Apr - 19:36

Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4050

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Uto 30 Apr - 19:40

Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4050

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Uto 30 Apr - 19:42

Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

MODERATOR
MODERATOR

EROTIC MAN

Muški
Poruka : 30935

Učlanjen : 17.03.2015

Raspoloženje : kako ja hoću


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Ned 5 Maj - 22:22

Vedrana Rudan o Titu: Evo kakvu je brutalnu istinu spisateljica izrekla povodom godišnjice smrti Maršala


Izvor:Facebook

[You must be registered and logged in to see this image.]


Povodom 39.godišnjice smrti Josipa Broza Tita, na svojem se Facebook profilu oglasila spisateljica Vedrana Rudan, poznata po svojim britkim tekstovima koji se nalaze u kategoriji ‘bez dlake na jeziku’.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Na današnji dan pred trideset i devet godina umro je drug Tito.


Živjeli smo u Jugoslaviji. Dok je bio na umoru mnogi od nas jedva smo čekali da se agonija završi. Nadali smo se da će s drugom Titom umrijeti i Jugoslavija. I bi tako. Iza sebe smo ostavili mrak i ugazili u krvavo svjetlo demokracije. Toliko smo željeli da možemo u svakom trenutku kupiti banane, kavu, upaliti svjetlo, sjesti za volan automobila ne vodeći računa je li dan parni ili neparni.


Htjeli smo slobodu i blagostanje i smrt drugovima, i političare novog kova, jebeš starog Tita, jebeš Dolanca, demokrate hoćemo i banane hoćemo.


I bi tako. Evo nas. Imamo Hrvatsku i imamo banane i struje imamo i voziti možemo. I političari nam drugačije izgledaju. Mladi su. I predsjednica nam je drugačija. Ne zna što govori ni o čemu govori, ali mi smo je baš zato izabrali. Jebeš Tita za koga je znao čitav svijet zato jer je Jugoslaviju pretvorio u Državu i zato jer se borio protiv fašizma.


Novo vrijeme, novi ciljevi. Imamo Hrvatsku, fašizam nam treba, kapitalizam nam treba, NATO nam treba, stari avioni nam trebaju da bismo mogli braniti novo nebo. Lopovi u vladi nam trebaju. Lopovi u Saboru nam trebaju. Mržnja prema drugima i drugačijima nam treba. Popovi djecojepci govore nam o ljubavi. Sve smo dobili za što smo glasali.


Zato, smrt mrtvom Titu!”, napisala je Rudan.








žao mi je ako su bilo koga iritirali moji potpisi ali  jedini način da nešto poručim svima na forumu, a da imam garanciju da će pročitati je moj potpis. ni meni se ovo ne sviđa, meni je to čak i tužno, ali zamislite, i kao mod "ravnopravan" sa starim modovima ja mora da se borim s brisanjem svojih postova.
Nazad na vrh Ići dole
Ognjenka

Član
Član

Ognjenka

Ženski
Poruka : 60

Učlanjen : 16.05.2019


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Pet 17 Maj - 17:58

Federacija, konfederacija, postupno stvaranje Jugoslavije ili odjednom, samo su neke od ideja koje su zastupali brojni srpski intelektualci koji su u zajedničkoj državi Južnih Slovena videli mogućnost razvoja svih naroda
Piše: Ljubinka Trgovčević



Ideje rađaju, razvijaju i promovišu intelektualci. Njima obrazovanje i širi uvid u stvarnost omogućava da razumeju procese i pojave pre drugih, a koje će kasnije postati “duh vremena”. Takav primer je i ideja o ujedinjenju Južnih Slovena, razvijena najpre u krugovima znalaca sredinom 19. veka, a potom prihvaćena u široj javnosti i delu političara.

I srpski naučnici uvideli su znatno pre političara da je ujedinjenje Južnih Slovena/Jugoslovena prirodan proces povezivanja bliskih naroda i skoro da nije bilo iole značajnijeg mislioca koji nije zastupao tu ideju. Pomenimo samo neke od njih.

