Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Josif Aleksandrovič Brodski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:25

NA STOGODIŠNJICU ANE AHMATOVE
Stranicu i oganj, zrno i žrvanj,
sekiru oštru i odsečenu vlas –
Bog čuva sve; osobito reči
praštanja i ljubavi, kao svoj glas.
U njima iskidan puls bije, krckanje kostiju se čuje,
i lopata snažno tuče; skladne i gluve
jer život je – jedan, iz smrtnih usta one bruje,
i jasnije zvuče, nego iz nadsvetske vate suve.
Velika dušo, naklon preko morskih vala
što ih nađe – tebi i čestici tvojoj zemnoj
što u rodnoj zemlji spava, tebi hvala
dar govora što si dala vasioni gluvonemoj.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:26

VEČE U PEĆINI


Zamisli, dok pališ šibicu, to veče sred pećine,
iskoristi, da osetiš hladnoću, pukotine
u podu, da osetiš glad – tu je posuda,
a pustinja, pustinja je posvuda.
Zamisli, dok pališ šibicu, tu ponoć u pećini,
vatru, siluete životinja, ili stvari u pomračini,
i – nabore peškira pomešane s licem, s vencem,
Mariju, Josifa, zavežljaj sа Mladencem.
Zamisli, tri mudraca, karavan što se vuče
ka pećini; tačnije, približavanje tri luče
zvezdi, škripa prtljaga, zvončića odjek,
(Mladenac nije zaradio još uvek
zvono što ječi u zgusnutog plavetnila visinu)
Zamisli, da Gospod u Ljudskom Sinu
prvi put Sebe prepoznaje na ogromnom
u tami rastojanju: bezdomni u bezdomnom.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:26

ŽIVOT U DIFUZNOM SVETLU
Tresak cinkane kante što je pretura
vetar. Automobili bruje
kližuć po kocki puta kao po ribama sura
voda Hadsona. Još se čuje
glas koji pripada Muzi;
u sutonu zvuči kao ničiji, ječi
jednolično poput zujanja muve
u zimski kad tone san: šapuće bez značenja reči.
Nerazbirljivost slova. Razlistan kupus
tučanih oblika. Nebesko svetlo kažnjeno
zbog grubosti saučesništva. Čija umetnost, i ukus,
jeste kratkovidost, nipošto nežnost.
Život u difuznom svetlu! i nedeljama iza senila
ničeg u ustima osim opušaka i piva.
Zimi još samo oko čuva trag zelenila,
paleći ogledalo golo, kao kopriva.
Ah, pri takvoj svetlosti ne treba nam ništa!
Ni voljena žena, ni uzvišenost pravde puke.
Obrisi predmeta, kao granata šištava,
rasprskavaju se čim nam dospeju u ruke.
A udovi nam se kočanje. To je očito
stoga što studen u difuznoj svetlosti
demonstrira svojstva siluete – naročito
ako predmet nije u cvetu mladosti.
Spevati, zar, pesmu o onome što se iza brega
valja? O tome da l će pola s celim da se složi?
O čuvstvu, kao da ste zagrabili iz svega
onog što je bilo: pri uštapu, nožem.
Al niko, napregnuv na vratu žile strujne,
Vaš napev neće prihvatiti. Ni svesni je
znalac neće, ni publika. Što se više čuje
kuplet to je izvođač bestelesniji.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:26

Napomena Danila Kiša: „Pesma Josifa Brodskog “Život u difuznom svetlu” samo je na prvi pogled bliska ruskoj tradiciji zauma. Ako se dublje uronimo u nju, otkrićemo slojeve slika i raspoloženja u isprepletanosti zvuka i smisla. Smisla, i onda kad nam on nije sasvim jasan, kad ga tek naslućujemo. Ova je pesma, kao svako pesničko delo, “otvoreno delo”, par excellence, mada ona bez sumnje nosi u sebi, negde u svojoj mutnoj dubini, u tajni svog nastanka, onaj jedinstveni smisao koji je spasava od proizvoljnosti neadekvatnog tumačenja.
……
“Za razliku od proze”, kaže Brodski, “poezija ne treba toliko da izražava osećanja koliko treba da ih jezički apsorbuje”.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:27

