Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Sveti Sava: Sabrani spisi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:15

Žitije svetog Simeona Nemanje

O nasleđu svetoga manastira ovog prepodobnim ocem našim i ktitorom gospodinom Simeonom i o žitiju njegovu kakvo bi pred Bogom i ljudima

Oče, blagoslovi!

Naš sveti manastir ovaj, kao što znate, bilo je ovo mesto kao pusto lovište zverova. Kada je došao u lov gospodin naš i samodržac, Stefan Nemanja, koji je carevao svom srpskom zemljom, i kada je on lovi ovde, izvoli mu se da ovde, u ovom pustom mestu, sagradi manastir ovaj na pokoj i umnoženje monaškog čina. Jer neka je znano svima nama i drugima, da Bog, koji tvori ljudima na bolje, ne hoteći ljudske propasti, postavi ovoga vaistinu priblaženoga gospodina nam i oca, ovoga samodržavnoga gospodina, narečenoga Stefana Nemanju, da caruje svom srpskom zemljom. I pošto je obnovio očevu dedovinu i još više utvrdio Božjom pomoću i svojom mudrošću danom mu od Boga, i podiže propalu svoju dedovinu i pridobi od pomorske zemlje Zetu sa gradovima, a od Rabna oba Pilota, a od grčke zemlje patkovo, sve Hvosno i Podrimlje, Kostrc, Drškovinu, Sitnicu, Lab, Lipljan, Glbočicu, Reke, Ušku i Pomoravlje, Zagrlatu, Levče, Belicu. To sve mudrošću i trudom svojim sve ovo pridobi što mu je pripadalo od srpske zemlje, a oduzeto mu nekada nasiljem od svoje dedovine. I uz pomoć Božju vladavina njegova primila je odasvud mir i tišinu, jer ovaj vaistinu divan i strašan postade svima koji žive oko njega, pošto je vladavina njegova bila 37 godina sačuvana i cela i ni od koga povređena.

Jer kako ćemo ovoga nazvati? Vladarem li, a uz to i učiteljem? Jer utvrdi i urazumi srca sviju i nauči nas kako pravoverni hrišćani treba da drže pravu veru u Boga. Prvo na sebi blagovernost pokaza, a potom druge nauči, crkve osveti, manastire sazda, svetitelje u slast slušajući, jereje štujući, a prema monasima gajeći veliku smernost i ljubav, beznadežnim nada, ubogim zastupnik, ništima hranitelj, nage u svoj dom uvodeći odevaše ih, siročad nahrani, udovice opravda, slepim i hromim i nemoćnim i gluhim i nemim vaistinu mati postade. I prosto reći: sve svoje imanje u zajam izdade, jer postade drugi Avraam stranoprimac, zemaljski anđeo, nebeski čovek. "Stoga ga i Bog preuznese i darova mu ime koje je iznad svakoga imena"(1), imenu njegovu pokloniše se svi narodi.

Sam sazda manastire: prvo u Toplici svetoga oca Nikole, i drugi tamo Svetu Bogorodicu u Toplici; potom opet sazda manastir Svetog Georgija u Rasu. I svima tim manastirima satvori upravu kao što treba. A posle tih ovaj naš sveti manastir sazda, koji i posveti imenu presvete Vladičice naše Bogorodice Dobrotvorke, sazdavši od mala i do velika, i sela predade manastiru zajedno sa drugim pravima manastiru, ikonama i časnim sasudima i knjigama i rizama i zavesama, i što je pisano u zlatopečatnoj povelji njegovoj, a još je i u crkvi napisano na zidu, i sa kletvom i sa vezom da niko ne izmeni njegova predanja, kao što slušate i u ovim knjigama napred o tome reč.

***

Božjom pomoću i svojim trudom to sve steče. I kada je vladavina njegova uz Božje sadejstvo dobila mir i tišinu odasvud, ushte i satvori sebi prijateljem velikoga cara grčkoga, Bogom venčanoga kir Aleksu Komnena, i uze njegovu kćer za blagorodnoga i ljubljenoga sina Stefana, koga i odredi da mu bude namesnik. A ovaj blagoverni i hristoljubivi gospodin, prečasni starac, podvizavaše se da se u dan strašnoga suda pribroji u neki broj sa onima koji su ugodni Bogu, i kako bi kojim dobrim delima dobio ono rajsko i neiskazano naselje, naročito željaše kako bi mu bilo moguće da primi anđelski i apostolski obraz. I podvizavaše se da žurno posleduje rečima Vladike: "Uzmite jaram moj na se, jer sam krotak i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim: jaram je moj blag i breme moje lako"(2). Jer kaže Pismo: "Ljubav Božja privezana je u vernima"(3). A za ovog blaženog starca sigurno se priveza ka veri njegovoj rečeno: "Ko ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan, i ko ne uzme krsta svoga i za mnom ne ide, nije mi podoban"(4). "Jer svaki koji ostavi dom ili njive ili imanje ili ženu ili decu ili braću ili oca ili mater imena moga radi, primiće stostruko i naslediće večni život"(5). Bogoljubni otac naš i ktitor želeći primiti život večni, molbe uzašiljaše ka premilostivom Vladici, da ga ne liši želje.

Prošlo je mnogo vremena, pošto je sačuvao državu 37 godina u moći i snazi nepobedno i nepovređeno sa svih strana, i blagorodna deca njegova bila su podignuta u blagovernosti i čistoti.

O vladavini njegovoj i državi njegovoj ne ispisasmo po redu, što slušasmo i videsmo, da se ne umnože reči. Jer s�m Bog zna, a ni od ljudi nije skriveno koliki je bio njegov podvig za nas i za ljudska neznanja, ovoga blaženoga muža, gospodina nam i učitelja, koji ima Solomonovu premudrost, Davidovu krotost, Josifovu dobru narav; svima divan i strašan vladar vladarima i gospodar gospodarima, i prosto reći drugi mu neće biti ravan. Zato ću o ovom ukratko izložiti, da se ne umnoži pisanje.

***

Kada je navršio 37 godina u državi svojoj, premilostivi Vladika ne prezre moljenja njegova, kojim je uzdisao iz dubine srca, no milosrdan i trudoprimac i nagraditelj - hoće da se svi spasu(6). Jer kada je došlo vreme, ovaj prozorljivi muž svu slavu i čast ovoga sveta smatraše kao ništa, i krasota ovoga sveta izgledaše mu kao i dim, a Hristova ljubav rastijaše u njemu i razaraše srce njegovo kao dom spremljen mu i prečisti sasud njegovu Svetom Duhu, pošto se nekim useljenjem u njegov um uselio Hristos i vodio ga.

I tako, poslavši, skupi svoju blagorodnu decu i sve izabrane svoje boljare, male i velike, i skupivši ih ka sebi, poče im govoriti učeći:

- Čeda moja vazljubljena i od mene othranjena, evo znano je svima vama, kako Bog svojim promislom postavi mene da vladam nad vama, i kakvu ozlobljenu zemlju našu primih u početku, i pomoću Božjom i presvete Vladičice naše Bogorodice, koliku moć imađah, ne oblenih se niti pokoja dadoh sebi, dokle sve ne popravih. I Božjom pomoću dodadoh vam u dužinu i širinu, što je znano svima. A sve vas, kao i svoju decu, othranih, sve do sada, i naučih vas da se držite vere pravoverne. "A mnogi inoplemenici ustadoše na me i opkoliše me kao i pčele sat, no imenom Gospodnjim protivljah im se i odoleh njima"(7). Zato i vi, čeda moja vazljubljena, ne zaboravljajte učenja svoga i pravovernoga zakona, koji sam ja ustanovio. Jer, držeći ovo, imaćete Boga kao pomoćnika sebi i presvetu Gospođu Bogorodicu, i moju, iako grešnu, molitvu. A mene sada otpustite, vladara svoga s mirom, da vide oči moje spasenje, koje je spremio pred licem sviju, svetlost za otkriće narodima i u slavu(Cool vama, pastvi mojoj. Jer vidimo kako je

"sve ljudsko što posle smrti ne ostaje, sujeta;
neće ostati bogatstvo, niti će sići slava,
jer kada smrt dođe, sve ovo će uništiti."