SREDIŠTE ŽIVOTA: Stojan Novaković, predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik i osnivač Srpske književne zadruge, naučnik i političar, u tekstu Nakon sto godina objavljenom u Hrvatsko-srpskom almanahu, paralelno štampanom u Zagrebu i Beogradu 1911, beleži kako će posmatrač videti Beograd 15. maja 2011. godine: “Po vazduhu ajeroplani kao leptirovi nose poštu u Ljubljanu, Zagreb, Zadar, Sarajevo, Skadar na Bojani, Ohrid, Prizren, Skoplje i Niš. Od nekadašnjih varošica Zemuna i Pančeva postali su takođe veliki gradovi povezani električnim tramvajem sa Beogradom”.
Novaković u ulozi naratora, tek prispelog iz Zagreba, Beograd vidi kao “središte života jugoslovenskoga”, u čijem se Dositejevom domu raspravlja o jugoslovenskoj literaturi i gde su objavljena predavanja o “nekadašnjem, tj. separatnom stanju srpskoga i hrvatskoga naroda koji je odavna već kompaktna nerazdvojna celina, prekaljena u nekolikim oštrim krizama i iskušenjima”. Posebno je naglasio da je već te “davne” 1911. godine jedinstvo “bolo u oči svakoga ko je ma najmanje umeo da posmatra” i da “misleni ljudi nisu mogli ne uočiti ga”. A on, kao misleni čovek, već tada je video manifestacije narodnog jedinstva jer je bilo očevidno “da su se među sobom borili srednjovekovni feudalni duh osobenosti i separatizma i moderni duh širokih koncepcija i ujedinjavanja”. I pred samu smrt februara 1915. godine, i u vreme kada će ovo ujedinjenje postati i zvaničan program srpske vlade, Novaković će za francusku javnost napisati tekst Problem Južnih Slovena (Problèmes Yougo-Slaves), u kojem će se založiti za “konfederaciju jugo-slovenskih država”.

TRI FAZE: Njegov naslednik na mestu predsednika Akademije od maja 1915. godine, geolog Jovan Žujović, takođe je bio jedan od pristalica jugoslovenskog ujedinjenja, te je u svojim obraćanjima strancima najčešće isticao pravo narodnosti koje su, bar deklarativno, isticale i ratne saveznice, uz opštu argumentaciju onoga vremena: da je reč o narodima koji imaju isti jezik, ali ih je prošlost podelila u verskim i političkim sukobima. Na samom početku rata iskazao je bojazan da bi ujedinjenje bilo preuranjeno jer još nisu bili integrisani ni delovi Makedonije i Kosova, koji su ušli u sastav Srbije nakon Balkanskih ratova, te je predlagao da se ono izvrši u tri faze: prvo potpuno integrisanje pomenutih oblasti, zatim svih Srba i, na kraju, Srba, Hrvata i Slovenaca iz Monarhije.
Ovaj deklarisani republikanac, a u ratu monarhista “po dužnosti”, u raspravama vođenim oko budućeg državnog uređenja sumnjao je da se republika može ostvariti bez podrške vojske. Kao socijalista u mladosti, nije ni skrivao da teži ne samo političkom već i ekonomskom i socijalnom oslobođenju građana nove države, pre svega agrarnom reformom, uz naglašavanje: “Mi smo revolucionari i ne bojimo se tih preduzeća”.
Krajem rata napustio je svoj prethodni koncept postepenog ujedinjenja, te je zabeležio da je vreme da “Srbija, koja je za ujedinjenje toliko žrtvovala, žrtvuje i monarhiju i dinastiju”. Sasvim se približio onim intelektualcima kojima je federativna država bila bliska, ali je smatrao da emigracija nije vreme da se o tome raspravlja već će o tome odlučivati Ustavotvorna skupština.

