Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Kocka - bolest o kojoj se ćuti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Nestalnaa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 304

Učlanjen : 17.07.2018


PočaljiNaslov: Kocka - bolest o kojoj se ćuti   Sub 21 Jul - 7:43

Bolest o kojoj se ćuti

Nekontrolisano kockanje je mnogo više od strasti ili poroka, to je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće ne govori
Sa nepunih 14 godina bio sam heroj varošice u kojoj sam rođen. Na kladionici sam osvojio 80.000 dinara i preko noći postao „stručnjak" za ovu oblast. Svi su odjednom počeli da traže savet i moje mišljenje, da beleže moje prognoze. Nažalost, slava je kratko trajala. Ubrzo su počeli gubici, a sa njima i pravi košmar koji, eto, traje već desetak godina. Ni sam ne znam koliko sam do sada izgubio. A nije ni važno. Mnogo je značajnije da sam potpuno razorio porodicu u kojoj sam živeo, da sam sebe potpuno uništio. O zaradi odavno više ne razmišljam. Jedini dobitak o kojem sanjam je onaj dan kada ću se izvući iz ovog pakla...

Vera Trbić, neuropsihijatar... Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast

Ovu ispovest zavisnika od kocke nedavno smo zabeležili u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, jedinoj ustanovi u Srbiji koja se bavi ovim problemom. Taj podatak istovremeno govori i o tome sa koliko se brige i pažnje odnosimo prema ovoj bolesti. A da je zaista reč o teškom oboljenju, zapravo patološkom stanju čije posledice nisu ništa manje, recimo, od alkoholizma ili narkomanije, poznato je svakoj porodici koja se suočila sa kockarskom nevoljom.

Kao orgazam

- Teško je reći kada se obična zabava, kako često nazivamo igre na sreću, pretvara u bolest zavisnosti - kaže Vera Trbić, neuropsihijatar na Institutu i jedan od retkih stručnjaka koji se bavi ovom problematikom. - Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast. Njegova jedina preokupacija u životu je kockanje i kocka, a misli su mu usmerene isključivo na to kako je igrao prošli put, gde je pogrešio i kako će sledeći put to ispraviti. Naravno, razmišlja i o tome kako da pribavi novac za novu igru, ali i tome kako da ovaj porok prikrije od članova svoje porodice.

Zanimljivo je, međutim, da motiv zarade i eventualnog dobitka u celoj priči ima sporedan značaj. Pomisao na lak i brz novac će mnoge privući igrama na sreću, ali pravi problemi nastaju tek kasnije, kada strast u potpunosti ovlada čovekom. Jednostavno, kockanje se tada doživljava kao veliko uzbuđenje, fantastična sreća, nešto što se ne može porediti sa bilo čime sličnim, a zanimljivo je i svedočenje koje ovo zadovoljstvo poredi i sa jednom vrstom nadorgazma.



Kako se postajete zavisnik od kockanja? Polako, ali sigurno, kaže doktorka Trbić. Kao i kod narkomanije, kada se sa „lakih" prelazi na teške droge, tako se i kod kockanja, najpre, počne sa lozovima i tombolom, zatim se prelazi na klađenje, a ubrzo i na rulet. Suština je u tome da igrač želi da što više skrati period neizvesnosti, da što pre dođe do rezultata, a oni su, po pravilu, poražavajući. Tada počinje proces „vađenja", pa cela priča krene u krug. Sve do potpune propasti.

Možda za kockara novac nije prioritetni cilj, ali se bez njega ne može igrati. I tu su iskustva zavisnika, manje-više, slična. Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe. Nažalost, ni kada presuše izvori finansiranja igra se ne prekida, jer tada, po pravilu, priskaču u pomoć „prijatelji". Reč je o osobama koji podstiču kockara da nastavi, navodno ga razumeju i ohrabruju, a zapravo žive od zelenašenja, davanja novca sa velikom kamatom. Malo se kada ova pozajmica pokaže promašenom investicijom, jer su pozajmljivači dobro upoznati sa materijalnim stanjem njegove porodice, a veliki dugovi se, po pravilu, vraćaju prodajom nepokretnosti, kuća ili stanova. I to je upravo trenutak kada članovi porodice konačno shvate da su suočeni sa problemom koji ne mogu sami da reše.

CRNA PUTANJA... Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe

Svi dobijaju, jedan gubi sve

- Kada porodica vrati dug, zavisnik, po pravilu, obeća da se više neće kockati. Nažalost, s obzirom na to da je već uveliko zavisan od ovog poroka, ubrzo nastavlja, a porodica tek tada shvata da nije reč o prekršenom obećanju, već o nesposobnosti da se sa tim prekine. Tada i počinju da se za pomoć obraćaju na sve strane - kaže doktor Trbić.