Zato se uzalud metemo:

"kratak je put kojim tečemo,
život naš je dim, para, zemlja i prah;
za malo se javlja, a ubrzo nestaje".

Zato je sve vaistinu sujeta(9). Jer

"ovaj život je senka i san,
jer svaki zemaljski mete se ni za što,
kao što rekoše Knjige:
kada i sav svet stečemo,
tada ćemo se u grob useliti,
gde su zajedno carevi i ubogi".

Zato, čeda moja ljubljena, pustite me brzo, da idem videti utehe Izrailjeve(10).

Ovim poukama pouči ih dobri gospodin i dobri pastir. A ovi svi mnogo su ridali i govorili mu:

- Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer ti nas osveti i ti nas nauči i ti nas prosveti, pastiru dobri, koji polažeš dušu svoju za ovce(11), jer nikada u tvoje dane vuk ne ugrabi ovcu od Bogom predanoga ti stada pastve! I u svih 38 tvojih godina bismo sačuvani i othranjeni, i drugoga gospodina i oca ne poznasmo osim tebe, gospodaru naš!

***








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:15

A on, blaženi starac, posavetova ih premudrim rečima kao otac da prestanu sa ridanjem i suzama; a Božjom voljom izabra blagorodnoga i ljubljenoga sina Stefana Nemanju, zeta bogovenčanoga kir Aleksija, cara grčkoga, i ovoga im predade govoreći:

- Ovoga imajte u mesto mene, dobri koren koji je izišao iz moje utrobe, i ovoga postavljam na presto Hristom darovane mi vladavine!

I sam ga venča i blagoslovi ga izvanredno, kao što blagoslovi Isak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom(12), i poče ga učiti da napreduje u svakom dobrom delu u svojoj vladavini, i da bude dobroga srca prema hrišćanskom svetu, koji mu predade, Bogom pasenu od njega pastvu, govoreći mu:

- Čedo moje ljubljeno, pasi ovaj moj Izrailj, i pazi na njega, vodeći ga kao jagnje Josif!

Zapovedaše mu da se o crkvama brine i o onima koji služe u njima, svetitelje u slast da sluša, i crkvene sluge, i jereje da poštuje, i nad crnoriscima da bdi, "da bi se molili za tebe, i da ni u čem ne budeš zazoran pred Bogom i ljudima". I drugoga svoga blagodarnoga i ljubljenoga sina, kneza Vukana, blagoslovi i postavi ga za velikoga kneza, i odeli mu dovoljno zemlje, i dade i njemu zapovesti dane ovome. I postavi ih dobri otac obojicu preda se, i govoraše im:

- "Sinovi, ne zaboravljajte mojih zakona, a srce vaše neka čuva reči moje, jer dužina življenja i godine života i sveta dodaće vam se. Milostinje i vera neka vas ne ostavljaju, privežite ih o svoj vrat i napišite na tablici srdaca svojih, i naći ćete blagodat. I pomišljajte dobro pred Bogom i ljudima. Uzdajte se svim srcem u Boga, a svojom premudrošću ne veličajte se. Na svima putevima svojim znajte da pravi budu putevi vaši i noge vaše neće se spoticati. Ne budite mudri za sebe, a bojte se Gospoda i uklonite se od svakoga zla; tada će telo vaše imati isceljenje i kosti vaše odmor. Poštujte Gospoda od svojih pravednih trudova i dajite mu prvine od svojih plodova pravednih, da bi se ispunile žitnice vaše mnoštvom pšenice, a pivnice vaše da bi vino točile. Sinovi, ne gubite snage u kazni Gospodnjoj, niti klonite obličavani od njega. Jer koga ljubi Gospod, onoga kara, i bije svakoga sina, koga prima. Blažen je čovek koji je našao premudrost i onaj smrtni koji je video razum. Jer bolje je nju kupovati, nego riznice zlata i srebra; skuplja je od dragocenoga kamenja; ne protivi joj se ništa lukavo, a slatka je svima koji joj se približuju. Svaka druga dragocenost nedostojna je, jer dužina života i godine života su u njenoj desnici, a u levici njenoj je bogatstvo i slava. Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost nosi na jeziku. Putevi njeni su putevi dobri, i sve staze su u miru. Drvo je života svima koji se drže nje i koji se oslanjaju na nju, kao na Gospoda tvrda"(13). Jer ja vam dajem ovu zapoved: da ljubite brat brata, ne imajući među sobom nikakve zlobe. Ovome, kao i od Boga i od mene posađenom na prestolu mome, ti se pokoravaj i budi mu poslušan. A ti opet vladajući ne vređaj brata svoga, no imaj ga u počasti. "Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljudi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, neka ljubi i brata svoga"(14). Jer o ovom sav zakon apostoli naučiše, mučenici venčani biše i proroci vise.(15) "Zato ako hoćete i poslušate mene, dobra zemaljska uživaćete; ako li nećete i ne poslušate me, oružje će vas pojesti"(16). A vama, sinovi moji ljubljeni, neka vam bude mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Duh Božji neka počiva na vama, krepeći i pokrivajući vas od sviju vidljivih i nevidljivih neprijatelja i vodeći vas u miran put.

Mir budi vama, vlastelo moja i boljari! Mir budi i vama mlađi, koje vas othranih od rođenja matera vaših! Mir budi vama svima, stado Hristovo duhovno, koje mi Bog predade, i napasavši vas sačuvah nepovređene, kao dobar pastir dušu svoju polažući za vas(17). Zato vas molim, držite uputstvo moje, oca vašega. "Boga se bojte, cara poštujte"(18), prosvećujući crkve, da i one vas prosvete, episkope slušajući, jereje imajući u čast i prema monaškom činu imajući smernost, da se mole za vas. A vi među sobom pravdu i ljubav imajući, ne zaboravljajte milostinje. I "blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha neka bude sa svima vama. Amin"(19).

I posle ovoga, kao što i ranije pisasmo, predade im da među njima caruje vazljubljeni sin njegov Stefan Nemanja, i ukloni se od naroda. A oni plakahu i ridahu, gledajući kako se rastaju od takvog gospodina i pastira. I tako plakahu i ridahu, kao što se

"čuo i glas u Rami:
Rahilja oplakuje decu svoju
i ne može da se uteši!"(20)

Vaistinu u nedoumici sam kako da ga nazovem. Da li gospodinom dobrim? Da li učiteljem prave vere? Ocem blagim? Pastirom, koji verom napasa predano mu stado? Prosvetiteljem crkava i učiteljem dobrih običaja i koji vazda prebiva u molitvama? Da li preizobilnim služiteljem i ljubiteljem ništih? Da li nastavnikom prave vere i učiteljem dobre vere i čistote, svetlom vaseljene? Da li nastavnikom punim vedre i uzorom krotosti i posta? Da li nastavnikom premudrosti i smislodavcem i ukrotiteljem nesmislenih? Da li čuvarom stada svoga i premudrim braniteljem sviju onih koji žive oko njega? Jer vaistinu ovo sve dogodi se na njemu. "Jer beše pun premudrosti i razuma, i blagodat Božja beše na njemu"(21).

***

A posle svega ovoga učini da svima bude javljeno delo ovoga premudroga i divnoga muža, i blagoslovivši svet svoj, ostavi od Boga danu mu vladavinu i sve mnogo svoje izvanredno i različno, pošto se Bogu tako izvolelo i presvetoj Vladičici Bogorodici da mu neizrecivu i svetu žudnju zasiti. Razdavši sve svoje imanje ništima, iziđe od vladavine svoje i dece svoje i žene svoje, bogodanoga prvoga venca, jer ovaj ne postade učesnik drugoga braka, no učini sebe zajedničarem neiskazanoga i časnoga i svetoanđelskoga i apostolskoga obraza, maloga i velikoga, i bi mu narečeno ime gospodin Simeon, meseca marta 25, na Sveto Blagoveštenje godine 6703 (1195). U isti dan i bogodana mu žena, koja je bila gospođa svoj srpskoj zemlji, Ana, i ona primi ovaj sveti obraz, i bi joj narečeno ime gospođa Anastasija.

