Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Apatin

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Apatin   Uto 20 Sep - 10:38

APATIN



Opština Apatin se nalazi u severozapadnom delu Vojvodine (Zapadna Bačka), uz levu obalu Dunava. Zauzima prostor od 349 km2, na kojem živi oko 40.000 stanovnika u jednom gradskom i četiri seoska naselja (Prigrevica, Kupusina, Svilojevo i Sonta). Regionalnim putem R 101, Apatin je povezan sa Somborom (16 km) i graničnim prelazom prema Republici Hrvatskoj kod Bogojeva (35 km). Apatin je udaljen 100 km od Novog Sada, preko Odžaka, a 120 km preko Vrbasa. U reljefu opštine Apatin zastupljene su dve geomorfološke sredine: aluvijalna ravan Dunava i lesna terasa, a prosečna nadmorska visina je 85 m.

Turistička privlačnost celog ovog kraja su i vrlo bogate ribolovne vode na Dunavu i njegovim rukavcima, kao i poznata lovišta, staništa čuvenog podunavskog jelena i druge divljači.

Netaknuta priroda prašumskog izgleda, stoletna autohtona šuma, bare i močvare, bogatstvo flore i faune karakterisitke su specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje". Ovaj rezervat deo je velike poplavne, ritsko močvarne zone srednjeg toka Dunava. 280 vrsta ptica, od kojih neke veoma retke, kao što je orao belorepan, crna roda, kormorani, kao i autohtone šume crne topole, brestova, crnog gloga i hrasta, staništa više vrsta orhideja, lokvanja i drugih biljaka, dovoljno govore o neprocenjivom prirodnom bogatstvu ovog prirodnog rezervata.


izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 10:43



Apatin je od davnina poznat kao centar ribarstva. Poplavno područje specijalnog prirodnog rezervata "Gornje Podunavlje" predstavlja prirodno mrestilište za oko 50 vrsta slatkovodnih riba, među kojima su najznačajnije vrste: šaran, štuka, smuđ, som i dr. Nisu retki ulovi kapitalnih primeraka, naročito somova, koji su teški i preko 30 kg. Danas ovo područje pruža izuzetne mogućnosti za ribolov, kako na Dunavu, tako i na mnogobrojnim meandrima, rukavcima i mrtvajama. Takođe, poznata je apatinska ribarska kulinarska tradicija, kao i manifestacija "Apatinske ribarske večeri".
Dobra putna infrastruktura koja se proteže kroz nepregledna polja, šume i močvare, idealno su područje za zaljubljenike u biciklizam. Dunav na ovom području pruža i nekoliko prelepih plaža pogodnih za kupanje i sportove na vodi u letnjim mesecima. Nautičarima je na raspolaganju savremena marina sa svim pratećim sadržajima.

izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 10:49

Iz istorije grada



Izuzetno povoljan geografski položaj, blizina reke i prirodna bogatstva ovog kraja (plodno zemljište, šume pored reke, obilje ribe po ritovima i rukavcima i divljač u šumama) oduvek su privlačili ljude da se ovde naseljavaju, pa se tako još u praistoriji smenjuju kulture Sarmata, Kelta, Gota i drugih naroda.
U I veku, za vreme rimskih osvajanja, naselje je pretvoreno u vojni šanac sa utvrđenjima i imalo je značajnu ulogu u odbrani provincije Panonije. U VI veku dolaze Sloveni, a 896. godine Mađari i na ovom prostoru osnivaju svoju državu u kojoj su ipak Sloveni činili većinu stanovništva.

Apatin se prvi put spominje u pisanim dokumentima 1011. godine, a ime je dobio po opatiji Kaločke biskupije. U XIV i XV veku na ovim prostorima su feudalna imanja, čiji su gospodari podigli dvorce oko kojih se naseljavaju ribari, lovci, lađari i vodeničari. Apatin se 1417. godine spominje kao posed Stefana Lazarevića. Pod tursku vlast pao je 1541. godine i bio pod njom punih 140 godina.