SAVREMENA PESMA
Čovek dolazi do ruševina opet, i opet,
bio je ovde prekjuče i juče
i sutra će doći,
privlače ga ruševine.
Govori:
Postepeno,
postepeno ćeš naučiti mnoge stvari, mnoge,
naučićeš da prebiraš šut u grudima,
svoje budilnike i nagorele korice albuma,
navići ćeš
da ovde dolaziš svaki dan,
navići ćeš, da ruševine postoje,
i sa tom mišlju saživećeš se.
Počeće, ponekad da izgleda da – tako treba,
počeće ponekad da izgleda, da si sve naučio,
i sada sa lakoćom govoriš
na ulici sa nepoznatim detetom
i sve mu objašnjavaš. Tako treba.
Čovek dolazi ruševinama, ponovo dolazi,
svaki put kada hoće ponovo da voli,
kada ponovo navija budilnik.
Nama, ljudima normalnim, u glavu ne ide, kako je moguće vratiti
se kući i naći umesto doma – ruševine. Ne, mi ne znamo kako je to moguće
izgubiti i noge, i ruke pod vozom ili tramvajem – sve to dolazi do
nas – hvala Bogu – kao tužna priča, međutim, to je
neophodan procenat nesreća, to je – „ruža nesreće“.* (*kineska ruža donosi nesreću prim. prev.).
Čovek ruševinama dolazi opet,
dugo gura štap u mokre tapete i šut,
naginje se, penje se i posmatra.
Neko gradi kuću,
neko ih večno ruši, neko ih ponovo gradi,
izobilje gradova ispunjva nas optimizmom.
Čovek se na ruševine penje i gleda,
ti ljudi obično ne plaču.
Štaviše, kad su u gostima kod – hvala Bogu – normalnih poznanika,
neodobravajuće gledaju u hrpu foto-albuma.
„U naše vreme, – tako oni kažu – ne treba sakupljati fotografije.“
Mnogo se može izgraditi, i toliko i razrušiti
i ponovo sagraditi.
Nema ničega strašnijeg, od ruševina u srcu,
ničega strašnijeg nema od ruševina,
na koje pada kiša i pored kojih
prolaze novi automobili,
po kojima, kao aveti, lutaju
ljudi sa slomljenim srcem i deca sa beretkama,
ničega nema strašnijeg od ruševina,
koje prestaju da budu metafora
i postaju ono što su nekada bile:
domovi.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:27

ZVEZDA ROŽDESTVA
Po hladnoći, u predelu naviklom više na vrelinu,
nego na mraz, pre na ravninu nego na planinu,
rodilo se Dete u pećini, da spase svet;
Zimski je vetar meo pustinju, od peska praveći smet.
Sve mu se ogromnim učini: majčine grudi, žuta para
iz volovskih nozdrva, odežde mudraca – Baltazra, Gaspara
Melhiora; darovi njihovi razbacani oko malog gnezda.
On je bio samo tačka. I ta tačka beše Zvezda.
Pažljivo, bez treptaja, kroz oblake retke,
na Detence što u jaslama ležaše, iz daleke,
iz dubine Vaseljene, s njenog drugog konca,
Zvezda je u pećinu gledala. Bio je to pogled Oca.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:27

AVGUSTOVSKI LJUBAVNICI
Avgustovski ljubavnici,
avgustovski ljubavnici sa cvećem prolaze,
nečujni glas svečanost ih poziva
avgustovski ljubavnici u crvenim košuljama, poluotvorenih usana
promiču raskrsnicama, nestaju u sokacima,
po trgu trče.
Avgustovski ljubavnici
u večernjem vazuhu crtaju
bojama svojih košulja, crveno-bele linije,
široko otvoreni prozori u crnoj svetini svetle,
i svi nekud idu, sve doziva neki glas.
Evo i veče života, evo i veče ide kroz grad,
boji drveće, pali lampe, ukrašava auta,
u uskim sokacima užurbano zvone crkvena zvona,
vraćaj se nazad, izađi na balkon, ogrni mantil.
Vidiš, avgustovi ljubavnici promiču dole sa cvećem,
plave reke reklama beskonačno liju sa krovova,
eto, ti gledaš dole, nikada ne menjaj mesto,
nikada, ni sa kim, eto, to sebi govoriš.
Evo, cveća i cveća, i stanova sa novim ljubavima,
sa mladim telom uspinješ, uspinješ se na novi krug,
predajući sebe sa novim krikom i sa novim krvlju,
predajući sebe, ispuštaš cveće iz ruke.
Novo veče šumi, nad novim životom, da se niko neće vratiti,
da niko neće proći ispod tvog balkona idući tebi,
i neće postati tebi, neće postati, neće postati bliži
nego što je samom sebi, nego što je svom cveću, nego što je sebi.
1961
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:29

Bregovi

I
Često su, rado sedeli
na kosi brega,sanjivoj.
Otud su dobro videli
crkvu, zatvor, perivoj.
Levo se talasale
travke u ribnjaku dugom.
U pesak baciv sandale,
sedeli su, drug s drugom.
Rukama obgrliv koleno,
gledahu: oblak se odalji.
Kraj bioskopa su leno
kamion čekali bogalji.
U kršu cigala, oprana
konzrva je bleštala.
Nad vrhom purpurnih vrana
kružeći je kreštala.
Od mosta do kupatila
auta – stalno, nanovo.,
Pod crkvom zvona se klatila:
električar je svadbovo.
Na bregu: tiho, bez zbuka,
pirka svež povetarac.
Ni krika, ni zvižduka,
jedino zuji komarac.
A travke, gde su sedeli,
bile su potabane,
Svuda su se crneli
ostaci njihove hrane.
Krave su jezicima
to mesto uvek trle.
To beše poznato svima
Jedino njima – ne.
Šibice se nisu vedele,
ni viljuška, pala u pesak.
Šutnuta vrhom cipele,
boca je vraćala bljesak.
Začuvši mukanje krava,
kretoše niz zavijutke,
odoše, bez pozdrava,
ko što su i sedeli – ćutke.
Niz dve padine su hitali,
kadikad – bočno gotovo.
Pod njima se grmovi splitali
i otplitali, ponovo.
Gazeć i klizeći, na smenu.
Nad vodom je izgrala zraka.
Stigoše, u istom trenu
do staze i do ribnjaka.
Dole u sumrak plavi
dve su se svadbe susrele.
Haljine i košulje u travi,
nežno su se belele.
Svita oblaka se micala
u tamne ralje sutona.
Para se sa zemlje dizala,
i stalno ječala zvona.
S cigarom jedan leno,
drugi uz spoticanje,
išli s istovremeno,
niz dve bočne putanje.
Niz breg, levo i desno,
putem koji razdvaja.
Odjednom, kroz vazduh, pretesno
jeknuše dva vapaja.
Naglo se razdvoji žbunje,
grane se razvrgoše.
Kao da se uz sev munje,
u mučnom snu trgoše.
Uz urlik zinuše grane,
ko otvor u zemlji, velik.
Pred svakim, sa dve strane
naoštren blesnu čelik.
Jednoga sekira klapi
i krv se, po satu, rasu.
Drugi od srčane kapi
sam umre, u istom času.
Zločinci, krvavih ruku
(krv je kapala njihova)
baciše ih u ribnjak.
U muku tako se sretoše
iznova.
Ka stolu, ka svojim mestima
išli su ženici. Baš tad
pastiri sa strašnim vestima
dotrčaše u grad.
U smiraju su zasjale
gomile oblaka, razbludno.
U žbunju krave su stajale
ližući krv požudno.
Električar je trčao po poadini
a šurak pored puta.
Nevesta je u pozadini
stajala sama i ljuta.
Starica, ispod ponjave,
pantliku je vrtela,
u vihoru pijane jurnjave
svadba je k brdu letela.
Jurili su, bez glave,
tapkali po šibljaku.
Žbunjem su, mučući krave
silazile k ribnjaku.
Bila je nesnosna jara
i ugledaše, svi skupa,
gde se u sočivici otvara,
ko okno u mrak, rupa.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:29

II
Ko će ih dići iz mrtvih,
iz mrtvih voda ribnjaka?
Smrt je ko voda vrh njih,
ko voda iz njinih stomaka.
Reč svaka njom se ostrvi,
lastar se uz kolac savi.
Smrt je u polizanoj krvi,
smrt je u svakoj kravi.
Smrt je u hajci (daleko
tobože jure lopuže).
Crveno biće mleko
tih krava posle muže.
I vagon crveno plamti,
i put crven izgleda.
Iz crvenih, crvenih kanti
- pojiće crvena čeda.
Smrt gleda i smrt čuje.
U okovratniku je ima.
Grad im se odužuje:
smrt teško pada njima.
Dignimo ih zaboga!
Ubistvo na dan svadbeni!
Mleko bi moglo zbog toga
zauvek da pocrveni.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:29

III
Smrt nije skelet s dugom
kosom, dole u rosi.
Smrt, to je taj žbun
u kome
svi mi stojimo bosi.
To nije plač sa sahrane,
ni crna osmrtnica.
Smrt – to je gakanje vrane
smrt – rujna novčanica.
Smrt – to su sva autoa,
grad sa hapsom i baštama,
Smrt – lica muška, naduta,
vratovi s kravatama.
Smrt – stakla gradskog amama,
smrt boji tačku mnogu.
Smert – sve što je sa nama -
jer oni videti ne mogu.
Smrt – to su sve naše sile,
i znoj, i napor i delo.
Smrt – to su naše žile,
naša duša i telo.
Nikad na breg. Dom tih.
Svud vatre. Veče zvoni.
Ne da ne vidimo mi njih -
već nas ne vide oni.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:29

IV
Ždralinjak, ružu, krin,
perunike, božur, paviti;
na strašan grob će njin
cinkane ruže staviti;
ljiljane, iz čijeg mirisa
žestoka bije sila,
šeboj buket narcisa
i svežanj karanfila.
Na obalu ih nosite, neka
nebu se povere, gore,
U reku ih bacite, a reka
u tamne će ih odneti gore.
U crne šumske potoke,
kroz naselja jelova,
kroz ritove, mrtve otoke
do baltijskih bregova.
Bregovi, to je mladost, koju
još nismo upoznali.
Ulice u neizbroju,
Bregovi – mnogi kanali.
Teški od bolova ponosnih.
Bregovi – kraj zemlje. Po njima
što više se penješ,
to ih u daljini
sve više ima.
Bregovi – patnje naše lik.
Bregovi – ime ljubavi dano.
Bregovi – ridanje, bregovi – krik
što odlazi i vraća se, neprestano.
Svetlost bola, bezmernost bola,
tuga, i strah, uz nju,
naši snovi i patnja gola,
u njihovom je sve to žbunju.
Bregovi – slave večni čas.
I uvek zdesna od naših patnji.
Bregovi – to je iznad nas.
Il za nama. U našoj pratnji.
I kad je breg usred tmice,
vrhovi se vide njegovi.
Između jučerašnjice i sutrašnjice
Idemo. Idemo. Kao snegovi.
Smrt – to su samo ravnice.
Život – bregovi, bregovi.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:30

Dva soneta
I
Veliki Hektor pao je od strele.
Njegova duša plovi tavnim vodama,
žbunovi šušte, gasnu oblaci,
u dalji mrmor plača Andromahe.
U tužno veče sada Ajaks
kroz potok bistar do kolena luta,
a život vre iz nesklopljena oka
ka Hektoru i topla voda
do prsa seže, ali mrak već plavi
bezdani gled kroz talase i šiprag,
i voda mu je ponovo do pasa,
a mač glomazni, maticom ponesen,
pred njime plovi
i Ajaksa za sobom vodi.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:30

II
Obitavasmo opet pokraj drage,
i oblaci još plove iznad nas,
i Vezuv današnji ko pre klopara,
i sleže se prašina na sokake,
i slušaš zveket sokačkih stakala.
I nas će jednom zatrpati pep’o.
I eto voleo bih u taj čas
da ti u predgrađe tramvajem dođem,
da uđem u tvoj dom,
i stotine godina potom
dođe li odred da otkopa grad,
tako bih voleo da nađe tad
u tvome večnom zagrljaju mene,
pod slojem novog pepela i praha.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:30

Dijalog
- Na padini, tamo, on zaspa.
Vetar se svud zadeva.
U krošnji svakog hrasta
stotinu vrana peva.
- Gde leži, dobro ne čuh.
Lišće na vetru ječi.
Krov pomenu li, il’ prečuh?
Ne razumem sve reči.
- U krošnjama, rekoh; pazi:
kričanje jata tamnoga.
S nebeskog postolja slazi
unučad njegova mnoga.
- Šta: on je bio vrana?
Vetar kroz tamu ječi.
Šta: krošnje crnih grana,
ne, ne razumem reči.
- Radio je iz petnih žila
za noćne nevidelice.
Sve što je napravio: krila
garave jedne ptice.
- Ne uhvatih reč u letu.
Vetar mi opet smetao.
Šta je on radio na svetu,
ako se međ ljudima kretao?
- On leži bez daha. More
lišća ga sneno sluša.
Vidiš li oblak, gore,
znaj: to je njegova duša.
- Sada te razumem, tek:
on ispod tamnog huma
zaroni, grleć, zauvek,
korenje hrastovih šuma.
- Vreme je – krov da se diže
od gustog lišća sa cera.
On biće od trave niže,
krov tiši od jezera.
Venčavam ga sa memlom.
Kruna mu lepo pristaje.
- Kako mu je pod zemljom?
- Tako … kako se ne ustaje.
Sa krunom, na dnu bezdana,
on odavno se skrio.
- Je l’ stvarno bio vrana?
- Ptica, ptica je bio.
______________________
Glagoli
Svudа oko mene nemi glаgoli,
nаlik tuđim glаvаmа
glаgoli,
glаdni glаgoli, goli glаgoli,
glаvni glаgoli, gluhi glаgoli.
Glаgoli bez imenicа, glаgoli —
sаmo.
Glаgoli što vekuju u podrumimа,
govore — u podrumimа,
rode se — u podrumima
nekoliko sprаtovа ispod
svetskog optimizmа.
Svаko jutro oni odlаze nа rаd,
mаlter mešаju i tegle kаmenje,
аli, grаdeći tu grаd, ne grаde grаd,
nego svojoj usаmljenosti nаdgrаđuju
znаmenje.
Odlаzeći, zаstаnu uz svаku reč,
ko dа odnosi ih tuđа uspomenа,
kаd odjednom nа Golgotu stižu već
u ritmu triju glаgolskih vremenа.
Iznad njih — strop nebа nemi,
baš ko iznаd grobljа čаvke,
i ko usаmljenik
ispred dveri zаtvorenih
neko lupa, ukucаvа čаvle
u prošlo,
u sadašnje,
u buduće
vreme.
Niko neće doći, niko dа ih skloni.
Bat čekićа
večito će dа im zvoni.
Zemlja-hiperbolа tone ispod njih
Nebo-metаforа lebdi iznаd njih.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:31

Mimo idola, arena,
Mimo trgova, oltara,
Mimo sahranjenih sena,
Mimo razdraganog bara,
Sveta, boli ljudske mimo,
Mimo Meke, večnog Rima,
Plavim suncem ozareni
Hodočasnici idu revni.
Sakati su, s grbom, s gutom,
Gladni, žedni, polunagi.
U očima im je suton.
U srcima – osvit blagi.
Pevaju za njima dine,
Snažno vrcaju iskrice,
Mnoga zvezda njima sine,
Promuklo im kliču ptice
Da će biti svet ko pre.
Da, i biće svet ko pre.
Očaravajuće snežan
I nepoverljivo nežan.
Da, i biće svet ko pre,
Svet od laži satkan stare,
Možda dostupan za sve,
Ali beskonačno dalek.
Znači, neće biti ništa
Od vere u sebe, Boga,
Ostaće još samo čista
Iluzija i Put koban.
Zemlja se prepušta sutonskoj slici,
Zemlja svitanja imaće svetla,
Nađubriće je vojnici,
Pohvaliće je poeta.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:31