Kada je ovo bilo svršeno, otac naš gospodin dođe u naš manastir, koji i sazda. Svetu Bogorodicu Dobrotvorku, a gospođa Anastasija ode ka Svetoj Bogorodici u Ras. A ovaj predivni blaženi otac naš i ktitor, gospodin Simeon, prebivaše među nama u svakoj blagovernosti i čistoti, preuspevajući i učeći sve duhovnim podvigom, govoreći nama koji smo oko njega: "Uzmite jaram moj na se i naučite se od mene da sam krotak i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim. Jer jaram moj je blag, i breme moje je lako"(22). Jer vaistinu otac naš gospodin Simeon satvori pisano u jevanđelju, prodade sve što imađaše i kupi jedini biser besceni(23), Hrista, radi koga sve učini, i upodobi se zapovesti onome mladiću, što mu Spas zapovedivši reče: "Ako hoćeš da budeš spasen, idi i razdaj sve svoje imanje ništima, i uzevši krst pođi za mnom"(24). Blaženi ovaj starac sve ovo ispunivši, ostade u ovom našem manastiru dve godine, i umnoži stado Hristovo monaškoga čina. I zažele na viši duhovni stepen uzići, videvši kako Sveto Pismo kaže: "Uklonite se od mesta svojih i rođenja svoga, jer nijedan prorok nije primljen u svojem otačastvu"(25).

Zato i bogoljubivi gospodin Simeon zažele opet otuda da iziđe i stranstvuje, da sobom ispuni sve rečeno, i nađe reč koja kaže:

"Oni koji se uzdaju u Gospoda
upodobiše se Gori Svetoj,
što se nikada neće pokolebati
neprijateljskim napastima".

Jer tako zažele izići prvo radi svetoga mesta, a drugo ću vam ukratko kazati.

***








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:15

Ovaj blaženi gospodin naš Simeon imađaše tri sina. Jedan najmlađi - ne mogu ga nazvati sinom, već robom - koga ljubljaše iznad svih, a i ovaj mu neodstupno rabotaše. Jer ovaj kao mlađi među svom braćom i najmlađi, i, prosto reći, videvši nemoć svoje prirode i umnoženje grehova svojih, učini kao i bludni sin, ostavivši dobroga oca i gospodina, i blaženu mater gospođu svoju, i blagorodnu, neću kazati braću, već gospodare svoje, i obnaži sve bezumljem svojim. I otidoh u tušu stranu daleko, hraneći se sa svinjama, i ne nasićavaše se njihove hrane, mrtav bi i ne ožive, izgubljen beše i na nađe se(26). Jer radi ovoga blaženi otac gospodin Simeon zažele ići u Svetu Goru, da kao pastir dobri potraži odbeglo jagnje, i da ga uzevši na rame prinese ka Ocu svome i ka svojoj volji, i da od Boga dobije nagradu radi ustranjenja od svojih, da ispuni drugu želju srca svoga i da nađe ljubljeno i zabludelo jagnje svoje. I razgorevši se Duhom moljaše se Bogu, govoreći:

"Caru slave, jedini besmrtni, Oče neba i kreposti, i koji promislom svoje dobrote nećeš da pogine nijedan čovek, nego da se svi spasu(27), ne ostavi mene da poginem! Jer znam da je velika milost tvoja na meni i sada te, Vladiko, molim, da mi da skončam ovu trku!"

I ovo rekavši posla po bogodarovne mu sinove. Kada su se oni sastali sa svom vlastelom i boljarima, i opet po drugi put davši im blagoslov, otide odatle u Svetu Goru, meseca oktobra 8. dan, godine 6706 (1197). A gospodinu sinu svome, koji je ostao u bogodanoj mu oblasti, zapovedi da se brine o svemu zapoveđenom i o ovom našem manastiru, i da se trudi o daljem napretku njegovu. A blaženi otac naš i ktitor gospodin Simeon, odlazeći postavi igumana ovom svetom mestu, izabravši prepodobna muža, po imenu Dionisija jeromonaha, i predade mu da se brine i da snabdeva stado Hristovo, koje je u ovom svetom mestu.

***

A on, blaženi, dođe u Svetu Goru meseca novembra 2. dan. Bogonosni i prepodobni oci, koji življahu u Svetoj Gori, primiše ga s radošću i s velikom počašću. Prvo se useli u manastir Vatoped, jer tu i nađe željeno, zabludelo svoje jagnje; i celovavši ga i uzevši ga na svoje rame, kako dolikovaše, i postavi ga sebi u službu.

I ostavši tu malo vremena, ovaj blaženi htede da kao što i ovde opravda carstvo svoje, tako i tamo zažele da nađe mesto spasenja svima koji dolaze odasvud. I izmoli u cara kir Alekse, prijatelja svoga, pusto mesto radi ustrojenja manastira u Svetoj Gori. I uze mene grešnoga iz Vatopeda u mesto to, i uselismo se. I prepodobni otac naš ostade sa mnom u Svetoj Gori godinu i pet meseci. Ko može iskazati podvige i trudove ovoga blaženoga? Jer, vaistinu, svi koji su živeli u okolnim krajevima, divljahu mu se gledajući na njemu neiskazana Božja sahođenja, i dolažahu k njemu na blagoslov. I stu se preosvećeni i bogobojažljivi i hristoljubivi i crnorisci i ceo osvećeni klir Svete Gore ne razdvajahu od njega, diveći se tolikoj smernosti i primeru krotosti i učitelju posta i posledniku učenja svetih jevanđelja, prema rečenom: "KO hoće da bude stariji, neka bude mlađi od sviju i svima sluga"(28); i, "ako ne budete nezlobivi kao deca, nećete ući u carstvo nebesko"(29). I opet: "Blaženi su ništi duhom, jer je takovih carstvo nebesko"(30). "Blaženi su krotki ovde, jer će tamo biti naslednici carstva nebeskog. Blaženi su gladni i žedni ovde, jer će se tamo nasititi. Blaženi su milostivi ovde, jer će tamo biti pomilovani. Blaženi su čisti srcem, jer će vazda Boga gledati"(32) i drugo ostalo. Jer blaženi otac naš i ktitor, gospodin Simeon, ostade izvršitelj svega ovoga, i nije bio zazoran ni u kojem dobrom običaju, no primi spasenje sa onima koji žive Hrista radi.

I stiže na livadu mira, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima poju slatke ptice, gde slušavši i požive mirnim i nemetežnim i bogougodnim životom, ukorenivši se dobro u pravoj veri i svetlo sijajući, stojaše kao divno drvo u dobrom pristaništu, to jest Svetoj Gori. A posred ove nađe nekoga željenoga monaha kao slatkoglasnu pticu i pustinoljubnu grlicu, milu utehu hristoljubivu starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegova i cvet od korena njegova, a tu je i dobri miris. Jer, vaistinu, zažele i počinu na livadi krasnoj, na kojoj pojaše ptica menjajući glasove, i nasićivaše se sa pet premudrih čula: gledanjem, slušanjem, mirisom, glasanjem i dodirom ptice. Jer iziđe iz otačastva svoga na onu svetu livadu, to jest u Svetu Goru, i nađe nekadašnji manastir, to jest Mileje, Vavedenje svete i preslavne Vladičice Bogorodice, razvaljen sasvim od bezbožnih ratnika. I drugi veći podvig uze i potrudi starost svoju, i mene, ako i nedostojna, koga je imao kod sebe gde mu rabota. Kao što ovde obnovi i ustroji sve, tako i to sveto mesto podiže, da nas ni tamo ne liši obnovljenja i pomena i utočišta.

I skupivši tu dovoljno monaha, postavi nekoga prepodobnoga muža po imenu Metodija monaha. I upravivši sve što je na dovoljstvo manastiru i onima koji žive u njemu, ostade tu osam meseci, vršeći podvige i neiskazana duhovna dela, koja ne može iskazati um čovečji. Jer ne samo tu u manastir svoj, nego i u svoj toj Svetoj Gori i svima tu manastirima dade preizobilne milostinje, na pomen sebi i svemu svome nasledstvu.