Deo izbeglica iz velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine naseljava se u Apatinu, Somboru i Prigrevici. 1748. godine u Apatin dolaze nemački kolonisti, a srpska naselja su silom raseljena, uglavnom u Stapar. Kolonisti su došli iz raznih krajeva. Sabirni centar je bio u Ulmu, a odatle su prevoženi Dunavom do Apatina, koji je postao glavna baza nemačke ekspanzije u Vojvodini, dobijajući pritom i posebnu podršku u razvoju. Nedaleko od pristaništa podignuta je crkva i izgrađen centar sa trgom. Podižu se javne zgrade, škole, ribarske stanice, zanatske radionice i stambene zgrade. Dvorska komora ubrzano podiže i privredne objekte: pivaru i pecaru, a 1764. jednu od najvećih tekstilnih radionica u Bačkoj. 1760. godine Apatin je proglašen za grad i stalno trgovište sa posebnim statusom. Krajem XVIII veka katastrofalna poplava prodrla je u stari centar, uništila ga sa svim objektima, te sa sobom odnela i pola naselja. Novi centar formiran je severoistočno od Pivare, čime je utemeljeno uobličavanje grada koje se u velikoj meri sačuvalo i do danas. Tokom XVIII i prve polovine XIX veka Apatin je doživeo snažan ekonomski uspon, pre svega zahvaljujući zanatstvu, trgovini i brodogradnji. Već 1869. godine osnovane su banke i štedionica, čime su otvorena vrata i ubrzanom industrijskom razvoju. Veliki broj ciglana (36) proizvodio je ciglu i crep, a njima su građeni i pokriveni mnogi objekti u Beču i većina u Pešti. 1912. godine Apatin je povezan železničkom prugom sa Somborom i Sontom. 1920. godine osnovano je brodogradilište, koje je u novije vreme modernizovano i jedino na celom toku Dunava opremljeno specijalnim liftom za brzo izvlačenje brodova na dok.



Posle kapitulacije Jugoslavije 1941. godine Apatin je ušao u sastav Hortijeve Mađarske. Za vreme Batinske bitke front se protezao sve do Apatina i Bogojeva, a sam grad je postao prava ratna baza. Partizanske jedinice oslobodile su Apatin 24. oktobra 1944.godine.

Prema planu kolonizacije, novembra 1945. godine, u Apatin su stigle prve boračke porodice iz Like i nacionalni sastav grada je promenjen. Do 1953. godine ukupno je naseljeno 1.061 porodica sa 6.258 članova.







izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 11:01

Ribari starog Apatina


Jedno od najstarijih zanimanja Apatina, kao i drugih podunavskih naselja, bio je lov i ribolov. Zahvaljujući izuzetnom obilju ribe u podunavskim močvarama, apatinski ribari već vekovima su poznati i spominju se u starim srednjovekovnim dokumentima. U jednom od poreskih izveštaja za apatinska naselja Bukčenović i Sontu 1720. piše: "Imaju dobre prihode, naročito od ribolova na Dunavu, a često od toga žive cele porodice".


Ribarske kuće na obali

Razvoj ribarstva u Apatinu u prvim decenijama XVIII veka, vezan je za feudalno imanje princa Eugena Savojskog u Belju, koji je imao i pravo ribolova na Dunavu. Radi boljeg korišćenja bogatih ribarskih revira na ovom području podiže u Apatinu prvu ribarsku stanicu i naseljava veći broj demobilisanih nemačkih vojnika profesionalnih ribara.


Apatinski ribari

Uskoro, 1748. godine počinje kolonizacija Nemaca u Apatinu, gde se pre svega naseljavaju zanatlije, među kojima je bilo više profesionalnih ribara sa gornjeg toka Dunava i Rajne. Kao izučeni majstori, ribari sa višegodišnjim isustvom donose savremenije alate i takozvane "velike" ribarske mreže sa kojima postižu tako bogat ulov ribe, o kojem u starom zavičaju nisu mogli ni sanjati.

