Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Žorž Sand

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35848

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Pet 14 Dec - 18:53

Žorž Sand (negde i Žorž Sandova, franc. George Sand; Pariz, 1. jul 1804 — Noan, 8. jun 1876) je bila francuska književnica. Nakon razvoda odlazi u Pariz, posvećuje se književnosti i živi nezavisno. Pokazuje interes za društvene doktrine, simpatiše socijal-utopiste, u Lameneu vidi proroka nove religije. Sa Žilom Sandom objavljuje svoj prvi roman "Crveno i belo" pod zajedničkim pseudonimom Žorž Sand. Ljubavna veza sa Sandom prva je u nizu njenih sentimentalnih avantura (Alfred de Muse, P. Lero, Frederik Šopen). Romani su joj podeljeni na ljubavne, socijalne i rustične, a najbliži su realizmu "Markiz de Vilme". Pisala je i za pozorište ("Klodi", "Marsel"), i objavila autobiografiju "Povest mog života". Ljubav s Museom u Veneciji opisala je u "Pismima jednog putnika", intimni "Dnevnik" objavljen je 1926. godine, a ostavila je veliku korespondenciju. Ljubav je za nju sinonim života, magični ključić koji rešava sve probleme.

Žorž Sand 800px-12
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35848

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Pet 14 Dec - 19:05

Žorž Sand, čije je pravo ime bilo Aurora Dupin, živela u doba Napoleonovog zakona koji je muževima davao neograničenu vlast nad ženama, kada žena nije imala pravo na sopstveni imetak, na razvod i slobodu da ponovo sklopi brak. Njena jaka ličnost se bunila.

Rano se udala za barona Kazimira Dudeventa, i imala sa njim dvoje dece. Međutim, njoj je smetalo što joj je brak nametao nejednakost sa mužem. Govorila je: Moj muž čini ono što hoće, ima žena koliko mu je drago, raspolaže svojom imovinom. To bi bilo pravo, ako bi bilo obostrano. Zbog toga želim da budem nezavisna. Vraćam se kući u ponoć, ili još bolje, u zoru.

Stoga je jednog dana zaključila da je najbolje da, posle osam godina braka, napusti bračno ognjište i ode u Pariz. U Parizu je radila kao novinarka, slikarka, a najviše kao pisac. Jednog dana, odlučila je da se vidno usprotivi tom muškom svetu, sklonila je svoju gustu kosu pod kapu, navukla pantalone i sako, stavila cigaretu u usta i rekla: Madam Dupin je mrtva, sada postoji samo Žorž Sand. Žensko u muškom liku.

Žorž Sand – Žensko u muškom liku
I tada je krenula njena borba, ne protiv muškaraca, već za pravo da žena bude slobodna, slobodna u meri da može da odlučuje o svom sopstvenom životu. I ta njena borba nije bila bezuspešna.

Mnogi danas govore da je Sandova bila prva feministkinja, u najpozitivnijem smislu te reči. Za nju je feminizam bio od finog materijala, lepšeg od kineske svile.

Romani Žorž Sandove bili su prve značajnije knjige koje je Prustu davala na čitanje njegova majka. Kada je bio bolestan, ona mu je naglas čitala Malu Fadetu ili Nahoče Fransoa. Kada je i sam postao dobar ocenjivač stila, on je delio majčinu naklonost ka toj glatkoj i tečnoj prozi koja kao i Tolstojevi romani, uvek odiše dobrotom i moralnom otmenošću. Divili su joj se i drugi umetnici tog vremena, slikar Delakroa je imao atelje u njenoj kući, sa Balzakom je bila bliska prijateljica, a jedna od njegovih najboljih knjiga Beatrisa ima lik koji je rađen prema Sandovoj, Flober ju je nazivao dragom učiteljicom, Hajne i Turgenjev bili su njeni česti gosti, a na njenoj sahrani Viktor Igo je rekao: Oplakujem smrtnicu, pozdravljam besmrtnicu.

Gospođu Žorž Sand nisu, naravno, svi voleli. Tako je Niče za nju rekao da je krava za pisanje, što, imajući u vidu njegov zluradni odnos prema ženama, i nije strašno. Međutim, naš vodeći nadrealista Marko Ristić, u knjizi Književna politika, članci i pamfleti, ne samo da je tu Ničeovu izjavu smatrao ispravnom već je zapisao: Žorž Sand zvala se, u stvari, u svojoj goropadnoj ženskoj spodobi, Aurore Dupin, baronne Dudevent. Prosto joj bilo. A negde dalje je govorio da je ona bila muškobanjasta babuskera.