***

U 7. dan meseca februara poče časna starost njegova nešto malo slabiti. I tu odmah blaženi starac gospodin Simeon pozva mene nedostojnoga i u svakom pogledu umanjenoga, i poče mi sa tihošću govoriti svete i časne i slatke reči:

- Čedo moje slatko i uteho starosti moje, "sine, slušaj moje reči, prikloni uho svoje ka mojim rečima i neka ne presahnu istočnici života tvoga, sačuva ih u svome srcu. Jer su život svima koji ih nalaze. Svakim čuvanjem čuvaj srce svoje, jer od njih su ishodišta života. Ukloni od sebe oštra usta i uvredljive usne daleko od sebe odbaci. Oči tvoje neka pravo gledaju i veđe tvoje da migom ukazuju na ono što je pravedno. Pravo hodi nogama svojima i ispoljavaj puteve svoje. Ne skreći ni desno ni levo, jer puteve koji su desno zna Bog, a oni s leva su razvraćeni. A ti uči ono što je pravo, a hođenje tvoje u miru da bude. Sine, pazi na moju premudrost ka mojim rečima prilaži tvoje uho, da sačuvaš moju misao dobru, a osećaj usana mojih kazujem ti"(33). "Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci karanja matere tvoje"(34). "Sine moj, poslušaj me sada i biće blažen, jer blažen je muž koji me posluša i čovek koji sačuva puteve moje. Ne mešaj se sa bezumnima. Traži premudrosti, da poživiš. Ispravi svedočanstva u razum. Jer onaj koji kori zle primiće sebi dosadu, a onaj koji obličava nečastivoga, poreći će sebe. Ne obličavaj zle, da te ne omrzne. Obličavaj premudroga, i zavoleće te. Ukaži premudrome na krivicu i biće mudriji, a pravedniku pouku i nastaviće da je prima. Početak premudrosti je bojazan Gospodnja i savet svetih je razum, a razumevati zakon dobra je misao. Jer ovakim dobrim običajem mnogo ćeš poživeti i produžiće ti se godine života"(35).

I podigavši ruke svoje blaženi, položi ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, i slatko celovanje darujući mi poče govoriti:

- Čedo moje vazljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje! Evo već prispe vreme našega rastanka; evo me već otpušta Vladika s mirom, po reči njegovoj, da se ispuni rečeno: "Zemlja si i u istu zemlju ćeš poći"(36). A ti, čedo, ne tuguj gledajući moje razlučenje, jer ova je čaša svima zajednička. Jer ako se ovde rastajemo, tamo ćemo se opet sastati, gde više nema rastanka.

I podigavši svoje prečasne ruke i položivši ih na glavu moju, govoraše:

- Blagosiljajući, blagosiljam te! Gospod Bog blagosloven i pospešiće spasenje tvoje, i neka ti mesto zemaljskog dade blagodat i milost i carstvo nebesko, i neka ispravi put tečenja tvoga, kojim ranije od mene poteče, imajući nerazdvojnu sa sobom, ovde i tamo, moju iako grešnu molitvu!

A ja pavši ničice na njegove prečiste noge, sa suzama govorah:

- Mnogih i velikih darova nasladih se od tebe, blaženi gospodine moj, Simeone! Zaboravih sve, ja jadni i neblagodetni, pomešah se sa nesmislenom stokom i upodobih se njima, bivajući ubog dobrim delima, a bogat strastima, pun srama, lišen slobode u Boga, osuđeni od Boga, oplakani od anđela, na smeh bivajući besima, obličavan od svoje savesti, zlim delima svojim posramljen. I pre smrti mrtav sam, i pre suda sam sebe osuđujem, pre beskonačne muke sam sebe mučim očajanjem. Zbog toga, pripadam ka prečasnim nogama tvojim klanjajući se, ne bih li ja, neispravljeni, zbog tvojih prečasnih molitava, neko malo olakšanje dobio u strašni onaj dolazak Gospoda našega Isusa Hrista!

A kada je došao 8. dan toga meseca, reče k meni:

- Čedo moje, pošlji mi po oca duhovnoga i po sve časne starce Svete Gore, da dođu k meni, jer se već približuje dan ishoda moga!

I pošto je izvršena zapovest njegova, dođe množastvo monaha kao dobromirisnih cvetova koji cvetaju i u toj svetoj pustinji. Kada su došli k njemu, mir i blagoslov primiše međusobno, ne dade im otići od sebe, i govoraše im:

- Ostanite kod mene dok telo moje, opevavši ga svetim i časnim vašim pesmama, ne pogrebete!

A blaženi starac od sedmoga dana pa sve do smrti svoje ne okusi hleba ni vode, samo se svaki dan pričešćivaše svetim i prečistim tajnama, telom i krvlju Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista.

***








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:16

U 11. dan toga meseca videh ga kako se sprema za odlazak i rekoh mu:

- O, blaženi gospodine Simeone! Evo se već sprema blagi tvoj ishod u pokoj tvoj. Da, već sam čuo kako si blagoslovio nasledstvo svoje, ali i sada im podaj svoj poslednji blagoslov!

A on podigavši ruke, poče sa suzama govoriti:

"Trojice sveta, Bože naš, slavim te i blagosiljam te i molim te, i predstavljam te, jer po treći put dajem blagoslov nasledstvu mome. Gospode Svedržitelju, Bože otaca naših, Avraamov, Isaakov, Jakovljev i semena pravednoga, sačuvaj ih i ukrepi u državi bivše vladavine moje, i pomoć presvete Bogorodice i moja, iako grešna molitva neka je sa njima od sada i do veka. A pređašnju zapoved dajem im: Imajte ljubav među sobom!(37) A ko od njih odstupi od onoga što sam im ja naredio, gnev Božiji neka proguta njega i seme njegovo!"

A ja sam na sve to rekao:

- Amin!

A kada je došao 12. dana toga meseca, reče:

- Čedo moje, donesi mi presvetu Bogorodicu, jer takav imam zavet, da pred njom ispustim duh svoj.

I kada je bila izvršena zapovest, i veče kada je nastupilo, reče:

- Čedo moje, učini ljubav, položi me na rasu koja je za moj pogreb, i spremi me potpuno na sveti način, kao što ću i u grobu ležati. I prostri rogozinu na zemlju, i položi me na nju, i položi kamen pod glavu moju, da tu ležim dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde.

A ja sve ispunivši, izvrših što mi je on zapovedio.

A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takova neiskazana Božja proviđenja. Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede da se liši nijedne stvari duhovne, nego mu Bog sve ispuni. Jer, vaistinu, braćo moja ljubljena i oci, čudo beše gledati: onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemlje, taj je izgledao kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavijen, gde leži na zemlji, na rogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrušeno moli da sviju proštenja i blagoslova.

A kada je nastalo noć, pošto su se svi oprostili i bili blagosloveni od njega, otidoše u ćelije da vrše službe i da se malo odmore. A ja i jednoga jereja ostavih sa sobom, pa ostadosmo kod njega svu tu noć.

A kada je došla ponoć, utiša se blaženi starac, i više mi nije govorio.

A kada je nastala noć, pošto su se svi oprostili i crkvena služba, odmah se prosvetli lice blaženoga starca, i, podigavši oči k nebu, reče:

"Hvalite Boga među svetima njegovim,
hvalite ga i na tvrđi sile njegove!"(38)

A ja mu rekoh:

- Koga vide te govoriš?

A on pogledavši na me, reče mi:

"Hvalite ga i na silama njegovim,
hvalite ga i po premnogoj vladavini njegovoj!"(39)

I pošto je ovo rekao, odmah ispusti svoj prebožastveni duh i usnu u Gospodu.

A ja pavši na lice njegovo plakah gorko i dugo, i ustavši blagodarih Boga, videvši ovakav kraj ovoga prepodobnog muža.

***

Čuvši za to svi stadoše dolaziti pa se divljahu prosvetljenosti lica njegova, i govorahu:

- O, blaženi Simeone, koji si se udostojio da vidiš takvo viđenje na kraju, Vladiku svetoga kako ti daje blagodat za podvige trudova tvojih! Zato si, veseleći se, izrekao slatki glas pri izlasku duše tvoje:

"Hvalite Boga među svima njegovim,
hvalite ga i na tvrđi sile njegove,
hvalite ga i po premnogoj vladavini sile njegove"(40)

Blažen ćeš biti svuda, zato i blaženi glas izrekao jesi!

I posle toga, prepodobno telo njegovo uzevši, sa čašću postavismo ga posred crkve, kao što je običaj.

Kada se svršila jutrenja i kada su se sabrali bezbrojni monasi, počeše časno pojati uobičajene pesme oko prepodobnoga tela, i izvršiše rečeno: "Oni koji se boje Gospoda, slave ga"(41). I tako mnogi narodi tada dođoše da mu se poklone i da ga sa velikom počašću poju. Pojali su prvo Grci, potom Iverci, zatim Rusi, posle Rusa Bugari, potom opet mi, njegovo stado sakupljeno.

Kada je prošlo vreme posle liturgije i kada se svršila sva uobičajena služba, svi celivaše prepodobno telo. A ja grešni obujmivši blaženo telo položih ga u novi grob, kao što mi beše zapovedio i ispunih zapovest njegovu.

Pošto se skupilo mnoštvo monaha, nisam ih otpustio sve do devetoga dana, služeći mu službu svakoga dana.

***

Kada je ovaj blaženi otac naš prešao u večni pokoj, zavetom ostavi manastir meni grešnome u skromnom nekom stanju, u kojem mi otide, nekoga prepodobnog muža, po imenu Metodija, sa još četrnaestoricom monaha. Obuze me velika tuga i bojazan, jedno od pustoši, a drugo zbog straha od bezbožnih razbojnika. Ali kako se izvoli ljubavi Bogomatere i Nastavnice naše i svetim molitvama gospodina Simeona, taj hram od neznatnog i malog uznese se u velelepnu pojavu. I posle malo vremena skupih devedeset monaha u bratstvu i sve spremih što je na potrebu manastiru.

I kada sam tu probavio osam godina, nastadoše mnogi meteži u tome kraju, jer prošavši Latini i zauzeše Carigrad, bivšu grčku zemlju, čak i do nas, i ulegoše i tu u sveto mesto, pošto je nastao veliki metež.

I kada se ovde saznalo o tome metežu, dođe mi poslanica od hristoljubivoga i blagočastivoga, Bogom izabranoga i blagoslovenoga blaženim ocem Simeonom, Stefana Nemanje, koji je vladao njegovom državom, i brata njegova, velikoga kneza Vukana. Primio sam njihovu molbu koja kaže:

"Evo, u toj zemlji uzbuniše se narodi, a blaženi otac naš, gospodin Simeon, koji nam je bio gospodar i učitelj, tamo leži. Zbog ovoga molimo tvoju molitvu, Gospoda radi, nemoj nas prezreti, uzmi časne mošti gospodina nam Simeona i prenesi ih ovamo, da se blagoslov njegov javi ispunjen na nama!"

A ja videvši koliko žele to što mole i da je potrebno to ispuniti, podigavši svoju nemoć na to počeh spremati. I ugledavši zgodno vreme da se to izvrši, došavši otvorih grob blaženoga starca, i nađoh telo njegovo časno celo i nepovređeno, koje je bilo tu u grobu osam godina. Jer tako priliči onima koji su ugodili Bogu, da su i posle svoje smrti proslavljeni, satvoriće Bog volju onih koji ga se boje i uslišaće njihovu molitvu, "sačuvaće sve njihove kosti i nijedna se od njih neće slomiti"(42). A ja uzevši njegove časne mošti, pođoh na put. I mada je bio veliki metež u tim zemljama, uz pomoć Božju i presvete Vladičice Bogorodice, i molitvama blaženoga i prepodobnoga i časnoga gospodina nam i oca Simeona, prođoh, što reče, kroz oganj i vodu, ceo i sačuvan, i ničim povređen.

I dođoh sa časnim moštima u Hvosno.

Kada je saznao vladalac sin njegov Stefan Nemanja, i brat mu knez Vukan, skupiše svetitelja i jereje i igumane sa mnogim monasima i sa boljarima svim, sa radošću radujući se i veseljem veseleći se. Došavši sa velikom čašću uzeše mošti gospodina Simeona, pesmama duhovnim blagodareći Boga. Jer kao što prekrasni Josif uze iz Egipta telo oca svoga Jakova i prenese ga u zemlju obećanu, tako i ovi bogoljubivi i blagoobrazni, sinovi njegovi sa svom državom primiše ga, radošću radujući se i veseljem veseleći se, sami noseći prečasno telo oca svoga, i sa velikom počašću položiše ga u ovoj svetoj crkvi, u određeni mu grob, koji blaženi ranije sam sebi beše načinio. A ovo se dogodi meseca februara u 19. dan.








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:16

Neka vam je znano o ovom blaženom ocu našem i ktitoru gospodinu Simeonu, od rođenja njegova pa do smrti:

Rođenje njegovo bilo je u Zeti na Ribnici, i tamo je primio sveto krštenje. Kada je ovaj mladenac bio iznesen ovamo, uze ga episkop crkve Svetih Apostola i pomoli se nad detetom, i mirom ga pomaza, pa je tako i drugo krštenje primio. Jer sve je bilo čudno sa ovim mužem: kada je bio dete primio je dva krštenja; i opet kada je primio sveti anđelski obraz, i tu je primio dva blagoslova - mali obraz i veliki. A evo i posle uspenija njegova prečasno telo njegovo bi dvaput sahranjeno: prvi put u Svetoj Gori, gde mu bi i usnuće, i opet otuda bi uzet i prenesen ovamo, i sa velikom počašću i krasnim slavoslovljem ovde po drugi put behu položene njegove časne mošti u grob.

Od rođenja mu 46 godina, i tu odmah po Božjoj volji primi vladavinu.

I ostade opet u vladavini 37 godina, i tu odmah primi sveti anđelski obraz.

I požive u tom obrazu 3 godine.

I ceo život njegov bio je 86 godina.

A prestavljenje blaženoga oca i ktitora gospodina Simeona bi 6708 (1200!) godine, meseca februara u 13. dan preloži se ka večnom blaženstvu.

A ti, Bože i Gospode svega, i preproslavljena Mati Gospoda i Boga Spasa našega Isusa Hrista, da ovo što je napisano bude i činjeno, da mi i oni posle nas do kraja ovoga veka časnim molitvama oca našega i ktitora slušamo ono što se govori, i posledujući da činimo sve što je ugodno Bogu, gledajući na podvige i življenje ovoga preblaženoga oca našega, u kojima je sladost i veselje, pominjući Boga, veseleći se u Bogu.

Um naš, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji večne, na anđeoske horove, na onaj život, gde li su kako li su duše pravednika ili grešnika; kako li će se javiti veliki Bog i Spas naš Isus Hristos, prema onoj prosvećenoj reči:

"Nebesa će proći sa hukom,
vazdusi spaljeni će se razrušiti,
zemlja i što je na njoj i dela biće sažeženi!"(43)

Kakvo li će tu svaka duša savrsno telo dobiti?

Kakvo li će biti zborište to mnoštvo ljudi od Adama, do kraja sveta?

Kakvo li će biti Hristovo strašno i od sunca svetlije lice?

Kakav li ćemo glas njegov čuti, da li pravednicima koje prima u carstvo nebesko ili grešnicima koje šalje u večnu muku?

Ovo treba, ljubljena braćo moja, da brinemo i pomišljamo, u ovom da živimo, jer smo van sveta, jer život na nebesima imamo(44), ovaj život u miru provodeći, nadu imajući da ćemo u Hristu Gospodu našem steći nadu večnih dobara, zastupništvom presvete Vladičice naše Bogorodice i Dobrotvorke, i molitvama prepodobnoga i blaženoga oca našega i ktitora gospodina Simeona.