Za relativno kratko vreme broj ribara u Apatinu rapidno se povećava i krajem XVIII veka ima više od 200 kvalifikovanih ribara sa većim brojem pomoćnih priučenih radnika. Ukupno je bilo oko 400 ribarskih porodica koje su živele od prihoda ostvarenih u ribarstvu. Dugi niz godina Apatin drži apsolutni primat po broju zaposlenih ribara sa najvećom količinom ulovljene ribe.


Ulov jesetre 1932. godine

Gotovo svakog dana na apatinsko pristanište pristizale su grupe ribara u čamcima natovarenim ulovljenom ribom. Ovde se nalazio glavni otkupni centar iz koga su ribom snadbevana obližnja naselja, gradovi i vojne posade. U specijano izgrađenim lađama ribaricama (tikvarama) smeštaju se viškovi ribe ili se transportuju do podunavskih tržišta. Na Dunavu ispred Ribarske centrale nalazilo se više takvih lađa, dugih do 20 metara sa vazdušnom komorom i protokom vode da bi održali ribu u svežem stanju. U lađu ribaricu moglo se lagerovati više vagona ribe čuvane u najboljim prirodnim uslovima. Ribarice su izgrađivali apatisnki majstori (šoperi) i koliko ih je trebalo ribarima toliko su ih proizvodili.


Na kući svakog ribara nalazio se znak ribe u duborezu

Iz knjige Tomislava Šimunovića "Apatinski alasi" i Milana Bukvića "Apatin kroz vekove" Tema je jako zanimljiva i opšširna pa preporučam svim zainteresiranima ove knjige.

izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 11:08

Rečna plovidba i brodogradnja starog Apatina


Prve plovne objekte na Dunavu, izgrađuju samouki majstori, ribari za svoje potrebe. Tek u srednjem veku feudalni gospodari na svojim posedima u Apatinu otvaraju veće zanatske radionice za izgradnju većih plovnih objekata, a tada su građene i prve vodenice na Dunavu. Razvojem trgovine rastao je i saobraćaj na Dunavu i sve veća potražnja plovnih objekata. U prvim decenijama XVIII veka, u Apatinu je za potrebe vojne pozadinske baze i ribarske centrale otvorena veća brodotesarska (šoperska) radionica za izgradnju lađa za prevoz brašna i ribe do podunavskih vojnih garnizona.



Brodotesari prilikom gradnje plovnog objekta

U toku XVIII veka apatinsko pristanište ubrajalo se među najprometnija pristaništa na Dunavu. Ovde se sakupljalo žito od poreza u naturi ili kupovalo na slobodnom tržištu, mleveno je u obližnjim vodenicama, a zatim lađama transportovano za vojne posade, veće gradove ili pasivne krajeve. O veličini prometa apatinskog pristaništa potvrđuju sledeći podaci: godine 1749. izvezeno je 7000 požunskih mera žita (jedna požunska mera iznosi 62,5 litara), 1750. godine 45000 požunskih mera, a 1754. godine 63000 požunskih mera. U to vreme, to su zaista bile ogromne količine.


Brodotesarski prostor na obali Dunava

Nakon potapanja starog centra grada, novo pristanište se nalazilo u produžetku današnje glavne ulice, u blizini železničke stanice. Na obali pored pristaništa izgrađen je veliki žitni magacin, najveća građevina tadašnjeg Apatina. Posle izgradnje velikog nasipa (benta) u pravcu današnjeg brodogradilišta, u drugoj polovini XIX veka, pristanište je pomereno malo zapadnije, na mesto gde se i danas nalazi.

Dolaskom nemačkih kolonista u Apatin, bivši lađari i brodograditelji sa gornjeg toka Dunava i Rajne, nastavljaju svoja ranija zanimanja, a njima se priključuju i mnogi novi majstori. Kao prateće zanatstvo rečnog saobraćaja sada se još brže razvija izgradnja raznih plovnih objekata u radionicama koje su ovde otvarali. Zapravo, to su bile veće manufakturne radionice u kojima se združenim radom brodotesara (šopera), kovača, stolara, i drugih izgrađuju razni plovni objekti. Ta brodogradnja, zanatsko manufakturnog karaktera ovde prosto cveta. Takvih radionica bilo je više u Apatinu među kojima su najpoznatije radionice porodica Edjed, Ilik i Hrmanuc, a kasnije i drugi. Ove radionice nalazile su se na većem platou pored ribarske centrale na obali i taj plato potomci starih Apatinaca dugo su nazivali šoperplac.