Kada je sahranila Madam Dupin, tako je započela novi život tog ženskog fauna pod muškim imenom. Živeće kako joj se sviđa, imaće mnoge ljubavi, koji su prvenstveno uključivale pisce (Žil Sando, Prosper Merime, Alfred de Mise), muzičare (Šopen) i druge umetnike. A onda, kada se osećala kao razočarana žena koja nije imala mnogo uspeha ni u braku, ni u preljubništvu, svoje ogorčenje izražavala je tako što je pisala knjige. Od toga se nakupilo preko 130 knjiga, od čega 80 romana i 20 pozorišnih komada i na hiljade pisama.

I pored muškobanjastog ponašanja i pokazivanja da joj nisu strane nastranosti duha i tela, Sandova je, pre svega, bila dobra majka i zaštitnica, osetljiva, ali svojeglava žena. Lako se zaljubljivala, jer je volela život, ali je ostajala verna partneru koga je izabirala.

Za sebe je govorila: Ja jesam to što jesam, oduševljena sam za lepo, željna istine, veoma osetljivog srca, veoma slabog rasuđivanja, često nerazložna, uvek dobronamerna, nikad sitna i osvetoljubiva, prilično plahovita i, hvala Bogu, savršeno zaboravna u odnosu na ružne stvari i na rđave ljude.

Umrla je u 72. godini života, ostavljajući na stolu jedan nezavršen rukopis. Flober je tom prilikom rekao: Bila je sirota, dobra, velikodušna žena. Uvek će ostati besmrtna za Francusku.

Prvi susret Šopena i Sandove
Sandova je srela Šopena 1836. godine i ostala je u vezi sa njim skoro deset godina (1838 -1847).

Njihov prvi susret bio je šokantan – za Šopena. Sandova je često priređivala večere za umetnike, a neko joj jedne večeri dovede Šopena… Vraćajući se kući, Šopen reče svom prijatelju sa kojim je odlazio: Kako je neprijatna žena ova Sand! Je li to zbilja žena? Ja čisto sumnjam.

Nije čudno što je Šopen strogo osudio spisateljicu pri prvom susretu, jer ona se oblačila kao muškarac, pušila mnogo, oslovljavala svoje prijatelje sa ti i raskrstila sa svima, osim sa onima koji se bave umetnošću. Takođe, bila je dovoljno slobodna i jaka da glasno ispoljava svoja demokratska i socijalistička shvatanja. Tako se ona mnogo razlikovala od anđeoski lepih, plavih Poljakinja koje je Šopen nekada, u svom odrastanju, čedno voleo. Jer, on je u Pariz stigao kao nežan mladić, sa likom nebeskog bića koje je poslato na zemlju.

Naravno, postoji i druga strana medalje. Jedna prijateljica, koja je prisustvovala tom prvom susretu, savetovala je Sandovoj: Vidi se da je on žensko, zavedi ga kao muškarac.

Tako su dobili šaljive nadimke Gospođica Šopen i Gospodin Sand.

Gospođica Šopen i Gospodin Sand
Žorž Sand je shvatila da je proviđenje, kako je sama govorila, stvorilo Šopena baš za nju. On je bio izgnanik, osetljiv i nesrećan čovek koji je tugovao za Poljskom, za svojom porodicom, a naročito za nežnom materinskom ljubavlju. Ponašao se u stilu: Kad bi neko hteo da me vodi kao malo dete, ja bih bio veoma zadovoljan. A Sandova je želela da u njemu nađe u isti mah ljubavnika i sina. Kako je Šopen bio šest godina mlađi od nje, te se moglo očekivati da će se on ponašati kao sin, gotovo kao dete, a ona je bila sklona da se sažali na njega. Istovremeno, uvidela je da je mladi muzičar slab, bolestan, grozničav i sve je to iziskivalo materinsku nežnost bolničarke.

Žorž Sand Freder10


Šopen je stvorio svoja najbolja dela baš dok je bio u vezi sa njom. Naime, on je intuitivno osećao da je Sandova bila dovoljno muzički obdarena da bi ga mogla ocenjivati, nadahnjivati i savetovati. Ujedno, osećao je da je ona velikodušna žena i da uživa da nekome pomaže. Zato je, mada mu se inicijalno nije svidela, podlegao iskušenju i podao joj se.