ZAGOVORNICI: Ideju nove zajednice snažno je zastupao i ugledni filolog Ljubomir Ljuba Stojanović, koji se početkom rata zalagao za oslobođenje svih Slovena i stvaranje slovenske federacije, da bi se pred kraj rata sasvim udaljio od srpske vlade i Nikole Pašića. Pisao je: “Pašić nije izraz Srbije i naroda u Srbiji već zaslepljeni vlastoljubac, koji i Srbiju i Jugoslaviju smatra kao svoju ličnu imovinu, kao svoj spahiluk”. A 6. septembra 1918. u pismu Jovanu Cvijiću istakao je da više ne sumnja u nastanak Jugoslavije: “Jugoslavija je tu.”
Izneo je svoje uverenje da centralizovana unitarna država nije dobro rešenje jer bi, računajući mogući broj stanovnika, ili Srbija ostala u manjini ili bi ona postala hegemon nad Slovencima i Hrvatima, čime bi bila ukinuta mogućnost njihovog slobodnog razvoja. Zbog toga se opredelio za stvaranje “Ujedinjene Jugoslovenske Države”, odnosno federacije. “Kako je nemoguće geografski odeliti Srbe i Hrvate, pa gotovo i Hrvate i Slovence, i stvoriti tri savezne države, to bi valjalo poći od sadašnjih oblasti i stvoriti – u početku – i toliko saveznih država: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (ujedno ili odvojene), Dalmacija, Istra, Hrvatska sa Slavonijom i Sremom, Bačka sa Banatom (ako što od Bačke dobijemo)…”

U ovoj federaciji, po njegovom mišljenju, poštovala bi se svačija posebnost i ostavljala sloboda za razvijanje osobenosti, ne bi bilo ničije hegemonije jer bi svaka od njih imala svoje skupštine, dok bi centralnoj bile prepuštene funkcije vođenja spoljne politike, vojske, finansija i saobraćaja. Već tada je uočio da buduća država jedino može funkcionisati ako se već izgrađenim nacijama i istorijski nastalim pokrajinama dopusti značajna samouprava. Ovaj koncept podrazumevao je ukidanje monarhije i stvaranje republike, uz oslonac na mnogo uglednih ljudi koji treba da olakšaju ”porođaj Jugoslavije”. S njim se sasvim saglasio i Jovan Cvijić, koji je mesec dana kasnije pisao: “Ipak želim odmah da ti kažem da se potpuno slažem s tim da nova jugoslovenska država (ja nisam kao ti uveren da je to apsolutno sigurno) mora imati federalističko uređenje s potpunom ravnopravnošću pojedinih oblasti: U.S. of Jugoslavia.”
I nisu pomenuti naučnici bili jedini koji su se zalagali za stvaranje Jugoslavije. Naprotiv. Skoro da nema uglednijeg intelektualca koji nije podržao tu ideju, a razlikovali su se po tome kako su videli tu zajednicu. Ovde pomenuti odmah su uočili da buduća država, kao multinacionalna i multikonfesionalna zajednica, treba da uvaži posebnost već formiranih nacija i istorijom nastalih pokrajina, dok su drugi isticali doprinos Srbije i shodno tome državu videli kao centralizovanu monarhiju. Političke okolnosti bile su na strani ovih drugih, a to je bio deo problema koji će konačno dovesti do raspada zemlje o kojoj su sanjali.


izvor: Novi magazin
Nazad na vrh Ići dole
Ognjenka

Član
Član

Ognjenka

Ženski
Poruka : 60

Učlanjen : 16.05.2019


Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610Pet 17 Maj - 17:59

Rođenje Evrope modernih vremena obavezivalo je u idejnoj i političkoj ravni i srpske intelektualce na traganje za paradigmom jugoslovenske državne zajednice koja će slediti nove orijentire budućnosti. Na prvom mestu, izjednačavanje prava čoveka sa pravom narodnosti kao osnovnim demokratskim principom 20. veka
Piše: Branka Prpa