Lađa drvarica

izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 11:19

Pošto se gotovo cela severna Bačka snadbevala ogrevnim drvetom iz podunavskih šuma preko apatinskog pristaništa, apatinski šoperi gradili su specijalne lađe drvarice, velike zapremine i nosivosti, koje su po svom izgledu ličile današnjim modernim šlepovima. Mnogo traženije bile su lađe ribarice koje su služile ne samo za transport, već i skladištenje viškova ribe. Da bi duže ribu održali u prirodnom stanju građene su specijalne lađe sa protokom vode kroz bazene smeštene u lađi natovarene ribom. U najvećem broju građeni su čamci razne veličine u kojima su ekipe ribara najrađe išle u ribolov. Naročito su bili poznati cenjeni tipovi čamaca: "Apatinac" i "Čikla" izgrađene od belog hrasta i čamovine.


Drveni plovni objekat apatinskih tesara

Svi plovni objekti premazivani su slojem katrana, najboljeg zaštitnog sredstva od prodiranja vode i truljenja. Poseban specijalitet apatinskih šopera bila je izrada novih vodenica i održavanje postojećih, izloženih udarima vremena i kretanju leda u zimskim mesecima. Kako su apatinske vodenice služile za meljavu žita šireg područja severne Bačke, njihov broj je rastao i 1820. godine bilo ih je 75 na Dunavu kod Apatina.

Do kraja XVIII veka apatinski šoperi izgradili su preko 200 većih lađa koje su prevozile robu Dunavom i oko 60 vodenica. U isto vreme izgradili su više plovnih objekata za druga podunavska naselja, gde su njihovi proizvodi visoko cenjeni. Za vreme zimskih meseci kada je otežan vanjski rad na velikim lađama, šoperi se povlače u manje hale natkrivenih baraka gde izgrađuju čamce, vesla i zapolce, pa čak i drvene igle za pletenje ribarskih mreža.


Brodotesarski prostor ispod pristanista

Početkom XX veka završeni su radovi na prokopavanju kanala Bezdan-Sombor-Vrbas-Bečej. Za potrebe ovog kanala apatinski brodograditelji izradili su sve plovne objektei u tom periodu doživeli najveći uspon. Pored toga, mnoge lađe koje su tih godina plovile Dunavom, Savom, Tisom i Dravom bile su izgrađene u ovim radionicama i svojim kvalitetom širile ugled apatinskih brodograditelja.

Razvojem privrede, porastom broja plovnih objekata, uporedo je rastao i promet apatinskog pristaništa. Velike količine drveta iz podunavskih šuma dopremane su lađama na pristanište i lagerovane. Okupljaju se apatinske za proizvodnju plovnih objekata i građevinske stolarije, koja se lađama otprema na tržište, a ogrevno drvo prevozi se konjskim zapregama do okolnih naselja.

Najveći promet pristaništa ostvario se prevozom žitarica. Odmah pored pristaništa nalazio se veliki magacin porodice Vajdl, koja je preko stotinu godina naveliko trgovala žitom. Između magacina i lađa na pristaništu postavljene su drvene traverze radi lakšeg utovara žita, koje je dalje transportovano na tržišta. Bilo je još poznatih trgovačkih porodica: Fernbah, Moritz, Kaufman, koje su u XVIII i XIX veku naveliko trgovale žitom, otpremanim preko apatinskog pristaništa. Preko pristaništa lađama su prevoženi i proizvodi apatinskih ciglana, naročito biber-crep, koji je toliko tražen na zapadnom tržištu Beča i Budimpešte, čiju je potražnju bilo skoro, nemoguće podmiriti. Na zapadnom tržištu tekstilne industrije naročito je tražena kvalitetna kudelja iz Bačke, koja je pakovana u bale i lađama otpremana.