Tokom njihovog zajedničkog življenja, Šopen nikada nije bio u stanju da uzvikne, kao što je to činila Sandova: Kako je lepo živeti. Život je zanosan. Voleti, biti veoma voljen. To je sreća, to je blaženstvo. On je mrzeo ljude koji bučno izražavaju svoje prijateljstvo, mrzeo je njene prijatelje koji su umeli, kada se napiju, da se raspuste do bezobrazluka. On se čak grozio da vidi da su gosti koji su dolazili kod Sandove na večeru ponekad bili neobrijani, ili sa primetno neopranom kosom.

Smetalo mu je njihovo raspojasano ponašanje. A Sandova nije htela da se ljudi za njenim stolom drže ukočeno, pa je prelazila preko grubog, glasnog smeha, vike, prepirke, slobodnog ponašanja, pijančenja. Smatrala je da je Šopenova razdražljivost preterana, neshvatljiva, videći u njemu jedno bolesno i genijalno dete. On se onda ljutito povlačio u svoju sobu.

Stalno je bio ljubomoran, pa je Sandova govorila: On se ponaša kao moj otac po duhu, ali on je moje dete po čulima.


Ipak, može se reći da su se oni voleli, bar za neko vreme. Šopen je voleo Sandovu, ona je prema njemu bila materinski nežna i blaga. Ona se divila genijalnom muzičaru, on je poštovao velikog pisca. A čulne ljubavi tu, uglavnom, nije bilo, jer Šopen nije bio stvoren za uživanje u ljubavnim zadovoljstvima.

Tako je, posle nekog vremena, Sandova prestala da voli Šopena, njena ljubav prema njemu pretvorila se u običnu naklonost. Volela ga je onako kako voli svoju kćerku i sina, kojima pomaže da odrastu. Istovremeno, bila je svesna da je sam Šopen voleo svoju groznicu, svoju potištenu dušu, svoj položaj stalnog bolesnika, tako da je za njega ponekad prijateljicama govorila: Moj bolesnik, pa i  Moj živi leš.

U to vreme, Šopen se često viđao sa drugim Poljacima u Parizu, koji su bili primorani da pobegnu iz domovine. Jedan od najuglednijih među njima bio je Adam Mickjevič, najveći poljski pesnik, koji je od strane Šopena i drugih poljskih iseljenika smatran produbljenijim od Getea i Bajrona. On je ujedno bio i veliki zanesenjak, sanjalica, a opet, na Sorboni je držao izvanredno logična i jasna predavanja, pa su svi Poljaci u Parizu cenili njegovu odvažnost i smatrali da je on po intelektu iznad ostalih Poljaka. Šopen je u njemu gledao čoveka koji na velika zvona oglašava tzv. poljsko pitanje, a to mu je bilo važno. Sa svoje strane, Mickjevič simpatiše Šopenovo muzičko stvaralaštvo, naravno, ali je oduševljeni poklonik Sandove, pa joj otvoreno ukazuje da je njen ljubavnik Šopen – njen zao duh, njen moralni vampir, njen krst, da je muči i da je najzad može i ubiti. On je prvi za Šopena upotrebio izraz moralno čudovište.

I još neki su Sandovoj ukazivali da nju Šopen iskorišćava (besplatni stan, hrana i nega), ali ona nije slušala druge, slušala je jedino svoje srce. Činila je za njega sve što je bilo u njenoj moći, nastojeći da bude najpre ljubavnica, a kasnije bolničarka i prijateljica, ali i njegova muza. Pritom je sve vreme imala utisak da radi dobru stvar, jer nikada nije sumnjala u muzičku genijalnost Šopena.



Rastanak
U jednom svom romanu o italijanskoj glumici iz tog vremena (Lucrezia Floriani), Sandova je umnogome ocrtala njihov zajednički portret, prikazavši poljskog princa Karola u vrlo nepovoljnom svetlu. Naime, lepa glumica biva uništena od strane mladog i lepog partnera, koga je do kraja obožavala. Šopen nije sebe prepoznao (ili se pravio da nije) u tom liku. Međutim, mnogima je to izgledalo kao način Sandove da nagovesti prekid veze sa Šopenom. Bila se zamorila.

Šopen je prestao da odlazi u Noan, u kome se nalazila kuća Sandove, u kojoj je tokom povremenih poseta u periodu od osam godina, stvorio mnoga svoja velika dela, uključujući i Sonatu u b-molu, sa čuvenim Posmrtnim maršom. A onda, jednog dana on će otići od Sandove – zauvek, bez zbogom. Formalni razlog bio je taj što je u porodičnoj svađi Sandove sa njenom kćerkom on stao na stranu kćerke, koja je inače bila jedna neodgovorna osoba i mnogo problema nanosila Sandovoj. Tako se završila priča o ljubavnicima koji su jedno drugom poklonili skoro deset godina života.

Naravno, Sandova je patila zbog raskida, čiji je ona bila uzrok, izvršilac i žrtva. Međutim, jedno je sigurno – da je od raskida sa Sandovom Šopen prestao da živi, telesno i duhovno. Vrlo brzo je umro, od tuberkuloze, sa kojom je drugovao od rane mladosti. Mada, mnogi smatraju da su njegov život više obeležili slabi nervi nego tuberkuloza.
S tim u vezi, verovatno je njegova preosetljiva priroda najviše zaslužna za izuzetne kompozicije kojima se proslavio i koje bacaju u zasenak lošu stranu njegovog karaktera.

Na Šopenovoj sahrani (kada je, po njegovoj ličnoj želji, sviran Mocartov Requiem) bilo je oko 3.000 osoba, ali među njima nije bilo Sandove. Nije htela da dođe ni pre toga, kada joj je on, sa samrtničke postelje, poslao poziv da ga poseti. Nije mogla da dođe.

Sahranjen je u Parizu, a njegovo srce preneto je u crkvu Svetoga krsta, u Varšavi, u skladu sa njegovim testamentom.

Žorž Sand je preminula u Noanu 8. juna 1876. godine.

Na temu veze Žorž Sand i Frederik Šopen do sada je napisano više knjiga i snimano nekoliko filmova: A Song to Remember, Impromptu, Desire for Love.

Neosporno je da su oboje bili veliki umetnici.

Piše: Elize Kolet
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35848

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Pet 14 Dec - 19:08

Žorž Sand (1. jul 1804 – 8. jun 1876) je bila francuska književnica, slikarka, muza Frederika Šopena. Smatraju je jednom od najuspešnijih književnica Francuske.  Njena najpoznatija dela su: “Indiana”, “Crveno i belo”, “Markiz de Vilme”, pisala je i za pozorište “Klodi”, “Marsel”, autobiografiju “Povest mog života”, takođe i “Pismima jednog putnika”, “Dnevnik”..
Pogledajte neke od njenih najzanimljivijih izreka.

Ljubav je sreća koju dajemo jedno drugome.
Na početku ljubavi ljubavnici govore o budućnosti. Kad je ljubav na izmaku, govore o prošlosti.

Nije greh u tome što žena odlazi ljubavniku koga voli, već ako se daje onome koga ne voli, pa makar to bio i njen muž.
S verom je kao i sa ljubavlju. Kada je tražite ne nalazite je, a nalazite je u trenutku, kada to najmanje očekujete.


Zajednički život je najveći stepen sreće među ljudima koji se vole. Ali svakome misaonom biću potrebni sa sati osamljenosti i sabranosti. Samo po tu cenu ono uživa slast života u zajednici.
Postoji samo jedna sreća u životu, a ona se sastoji u tome da čovek bude voljen.


Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35848

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Pet 14 Dec - 19:12

Dubok trag ostavila je u kulturi Francuske i Evrope kako svojim delom, tako i načinom života. Bila je vrsan pisac i napisala više od 80 dela, uglavnom romana, kao i pozorišne komade, filozofska dela i traktate o književnosti.

Žorž Sand, koju svrstavaju u velikane francuske književnosti, rođena je u Parizu 1. jula 1804. godine, kao Amandina Lusi Oror Dipen, ali je u Noan otišla u četvrtoj godini kod bake sa majčine strane nakon očeve smrti. Tu je provela detinjstvo, sa dvogodišnjom pauzom zbog školovanja u samostanu. Nakon bakine smrti 1819. godine vraća se u Pariz.

Napisala je prvi roman 1830. godine zajedno sa svojim suprugom Žilom Sandonom, a njen prvi samostalni roman objavljen je pod pseudonimom Žorž Sand 1832. godine. Bila je nesrećna u braku i nakon razvoda počela je da živi nezavisno u Parizu i potpuno se posvetila književnosti. Tada je pokazala interesoivanje za društvene doktrine i simpatiše socijal-utopiste.

Neobuzdano osećanje izražava ne samo u romanima nego i u privatnom životu. Ljubavna veza sa Žilom Sandoom prva je u nizu njenih sentimentalnih avantura. U Francuskoj i Evropi toga doba ostavila je dubok trag, ne samo u kulturi i književnosti, već i svojim načinom života. Svoje sunarodnike skandalizuje svojim stilom života i oblačenja. Često je nosila muško odelo i pušila lulu, a ljubavnike je menjala "kao da je muškarac".


Većina njenih "prijatelja" bili su umetnici, a najslavniji među njima bio je kompozitor Šopen. Zbog toga je bila žestoko kritikovana za života, ali cenjena, naročito od strane slavnih književnika, njenih savremenika kao što su Balzak, Viktor Igo i Flober.

Pisala je sentimentalne, socijalne i seoske romane i priče. Najvažnija dela su joj: "Indijana", "Lellija", "Đavolja bara", "Ona i on" i druge.

Bila je borac za emancipaciju žene, za njeno pravo na ljubav, a u svojim delima oštro je napadala hipokriziju i tiraniju društvenih konvencija.

SD
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:06

Ljubav je sreća koju dajemo jedno drugome.


Poslednji izmenio vinka dana Čet 1 Avg - 20:08, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:07

Pre svega decu bi trebalo poveravati samo ljudima koji se odlikuju bilo srcem bilo duhom.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:08

Sadašnjost je uvek kao neki kompromis između onoga što se želelo i onoga što se postiglo.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:09

Na početku ljubavi ljubavnici govore o budućnosti. Kad je ljubav na izmaku, govore o prošlosti.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:09

Nije greh u tome što žena odlazi ljubavniku koga voli, već ako se daje onome koga ne voli, pa makar to bio i njen muž.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:10

Teže je primiti savet nego odbiti poklon.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:10

Um traži, ali srce nalazi.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:11

S verom je kao i sa ljubavlju. Kada je tražite ne nalazite je, a nalazite je u trenutku, kada to najmanje očekujete.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:11

Zajednički život je najveći stepen sreće među ljudima koji se vole. Ali svakome misaonom biću potrebni sa sati osamljenosti i sabranosti. Samo po tu cenu ono uživa slast života u zajednici.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:12

Sreća je pomagati starost bića koje nas je negovalo u detinjstvu.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:12

Odakle deci vizija onoga što nikad nisu videla?
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:13

Šopenov genije je najdublji, najosećajniji i najuzbudljiviji što je ikad postojao. On govori jezikom beskonačnosti na jednom jedinom instrumentu.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:13

Teško onom ko hoće da u ljubav unese iskrenost.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:14

Žena mora želeti u ljubavi sve ili ništa.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:14

Postoji samo jedna sreća u životu, a ona se sastoji  u tome da čovek bude voljen.
Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:16

Nazad na vrh Ići dole
vinka

Član
Član

vinka

Ženski
Poruka : 198

Učlanjen : 13.06.2019


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 1 Avg - 20:21

Žorž Sand – Ljubav iznad društvenih normi


Kako je Aurora Dupin postala Žorž Sand. Strastvena  i autentična revolucionarka. Najavila je gorki feminizam za slatke dobrobiti nadolazećeg društva. Velika ljubav Frederik Šopena i Alfreda de Musea. Mistična i svoja.

Amantine Lucile Aurore Dupin rođena je u Parizu 5. jula 1804. Plod aristrokracije i boemsko-radničke klase. Odrasla je na obiteljskom imanju u Noanu, razapeta između majčinog slobodnog duha s notama jednostavnosti, te bakine čvrste ruke i specifičnog svjetonazora prikladnog za razvoj buduće dame u okviru aristokratske slike.
Njena potreba za konforom, mentalnim i fizičkim, krenula je od malih nogu. Nije se pronalazila u tijesnim krojevima, te čudnim frizurama, a kamoli u tuđim mišljenjima. Obožavala je da čita.
Ni lijepa ni ružna, mislila je za sebe, što je držala za prednost, jer kako kaže “ružnoća navodi na predrasude u jednom, ljepota u drugom smislu”. Presjek u njenom odrastanju i obrazovanju doživjela je predavanjem u samostan britanske redovničke zajednice. Tu je provela tri godine, ne žaleći za prošlošću, bez želje za budućnošću, svjesna svoje sreće u tadašnjici.
S obzirom da ovo nije klasična biografija, ni pokušaj teksta „o piscu“, uzimam potpunu slobodu  u kreiranju van kronologije, kako bi prikazala srž i lik žene koja je živjela revolucionarno, strastveno i autentično, čak i kada je time izazivala klevetu, strah, podcjenjivanje i predrasude.
O životu i radu pod pseudonimom (George Sand).
Želim da se prisjetimo ličnosti koja je u vremenu tijesnih društvenih konvencija hrabro iznijela svoje političko mišljenje, seksualnu slobodu i ugodu, viziju smisla i uspjeha, te za kraj – karijeru, koja joj je dala neovisnost i dugoročno stvaralaštvo.
„Uvijek mi je, da bih živjela, bila potrebna čvrsta odluka da živim za nekoga ili za nešto, za osobe ili za ideje“ navodi u svojoj knjizi “Povijest moga života”.
Najavila je gorki feminizam za slatke dobrobiti nadolazećeg društva. Pisala je socijalne, rustične i ljubavne romane. Patila je od skribomanije, tematizirala sukob ljubavne čežnje i hipokrizije društvenih konvencija. Koncepciji realizma se nikad nije u potpunosti približila.
Bila je najbolje plaćena spisateljica svog doba, zahvaljujući svojoj domišljatosti i stavu, u kojem cilj ne bira sredstvo, stvaravši svoj put pod pseudonimom muškarca kroz iskustvo žene – Žorž Sand (George Sand).
U braku sa Kasimirom Dedevantom, sa kojim je dobila dvoje dece, počinje njena borba za ravnopravnost, emancipaciju, i neovisnost kroz rad i stvaranje. Brak joj je oduzimao samospoznaju i svrhu. „Ne znam da li imam pravo što smatram da je ponos jedna od prvih dužnosti žene, ali ne mogu, a da ne prezirem ljubav koja postaje nasrtljiva“.
Izvojevanu slobodu uživa od 1831, odlaskom u Pariz. Za nju su to bili dani egzistencijalne surovosti, borbe i novih početaka. (pokušavala je prevoditi sa stranih jezika, šivati, slikati i crtati za prihode). Započela je s pisanjem članaka (Le Figaro).
Tih godina otpočinju njene ljubavne afere, a sa njima i prva dela, pod pseudonimom Jules Sandaeu – Rose Et Blanche i Indiana, njen prvi samostalni roman pod pseudonimom Ž.S, kojem ostaje verna do samog kraja.
Opus Sandove broji više od 70-ak romana (Lelia, Valentine, Consuella, La Contesse De Rudolstadt), brojne priče, novele, kazališne komade, kritike, članke, autobiografije, te impozantan broj korespondencija.
Žorž je jednim dijelom živjela kroz ljubav, a drugim kroz neutaživu glad za emancipacijom žena. Borila se za prava žena na obrazovanje, na jednaka prava u instituciji braka, među slobodnim pojedincima.
Nakon kriza 1848. preuzima aktivniju političku ulogu, te pokreće tri časopisa kojima obavještava širu javnost o društveno-političkoj situaciji.
Fenomen je društva kojem je pripadala, provlačila se kroz život originalno, intelektualno i sanjarski. Obožavala je svoju financijsku i emocionalnu neovisnost. Bila je romantičarka i vizionarka. „Doista mnogo živim u oblacima, a to je razlog više da osjetim potrebu za ponovnim,  čestim spuštanjem na zemlju“.
Prepuštala se tada skanadaloznim pothvatima poput pušenja u javnosti, te oblačenja muške odjeće. To joj je pružalo mobilnost, lakoću, brzinu i praktičnost. Pretrčavala je ulice Pariza s lakoćom djevojčice, hranila je svoj emocionalni i intelektualni bitak poznanstvima i prijateljstvima najvećih umjetnika tog vremena i bila obožavana! (Balzak, Igo, Delakroa, Leru).
Ljubav je za nju bila sinonim života, glad za onom pravom slikom iste, dovodila je do novih velikih ljubavi – Alfred de Muse, te Frederik Šopen (8 godina).
Bili su bezvremenski klasik u raskoši suprotnih bića, gajili su bratsku ljubav i iznimno poštovanje jedno prema drugom. On je bio karika svoje vrste i sopstvenog muzičkog opusa, nedefinirana i nestalna ličnost, slabog zdravlja u potrazi za melodijom i uzbuđenjem.
„Bilo je dakle, u isti mah, i slatko i nepodnošljivo biti ličnost prema kojoj on osjeća naklonost, jer je on uzvraćao zahvalnost s kamatama za najmanji tračak svjetla, a opterećivao vas svojim razočarenjima, kada bi se pojavila i najneznatnija sjena. „Tako uzvišena uzajamna naklonost morala se slomiti odjednom, a ne trošiti se u trvenjima nedostojnim nje“, prisetila se Žorž Frederika u svojoj autobiografiji.
Šopen se dvije godine nakon njihovog rastanka, rastao i od života. Na sprovodu, na groblju Per Lašez, prisustvovalo je preko 3000 ljudi, ne i Žorž, ostavši dosljedna svom misticizmu u krilu novih i starih ljubavnika.
Izvršila je velik utjecaj na mnoge pisce svog vremena, ostavši upamćena, ali vječno neodgonetnuta – dama vrele krvi i velikih životnih djela.
Umrla je 8. juna 1876, a da to nikada i nije. Za one koji misle drugačije, sahranjena je u Noanu, gde postoji njen muzej, i prelepa bašta posvećena negovanju njene večnosti. Neka večnost Sandove kroz ovaj tekst počne i završi se njenim citatom – “Postoji samo jedna sreća u životu – voleti i biti voljen”.


Ana Dujam
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 7530

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 22 Avg - 11:07

Žensko u muškom liku

I tada je krenula njena borba, ne protiv muškaraca, već za pravo da žena bude slobodna, slobodna u meri da može da odlučuje o svom sopstvenom životu. I ta njena borba nije bila bezuspešna.

Mnogi danas govore da je Sandova bila prva feministkinja, u najpozitivnijem smislu te reči. Za nju je feminizam bio od finog materijala, lepšeg od kineske svile.
Romani Žorž Sandove bili su prve značajnije knjige koje je Prustu davala na čitanje njegova majka. Kada je bio bolestan, ona mu je naglas čitala Malu Fadetu ili Nahoče Fransoa. Kada je i sam postao dobar ocenjivač stila, on je delio majčinu naklonost ka toj glatkoj i tečnoj prozi koja kao i Tolstojevi romani, uvek odiše dobrotom i moralnom otmenošću. Divili su joj se i drugi umetnici tog vremena, slikar Delakroa je imao atelje u njenoj kući, sa Balzakom je bila bliska prijateljica, a jedna od njegovih najboljih knjiga Beatrisa ima lik koji je rađen prema Sandovoj, Flober ju je nazivao dragom učiteljicom, Hajne i Turgenjev bili su njeni česti gosti, a na njenoj sahrani Viktor Igo je rekao: Oplakujem smrtnicu, pozdravljam besmrtnicu.

Gospođu Žorž Sand nisu, naravno, svi voleli. Tako je Niče za nju rekao da je krava za pisanje, što, imajući u vidu njegov zluradni odnos prema ženama, i nije strašno. Međutim, naš vodeći nadrealista Marko Ristić, u knjizi Književna politika, članci i pamfleti, ne samo da je tu Ničeovu izjavu smatrao ispravnom već je zapisao: Žorž Sand zvala se, u stvari, u svojoj goropadnoj ženskoj spodobi, Aurore Dupin, baronne Dudevent. Prosto joj bilo. A negde dalje je govorio da je ona bila muškobanjasta babuskera.
Kada je sahranila Madam Dupin, tako je započela novi život tog ženskog fauna pod muškim imenom. Živeće kako joj se sviđa, imaće mnoge ljubavi, koji su prvenstveno uključivale pisce (Žil Sando, Prosper Merime, Alfred de Mise), muzičare (Šopen) i druge umetnike. A onda, kada se osećala kao razočarana žena koja nije imala mnogo uspeha ni u braku, ni u preljubništvu, svoje ogorčenje izražavala je tako što je pisala knjige. Od toga se nakupilo preko 130 knjiga, od čega 80 romana i 20 pozorišnih komada i na hiljade pisama.
I pored muškobanjastog ponašanja i pokazivanja da joj nisu strane nastranosti duha i tela, Sandova je, pre svega, bila dobra majka i zaštitnica, osetljiva, ali svojeglava žena. Lako se zaljubljivala, jer je volela život, ali je ostajala verna partneru koga je izabirala.

Za sebe je govorila: Ja jesam to što jesam, oduševljena sam za lepo, željna istine, veoma osetljivog srca, veoma slabog rasuđivanja, često nerazložna, uvek dobronamerna, nikad sitna i osvetoljubiva, prilično plahovita i, hvala Bogu, savršeno zaboravna u odnosu na ružne stvari i na rđave ljude.

Umrla je u 72. godini života, ostavljajući na stolu jedan nezavršen rukopis. Flober je tom prilikom rekao: Bila je sirota, dobra, velikodušna žena. Uvek će ostati besmrtna za Francusku.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 7530

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 22 Avg - 11:07

Prvi susret Šopena i Sandove

Sandova je srela Šopena 1836. godine i ostala je u vezi sa njim skoro deset godina (1838 -1847).

Njihov prvi susret bio je šokantan – za Šopena. Sandova je često priređivala večere za umetnike, a neko joj jedne večeri dovede Šopena… Vraćajući se kući, Šopen reče svom prijatelju sa kojim je odlazio: Kako je neprijatna žena ova Sand! Je li to zbilja žena? Ja čisto sumnjam.

Nije čudno što je Šopen strogo osudio spisateljicu pri prvom susretu, jer ona se oblačila kao muškarac, pušila mnogo, oslovljavala svoje prijatelje sa ti i raskrstila sa svima, osim sa onima koji se bave umetnošću. Takođe, bila je dovoljno slobodna i jaka da glasno ispoljava svoja demokratska i socijalistička shvatanja. Tako se ona mnogo razlikovala od anđeoski lepih, plavih Poljakinja koje je Šopen nekada, u svom odrastanju, čedno voleo. Jer, on je u Pariz stigao kao nežan mladić, sa likom nebeskog bića koje je poslato na zemlju.

Naravno, postoji i druga strana medalje. Jedna prijateljica, koja je prisustvovala tom prvom susretu, savetovala je Sandovoj: Vidi se da je on žensko, zavedi ga kao muškarac.

Tako su dobili šaljive nadimke Gospođica Šopen i Gospodin Sand.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 7530

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 22 Avg - 11:07

Gospođica Šopen i Gospodin Sand

Žorž Sand je shvatila da je proviđenje, kako je sama govorila, stvorilo Šopena baš za nju. On je bio izgnanik, osetljiv i nesrećan čovek koji je tugovao za Poljskom, za svojom porodicom, a naročito za nežnom materinskom ljubavlju. Ponašao se u stilu: Kad bi neko hteo da me vodi kao malo dete, ja bih bio veoma zadovoljan. A Sandova je želela da u njemu nađe u isti mah ljubavnika i sina. Kako je Šopen bio šest godina mlađi od nje, te se moglo očekivati da će se on ponašati kao sin, gotovo kao dete, a ona je bila sklona da se sažali na njega. Istovremeno, uvidela je da je mladi muzičar slab, bolestan, grozničav i sve je to iziskivalo materinsku nežnost bolničarke.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 7530

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610Čet 22 Avg - 11:08

Šopen je stvorio svoja najbolja dela baš dok je bio u vezi sa njom. Naime, on je intuitivno osećao da je Sandova bila dovoljno muzički obdarena da bi ga mogla ocenjivati, nadahnjivati i savetovati. Ujedno, osećao je da je ona velikodušna žena i da uživa da nekome pomaže. Zato je, mada mu se inicijalno nije svidela, podlegao iskušenju i podao joj se.

Tokom njihovog zajedničkog življenja, Šopen nikada nije bio u stanju da uzvikne, kao što je to činila Sandova: Kako je lepo živeti. Život je zanosan. Voleti, biti veoma voljen. To je sreća, to je blaženstvo. On je mrzeo ljude koji bučno izražavaju svoje prijateljstvo, mrzeo je njene prijatelje koji su umeli, kada se napiju, da se raspuste do bezobrazluka. On se čak grozio da vidi da su gosti koji su dolazili kod Sandove na večeru ponekad bili neobrijani, ili sa primetno neopranom kosom.

Smetalo mu je njihovo raspojasano ponašanje. A Sandova nije htela da se ljudi za njenim stolom drže ukočeno, pa je prelazila preko grubog, glasnog smeha, vike, prepirke, slobodnog ponašanja, pijančenja. Smatrala je da je Šopenova razdražljivost preterana, neshvatljiva, videći u njemu jedno bolesno i genijalno dete. On se onda ljutito povlačio u svoju sobu.

Stalno je bio ljubomoran, pa je Sandova govorila: On se ponaša kao moj otac po duhu, ali on je moje dete po čulima.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Žorž Sand Empty
PočaljiNaslov: Re: Žorž Sand   Žorž Sand Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Žorž Sand
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-