Veliki rat doneo je novu evropsku svest, koju je pratila radikalnost ljudske patnje. Ratišta i ruševine obogaljenih nacija i država povezali su Evropu zajedništvom sudbine, a Oktobarska revolucija političkim posledicama koje su postale globalne. Upravo u tim okolnostima nastaje jugoslovenska država, ne samo kao rezultat “prava naroda na samoopredeljenje” već i kao rezultat duboke promene političkog rezona u kojem se oblikovalo novo međunarodno pravo.

To najbolje ilustruju reči britanskog državnika Lojda Džordža, koji je poredak Nove Evrope zasnivao na načelima razloga i pravde, odnosno formulisao u princip da “vlada po pristanku onih kojima se vlada mora biti osnova svakog teritorijalnog uređenja”.



MODERNA VREMENA: Rođenje Evrope modernih vremena obavezivalo je u idejnoj i političkoj ravni i srpske intelektualce na traganje za paradigmom jugoslovenske državne zajednice koja će slediti nove orijentire budućnosti. Na prvom mestu, izjednačavanje prava čoveka sa pravom narodnosti kao osnovnim demokratskim principom 20. veka. To je istovremeno podrazumevalo i svest da nacionalno pravo nije neograničeno i da se pozivanjem na njega ne mogu ugrožavati slobode i prava drugih nacija.

Trajni poredak pravde i mira u svetu ovisio je o poštovanju ovih osnovnih pravila. Milan Grol, na primer, to je formulisao u stavu da pravo narodnosti “ne dopušta da ikoji deo zemlje ili življa može biti pod vlašću koju taj deo sam slobodnom voljom i izborom ne priznaje”, ali pravo čovečanstva ide dalje “i ne dopušta ni samom tom slobodnom življu da, ograđujući se kineskim zidom, sprečava slobodni tok ljudskog prometa i civilizacije”.

Politička filozofija, koja će Evropi i svetu doneti novi poredak, neće konstitutivni princip države-nacije ograničiti ili svesti na pojedinačne slučajeve evropskih naroda i država već će ga afirmisati i kao princip na osnovu kojeg će u budućnosti, na globalnom planu, biti regulisani odnosi u međunarodnoj zajednici. Demokratske nacije, iz tih razloga, morale su počivati na nekim univerzalnim vrednostima. Upravo je zato Milan Grol smatrao da se posebni interesi nacije ne sukobljavaju sa idejom društvene univerzalnosti. “Samo širokom saradnjom svih na svemu i razmenom svih sa svima – pisao je Grol – postiglo je čovečanstvo napredak kojim se danas koriste svi.

Ono što u njemu vredi, u materijalnoj kulturi isto kao i u ideji i moralu, nije delo nikakvog ograničenog šovinizma već nerazdvojnih napora vekova i svetova, i vredi utoliko više ukoliko je postalo radom ljudi koji su umeli videti svet daleko iza granica u kojima su se rodili”. Sto godina kasnije, sa istim rečima ili argumentima, možemo ponoviti sve ono što je rekao vodeći čovek Demokratske stranke i jedan od najaktivnijih boraca za jugoslovensku državu u idejnim koordinatama demokratskih principa Nove Evrope.





PROMENA IDENTITETA: Jugoslavija se, drugim rečima, trajno smestila u nove geostrateške okolnosti koje su proizašle iz Prvog svetskog rata i donela je ne samo promenu identiteta, u smislu pripadnosti novoj državi, već i evropskog identiteta kao moćnog obeležja te nove svesti. Transformacija se odvijala brzo i predstavljala je pravi “društveni skok” u modernizacijski koncept globalnog sveta.