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:16

Služba svetom Simeonu
MESECA TOGA (februara) u 13. DAN, PREPODOBNOG OCA NAŠEG SIMEONA NOVOGA SRPSKOG

Večernja na "Gospodi vazvah" iz oktoiha na šest, i pojemo stihire glasa petog, po dvaput. Podoban "Raduj se".

Prepodobni oče,
dobru si našao lestvicu
kojom uziće na visinu,
kojom i steče Ilija kolesnicu ognjenu,
no on ushodišta drugima ne ostavi,
a ti po smrti svojoj
u otačastvu ti put pokaza carevima,
nebeski čoveče,
zemaljski anđele,
svetilniče otačastvu ti,
Simeone blaženi,
moli za spasenje duša naših!

Prepodobni oče,
ako je otačastvu ti trebalo propovedati,
ti nisi prestao govoriti,
bolovima i trudom i suzama svojim
ispravljao si na veru istinitu stado ti
kao drvo napajano učenjem tvojim,
diviše se anđeli,
čudiše se ljudi,
užasnuše se demoni
nad trpljenjem tvojim, Simeone blaženi,
moli za spasenje duša naših!

Silom Svetoga Duha
Vladiki svome podobeći se,
vladarstvo svoje ostavi,
uzevši krst pođe za Hristom
i useli se u Goru Svetu,
odakle, pomoć primivši,
istače ti grobnica miro blagodati
što veseli tvoje sinove
koji pred tobom stoje, Simeone blaženi,
moli za spasenje duša naših!

"Slava, i sada", Bogorodičan.
Na stihovnom u oktoihu, i svetome, stihire glasa osmog, podoban "O, preslavno"

Oče prepodobni,
mimoišao si carstvo zemaljsko,
izabrav bogatstvo - reči svete
i njih si izvoleo da čuvaš,
ostaviv suprugu i čeda
i sve zemaljske krasote,
izašav u Goru Svetu
s anđelima Bogu služiš,
moli se Hristu neprestano
za tvoritelje tvoga spomena!

"Slava", glas šesti

Prepodobni oče,
glas jevanđelja Gospodnjeg čuvši,
bogatstvo i slavu carstva ni za što držeći
ti svima povika: Ljubite Boga
i naći ćete blagodat večnu,
nada sve štujte ljubav njegovu,
da kada Hristos dođe u slavi
nađete pokoj sa svima svetima!
Zato i mi svi verno
na slavlje njegovo svetlo stecimo se,
dobrog pastira svetlo uspojmo pesmama:
Raduj se, monaha pohvalo i utvrđenje,
moli Boga za nas, Simeone blaženi,
da se sačuva stado tvoje nepovredno!

"Sada", bogorodičan
Jutrenja, Kanon, glasa osmog








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:17

Pesma prva

Irmos

Vodu prošavši kao po suhu,
od egipatskih zala izbeže,
Izrailćanin vapijaše:
Izbavitelju i Bogu našem pojmo!
Božanstvenom ljubavlju raspalivši dušu
ugasio si telesne pohote, oče,
neveštastveno življenje na zemlji satvoriv,
Simeone blaženi!

Božanstvenim blistanjem zasija u srcima našim
što tvore svetli ti spomen,
stado ti od napasti, preblaženi,
molitvama ti, Simeone, izbavi!

Utvrdiv telo svoje na zemlji,
uzevši krst pođe za Hristom,
života udostoji se neprolaznog na nebesima,
oče preblaženi Simeone!

Telom iz krvi tvoje svete
Bog, Oče, Slovo ovaploti se
iznad prirode, Devo Marijo,
kojega moli da tela mog strasti ugasi!

Pesma treća

Irmos

Nebeskoga svoda graditelju,
Gospode, crkve sazdatelju,
ti me utvrdi u ljubavi svojoj,
vrhunče svih želja, vernih utvrđenje,
jedini čovekoljupče!

Crkve Božje delatelj javio si se Hristu
i u Svetu Goru uselio si se,
oče prepodobni,
zato prosijav dobrodetelji blistanjem
Svetoga gledaš, bogonosni Simeone!

Sav zavolevši duhovni život,
van sveta i tela bio si, bogonošče,
i zato si primio premudrosti slavu
i večnu, oče, zajednicu.

Telo tvoje, prepodobni, u boleznima
dobrodetelji zreo procveta klas,
od koga se napajaju ljubavlju božanstvena ti čeda
što božanstveni ti spomen tvore.

Na tebi, Prečista, uzročnik sveta
iz milosrđa hoteći da se useli u ljudsku prirodu,
zbog neposlušnosti ranije izgnanu,
tobom, Bogorodice, opet je obnovismo.

Sedilna, glasa osmog
Podoban "Premudrost"

Carstvo zemaljsko ostavivši,
krst svoj na rame uzevši
svega si sebe predao Bogu
i u Svetu Goru otide
Svetoga Duha postavši pričasnik;

zato i čudotvorac javio si se,
miro istače grobnica moštiju tvojih,
bogonosni Simeone, moli Hrista Boga
da grehova proštenje podari štovateljima tvojim!

Pesma četvrta

Irmos

Čuo sam, Gospode, promisli tvojeg tajnu,
saznadoh dela tvoja
i proslavih tvoje božanstvo.

Potocima, oče Simeone, suza tvojih
duševne strasti omio jesi,
božanstveno postade Duha pokojište, preblaženi.

Bdenje krepko, klanjanje svagda spokojno
i ljubav što se prezreti ne može
ispunio si verom, oče preblaženi Simeone.

Blagodat primiv, preblaženi,
kao Božji ugodnik istinit,
istače moštiju tvojih grobnica miro blagodati.

Bila si, Čista, hram slave Božje,
jer iz tebe - od Oca pre toga - rodi se Bog,
bez semena netaknutu te sačuva, Čista.








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:17

Pesma peta

Irmos

Zašto me odgurnu od lica tvojega,
svetlosti nezalazna?
Pokrila me je tama tuđine, jadnoga;
nego me obrati, k svetlosti zapovesti tvojih
puteve moje upravi!

Kao mnogoplodna loza
grozd procveta, oče Simeone,
što dobrodeteljima božanstvenim
pokajanja vino izliva,
što maglu strasti
od duša naših odgoni
i srca vernih veseli.

Napastima različnim zmija neprijateljska
podigla se na stado tvoje,
ali nju, oče, oružjem krsta
i molitvom svojom umrtvi,
i mir od Boga otačastvu ti izmoli,
bogomudri Simeone!

Trpljenjem i uzdržanjem, slavni,
napade vražje pobedio si,
javio si se nepokolebljiv u napastima
i u skrbima i u bedama različnim,
čuvajući spokojstvo vladavine svoje
blagočašća svoga mudrošću,
oče Simeone.

Mati Devo Bogorodice,
Božijim prosvetljena Duhom, Prečista,
sveti proroci svetim glasima propovedahu,
jer u tebe Bog Slovo iznad svakog slova
useli se zbog milosrđa mnogog.

Pesma šesta

Irmos

Molitvu svoju izliću Gospodu,
njemu ću da objavim i tugu moju,
jer zlima duša moja napuni se
i život moj adu približi se;
no molim se: kao Jonu
od smrti, Bože moj, podigni me!

Svetilo te imajući što nepogrešno vodi,
nađosmo put živonosni, bogonošče,
i ka istini tobom vođeni bejasmo,
preblaženi Simeone.

Bodro si izvoleo božanstveno
da pošalješ svetlost spasenja
nama u noći zla neznanjem držani što besmo
i pokaza svima sinovi svetlosti i dana da budemo,
bogomudri Simeone.

Božije talante što primi ne skri u zemlji,
umnoživ ih primio si od Boga blagoslov
što zbog tebe njima razumne ukrasi
i znanjem prosvetli,
te od njih luče svetle blistaju,
oče preblaženi.

Otežanog dremanjem prevarnim
podigni me svojim zastupništvom, Mati Božija,
ne daj me da usnem u grehovnoj smrti,
predstatelja te i predvodnika
svojemu životu svi imamo!

Kondak, glasa drugog
Podoban "Tečenije"

Igo Hristovo primiv, Simeone,
i njegov krst uzev pođe za njim,
zasađen u domu Gospodnjem procveta kao finik,
kao kedar livanski umnožio jesi čeda tvoja,
prožet ljubavlju Duha, čudotvorac javio si se;
Hrista Boga moli neprestano za sve nas!

Ikos

O, božanstvenom višnjom premudrošću
ispuni mi um, meni ništemu!
o, kako da uspojem tvoje življenje, oče, ili kako da uzmognem reč da ti prinesem?

No ti mi podaj krepost i znanje,
reč i razum, da ti od tvoga tvoje prinesem,
od bogatstva dobra dobrotu tvoju,
jer sve to nađe i venča prečasnu glavu svoju,
dobi željeno,
svetilnik božanstveni javio si se,
prosvetljujući vaseljenu otačastva ti;
zato i mrak grehova odagnav, sveti,
ozgo izmoli mi blagodat Duha,
jer imaš slobodu u Hrista,
da Hrista Boga moliš neprestano za sve nas!

Pesma sedma

Irmos

Božija silaska ognjenog
zastide se Vavilon davno,
zbog toga momci u peći veselim korakom
kao u svetlosti igrahu pojući:
Otaca naših Bože, blagosloven jesi!

Da višnje carstvo primiš i slavu neizrecivu
u zakonu Božjem pokoriv se Vladiki,
zalutalo potraži i nađe
i na rame svoje uzevši, preblaženi,
kao pastir privede u tor pokajanja,
oče Simeone!

S višnjim silama, oče,
stojeći pred živim Bogom,
njegovom slavom ukrasiv se,
raspaliv se, blaženi, ognjem Duha,
kal slasti omivši
postao si kadilo mirisa blagouhana
Gospodu blagoprijatno,
bogonosni Simeone!

Slavu nepokradljivu,
bogatstvo nepropadljivo, mudri,
dobrodeteljima primivši,
slovom ukrasiv,
saznanjem prosvetliv um
iz koga čudesa svetla šalju se,
oče blaženi,
vernima sluh vaistinu ozaruju svetlo.

jedina jedinoga od Trojice
jedina rodila jesi u dva suštastva,
u lice vidljivo jedino, Devo, kome pojemo:
Blagosloven Bog otaca naših!








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:17

Pesma osma

Irmos

Sedam puta haldejski tiranin ljuto
peć bogočastivima raspali silom moćnijom;
spasenje videvši, Tvorcu i izbavitelju vapijahu:

Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Božanstvenom svetlošću ispunjen, oče,
božanstvene slave javio si se pokojište
iz kojeg svetlosti božanstvene munje luče šalješ
što vernih lice prosvetljavaju;
pravoslavnom verom tamu jeretičku progoneći
vapijaše: Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

I u životu, blaženi, poživev kao drugi Avraam,
i delom po skončanju tvome blagodaću Božjom
grobnica moštiju tvojih izliva čudesa divna,
jer verom prosijavši
i anđelima slavno pridruži se,
te pojaše: Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Prosvetli, bogonošče,
od Trojice svetlošću duhovnom
oblistavajući srca vernih,
tamu neverja prognav,
crkvi pravoslavnu veru držeći,
veru kao oklop,
krst kao oružje,
ljubav kao štit,
kao mač reč Božju, Simeone,
pojaše: Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Struja nam živa javi se,
Presveta Devojčice,
od koje, obamrli, napivši se
u život se vraćamo, vapijući:
Deco, blagoslovite!
Sveštenici, pojte!
Ljudi, preuznosite na sve vekove!

Pesma deveta

Irmos

Zadivi se, dakle, nebo i zemlja
i užasnuše se sve strane sveta
što se Bog ljudima javi u telu
i utroba tvoja šira je od neba, Bogorodice;
stoga te, Bogorodice,
činonačelstva anđela i ljudi veličaju!

Videti udostoji se, oče bogonosni,
nadom i ljubavlju svojom
što oko ne vide ni uho ne ču
ni na srce čoveku što ne uziđe;
krasan javio si se božanstvenim krasotama,
dobrodeteljima, Simeone blaženi,
pred krasnim Vladikom radosno stojiš,
za stado svoje ne prestaj da se moliš!

Danas radosno crkva tvoja
poštuje življenje tvoje
i prinosi ti veselo pojanje
okupljajući duhovna tvoja čeda,
radosne slavitelje tvoje, prepodobni,
anđelskog tvog života,
darovane ti svetlosti i slave,
preblaženi Simeone!

Vapije ti hvalno tvoja svečasna velika Lavra,
žitelja ti i graditelja
i otačastvoljupca imajući, mudri,
i hvaleći se poje neprestano:
Molimo te, bogomudri Simeone,
za stado svoje prilježno pomoli se
da tvojeg truda plodove dobije
i da se sačuva stado tvoje nepovredno!

Braka ne iskusivši rodi
od sviju zemnih veća,
jer Boga sve tvari i Tvorca
u svojoj utrobi smestivši,
njemu pomoli se milostivo,
jedinstvom mira blagostanje
i tišinu crkvama da pošalje,
te da se sačuvamo od svake bede i tuge!

Svetilna. Podoban "Nebo sa zvezdama u krug"

Sa neba, sa slavovenčanja
iz ruke Svedržitelja,
spomenom praznika ti
otačastvo tvoje prosvetli,
sveti Simeone,
pojce tvoje spasavaj!

Na "Hvalite Gospoda" stihire, glasa osmog, Podoban "O, preslavno"

Prepodobni oče,
hram sveti javio si se
postom i molitvama,
za milostinju ništima
što primi je Vladika tvoj
blagodat ti se dade,
i sveta grobnica moštiju tvojih
miro blagouhano toči,
oče Simeone,
moli se Hristu neprestano
za tvoritelje spomena tvog!

Prepodobni oče,
ljubav Božiju primivši
u Goru Svetu uđe
kao Mojsije bogovidac,
i Božje blagodati nasitiv se,
bogomudri,
radostan potrča na podvig
Hristu Bogu našem,
svetilnik nam se na zemlji pojavi,
oče Simeone,
neprestano moli se za stado svoje!

"Slava Bogu" Na stihovnom u oktoihu, i svetome glasa šestog:

Prepodobni oče,
mimoišao si zemaljsko carstvo,
izabrao si bogatstvo - reči svete
i njih si izvoleo da čuvaš,
ostaviv suprugu i čeda
i sve zemaljske krasote
i u Goru Svetu izašav
s anđelima Bogu služiš,
oče Simeone,
ne prestaj da se moliš Hristu Bogu
za tvoritelje spomena tvog!








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:18

Pismo Spiridonu

PISMO POSLANO OD SVETOGA SAVE IGUMANU LAVRE DOMA PREČISTE I SVETOGA SIMEONA STUDENICE, KIR SPIRIDONU, OD SVETOGA GRADA JERUSALIMA

Blagodat vam i mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista!

U Gospodu Bogu prevazljubljeni moj božastveni sine, jeromonaše Spiridone, igumane velike lavre svetoga Simeona, arhimandrite!

Mada sam i grešan, Spasa mojega molim da budeš sačuvan dušom i telom i sve božanstveno stado.

Ako hoćete da znate o meni grešnom, to s milošću Božjom i svetom vašom molitvom zdravo i veselo dođosmo do svetoga grada. Poklonismo se presvetome i božastvenome grobu i svetim njegovim mestima. Najpre uredismo za vaše spominjanje u svetih, potom obiđosmo sveta mesta. Kada sve ovo svršismo, tada se, pošto nas stiže putni trud, svi razbolesmo, i ostavljamo na Božje rasuđenje život naš i smrt našu, i ko od nas bude živ k vama neka se vrati, a koga smrt potrebuje, molitva vaša neka ostane s njim.

A ti, čoveče ravne duše, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božjem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama proštenje grehova dobio. Mir božastveni neka ti bude, mir i domu tvome božastvenom, mir i svima onima koji su tamo i koji rabotaju domu svetoga Simeona, mir i svima igumanima udeoničarima tvojim, i poklonjenje im činim kroza te, čedo svoje. Mir Božji neka se izlije u srca vaša, i onoga koji vas blagosilja blagosiljam, a one koji vam zlo čine proklinjem, da ne bude na njima milost Božja, ni na domovima njihovim, ni moja molitva, i da poginu kao bezumni Arije!

A blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama, amin!

Pisa milošću Božjom prvi arhiepiskop sve srpske zemlje, Sava grešni.

I evo što se u ovom mestu nađe, na blagoslov dajem ti krstić, da mi ga nosiš na spomen, i pojasić, jer sam ga polagao na grob. S tim krstićem da se moliš, nosi mi ga vazda o vratu, makar da imaš i drugu ikonicu, no njega vazda nosi. A pojasićem se opaši, da je vazda o bedrima tvojima, jer sam ga polagao na grob, krstić i pojasić. I takvu sam molitvu stvorio, da bi dao Bog da bi se tako svaki hrišćanin molio za mene! I dajem ti ubrusac, što su mi ga ovde darovali, a ja ga tebi darujem, da ti bude na blagoslov duše i tela. I kamičak, što sam ga našao, da ti bude na mnoge potrebe, i da ga nosiš pri sebi.

I moli se za nas, služitelju Hristov, da nas Bog ukrepi i sačuva, da bismo opet k vama došli.

I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku. I otuda ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem u životu i Bog dade, do proleća ću biti kod Vas.

Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog moga zaveta. Da, ako čovek i ceo svet dobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist?(1) Ako je pop grešan, ali molitva njegova nije grešna, a njegova veza je sila od višnje blagodati. Da, ako će se ko sablazniti, no ti se ne sablazni, jer doći će Gospod i neće zakasniti, i da čuješ onaj glas: "Dobri i verni slugo, u malom veran, nad mnogim postaviću te; uđi u radost Gospoda svoga!"(2)

Sava, prvi arhiepiskop








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117172

Učlanjen : 06.12.2012


Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610Uto 29 Jan - 21:18

Uputstvo onome koji hoće da drži ovaj psaltir

Bogonosni i preblaženi i prepodobni oci naši, svetila celoga sveta, zemaljski anđeli, nebeski ljudi, naučivši isprva da inočastvuju predanjem Svetoga Duha, i blagodaću Božjom prosvetivši se, i Hrista nastanivši u prekrasne njihove duše čista radi života njihova, protiv đavola pobedu pokazaše i njegovim mnogim iskušenjima raspaljivani odoleše mu, i bolje od zlata ognjem iskušana sijaju, i jasnije od snega ubeliše se, i neveštastvenoga zlata krila misaona uperivši, na nebesa uzletevši kao bogoparni orli, nama ostaviše ustav Bogom predanoga pojanja njihova i umilne molitve, kojima Gospoda sebi milostivim učiniše. Jedni među njima časove sa međučasjima pojahu, i sa molitvama, i sastavivši izborne psalme sa molitvama, nazvaše te knjige časoslovac. A drugi sam psaltir bez molitava pojahu. Neki, pak, budući napredniji u podvizavanju, ustanovivši psaltir sa molitvama pojahu i stihove pokajne, i Trisveto s poklonima. Taj psaltir je ovo:

Neka je znano svakome koji hoće da drži ovaj psaltir, da poje jutrenju i časove i večernju obično, bez međučasja i bez molitava, a mesto svega toga neka mu bude ovo: otpevavši ceo metimon do "nevidljivih neprijatelja mojih", rekavši i "jer je strašan sud" i "Nepostidnu", zatim "Gospode pomiluj" 40 puta, zatim: "Priđite da se poklonimo" tri puta, zatim: "Pomiluj me, Bože"; potom Kanon svetoj Bogorodici poj napred, zatim: "Slava u višnjima Bogu", tropari, zatim molitvu "Gospode, Gospode, koji nas izbavljaš" poj najposle, zatim: "Gospode pomiluj" 40 puta, ako li je post 50 puta. I potom: "Priđite, da se poklonimo" tri puta, i tako počni "Blaženi muž", sa razumevanjem, a ne brzajući. I svršivši prvu katizmu, zatim Aliluja 3 puta, zatim: "Sveti Bože", "Presveta Trojice", "Oče naš", i izgovarajući Trisveto pokloni se 9 puta. Zatim pokajna dva, zatim molitva koja je na redu, zatim "Gospode pomiluj" 40 puta, ako li je post 50 puta. I pokloni se tri puta, govoreći "Priđite, poklonimo se" tri puta, zatim drugu katizmu. Tako poj koliko ti je moguće.

I otpočinuvši malo i počni polunoćnicu "Blaženi neporočni", i posle svršetka polunoćnice otpoj šest katizama. I učinivši otpust, blagodari Gospoda i odmora okusi po zakonu.

I opet ustavši pred jutrenjom i otpoj šest katizama, čineći poklone, i Trisveto i ostalo, kao što pisah kod prve katizme. I potom poj jutrenju.

I što ti ostane od psaltira, to izgovori po danu.

ako li radivši koji posao hoćeš da otpočineš noću, onda izgovori bar 10 katizama noću, a 10 danju, a nemoj ostaviti ovoga pravila, no za noć i dan psaltir da ispoješ.

A ako si, brate, budan i shvataš da ti Gospod daje silu i krepost da ga slaviš, te uspeš da pre dolaska svetlosti izgovoriš i ceo psaltir, ili pre svršetka dana, onda opet zađi od početka i počni i dovrši. Jer psaltir se nikada ne svršava. I ako dodaš onome što je ustanovljeno, od Gospoda ćeš primiti sugubu nagradu, jer primivši od njega pet talanata, daćeš mu deset. Pa tu u tvojoj prilježnosti pomeni i mene grešnoga monaha Savu, da se tvojim savršenstvom moj nedostatak ispuni.

Jer ja grešni prepisah ovaj psaltir, hvaleći budan i dugotrpeljiv život svetih otaca, a kudeći svoju nemoć i jadnu lenost i težinu sna. Ako li si, brate, len kao ja, ipak, preni se i pomisli na darove koje obeća Gospod darovati onima koji ga ljube i koji se trude radi njega. Jer reče božanstveni apostol:

"Što oko ne vide i uho ne ču
niti uziđoše na srce čoveku,
to spremi Bog onima koji ga ljube".(1)

Jer tamo žele i anđeli da pogledaju.(2) I opet reče: "Nije slava ovoga sveta slična slavi budućega veka";(3) takođe i muke ovoga sveta nisu ništa naspram onih. Jer od njih strepi, reče, i sam satana.(4) A znaj, ljubimče, da je onima koji su postradali čast i slava, a lenima i nepotrebnima posle telesnoga pokoja večna muka.

I sve ovo razmotrivši i u Gospodu ukrepivši se, ustani krepko protiv lenosti i počevši svoj ustav i završi, da primiš nagradu večnu. Ako li si i veoma obuzet snom, onda bar noću, makar i malo počni koliko možeš, a ujutro sve dovrši. Jer reče David: "Tvoj je dan, i tvoja je noć".(5) Samo ti ne ostavljaj svoga pravila, nego savrši psaltir za dan i noć, i milost Gospodnja pomoći će ti!

A ja nedostojni i leni i hudi monah Sava, čuvši i videvši ovakav psaltir na grčkom jeziku napisan, sažalih se pomislivši na svoje neznanje, pošto ne znađah dobro grčki, ali se ipak ubojah bede onoga lenoga sluge koji je sakrio talanat, i požurih se Božjom blagodaću, koliko mi moć dostiže, izložih ga i predadoh vama istinitim trgovcima, da vi činite kupovinu.(6)

Ovaj ustav neka se drži pet dana; neka se počinje u nedelju uveče, a u petak do večernje neka se svrši, a u subotu i nedelju neka se ne drži, samo kada sviće subota da izgovoriš pet katizama na polunoćnici, počevši trećom, pa četvrtu, petu, šestu i sedmu, a u svitanje nedelje izgovori drugih pet katizama, počev od osme, pa devetu, desetu, jedanaestu i dvanaestu; a u dane samo poj časove.








Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveti Sava: Sabrani spisi   Sveti Sava: Sabrani spisi - Page 2 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Sveti Sava: Sabrani spisi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-