Magacinska skladišta pored Dunava



Sve do primene parne mašine, uzvodna plovidba lađama bila je veoma mučan i naporan posao. Za uzvodno tegljenje lađa, ili kako se tada zvalo kopitarenje, upotreblajvana je tegleća stoka i ljudska radna snaga nadničara ili kažnjenika. Ovakav način plovidbe zahtevao je brojne konjske zaprege i angažovenje većeg broja ljudi. Lađu žitaricu vuklo je uzvodno od 4 do 14 pari konja ili od 20 do 40 ljudi. Zavisno od veličine tereta i brzine reke, ljudi su vukli najviše 2 kilometra na sat, a konji dva puta više. Pojedini vlasnici u Apatinu držali su do 50 pari konja koji su isključivo služili za teglenje lađa. Posebnu poteškoću predstavljalo je održavanje priobalnog puta takozvanog čarpaša, koji se provlačio kroz močvare i šikare pored samog Dunava.

Ovim putem kretale su se stočne i ljudske zaprege, vukući uz obalu lađe vezane pomoću dužeg konopca. Iako je graničarima bilo strogo naređeno da ovaj put održavaju u ispravnom stanju, zbog velikih močvara i čestih promena vodostaja na pojedinim mestima nije se moglo proći i tada su lađe naterivane na suprotnu obalu za šta je bilo potrebno veliko iskustvo.
Putovanje od Apatina do Beča trajalo je preko mesec dana, a nizvodno se plovilo upola manje. Za povlačenje lađe od 40 vagona robe bila je potrebna zaprega od 40 konja i 30 gonitelja. Za uzvodnu vuču oko 800 lađa, koliko ih je polovinom XIX veka plovilo Dunavom, bilo je na usputnim stanicama raspoređeno oko 5000 konja i više hiljada goniča. Ceo jedan svet živeo je od potezanja lađa, prekaljen u stalnoj borbi sa surovom prirodom i savlađivanjem brzih valova Dunava.


Pogled na pristanište M.T.F.R.

Početkom XIX veka na Dunavu su se pojavili prvi eksperimentalni brodovi sa parnom vučom. U maju 1832. godine "Franc I" doplovio je do Apatina i to je bio prvi parni brod koji je zaplovio ovim delom Dunava. Ali parobrodi na Dunavu bili su još uvek retkost jer je njihova izgradnja odviše skupa i upotrebljavaju se samo za specijalne zadatke. Tek u poslednjim decenijama XIX veka parobrodarstvo je doživelo snažan uspon, a primena parnih mašina u rečnom saobraćaju postaje sve masovnija. U istom vremenskom razdoblju ubrzano se grade železničke pruge koje postaju ozbiljna konkurencija rečnom saobraćaju. Godine 1870. Budimpešta je povezana sa Somborom, a kasnije sa Vinkovcima i Rijekom. Prema prvom planu ova pruga trebala je da prođe kroz Apatin i veže njegovo pristanište sa tom saobraćajnicom. Međutim, apatinski veleposednici i zanatlije odbijaju ovaj predlog u želji da sačuvaju jeftinu radnu snagu na svojim posedima i da zaštite svoje lokano tržište od jeftinih industrijskih proizvoda.


Međunarodni putnički brod 1905. godine

izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 11:28

Tako se apatinska rečna flota našla u makazama duple konkurencije. Parni brodovi zadavali su težak udar klasičnom sistemu kopitarenja. Rasla je snaga brodova sa parnim pogonom, povećavao se broj šlepova i njihova nosivost. Glavna mašinska industrija nalazila se u Beču i Budimpešti i, razume se, njihova preduzeća rečnog saobraćaja postaju sve modernija i dominantnija na Dunavu. Sa druge strane, pojavila se železnica koja svojom brzinom, ozbiljno konkuriše u prometu robe i putnika. Bile su to najteže godine u razvoju apatinske rečne flote, ali ipak konačna bitka još nije bila izgubljena.