Nažalost, pomoć se, za sada, može dobiti jedino u ovoj ustanovi. Terapija se sastoji iz dva dela, intenzivne faze i faze rehabilitacije, a u oba dela aktivno učestvuju oba roditelja. Terapije su grupne, a sastoje se od raznih metoda gde se, između ostalog, identifikovani zavisnici i članovi njihovih porodica upoznaju sa samom bolešću, njenim razvojem, fazama i posledicama, uče se kako da prepoznaju krizu i kako da joj se odupru. Većini se kao ozbiljan problem nameću i stvoreni dugovi, a savet je da pokušaju da se dogovore sa pozajmljivačima, da se otpiše kamata ili da se dug vraća u ratama. Neki u tome i uspeju, drugi, nažalost, ne. U svakom slučaju, reč je o bolesti koji razara celu porodicu i koja znatno prevazilazi problem pojedinca.

Na Institutu je trenutno 25 pacijenata na terapiji, mada je njihov broj u društvu neuporedivo veći. Kao i kod drugih bolesti zavisnosti, rezultati su individualni, ali je važno da se sa lečenjem ne prekine čak ni kada zavisnik ponovo poklekne. Koliko ovaj porok utiče na njegovo zdravlje pokazuje i istraživanje koje ukazuje da većina zavisnika, najčešće mladih ljudi, već ozbiljno boluje od kardiovaskularnih bolesti, imaju razne psihosomatske tegobe, često su u stanju duboke depresije, a nije im strano ni suicidno ponašanje.

Svetska zdravstvena organizacija je još 1980. godine definisala kockanje kao bolest poremećaja navike impulsa, kao oboljenje slično kleptomaniji, piromaniji i drugim bolestima zavisnosti. Nažalost, država i društvo se prema ovom poroku najčešće odnose kao prema ličnom problemu, iako su posledice slične onima koje prouzrokuju alkoholizam ili narkomanija. Doduše, Zakonom o igrama na sreću je definisano šta je kocka, doneti su i propisi koji regulišu minimalnu udaljenost kockarnice od osnovnih i srednjih škola, usvojene su i zabrane kada je reč o maloletnicima, ali se dalje od toga nije išlo. Nije ni čudno, s obzirom na to da je svuda u svetu kocka veliki biznis u kojoj mnogi vide ogromnu korist. Počev od zelenaša i vlasnika kockarnica, raznih organizatora igara na sreću, pa sve do same države. Očigledno, reč je o poroku u kome svi dobijaju, a samo jedan gubi, pa je i to, verovatno, razlog zašto se o ovoj bolesti toliko ćuti.

VLADA ARSIĆ
Nazad na vrh Ići dole
Nestalnaa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 304

Učlanjen : 17.07.2018


PočaljiNaslov: Re: Kocka - bolest o kojoj se ćuti   Sub 21 Jul - 7:44

Žene se sve češće kockaju

Beograđanka Stanislava M., gospođa koja je već zašla u osmu deceniju života, već nekoliko meseci ostavlja celu svoju penziju na ruletu u jednoj beogradskoj kockarnici. Dolazi gotovo svakog dana, kažu zaposleni u kockarnici, sedi za ruletom, ulaže prvo male svote i ako krene da dobija, igru nastavlja do zore.
***
Najskorija istraživanja koja je među učenicima sedmog i osmog razreda osnovnih škola u našoj zemlji sproveo Centar za promociju kreativnosti „Inspiracija“ pokazuju da sve veći broj devojčica posećuje kladionice i druga mesta na kojima se može brzo zaraditi novac.
***
Od 10 pokušaja samoubistva zbog dugovanja stvorenih kockanjem, sedam se završi smrtnim ishodom, napominje Stanković.
***
- I kod nas na Institutu postoji program za odvikavanje od kockanja, ali nam se nijedna žena do sada nije javila. Čujem od mojih muških pacijenata da žena kockara ima dosta, ali se valjda boje da ne budu prokažene od svog okruženja, stide se i ne obraćaju se za pomoć - kaže doktorka Trbić.
Nazad na vrh Ići dole
Nestalnaa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 304