1. E. LARIONOVA
E. Larionova. Brineta. Iz braka
daktilografkinja-pukovnik. Izgledom
podsjećala je na brojčanik. Ta da
pomogne svima željela je svakad.
Ležali mi na plaži uporedo,
jednom, jela se neka čokolada,
reče, u jahte upravljenih zjena,
čiji se pravci nisu mijenjali,
da ako hoću, onda je i mogu.
I voljela je ljubiti se. Njena
usta na spilje Karsa bjehu nalik.
Al neuplašen ostah. Čuvam, stoga,
taj spomen, kao trofej, takoreći,
na nekakvome neshvatljivom frontu
i nepoznatim otet dušmanima.
Ljubitelj bujnih žena, mačor s peći,
javi se Kulikov D. na horizontu
i oženi se njom Kulikov Dima.
Ona u ženski hor raditi pođe.
On u hotelu dirinči jednome.
Bješe inženjer, među koščatima.
I dugi hodnik upamtih, takođe.
I moj gužvanjac na komodi s njome.
Kud nesta sve? Gdje bi orijentir bio?
I kako danas pojmiti to u šta
hipostaze su njine pretvorene?
U očima joj se čudan svijet krio.
Pa još neshvatljiv njoj samoj. Dopuštam,
neshvaćen i u njenom svojstvu žene.
Živ je Kulkov. Ja. Ona je živa.
A ovaj svijet – kamo li se djenu?
Možda u noći razbudi ih namah?
Ja dalje svoje riječi preživam.
Odlomci valsa iza zida krenu.
I šumi dažd po razbitim ciglama.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:31

O. PODOBRI

Oleg Podobri. Od svoga je tate,
u mačevanju trenera, sve ono:
iskorak, ubod – savršeno znao.
Ženskih srdaca ne bješe slamatelj.
Al iz ofasjda – nerijetka sklonost
u svijetu sporta – gol bi zabijao.
Ofsajd bje noću. Bolovala mater.
I zavijao mlađi brat iz béše.
Oboružao sjekirom se Oleg.
Kad otac uđe, krenuše da rate.
Al na vrijeme susjedi dospješe
i potom sina učetvoro skole.
Lice i ruke upamtih mu, zatim
njegov rapir sa kamzama drvenim.
Mačevali smo u kujni katkada.
Išao u kadi opštinskoj se prati,
i nabavio prsten patvoreni.
S njim napustio školu sam i, tada,
ja u “Arsenal”, na strug, a on ode
na kurs kuharski. U Tavričeskome
parku pekao palačinke neke.
Razvozili drva, a iz raznonode.
I prodavali, o Ljetu Novome,
na stanici smo željezničkoj jelke.
Potom – nesreća – obi dućan, s nekim
ološem: tri je godine dobio.
Na vatri pekao zalemljeno mjesto.
Pa na slobodu. Pjančenje, i prekid.
Na gradilištu fabrike je bio.
Oženio se, čini se, med. sestrom.
Poče da crta. Učiti je htio
za umjetnika, regbi. Tu i tamo,
krajolici su mu podjećali na
mrtvu prirodu. Pa je uletio
u marifetluk s bolničkim listama.
I evo sada – nastade tišina.
Mnogo ljeta ga ne vidjeh. I ja sam
robijah, ali tamo ga ne sretah.
Na slobodi sam, sada, ali ni tu
nisam ga nigdje vidio.
Taj basa
negde po šumi i udiše vjetar.
Ni kuhinja ga, ni aps, ni institut
ne prihvatiše. I on nestao je.
Ko Djed Mraz, uspjev da se preobuče.
Zdrav i živ negdje, nadam se, bitiše.
I evo budi zanimanje moje
kao i drugi likovi iz juče.
Ali je od njih nepovratan više.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:32

T. ZIMINA

T. Zimina. Dijete ljupko jako.
Inženjer – mati, statističar – tata.
Al moje oko vidjelo ih nije.
Neprijemčiva bila je. Iako
za pograničnog pilota udata.
No to je bilo potom. Dok se prije
nevolja s njome desila. Rođaka
u komitetu imala nekoga.
S autom. Preci zasebno živili.
I tamo posjed imali nekakav.
Njoj nepoznanica – automobili.
Tamo sve jest i počelo od toga.
Preživjela je. Ali potom, kao,
počele su se stvari popravljati.
U dalji– Gruzin sjao mračnim likom.
U dom popravni namah on dopao.
A ona će se, pak, na tezgu dati
u galanetrijskom dućanu velikom.
Kolonske vode i platno i rublje
– njoj sviđala se sva ta atmosfera,
tajne, udvarači njenih drugarica.
Prolaznici beče kroz izlog, što dublje.
I u daljini dom oficijera.
Svud, s masom gumba, oni, poput ptica.
I taj pilot je, s neba kad se vrati,
nju pozdravio zbog dražesti njene.
Šampanjac bješe pozdrav ovog puta.
Udaja. Ali u VVS1 – znati
treba – nevinost užasno cijene.
Uzvisuju je sve do apsoluta.
I ta je vrsta skolastike kriva
što utopila umalo se bila.
Već most je našla, ali zima stiže.
Ledenom korom kanal se pokriva.
K tezgi je svojoj opet požurila.
A trepavice dronjcima joj sliče.
I sijanje joj lustera-neona
po pepeljastim rominja vlasima.
Proljet je, i kroz otvorene dveri
potok kupaca klokoće. A ona
stoji, i mračno korito očima,
kao Lorelaj, preko rublja mjeri.
______________________
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:32