Jedno od pristaništa 1908. godine

To je, upravo, vreme kada najveće evropske sile vode pravi ekonomski rat na Dunavu. Razvoj proizvodnih snaga, naglo širenje spoljnje i unutrašnje trgovine sa masovnom pojavom industrijske robe na tržištu, usloviće još brži procvat parobrodarstva i pojačati promet na Dunavu. Krajem XIX veka apatinski vlasnici lađa kupuju prvi parobrod sa parnom vučom. To je bio početak u razvoju apatinskog parobrodarstva koje će tek u prvim decenijama XX veka doživeti znatno brži uspon. U tom periodu kupljeno je više manjih parnih remorkera, koji se koriste za vuču i drvenih lađa koje su se i dalje koristile. To je omogućilo dalji rad šoperskih radionica ali u znatno manjem broju. Šoperi će i dalje preživljavati do polovine XX veka. Apatinski vlasnici lađa sve više se prilagođavaju savremenim uslovima plovidbe.

Godine 1912. apatinsko pristanište povezano je železničkom prugom, što je znatno povećalo promet robe. Rečni saobraćaj još nije bio izgubio svoje prednosti i tako dolazi do izvesne preraspodele transporta sa železnicom. Istina, železnca je smanjivala udaljenost i ubrzala transport, ali su troškovi prevoza znatno porasli, zbog čega je rečni saobraćaj ostao i dalje značajni prevoznik robe, naročito one koja je zahtevala veliki prostor prilikom transporta.



Zgrada pristaništa sa osobljem 1911. godine


Putnički pristan u Apatinu 1918. godine

U daljem razvoju apatinske rečne flote veoma značajnu ulogu imalo je novo brodogradilište koje je osnovao Kramer Josip 1920. godine. Prvih godina to je samo veća remontna radionica koja se brzo razvija i već 1929. godine proizvodi kompletne rečne brodove sa mašinskom vučom i gvozdenim koritom. Zahvaljujući bogatim tradicijama nekadašnjih apatinskih brodograditelja (šopera), ovo brodogradilište brzo postiže značajne uspehe. Pred II svetski rat 1941. godine ono stalno zapošljava oko 150 kvalifikovanih majstora, a povremeno više ili manje drugu radnu snagu. Samo od tog vremena proizvedeno je 39 raznih brodova sa ukupnom jačinom od 3280 konjskih snaga, 19 tegljača sa 9700 tona nosivosti i 36 drugih manjih objekata.



Apatinsko brodogradilište osnovano 1920. godine


Pogled na pristanište D.D.S.G.

Najveći uspeh pre drugog svetskog rata apatinsko brodogradilište postiglo je izgradnjom remorkera "Apatin" od 1000 konjskih snaga. Ovaj remorker dugo je plovio pod nazivom "Triglav". U tom razdoblju izgrađeno je više brodova: "Fruška Gora", "Slavan", "Osijek", "Itebej", "Brzanj", "Karavake", "Koritnik", "Lasta" i mnogi drugi. Sve su to imena kojima se ovo novo izgrađeno brodogradilište moglo da ponosi. Između dva svetska rata apatinsko brodogradilište bilo je jedino preduzeće u Jugoslaviji koje je proizvodilo kompletne rečne brodove.


Izgrađeni tegljač u starom brodogradilištu "Kramer"

U to vreme i apatinska rečna flota znatno se ojačala i modernizovala. Prvo dunavsko parobrodarsko društvo uspostavilo je redovnu putničku vezu između Apatina, Budimpešte i Beča. Brodovi su plovili dva puta nedeljno u jednom i drugom pravcu, a pored putnika prevozili su i robu. Redovna putnička veza sa Bečom održavana je sve do završetka I svetskog rata, a između dva svetska rata redovan saobraćaj održavan je sa Osijekom. Pored toga, apatinske lađe su plovile duž celog Dunava, Save, Drave i Tise. Iz godine u godinu bilo ih je sve više. Pred početak II svetskog rata (1940.) apatinska plovidba imala je preko 50000 tona prevoznog prostora, a od toga oko 30000 tona u gvozdenim šlepovima.