Nikola Stojanović, koji je bio ekspert za Bosnu i Hercegovinu na Konferenciji mira u Parizu, jedan od osnivača sarajevskog lista Narod, aktivni učesnik u svim akcijama srpskih i jugoslovenskih intelektualaca u procesu konstituisanja nove države, taj novi – evropski identitet video je i kao civilizacijski imperativ. Evropeizaciju jugoslovenskog prostora smatrao je misijom pokolenja koje je izašlo iz Prvog svetskog rata jer je upravo ono, kroz zajedničku borbu na evropskim frontovima, shvatilo da zapadna civilizacija nije više strana za njih. “Naše izbeglištvo – pisao je Stojanović – imalo je bar jednu dobru stranu da je bliže poznamo.

Primajući osnovne principe stare i nove zapadnoevropske civilizacije, mi imamo samo da nađemo najpodesnije mesto za njihovu primenu kod nas”. Pri tome recepciju modernih evropskih ideja nije sveo na pitanje izbora. Birati se nije moglo iz jednostavnog razloga što bi ih, po njegovom mišljenju, svaki drugi put odveo daleko od progresa kojem su stremile Evropa i Amerika. Zato je Stojanović, bez dileme, tvrdio da je prvenstveni zadatak jugoslovenskih intelektualaca da nacionalni program potpuno povežu sa zapadnoevropskom i američkom demokratijom i to na način stalnog proučavanja i diskutovanja o svim novim idejama i njihovoj primeni. “Svesni da će najbolje i najbrže napredovati onaj narod koji te ideje bolje i brže shvati i upotrebi, mi moramo već misliti i o organizaciji te akcije”, poručio je Stojanović.

Nova evropska svest ponukala je i Milana Ćurčina, docenta na Beogradskom univerzitetu (1907-1914), da posle rata napusti Beograd i preseli se u Zagreb, gde pokreće jedan od najuticajnijih časopisa na prostoru Kraljevine SHS. Nazvao ga je Nova Evropa, po ugledu na Sitona-Votsona. Šta hoće Ćurčinova Nova Evropa? Isto što i Votsonova, da afirmiše dva ključna principa za budućnost Evrope: rekonstruktivan i konstruktivan. Prvi je podrazumevao da se obnovi razoreno, a drugi da se sve teorije o “novom poretku” pretvore u delo.

I zato je, bez obzira na konzervativizam i anahronizam starih srbijanskih političkih elita, duboko verovao u modernizacijski pomak koji će novoj državi doneti Evropa. “Ne sumnjamo, međutim, ni za časak – pisao je Ćurčin na stranicama svog časopisa – da će se ono što zovemo duhom vremena, a što je kod nas sticajem prilika i usled našeg rasnog mentaliteta donekle veštački zaustavljeno, uskoro probiti prirodnom silinom i doći do svog pravog izraza... Počinjući skromno i s početka, mi gajimo častoljubivu nadu da ćemo se u bliskoj budućnosti naći naporedo s našim prijateljima na Zapadu u izgrađivanju nove Evrope i novog čovečanstva, te tako doprineti da se pripremi za našu rasu i našu državu mesto koje im pripada u savezu naroda”.

Jugoslovenske intelektualce koji su došli iz različitih kulturno-civilizacijskih matrica, sa različitih horizonata, udružio je veliki kulturni talas nove evropske svesti. Jugoslovenska država je i u tom smislu postala modernizacijski izazov golemih razmera. Od 8,8% nepismenih u Sloveniji, do 83% nepismenih u Makedoniji.

Put u Evropu, međutim, pokazao se kao utopijski izazov ili “putovanje u noć”, koje traje već 100 godina. Znači li to da je utopija bila somnambulija ili da je destruktivna, nihilistička moć antevropeizma političkih elita uništila potencijal društva, a na kraju i samu jugoslovensku državu?
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Sto godina Jugoslavije - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sto godina Jugoslavije   Sto godina Jugoslavije - Page 4 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Sto godina Jugoslavije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-