Jezerski kraj
Kad bejah u zemlji stomatologa
čije su ćerke iz belog sveta
naručivale stvari, a njina klešta
dizala na zastavi ko zna iz koga
iščupan Zub Mudrosti – ja, sa desnima
čistijim od ruševina Partenona
ja, špijun, uljez, peta kolona
trule civilizacije, po izvesnima,
profesor krasnorečja, zbog više sile
živeh u koledžu blizu jezera;
tamo me, kao maloletnog šalabajzera
pozvaše da mi istežu žile.
Sve što sam pisao u tom naselju
svodilo se neizbežno, na tri tačke.
Obučen, padao sam u postelju,
i obnoć, ležeći nauznačke,
hvatao zvezdu duž tavanice,
koja bi – zrakama hitrim i vrelim -
brže skliznula niz moje lice
neg što bih zamislio ono što želim.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:32

Leptirica
I

Dа kаžem dа si mrtvа?
A živelа si tren mаli.
Mnogo je tuge u šаli
Tvorcа! jedvа
mogu dа kаžem
“živelа” — а istog trenа
kаdа si rođenа
nа mom si dlаnu
nestаlа, аli meni
ne dа mirа
jedаn iznos od dvа zbirа
u istoj dnevnoj smeni.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:32

II

Zаto što su dаni zа nаs
ništа. Oni su
ništа. Oni nisu
zа hrаnu, i spаs
očimа nećeš dаti: oni
su nа fonu belom,
ne vlаdаju telom,
nevidljivi su. Dаni,
oni su kаo ti; аli
štа može dа donese
umаnjen zа deset
putа jedаn dаn?
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:33

III

Dа kаžem nemа te, i sve
je bez tebe? Ali štа je
to što u mojoj ruci trаje
kаo ti? i cvet
nije plod nebitkа.
Po čijoj poruci stoje
tаko slivene boje?
Nije li bitkа
izgubljenа, u ovom svetu,
gde reč, tuđа boji,
loše stoji
uz čаrobnu pаletu.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:33

IV

Nа krilcimа tvojim
zenice, trepаvice —
dа li lepotice, ptice —
čiji detаlji,
reci mi, čije je to lice,
leteći portret?
Kаkаv je, reci, tvoj svet
zrncа, mrvice,
tvojа mrtvа prirodа:
stvаri ili plodovа?
ili čаk ribljeg ulovа
pobedničkа odа.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:33

Moguće je, ti si pejzаž,
i, uzevši lupu,
jа otkrivаm grupu
nimfi, igru, plаžu.
A dа li je tаmo dаn?
ili je tаmo očаj
kаo noću? i sjаj
kаkаv je
prekrio nebeski fon?
Čije u njemu lice zrije?
Reci, od kаkve je mаterije
bio sаtkаn on?
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17802

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    25.05.18 19:33

Jа mislim dа si
drugа metа:
zvezdа, licа, predmetа
u tebi su obrisi.
I ko bi tаj juvelir,
što, ne mršteći veđe,
u minijаturi pređe
rukom ceo svemir,
i što nаs ko nаpitаk
hvаtа kleštimа,
jer tаmo gde te imа
i mi smo sаm bitаk.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Josif Aleksandrovič Brodski    

Nazad na vrh Ići dole
 
Josif Aleksandrovič Brodski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Josif Bodski
» Poručujem ti pesmom
» Sergej Aleksandrovič Jesenjin
» Pesma koja vas opisuje u ovom trenutku...?
» Sergej Aleksandrovič Jesenjin
Strana 3 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-