Pristan putničke lađe redovne linije Apatin - Osijek

Prema službenim podacima iz 1935. godine ukupna jugoslovenska trgovačka rečna flota raspolagala je sa 359 lađa i ukupnim prostorom od 497712 tona nosivosti. Prema tome, apatinska rečna flota predstavljala je
deseti deo jugoslovenske rečne flote. Na osnovu istih podataka vidi se da je ukupan prevoz jugoslovenske flote te godine iznosio 228900 vagona robe, od čega je na apatinsku plovidbu odpadalo preko 40000 vagona što znači jednu petinu od ukupnog jugoslovenskog prevoza. Takvim kapacitetom plovnog parka apatinska rečna flota predstavljala je ozbiljnu ekonomsku snagu u jugoslovenskim razmerama.

Najveće preduzeće rečne plovidbe u Apatinu između dva svetska rata bila je Zadruga apatinskih posednika teretnih lađa. Ovo preduzeće raspolagalo je sa 9500 tona nosivosti gvozdenih lađa i 15000 tona nosivosti u dereglijama i drvaricama, kao i sa motornom vučom od 1695 konjskih snaga. Drugo po veličini, ali znatno modernije, preduzeće "Braun i Piri" ilamo je 17000 tona gvozdenih lađa, 2120 drvenih dereglija sa 4 motora od 2250 konjskih snaga. Pored toga, bilo je još nekolliko posednika koji su imali svoje motore, sa ukupnom jačinom oko 1000 konjskih snaga, zatim više šlepova i drvarica koji su vršili prevoz robe duže celog Dunava i njegovih pritoka.

Iz knjige Milana Bukvića "Apatin kroz vekove"

izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 11:36

Apatinske vodenice na Dunavu

Prve vodenice na Dunavu izgrađene su u manufakturnim radionicama feudalnog poseda u Apatinu, u srednjem veku, gde su od poreza u naturi sakupljane veće količine žita, koje je trebalo samleti. Na tom stepenu razvoja prevaziđeni su kameni žrvnjevi na ručni pogon, čije pokretanje zamenjuje vodena snaga u vodenicama. Vodenica je u stvari veći plovni objekat sa montiranom drvenom kućom na palubi za smeštaj vodeničara i uređaja za mlevenje žita. Od svih ranijih eksperimenata za melevenje žita, vodenice su bile daleko najbolje.


Usidrena vodenica

Vekovima su vodenice na Dunavu sastavni deo istorije Apatina, njegovog ekonomskog razvoja i svakodnevnog života. Sve vojske koje su boravile u ovim krajevima, koriste dunavske vodenice za svoje potrebe i odnose se prema njima kao strateškom objektu za snadbevanje vojske i naroda hlebnim brašnom, izuzetno važnim prehrambenim proizvodom. Apatinske vodenice i Turci su koristili za vojne i civilne potrebe. Brašno iz dunavskih vodenica uglavnom se prodavalo na slobodnom tržištu gde su ga i turski trgovci kupovali. Međutim, za vreme čestih vojnih intervencija u Evropi i Aziji, kada su turskoj imperiji bile potrebne veće količine brašna sa kojima su se najvećim delom snadbevali iz naselja podunavske nizije, tada bi turska vojska preuzimala kontrolu nad radom vodenica i lađama žitaricama u apatinskom pristaništu. Sve samleveno žito Turci su lađama otpremali prema Beogradu.

Bili su Turci i otišli iz Bačke, a apatinske vodenice i dalje melju žito. Austrijska vojna komanda odmah je videla prednost apatinskog pristaništa i 11 postojećih vodenica na Dunavu, i tu izgrađuje svoju vojnopozadinsku bazu. O tom vremenu postoji više sačunavih dokumenata. Poznat je i veliki doprinos novih nemačkih kolonista brodotesara, koji skoro dva veka izgrađuju brojne i kvalitetne vodenice na Dunavu.