Učlanjen : 17.07.2018


PočaljiNaslov: Re: Kocka - bolest o kojoj se ćuti   Sub 21 Jul - 7:45

Pola miliona građana Srbije na ivici patološkog kockanja

Oko 20 odsto srednjoškolaca u Srbiji svakodnevno posećuje kladionice ili kockarnice ...
Fond za prevenciju od patološkog kockanja „Herc” objavio je zabrinjavajući podatak da se više od pola miliona građana Srbije nalazi u rizičnoj zoni između kockanja iz zabave i patološkog kockanja. Starosna granica onih koji idu ka toj ugroženoj grupi sve se više spušta na učenike nižih razreda osnovne škole.
KARTA - Patološko kockanje je bolest zavisnosti, kao i alkoholizam i droga. U poslednje tri godine, koliko dugo Fond radi, naslušali smo se mnogih priča o ljudima koji zbog patološkog kockanja gube sve. I glavu i porodicu - istakao je Dejan Stanković, autor romana „Ulog”, čiji je glavni junak patološki kockar.
Oko 20 odsto mladića koji idu u srednju školu svakodnevno posećuje sportske kladionice, a podaci dokazuju da je država prošle godine od igara na sreću zaradila više od 100 miliona evra.
- Barem jedan odsto tog novca trebalo bi da bude uložen u prevenciju patološkog kockanja. Ta finansijska sredstva bila bi iskorišćena za pomoć kockarima i članovima njihovih porodica. Javlja nam se mnogo žena, ali ne zato što su patološki bolesne, već zato što kao majke i supruge traže pomoć za sinove i muževe koji su suočeni s tim problemom - kaže Snežana Stanković, predstavnica Fonda za prevenciju patološkog kockanja „Herc”.
Predstavnik Fonda Mirko Mijatović smatra da je reč o velikom društvenom problemu i da naša država toga mora da postane svesna.
- Za razliku od Hrvatske ili Slovenije, Srbija ne radi ništa kako bi sprečila ovakve pojave. Mnogo je uništenih i razorenih života, porodica - kaže Mijatović.
Zaposleni u Fondu koji nastoje da se bore protiv ove opasne bolesti današnjice, napominju da nemaju ništa protiv organizatora igara na sreću.
- Samo ih pozivamo da se priključe borbi za prevenciju patološkog kockanja jer je i u njihovom interesu da imaju zdrave igrače - zaključak je nadležnih u „Hercu”.

Akcije na Exitu
Kako bi mlade ljude upozorili na opasnosti od kockanja i u cilju podizanja nivoa znanja i njihove svesti, predstavnici Fonda za prevenciju patološkog kockanja „Herc” organizovaće niz akcija na predstojećem Exitu u Novom Sadu. Ovaj fond stalne kontakte održava i sa Zavodom za bolesti zavisnosti.
Nazad na vrh Ići dole
Nestalnaa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 304

Učlanjen : 17.07.2018


PočaljiNaslov: Re: Kocka - bolest o kojoj se ćuti   Sub 21 Jul - 7:47

Gde je granica između povremenog klađenja i patološkog kockanja

Iz klupe u dugove, pa u kriminal
Autor: J. Tomašević - V. Andrić

Sedamnaestogodišnji J. M. prvi put je ušao u kladionicu u sedmom razredu. Počeo je sa tiketima, a danas za sebe kaže da je „pravi majstor“ za elektronski rulet. Objašnjava da su ulozi, ali i dobici na elektronskom ruletu mnogo veći i da je igra zanimljivija. Tvrdi da nije zavisan od kockanja jer, kako kaže, ne pozajmljuje novac, većigra iz „fonda“ koji je napravio od dobitaka.

Prema statističkim pokazateljima, od 70 do 90 odsto adolescenata i odraslih se povremeno kocka, a granicu patološkog kockanja prešlo je jedan do dva odsto stanovnika. Nažalost, stopa patološkog kockanja među adolescentima je u porastu, upozorava dr Danica BoškovićĐukić, iz Instituta za mentalno zdravlje. Ova bolest, koja nema vidljivih fizičkih simptoma, tri do pet puta češće pogađa pripadnike jačeg pola, a što se ranije počne, to su veće šanse od razvijanja zavisnosti.

Istraživanje Fonda za prevenciju patološkog kockanja Herc među učenicima sedmog i osmog razreda osnovne škole pokazuje da oko 23 odsto dečaka svakodnevno posećuje kladionice, a tek svaki peti učenik se ne kocka. Iako je zakonom zabranjeno maloletnicima da se klade, gotovo da nema kladionice koja odbija uplate mlađih od 18 godina.

- Naše iskustvo pokazuje da svako kockanje počinje kao rekreativno. Kada potroše svoje izvore finansiranja užinu ili džeparac, deca počinju da se zadužuju kod drugova i lagano ulaze u to živo blato iz koga se teško izlazi. Najteže im je da priznaju roditeljima da imaju problem kada su dužni između 100 i 500 evra. Maloletnicima su najzanimljiviji takozvani elektronski aparati, jer je rečo brzim, dinamičnim i zanimljivim igrama koje su namenski pravljene za tu populaciju - kaže Dejan Stanković, osnivačFonda za prevenciju patološkog kockanja Herc.

***
Upitan kako se od povremenog odlaska u kladionicu i minimalnih uplata od 50 ili 100 dinara prelazi granica i neko postaje patološki kockar, Radovanović navodi da „najčešće veliki novčani dobitak napravi dar-mar, jer se tada luči ogromna količina dopamina koja se može porediti sa ušmrkavanjem kokaina“.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kocka - bolest o kojoj se ćuti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kocka - bolest o kojoj se ćuti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Knjiga kojoj se vraćate
» Šećerna bolest
» Parkinsonova bolest
» Kakva je to bolest zbog koje se svi polivaju?
» Bekstvo od realnosti
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Porodica i zdravlje :: Zdravlje-