Drveni plovni objekat za prevoz žitarica

Apatin je u XVIII i XIX veku bio najveći centar mlinarstva u severnom delu Bačke. Ovde se svakog dana nalazilo od 30 do 50 seljačkih kola iz obližnjih naselja koja su čekala na red radi meljave žita. Kako su ovi mlinovi radili i za vojne potrebe, bilo je dana kada do deset vojnih lađa čekalo na svoj utovar brašna. Iz sačuvanih dokumenata se vidi da je bilo godina kada je u apatinskim vodenicama samleveno preko 45.000 požunskih mera brašna, a u XIX veku dnevno je po više tona brašna iz apatinskih vodenica otpremano na tržište.

Vrhunac prosperiteta apatinskih vodenica dostignut je u poslednjoj deceniji XIX veka. Nakon tog vremena počinje izgradnja parnih mlinova. To je bio početak stagnacije i kasnijeg opadanja ove vrste zanatstva. I pored pojave parnih mlinova, seljaci su još dugo radije mleli svoje žito u vodenicama, tvrdeći da je brašno iz njih znatno boljeg kvaliteta. Naročito pred praznike apatinske vodenice radile su punim kapacitetom.

Pored parnih mlinova, bilo je i drugih faktora koji su uslovili brzo opadanje broja vodenica. Taj proces ubrzan je intenzivnijim razvojem brodarstva, jer tako veliki broj vodenica na Dunavu prilikom niskog vodostaja predstavljao je opasnost za plovidbu. Zbog toga je i zakonom zabranjena izrada novih vodenica, dok je dozvoljeno održavanje postojećih. Kako su vodenice izložene svim vremenskim nepogodama na reci, vek trajanja je veoma kratak i njihov broj uskoro je prepolovljen. Tome su još više doprinele pooštrene poreske mere u cilju konačne likvidacije vodenica sa tog važnog međunarodnog plovnog puta.


Ribarske kolibe i vodenice

Posle prvog svetskog rata na području Apatina još su radile 23 vodenice. Da bi prebrodili nastale teškoće, njihovi vlasnici osnivaju Udruženje mlinara. Tako su uspeli da koncentrišu veće količine brašna koje su po povoljnim cenama pasirali u pasivne krajeve. Međutim, nakon velikih poplava 1924. i 1926. uništeni su skoro svi usevi apatinskih atara, a pomoć države koja je stigla u žitu predata je na mlevenje velikom parnom mlinu. To je bio fatalni udarac umirućim vodenicama od kojih je preživelo još 16 vodenica. Godine 1936. u Apatinu je izgrađen mlin na električni pogon koji se prvih godina u pogledu kvaliteta brašna nije mogao takmičiti sa vodenicama, ali je imao veliko preimućstvo zbog kapaciteta i neprekidnog rada, dok su se vodenice svake zime zbog kretanja leda morale povlačiti u zimovnike.


Vodenica na Dunavu

Pred početak II svetskog rata u Apatinu radi još sedam vodenica. Prilikom bombardovanja u II svetskom ratu uništene su još dve vodenice, a jedna je potopljena u oluji. Nakon osobođenja 1945. još tri vodenice prestaju sa radom jer su ostale bez posla. Zadnju vodenicu držao je u zakupu poslednji vodeničar Stevan Pinkert, a nakon njegove smrti u zimu 1961. godine ledene sante na Dunavu uništile su poslednju apatinsku vodenicu. To je bio kraj nekad tako važne i razvijene zanatske delatnosti, po kojoj je ovaj grad bio vekovima poznat.


Poslednja vodenica nestala u vodama Dunava

Iz knjige Milana Bukvića "Apatin kroz vekove"

izvor:apatin
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 11:46

Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 12:26



Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 12:27


Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Uto 20 Sep - 12:35


Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:03



Улица српских владара








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:03



Горње Подунавље








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:04



Међународна Марина Апатин








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:05



Пристан за белу флоту у Апатину








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:05



Градска кућа








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:06



Православни храм








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:07



Католичка црква








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:07



Богиња Ника - Међународна марина Апатин








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:08



Улица српских владара ноћу








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:10



Културни Центар








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:10



Фонтана у улици Српских Владара








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:11



Фонтана испред Панонске банке








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Apatin   Sre 21 Jan - 12:12



Дунав код Апатина








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Apatin   

Nazad na vrh Ići dole
 
Apatin
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Apatin
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija-