Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ajzak/ Isak/ Asimov

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Isak Asimov   Sub 12 Maj - 20:56

Ајзак Асимов (IPA:/ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ и /ˈæzɨmɒv/[1], енгл. Isaac Asimov), рођен као Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920 — Њујорк, 6. април 1992) био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР. Са родитељима емигрирао у САД када му је било три године. Настањују се у Бруклину, Њујорк, где је и одрастао. Дипломирао је хемију на универзитету Колумбија 1939. а 1948. и докторирао.


Умро је од сиде, јер је 1983. године био заражен вирусом ХИВ-а преко трансфузије коју је добио док је био на операцији срца. Та чињеница је објављена тек десет година после његове смрти.

Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс[2] и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част.

Аутор је и три закона роботике која гласе:

I закон - Робот не сме повредити људско биће нити устезањем од делања дозволити да оно буде повређено.
II закон - Робот се мора повиновати наређењима које добија од људских бића изузев када су она у супротности са I законом.
III закон - Робот мора штитити своју сопствену егзистенцију изузев у случају када је та заштита у супротности са I и II законом.
Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.[
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 20:57

Циклус о роботима
Челичне пећине (The Caves of Steel) (1954)
Голо Сунце (The Naked Sun) (1957)
Роботи зоре (The Robots of Dawn) (1983)
Роботи и Царство (Robots and Empire) (1985)
Позитронски човек (The Positronic Man) (1993)
Циклус о Царству
Шљунак на небу (Pebble in the Sky) (1950)
Звезде, прах небески (The Stars, Like Dust) (1951)
Свемирске струје (The Currents of Space) (1952)
Циклус о Задужбини
Задужбина (Foundation) (1951)
Задужбина и Царство (Foundation and Empire) (1952)
Друга Задужбина (Second Foundation) (1953)
На рубу Задужбине (Foundation's Edge) (1982)
Задужбина и Земља (Foundation and Earth) (1986)
Прелудијум за Задужбину (Prelude to Foundation) (1988)
Романи ван циклуса
Ја, робот (I, Robot) (1950), збирка приповедака
Крај вечности (The End of Eternity) (1955)
Богови лично (The Gods Themselves) (1972)
Немезис (Nemesis) (1989)
Спуштање ноћи (Nightfall) (1990)
The Ugly Little Boy (1992)
Популарна наука
Истраживања Земље и Космоса (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982)
Isaac Asimov's Guide to Earth and Space (1991)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 20:58

Pisac naučne fantastike Isak Asimov davne 1964.godine je predvideo ( svesno ili nesvesno) šta će postojati do 2014. Njegova "predviđanja" koja je izneo pre 50 godina su zvučala tada, gotovo neverovatno da ne kažemo prava naučna fantastika....


Danas kada pogledamo ta njegova "predviđanja" su se pokazala tačna!.....

1964. "Misao koja mi se stalno javlja je da će ljudi da se povuku iz prirode kako bi stvorili okruženje koje im bolje odgovara."
2014. - Sa pojavom interneta, mnogi ljudi su se zatvorilu u svojim kućama i istražuju svet oko sebe putem interneta, umesto da su vani i uživaju u prirodi.

1964. "Aparati za kuhinju će moći da stvaraju automatska jela - zagrijevajući vodu i pretvarajući je u kafu."
2014. Isak Asimov je ovim predvideo pojavu aparata za kafu koji nude mogućnost pravljenja raznih vrsta ovog napitka.

1964. "Kompletni obroci koji su poluspremljeni nalaziće se u frižiderima spremni za upotrebu."
2014. - Danas je dostupna hrana u konzervama, kao i polugotova jela koja je potrebno samo zagrijejati.

1964. "Do 2014. mnogi uređaji neće imati električne kablove."
2014. - Danas to je bežična tehnologija koja je postala deo naše svakodnevice,bez koje ne možemo da zamislimo život.


1964. "Dosta truda će biti uloženo u budućnosti za proizvodnju vozila sa "robot-mozgom". Ta vozila(budućnosti) će moći da idu bez upravljanja vozača čoveka."
2014. - Zasad se još uvek radi na pametnim automobilima(prototipovima auta) koji će voziti ljude bez njihovog učešća.

1964. "Za kratkotrajna putovanja postojaće pokretni trotoar sa prostorom za stajanje koji će prevoziti ljude gore i dole."
2014. -Ovaj pisac naučne fantastike je predvidio pojava pokretnih stepenica koje danas postoje i shoping centrima metroima itd.

1964. "U 2014 godine na planeti Zemlji živeće oko 6,5 milijardi ljudi, a samo u USA 350 miliona ljudi."
2014. - Taj broj je prevaziđen već 2008 godine kada je na Zemlji živelo 6,6 milijardi ljudi.

1964. "Ljudi će moći da vide osobu s kojom razgovaraju telefonom."
2014. - Smart telefoni kao i neki programi već uveliko nude mogućnost gledanja sagovornika.

1964. "Roboti u 2014. neće biti odlični, ali će postojati."
2014. - Izgleda da je i za ovo upravu bio Isak Asimov, kako tehnologija napreduje,uskoro ćemo imati robote koji će obavljati poslove umesto nas.

1964. Isak Asimov je izjavio "Uprkos svim izumima, čovječanstvo će patiti od neverovatne dosade. "
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 20:59

Anegdota kaže (ako joj je za verovati) da je pre 10-tak godina, što će reći ranih 1980-tih, na nekoj izložbi čuda mikroelektronike jedan od demonstratra video i kompjuterskog hardvera i softvera, prišao prisutnom Isaku Asimovu i rekao mu kako je, eto, vreme knjige definitivno završeno. Dobri doktor koga su voleli roboti uzvratio je pitanjem da li je moguće napraviti mašinu koja će biti upotrebljiva u svako doba i na svakom mestu. Naravno, uz malo truda, bio je odgovor. A da takva mašina radi neograničeno dugo ili kratko, kad god je korisnuku volja? Da, biće malo problema ali – moći će. I da njena memorija sadrži nekoliko miliona slovnih znakova tj. bitova informacija? Da. I da bilo koji deo te memorije odmah bude dostupan? Trebaće još vremena da se tako nešto usavrši ali nema nikakvih načelnih prepreka za tako nešto. I da korisnik može gde mu je volja da unosi svoje beleške i primedbe? Tako nešto biće izvodljivo. I da takva mašina može da stane u vaš džep, bilo je poslednje pitanje. Svakako, i to ćemo smisliti, uzvrta trijumfalno tehničar. A zašto biste sve to radili kad takvo čudo već postoji? To čudo je knjiga, zaključi Asimov. Zadovoljavajućeg protivodgovora nije bilo.
(Anegdota ima više verzija, dijalog teče drugačije, čak su i akteri neki drugi ljudi ali je poenta uvek ista – knjiga.)
Ipak, danas, tamo daleko, kompanija „Sony“ (ali i „Voyager“ i druge) izdaje svoje elektronske knjige zvane „Data Discman“. „Enciklopedija Britanika“ već stiže utisnuta na diskete. LP ploče i audio trake sa kojih neko čita knjige odavno su deo svakodnevice. Amerikanci ozbiljno razmišljaju da, kao ravnopravne kandidate za nagrade za najbolje SF knjige, uzimaju u obzir i dela koja nikada nisu štampana već su uključena u ponude kompjuterskih mreža, i odatle mogu da nikad i ne izađu na papir, ostajući samo skup mikrostruja, usmerenih elektrona.
Ponuda novosti ide i dalje. Hipertekst tehnologija vam nudi da tekst čitate, slušate muziku po svom izboru dok to radite, menjate imena junaka ako vam se ista ne dopadaju, da razgledate slike ukomponovane u tekst, pravite zabeleške na marginama a, ako ste ambiciozniji, i da menjate mesta poglavljima ili pasusima pa i dopišete svoje ideje. Sve za Vašu zabavu!
Naravno, sva ova zadovoljstva dostupna su onima koji trenutno imaju dovoljno para da kupe odgovarajuću mašinu, još malo sitnine za kofer pun disketa, što je dovoljno za čitanje do kraja života, i još malo siće za obezbeđenje redovne isporuke struje/baterija. Stambeni prostor u kome se sve ove (ili barem većina) aktivnosti obavljaju – podrazumeva se.
U isto vreme na drugoj strani sveta, ne ni tako daleko od nas, ponovo gore knjige, one standardne, od papira i kartona. Sećanjima na Inkviziciju, na fašističke bakljade i njihove naslednice tzv. demokratske bakljadice (kakve su bile one u kojima su, slobodnom svetu, po nalogu državnih dušebrižnika za zaštitu čistote duše, gorela dela Vilhelma Rajha i mnogih drugih) ili na one vatre iz mračne budućnosti Bredberijevog romana „Farenhajt 451“, ovaj put – nema mesta. Jer mesto dešavanja tj. gorenja je Jerevan, ove zime, na -20 i više stepeni Celzijusa. Knjige gore da bi se ogrejalo i preživelo. Najviše se cene sabrana dela klasika Marksizma i Lenjinizma. To su debeli komadi kvalitetnog papira u tvrdom povezu. Gore dugo i dobro greju.
Nevernicima je tako konačno i praktično dokazano da ideja prosvetiteljstva greje široke narodne mase.
Još ranije je cinicima i praktično, na primerima knjige, i to baš na ovim prostorima, demonstrirano postojanje slavnog začaranog kruga. A isti izgleda ovako: knjiga se štampa pa pošalje u magacin i odatle, nekoliko godina kasnije, odlazi na otpad, u staru hartiju koja, prerađena, postaje nova i na koju se otiskuju slova nove knjige koja se pošalje u magacin i... (eh pustog li bogatstva).
I tako, novosti grickaju oltare a stare navike se obnavljaju. Ništa strašno. Slova se, u svakom slučaju, pretvaraju u struje, one moždane, nepredvidljive. Konačna vizija je, možda, ona na kraju pomenutog „Farenhajta 451“ – svaki čovek je jedna živa knjiga. A reči su se vratile tamo gde su i nastale.
(1993)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 20:59

FANTASTIČNO PUTOVANJE 2

Onaj koji je nekome potreban mora odoleti plakanju. Dežnjev senior

1.
"Izvinite, govorite li ruski?" upita dubok glas, van svake sumnje kontraalt. Albert Džoans Morison se trže u svom sedištu. Soba je bila zamračena, a kompjuterski ekran na platformi, sa svojim grafički ispisanim podacima, intenzivno je bleštao. Mora biti da je zadremao. Kada je zauzeo svoje sedište do njega je, bio je siguran, sedeo neki čovek, i to s desne strane. Otkudsad ova žena? Možda su se, jednostavno, zamenili? Morisom pročisti grlo i reče:
"Rekoste li nešto, gospođo?
Slabo ju je razaznavao u mračnom prostoru, a svetlo sa ekrana više je zasenjivalo no što je odista osvetljavalo. Uočio je, ipak, da žena ima tamnu, ravnu kosu, prekriveno čelo i uši - i to nije bila perika.
"Pitala sam da li govorite ruski."
"Da. Što vas to interesuje?"
"Onda je mnogo lakše. Moj engleski ume da me ostavi na cedilu. Vi ste dr Morison? AlbertDžonas Morison? Nisam sasvim sigurna u ovom mraku. Izvinite ako sam pogrešila."
"Taj sam. Znamo li se od ranije?"
"Ne, ali ja znam vas. Ona posegnu rukom i on oseti blag dodir na svom rukavu. Užasno ste mi potrebni. Slušate li pažljivo ovo predavanje? Kao i da niste zainteresovani."

Oboje su, naravno, govorili šapatom. Morison se nevoljno obazre oko sebe. Prostorija nije bila baš prepuna, niti je iko sedeo blizu njih.On ipak prošapta:
"A šta ako ga zbilja pratim? Šta onda?" (On odjednom oseti radoznalost - možda iz čiste dosade. Na kraju krajeva, monotono predavanje ga i jeste uspavalo.)
"Hoćete li da pođete sa mnom?" upita ona. Ja sam Natalija Boranova.
"Da pođem s vama, gde, gospođo Boranova?"
"Negde, u kafeteriju, gde možemo da razgovaramo. Užasno je važno."
I tako to započe. Morison je mnogo kasnije zaključio da uopšte nije bilo bitno to što je bio baš tu, na tom predavanju, niti je bilo bitno to što nije bio oprezan, što je bio radoznao i dovoljno pobuđen da pođe sa ženom koja mu je jednostavno saopštila da joj je potreban. Jer ona bi ga pronašla ma gde da je bio, navaljivala i učinila sve da bude saslušana. Možda net ako lako, kako se zapravo zbilo, ali bilo bi tako. Sasvim sigurno. Izlaza nije bilo.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 21:00

2.
Posmatrao ju je sada, pri dnevnoj svetlosti. U mraku mu se činila mlađom. Trideset šest, možda isvih četrdeset? Tamnokosa, bez sedih vlasi. Izražajne crte, jake obrve, čvrste vilice. Nos prijatnog izgleda.Stamena, ali ne debela. Gotovo iste visine kao i on, čak i uz ravne potpetice. Saberi - oduzmi, privlačna žena, ali ne i lepa. Tip žene koji bi se mogao podneti. On uzdahnu kada ugleda svoj lik u ogledalu. Sed, proćelav. Zgasle plave oči. Mršavo lice, telo, izdužena figura. Kukast nos, prijatan osmeh. Bar se nadao da je prijatan. Ali ne, to ipak nije lice koje bi se moglo podnositi. Brenda je prestala da ga podnosi pre nešto malo više od deset godina. Njegov četrdeseti rođendan pašće taman posle pet godina od dana kada su se definitivno i zvanično razveli. Kelnerica donese kafu. Sedeli su bez reči, merkajući se uzajamno. Morison oseti da je krajnje vreme da se nešto i kaže:
"Nećete votku?" upita on, sa namerom da razgovoru da prijateljski ton. Ona se nasmeši i u tom je trenutku još više delovala kao Ruskinja.
"A vi nećete koka-kolu?"
"Koka-kola je bar jeftinija ako nju smatrate tipično američkom navikom."
"Nije čudo da je jeftinija."
Morison se nasmeja.
"Jeste li tako otresiti i kad pričate ruski?"
"To možete proveriti. Hajde da govorimo ruski."
"Misliće da smo par špijuna."
Pošto ona pređe na ruski, Morison joj tako i odvrati. Promena jezika mu nije predstavljala teškoću. Ruski je govorio i razumeo kao i engleski. Tako je moralo biti. Amerikanac, pa još i naučnik, koji hoće da prati literaturu morao je dobro da zna ruski. Isto važi i za naučnika - Rusa i njegovoznanje engleskog. Ova žena, Natalija Boranova, na primer, iako je rekla da joj engleski baš ne ide, govorila ga je sasvim jasno, uz sasvim slab strani naglasak.
"Zašto bismo izgledali kao špijuni?" Upita ona.
"Stotine hiljada Amerikanaca govori danasengleski usred Sovjetskog Saveza i isto toliko Rusa govori ruski u Americi. Ovo više nisu onavremena."
"To je tačno. Šalio sam se. Ali, opet, zašto ruski?"
"Zato što smo u vašoj zemlji, dr Morisone, i zato što vam to daje psihološku prednost. Ako govorimo ruski, smanjićemo vaš osećaj nadmoći i izjednačiti snage."
Morison srknu kafu.
"Kako vam drago."
"Recite, dr Morisone. Da li me poznajete?"
"Nismo se nikad sreli."
"A govori li vam nešto moje ime, Natalija Boranova? Jeste li ga ikad čuli?"
"Oprostite, nisam. Da se bavimo istim poslom, verovatno bih znao za vas. Pošto to nije slučaj, pretpostavljam da niste u mojoj branši. Mislite li da bih morao znati za vas?"
"To bi u mnogome bilo od pomoći, no ostavimo to sada. Ja vas znam, kako god bilo. U stvari, puno toga znam o vama. Gde i kada ste rođeni, školovanje; takođe, znam i da ste razvedeni i da vase dve kćerke žive sa vašom bivšom suprugom. Znam koje su vam pozicije na Univerzitetu i znam kojim se istraživanjem bavite."
Morison samo slegnu ramenima.
"Ništa od svega toga u današnje vreme kompjutera nije teško saznati. Treba li da budem polaskanili zabrinut?"
"Zašto, bilo da je u pitanju jedno ili drugo?"
"Pa, ako mi kažete da sam poznat u Sovjetskom Savezu, biću polaskan. Ako mi kažete da sam predmet druge vrste interesovanja, biću zabrinut."
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 21:00

'Postoji mogućnost da slobodni ljudski svetovi, u času kada se otisnu u svemir, ustanove da sačinjavaju deo ogromnog bratstva inteligencije; deo kompleksa nebrojenih puteva koje je Vaseljena sazdala da bi postala kadra da dokuči samu sebe.'
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 21:00

Ako postoje bilo kakvi izgledi da se prevlada ono što danas shvatamo kao zakone prirode,
odnosno da se svekolika vaseljena potčini volji inteligencije koju je sama iznedrila, onda se istinski uspeh jedino može očekivati ako spregnemo snage.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 21:00

TEHNIČAR

Endru Harlan zakorači u kapsulu. Strane su joj bile savršeno okrugle i besprekorno su se uklapale u okomiti tunel sastavljen od široko razmaknutih prečaga, koje su se stapale u nerazlučivu izmaglicu
skoro dva metra iznad Harlanove glave. Harlan je podesio kontrolne uređaje i pokrenuo polugu za polazak, koja je glatko skliznula.
Kapsula se nije micala. Harlan to nije ni očekivao. Nije računao ni sa kakvim pokretom: ni gore ni dole, ni levo ni desno, ni napred ni nazad. Pa ipak, prostori između prečaga spojili su se u sivkasto zalene koje se pod dodirom činilo čvrstim, mada zbog toga nije bilo ništa manje nematerijalno.
Osećao je izvesnu mučnini u stomaku, slabašnu (psihosomatsku?) plimu vrtoglavice, što mu je govorilo da sve ono što kapsula sadrži, uključujući tu i njega samog, hrli nekuda kroz večnost.
Ukrcao se u kapsulu u 575. veku, u operacionoj bazi koja mu je dodeljena pre dve godine. Taj 575. vek predstavljao je najdalju tačku u vremenu do koje je ikada putovao. Sada se, međutim, kretao znatno dalje, čak do 2456. veka. Pod običnim okolnostima on bi se po svoj prilici osetio pomalo
izgubljen u ovom vremenskom bespuću. Njegov rodni vek nalazio se znatno niže - tačnije govoreći, bilo je to 95. vek. Taj vek bio je strogo ograničen na atomsku energiju, pomalo sirov, sklon prirodnom drvetu kao konstrukcionom materijalu; izvozio je u gotovo sva doba izvesne tipove destilisanih tečnosti za piće, a uvozio seme karanfilića.
Iako Harlan nije boravio u 95. veku od kako se podvrgao posebnim pripremama i sa petnaest godina postao Pitomac, uvek bi iskusio osećaj izgubljenosti kada bi se odveć otisnuo od "kuće". U 2456.
veku nalaziće se bezmalo dve stotine četrdeset milenijuma od trenutka rođenja, a to je poprilična udaljenost čak i za tvrdokorne Večne.

Pod običnim okolnostima, sve bi doista bilo tako. Ali Harlan sada nije bio raspoložen da razmišlja ni o čemu drugom, osim o činjenici da su mu dokumenti bili teški u džepu, a plan na srcu. Bio je pomalo uplašen, pomalo napet, pomalo pometen. Ruke su mu same, bez učešća svesti prikladno zaustavile kapsulu u odgovarajućem stoleću.
Bilo je neobično da se jedan Tehničar oseća napeto i nervozno zbog bilo čega. Šta je ono što je Vaspitač Jerou jedno rekao:
"Iznad svega, Tehničar mora da bude neosetljiv. Promena Stvarnosti, koju on započne, može da utiče na živote ogromnog mnoštva od čak pedeset milijardi ljudi. Milion ili više njih mogli bi da pretrpe tako drastična preinačenja, da bi se posle toga morali smatrati potpuno novim ličnostima. U takvim uslovima, svaka emocionalna zagrejanost predstavlja očigledan hendikep."
Harlan je gotovo divljim pokretom glave odagnao sećanje na učiteljev opori glas. U ono vreme uopšte nije pomišljao da će se jednoga dana i sam naći u tom posebnom stanju. Ali osećanja su ga
konačno ophrvala. Ne prema pedeset milijardi ljudi. Šta je u Vremenu on mario za pedeset milijardi ljudi? Bila ja važna samo jedna osoba.
Postao je svestan da kapsula miruje i, uz sasvim kratko oklevanje...

Kraj večnosti
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Sub 12 Maj - 21:01

BESMRTNI BARD


- Hm, da - poče svoju priču dr Phineas Welch - ja mogu vratiti duhove slavnih ljudi. Ljudi koji su već odavno mrtvi.

Bio je malo pijan, jer da nije, verovatno mu ne bi palo na pamet da kaže nešto slično. Naravno, bilo je potpuno razumljivo malo više potegnuti na godišnjoj božičnoj zabavi.

Scott Robertson, mladi profesor engleskog jezika, popravi naočare koje su mu pale na vrh nosa i osvrnu se pokušavajući opaziti ne prisluškuje li ko njihov razgovor.

- Doista doktore Welch?

- Mislim upravo to šta sam rekao. I ne samo da ovamo mogu vratiti duh, već i telo.

- Ne bih rekao da je to moguće - primeti Robertson nevoljko.

- Zasšto ne? Jednostavno stvar vremenskog prenosa.

- Mislite putovanja kroz vreme? Ali to je... pa... sasvim neobično.

- Ne ako znas kako.

- Pa, kako doktore Welch?

- Misliš li da ću ti zaista reći? - upite fizičar, ozbiljan, dubokim glasom. Nejasnim pogledom tražio je još koje piće, ali ne pronađe ništa. - Doveo sam njih nekoliko. Arhimeda, Newtona, Galilea. Jadni momci.

- Zar im se ovde nije svidelo? Verujem da su bili zapanjeni našom modernom naukom - upade Robertson. Razgovor ga je počeo sve više zabavljati.

- Naravno da su bili. I te koliko. Posebno Arhimed. Mislio sam da će da poludi od radosti pošto mu objasnim nešto malo od svega toga na svojem jadnom, nabubanom grčkom, ali ne...

- Nešto nije bilo u redu?

- Pitanje različitih kultura. Nikako se nisu mogli priviknuti na naš način života. Postajali su strašno usamljeni i zaplašeni. Morao sam ih poslati natrag.

- Ah, to je velika šteta.

- Da. Veliki umovi, ali nedovoljno fleksibilni. Neuniverzalni. I tako sam pokušao saShakespeareaom.

- Šta! - poviče Robertson. Ovo je već bilo blize njegovom području.

- Ne viči, mladiću moj, ne viči - nastaviWelch. - To je znak lošeg ponašanja.

- Jeste li reki da ste doveli ovamo Shakespearea?

- Jesam. Trebao mi je čovek univerzalnog duha, neko ko dovoljno poznaje ljude, neko sposoban da živi s njima vekovima daleko od vlastitog vremena. Shakespeare je bio taj čovek. Evo, imam ovde njegov potpis. Kao memento, znaš.

- Vama? - upita Robertson izbuljenih očiju.

- Tačno ovde - Welch nespretno prepipa džepove na vesti. - Ah, evo ga ovde.

Maleni komad nekakve lepenke nađe se u profesorovim rukama. Na jednoj je strani pisalo "L. Klein i sinovi, veletrgovina metalnom robom". Na drugoj strani je bilo napisano, razvučenim rukopisom "Willm Shakesper".

- Kako je izgledao? - upita brzo.

- Nije nalikovao na svoje slike. Ćelav, ružan brkonja. Govorio je pomalo irskim naglaskom. Naravno, učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da ga zadovoljim našim vremenom. Rekao sam mu da imamo visoko mišljenje o njegovim delima i da ih još postavljamo na pozorišne daske. U stvari, rekao sam mu kako se o njegovim delima govori kao o najvećim ostvarenjima engleske literature, možda čak i svetske.

- Dobro, dobro prekide ga Robertson bez daha.

- Rekao sam mu da su napisane čitave biblioteke komentara o njegovim tekstovima. Naravno, želeo je da vidi nešto od toga, tako da sam mu doneo neka dela.

- I?

- Oh, bio je očaran. Naravno, imao je problema sa našim idiomima i pozivanjem na događaje koji su se zbili nakon 1600., ali sam mu pomogao, tako da je sve razumeo. Jadni momak. Mislim da ni u snu nije očekivao tako nešto, takav odnos prema sebi. Stalno je govorio: "Bog je milostiv! Šta se sve moze iscediti iz reči u pet vekova? Može da se iscedi, čini mi se, prava poplava iz malo mokre krpe!"

- On to nikada ne bi rekao!

- ZaŠto ne? Pisao je svoje drame što je mogao brže, davao je mnogo važnosti terminima. Napisao je Hamleta za mnogo manje od šest meseci. Osnova je bila već od pre poznata i on ju je samo izgladio.

- To je sve što naprave ogledalu za teleskop. Izglade ga - ogorčeno doda profesor engleskog.

Fizičar napravi gestu punu prezira. Spazio je još neispijen koktel u baru, nekoliko koraka od mesta gde su sedeli. Ustane i donese ga.

- Rekao sam besmrtnom bardu da držimo čak i tečajeve o njemu na univerzitetima.

- Ja držim jedan.

- Znam. Ubacio sam ga na tvoj dodatni večernji tečaj. Nikada nisam video čoveka toliko znatiželjnog da sazna šta potomci misle o njemu. Doista se trudio.

- Ubacili ste Williama Shakespearea na moj tečaj? - mumljao je Robertson. Čak i kao fantazija jednog pijanca, ta ga je misao kosnula. I, da li je to bila fantazija jednog pijanca? Počeo se sećati ćelavog čoveka inteligentna načina govora...

- Ne pod njegovim pravim imenom, naravno - nastavi Welch. - Nije više važno šta je sve pretrpeo. Bila je to greška, to je sve. Velika greška. Jadni momak - otpio je iz čaše i zaklimao glavom.

- Zašto je to bila greška? Šta se dogodilo?

- Morao sam ga vratiti u 1600. - Welch prezrivo zareza. - Koliko poniženja može čovek da izdrži, šta mislis?

- O kakvom poniženju govorite?

Welch istrusi koktel.

- No ti jadna budalo, srušio si ga na ispitu.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 16:56

Ajzak Asimov (IPA:/ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ i /ˈæzɨmɒv/[1], engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992) bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla. Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao.


Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.

Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[2] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast.

Autor je i tri zakona robotike koja glase:

I zakon - Robot ne sme povrediti ljudsko biće niti ustezanjem od delanja dozvoliti da ono bude povređeno.
II zakon - Robot se mora povinovati naređenjima koje dobija od ljudskih bića izuzev kada su ona u suprotnosti sa I zakonom.
III zakon - Robot mora štititi svoju sopstvenu egzistenciju izuzev u slučaju kada je ta zaštita u suprotnosti sa I i II zakonom.
Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.
Ciklus o robotima
Čelične pećine (The Caves of Steel) (1954)
Golo Sunce (The Naked Sun) (1957)
Roboti zore (The Robots of Dawn) (1983)
Roboti i Carstvo (Robots and Empire) (1985)
Pozitronski čovek (The Positronic Man) (1993)
Ciklus o Carstvu
Šljunak na nebu (Pebble in the Sky) (1950)
Zvezde, prah nebeski (The Stars, Like Dust) (1951)
Svemirske struje (The Currents of Space) (1952)
Ciklus o Zadužbini
Zadužbina (Foundation) (1951)
Zadužbina i Carstvo (Foundation and Empire) (1952)
Druga Zadužbina (Second Foundation) (1953)
Na rubu Zadužbine (Foundation's Edge) (1982)
Zadužbina i Zemlja (Foundation and Earth) (1986)
Preludijum za Zadužbinu (Prelude to Foundation) (1988)
Romani van ciklusa
Ja, robot (I, Robot) (1950), zbirka pripovedaka
Kraj večnosti (The End of Eternity) (1955)
Bogovi lično (The Gods Themselves) (1972)
Nemezis (Nemesis) (1989)
Spuštanje noći (Nightfall) (1990)
The Ugly Little Boy (1992)
Popularna nauka
Istraživanja Zemlje i Kosmosa (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982)
Isaac Asimov's Guide to Earth and Space (1991)


Poslednji izmenio Celer dana Pet 25 Maj - 17:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 16:57

FANTASTIČNO PUTOVANJE 2

Onaj koji je nekome potreban mora odoleti plakanju. Dežnjev senior

1.
"Izvinite, govorite li ruski?" upita dubok glas, van svake sumnje kontraalt. Albert Džoans Morison se trže u svom sedištu. Soba je bila zamračena, a kompjuterski ekran na platformi, sa svojim grafički ispisanim podacima, intenzivno je bleštao. Mora biti da je zadremao. Kada je zauzeo svoje sedište do njega je, bio je siguran, sedeo neki čovek, i to s desne strane. Otkudsad ova žena? Možda su se, jednostavno, zamenili? Morisom pročisti grlo i reče:
"Rekoste li nešto, gospođo?
Slabo ju je razaznavao u mračnom prostoru, a svetlo sa ekrana više je zasenjivalo no što je odista osvetljavalo. Uočio je, ipak, da žena ima tamnu, ravnu kosu, prekriveno čelo i uši - i to nije bila perika.
"Pitala sam da li govorite ruski."
"Da. Što vas to interesuje?"
"Onda je mnogo lakše. Moj engleski ume da me ostavi na cedilu. Vi ste dr Morison? AlbertDžonas Morison? Nisam sasvim sigurna u ovom mraku. Izvinite ako sam pogrešila."
"Taj sam. Znamo li se od ranije?"
"Ne, ali ja znam vas. Ona posegnu rukom i on oseti blag dodir na svom rukavu. Užasno ste mi potrebni. Slušate li pažljivo ovo predavanje? Kao i da niste zainteresovani."

Oboje su, naravno, govorili šapatom. Morison se nevoljno obazre oko sebe. Prostorija nije bila baš prepuna, niti je iko sedeo blizu njih.On ipak prošapta:
"A šta ako ga zbilja pratim? Šta onda?" (On odjednom oseti radoznalost - možda iz čiste dosade. Na kraju krajeva, monotono predavanje ga i jeste uspavalo.)
"Hoćete li da pođete sa mnom?" upita ona. Ja sam Natalija Boranova.
"Da pođem s vama, gde, gospođo Boranova?"
"Negde, u kafeteriju, gde možemo da razgovaramo. Užasno je važno."
I tako to započe. Morison je mnogo kasnije zaključio da uopšte nije bilo bitno to što je bio baš tu, na tom predavanju, niti je bilo bitno to što nije bio oprezan, što je bio radoznao i dovoljno pobuđen da pođe sa ženom koja mu je jednostavno saopštila da joj je potreban. Jer ona bi ga pronašla ma gde da je bio, navaljivala i učinila sve da bude saslušana. Možda net ako lako, kako se zapravo zbilo, ali bilo bi tako. Sasvim sigurno. Izlaza nije bilo.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 16:58

2.
Posmatrao ju je sada, pri dnevnoj svetlosti. U mraku mu se činila mlađom. Trideset šest, možda isvih četrdeset? Tamnokosa, bez sedih vlasi. Izražajne crte, jake obrve, čvrste vilice. Nos prijatnog izgleda.Stamena, ali ne debela. Gotovo iste visine kao i on, čak i uz ravne potpetice. Saberi - oduzmi, privlačna žena, ali ne i lepa. Tip žene koji bi se mogao podneti. On uzdahnu kada ugleda svoj lik u ogledalu. Sed, proćelav. Zgasle plave oči. Mršavo lice, telo, izdužena figura. Kukast nos, prijatan osmeh. Bar se nadao da je prijatan. Ali ne, to ipak nije lice koje bi se moglo podnositi. Brenda je prestala da ga podnosi pre nešto malo više od deset godina. Njegov četrdeseti rođendan pašće taman posle pet godina od dana kada su se definitivno i zvanično razveli. Kelnerica donese kafu. Sedeli su bez reči, merkajući se uzajamno. Morison oseti da je krajnje vreme da se nešto i kaže:
"Nećete votku?" upita on, sa namerom da razgovoru da prijateljski ton. Ona se nasmeši i u tom je trenutku još više delovala kao Ruskinja.
"A vi nećete koka-kolu?"
"Koka-kola je bar jeftinija ako nju smatrate tipično američkom navikom."
"Nije čudo da je jeftinija."
Morison se nasmeja.
"Jeste li tako otresiti i kad pričate ruski?"
"To možete proveriti. Hajde da govorimo ruski."
"Misliće da smo par špijuna."
Pošto ona pređe na ruski, Morison joj tako i odvrati. Promena jezika mu nije predstavljala teškoću. Ruski je govorio i razumeo kao i engleski. Tako je moralo biti. Amerikanac, pa još i naučnik, koji hoće da prati literaturu morao je dobro da zna ruski. Isto važi i za naučnika - Rusa i njegovoznanje engleskog. Ova žena, Natalija Boranova, na primer, iako je rekla da joj engleski baš ne ide, govorila ga je sasvim jasno, uz sasvim slab strani naglasak.
"Zašto bismo izgledali kao špijuni?" Upita ona.
"Stotine hiljada Amerikanaca govori danasengleski usred Sovjetskog Saveza i isto toliko Rusa govori ruski u Americi. Ovo više nisu onavremena."
"To je tačno. Šalio sam se. Ali, opet, zašto ruski?"
"Zato što smo u vašoj zemlji, dr Morisone, i zato što vam to daje psihološku prednost. Ako govorimo ruski, smanjićemo vaš osećaj nadmoći i izjednačiti snage."
Morison srknu kafu.
"Kako vam drago."
"Recite, dr Morisone. Da li me poznajete?"
"Nismo se nikad sreli."
"A govori li vam nešto moje ime, Natalija Boranova? Jeste li ga ikad čuli?"
"Oprostite, nisam. Da se bavimo istim poslom, verovatno bih znao za vas. Pošto to nije slučaj, pretpostavljam da niste u mojoj branši. Mislite li da bih morao znati za vas?"
"To bi u mnogome bilo od pomoći, no ostavimo to sada. Ja vas znam, kako god bilo. U stvari, puno toga znam o vama. Gde i kada ste rođeni, školovanje; takođe, znam i da ste razvedeni i da vase dve kćerke žive sa vašom bivšom suprugom. Znam koje su vam pozicije na Univerzitetu i znam kojim se istraživanjem bavite."
Morison samo slegnu ramenima.
"Ništa od svega toga u današnje vreme kompjutera nije teško saznati. Treba li da budem polaskanili zabrinut?"
"Zašto, bilo da je u pitanju jedno ili drugo?"
"Pa, ako mi kažete da sam poznat u Sovjetskom Savezu, biću polaskan. Ako mi kažete da sam predmet druge vrste interesovanja, biću zabrinut."
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 16:58

Postoji mogućnost da slobodni ljudski svetovi, u času kada se otisnu u svemir, ustanove da sačinjavaju deo ogromnog bratstva inteligencije; deo kompleksa nebrojenih puteva koje je Vaseljena sazdala da bi postala kadra da dokuči samu sebe.'
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 16:58

Ako postoje bilo kakvi izgledi da se prevlada ono što danas shvatamo kao zakone prirode,
odnosno da se svekolika vaseljena potčini volji inteligencije koju je sama iznedrila, onda se istinski uspeh jedino može očekivati ako spregnemo snage.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 16:58

TEHNIČAR

Endru Harlan zakorači u kapsulu. Strane su joj bile savršeno okrugle i besprekorno su se uklapale u okomiti tunel sastavljen od široko razmaknutih prečaga, koje su se stapale u nerazlučivu izmaglicu
skoro dva metra iznad Harlanove glave. Harlan je podesio kontrolne uređaje i pokrenuo polugu za polazak, koja je glatko skliznula.
Kapsula se nije micala. Harlan to nije ni očekivao. Nije računao ni sa kakvim pokretom: ni gore ni dole, ni levo ni desno, ni napred ni nazad. Pa ipak, prostori između prečaga spojili su se u sivkasto zalene koje se pod dodirom činilo čvrstim, mada zbog toga nije bilo ništa manje nematerijalno.
Osećao je izvesnu mučnini u stomaku, slabašnu (psihosomatsku?) plimu vrtoglavice, što mu je govorilo da sve ono što kapsula sadrži, uključujući tu i njega samog, hrli nekuda kroz večnost.
Ukrcao se u kapsulu u 575. veku, u operacionoj bazi koja mu je dodeljena pre dve godine. Taj 575. vek predstavljao je najdalju tačku u vremenu do koje je ikada putovao. Sada se, međutim, kretao znatno dalje, čak do 2456. veka. Pod običnim okolnostima on bi se po svoj prilici osetio pomalo
izgubljen u ovom vremenskom bespuću. Njegov rodni vek nalazio se znatno niže - tačnije govoreći, bilo je to 95. vek. Taj vek bio je strogo ograničen na atomsku energiju, pomalo sirov, sklon prirodnom drvetu kao konstrukcionom materijalu; izvozio je u gotovo sva doba izvesne tipove destilisanih tečnosti za piće, a uvozio seme karanfilića.
Iako Harlan nije boravio u 95. veku od kako se podvrgao posebnim pripremama i sa petnaest godina postao Pitomac, uvek bi iskusio osećaj izgubljenosti kada bi se odveć otisnuo od "kuće". U 2456.
veku nalaziće se bezmalo dve stotine četrdeset milenijuma od trenutka rođenja, a to je poprilična udaljenost čak i za tvrdokorne Večne.

Pod običnim okolnostima, sve bi doista bilo tako. Ali Harlan sada nije bio raspoložen da razmišlja ni o čemu drugom, osim o činjenici da su mu dokumenti bili teški u džepu, a plan na srcu. Bio je pomalo uplašen, pomalo napet, pomalo pometen. Ruke su mu same, bez učešća svesti prikladno zaustavile kapsulu u odgovarajućem stoleću.
Bilo je neobično da se jedan Tehničar oseća napeto i nervozno zbog bilo čega. Šta je ono što je Vaspitač Jerou jedno rekao:
"Iznad svega, Tehničar mora da bude neosetljiv. Promena Stvarnosti, koju on započne, može da utiče na živote ogromnog mnoštva od čak pedeset milijardi ljudi. Milion ili više njih mogli bi da pretrpe tako drastična preinačenja, da bi se posle toga morali smatrati potpuno novim ličnostima. U takvim uslovima, svaka emocionalna zagrejanost predstavlja očigledan hendikep."
Harlan je gotovo divljim pokretom glave odagnao sećanje na učiteljev opori glas. U ono vreme uopšte nije pomišljao da će se jednoga dana i sam naći u tom posebnom stanju. Ali osećanja su ga
konačno ophrvala. Ne prema pedeset milijardi ljudi. Šta je u Vremenu on mario za pedeset milijardi ljudi? Bila ja važna samo jedna osoba.
Postao je svestan da kapsula miruje i, uz sasvim kratko oklevanje...

Kraj večnosti
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 16:59

BESMRTNI BARD


- Hm, da - poče svoju priču dr Phineas Welch - ja mogu vratiti duhove slavnih ljudi. Ljudi koji su već odavno mrtvi.

Bio je malo pijan, jer da nije, verovatno mu ne bi palo na pamet da kaže nešto slično. Naravno, bilo je potpuno razumljivo malo više potegnuti na godišnjoj božičnoj zabavi.

Scott Robertson, mladi profesor engleskog jezika, popravi naočare koje su mu pale na vrh nosa i osvrnu se pokušavajući opaziti ne prisluškuje li ko njihov razgovor.

- Doista doktore Welch?

- Mislim upravo to šta sam rekao. I ne samo da ovamo mogu vratiti duh, već i telo.

- Ne bih rekao da je to moguće - primeti Robertson nevoljko.

- Zasšto ne? Jednostavno stvar vremenskog prenosa.

- Mislite putovanja kroz vreme? Ali to je... pa... sasvim neobično.

- Ne ako znas kako.

- Pa, kako doktore Welch?

- Misliš li da ću ti zaista reći? - upite fizičar, ozbiljan, dubokim glasom. Nejasnim pogledom tražio je još koje piće, ali ne pronađe ništa. - Doveo sam njih nekoliko. Arhimeda, Newtona, Galilea. Jadni momci.

- Zar im se ovde nije svidelo? Verujem da su bili zapanjeni našom modernom naukom - upade Robertson. Razgovor ga je počeo sve više zabavljati.

- Naravno da su bili. I te koliko. Posebno Arhimed. Mislio sam da će da poludi od radosti pošto mu objasnim nešto malo od svega toga na svojem jadnom, nabubanom grčkom, ali ne...

- Nešto nije bilo u redu?

- Pitanje različitih kultura. Nikako se nisu mogli priviknuti na naš način života. Postajali su strašno usamljeni i zaplašeni. Morao sam ih poslati natrag.

- Ah, to je velika šteta.

- Da. Veliki umovi, ali nedovoljno fleksibilni. Neuniverzalni. I tako sam pokušao saShakespeareaom.

- Šta! - poviče Robertson. Ovo je već bilo blize njegovom području.

- Ne viči, mladiću moj, ne viči - nastaviWelch. - To je znak lošeg ponašanja.

- Jeste li reki da ste doveli ovamo Shakespearea?

- Jesam. Trebao mi je čovek univerzalnog duha, neko ko dovoljno poznaje ljude, neko sposoban da živi s njima vekovima daleko od vlastitog vremena. Shakespeare je bio taj čovek. Evo, imam ovde njegov potpis. Kao memento, znaš.

- Vama? - upita Robertson izbuljenih očiju.

- Tačno ovde - Welch nespretno prepipa džepove na vesti. - Ah, evo ga ovde.

Maleni komad nekakve lepenke nađe se u profesorovim rukama. Na jednoj je strani pisalo "L. Klein i sinovi, veletrgovina metalnom robom". Na drugoj strani je bilo napisano, razvučenim rukopisom "Willm Shakesper".

- Kako je izgledao? - upita brzo.

- Nije nalikovao na svoje slike. Ćelav, ružan brkonja. Govorio je pomalo irskim naglaskom. Naravno, učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da ga zadovoljim našim vremenom. Rekao sam mu da imamo visoko mišljenje o njegovim delima i da ih još postavljamo na pozorišne daske. U stvari, rekao sam mu kako se o njegovim delima govori kao o najvećim ostvarenjima engleske literature, možda čak i svetske.

- Dobro, dobro prekide ga Robertson bez daha.

- Rekao sam mu da su napisane čitave biblioteke komentara o njegovim tekstovima. Naravno, želeo je da vidi nešto od toga, tako da sam mu doneo neka dela.

- I?

- Oh, bio je očaran. Naravno, imao je problema sa našim idiomima i pozivanjem na događaje koji su se zbili nakon 1600., ali sam mu pomogao, tako da je sve razumeo. Jadni momak. Mislim da ni u snu nije očekivao tako nešto, takav odnos prema sebi. Stalno je govorio: "Bog je milostiv! Šta se sve moze iscediti iz reči u pet vekova? Može da se iscedi, čini mi se, prava poplava iz malo mokre krpe!"

- On to nikada ne bi rekao!

- ZaŠto ne? Pisao je svoje drame što je mogao brže, davao je mnogo važnosti terminima. Napisao je Hamleta za mnogo manje od šest meseci. Osnova je bila već od pre poznata i on ju je samo izgladio.

- To je sve što naprave ogledalu za teleskop. Izglade ga - ogorčeno doda profesor engleskog.

Fizičar napravi gestu punu prezira. Spazio je još neispijen koktel u baru, nekoliko koraka od mesta gde su sedeli. Ustane i donese ga.

- Rekao sam besmrtnom bardu da držimo čak i tečajeve o njemu na univerzitetima.

- Ja držim jedan.

- Znam. Ubacio sam ga na tvoj dodatni večernji tečaj. Nikada nisam video čoveka toliko znatiželjnog da sazna šta potomci misle o njemu. Doista se trudio.

- Ubacili ste Williama Shakespearea na moj tečaj? - mumljao je Robertson. Čak i kao fantazija jednog pijanca, ta ga je misao kosnula. I, da li je to bila fantazija jednog pijanca? Počeo se sećati ćelavog čoveka inteligentna načina govora...

- Ne pod njegovim pravim imenom, naravno - nastavi Welch. - Nije više važno šta je sve pretrpeo. Bila je to greška, to je sve. Velika greška. Jadni momak - otpio je iz čaše i zaklimao glavom.

- Zašto je to bila greška? Šta se dogodilo?

- Morao sam ga vratiti u 1600. - Welch prezrivo zareza. - Koliko poniženja može čovek da izdrži, šta mislis?

- O kakvom poniženju govorite?

Welch istrusi koktel.

- No ti jadna budalo, srušio si ga na ispitu.

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:01

Binarni moralni kod – Da li čovečanstvo sanja električne ovce?

Kada pričamo o ljudskom ponašanju, moralu i etici kao posledici nekog verovanja šta je to dobro ili loše i da li je takvo ponašanje korisno ili efektivno, moramo naglasiti da je proučavanje morala uglavnom generalno gledano u celini kao moral grupe, društva ili kulture. Moral je odjek onoga što društvo radi. Različita društva poseduju različite moralne kodove, ali šta se dešava kada je taj kod binaran?
To nas vraća u godinu 1942. kada se u martovskom izdanju “Astounding Science Fiction” almanaha pojavila priča “Runaround”. Ona je bitna iz razloga koji će kasnije definisati naš odnos prema naprednoj tehnologiji, posebno u polju koje se bavi razvijanjem veštačke inteligencije. Uvod u set binarnog moralnog koda počeo je sa tri rečenice koje su sumirane nazivom: “Tri zakona robotike”
1. Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od delanja, dopusti da ljudsko biće bude povređeno.
2. Robot mora da izvršava naređenja koja mu daju ljudska bića, osim ako se to ne kosi sa Prvim zakonom.
3. Robot mora da vodi računa o svom opstanku, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.

Tri zakona su toliko često citirana da su postali nešto što će garantovano biti ugrađeno u robote onog trenutka kada oni postanu toliko kompleksni da će nam takva vrsta “osiguranja” biti potrebna. Pominjanje ovih zakona možemo videti u svakoj fusnoti istorije razvoja robotike.
Frankenštajn kompleks

Animozitet, antagonizacija, strah pa čak i mržnja su emocije koje “krase” naš odnos prema mogućnosti da će jednoga dana roboti postati svesni samih sebe i zatražiti da budu jednaki sa ljudima. Homo Sapiens – poslednji u nizu svog roda Homo – u svom tehnološkom napretku može da se “pohvali” svojom apsolutnom svetskom dominacijom. Uspinjanje ovog roda vezujemo za razvoj kognitivnih sposobnosti koje su omogućile da se ovaj sisar izdvoji iz čitavog životinjskog sveta, a to je mogućnost da projektuje svoje ideje na svet oko sebe. Uslovljen prirodnim pojavama, na taj način mogao je da adaptira svoje ponašanje i strategiju preživljavanja. Rezultat toga je civilizacija onakva kakvu je poznajemo. Spuštanje na Mesec i lansiranje nebrojenih misija prema drugim planetama našeg Sunčevog sistema postavilo je nove granice za ovog uspešnog hominida. Kako naša tehnologija nije još uvek u mogućnosti da parira našim projekcijama, Isak Asimov se potrudio da nam dočara kako će se taj proces dalje odvijati. No, treba pogledati prvo pozitivne strane tehnologije.

Prva u nizu je bio-tehnologija i vezuje se za humanost i medicinu. Hendikepirani ljudi je politički korektan termin za ljude koji nisu dovoljno funkcionalni da izvršavaju svakodnevne aktivnosti jer su tu mogućnost izgubili usled nekih nesrećnih okolnosti. Kako bi ih osposobili razvila se čitava tehnologija i protetička industrija u cilju omogućivanja takvim ljudima da prožive normalno svoj život bez velikih smetnji. Ali zašto se zaustaviti samo na tome? Zašto ne bi, ukoliko to tehnologija dozvoljava, ti ljudi dobili nadljudske sposobnosti? Ko ne bi zaista voleo da bude jači, brži ili pametniji? (X-men, Hulk, Spiderman anyone?) Da li se razbijanjem ljudskih limita uz pomoć tehnologije zaista gube granice čovečnosti? Iako je tehnologija još u povoju, već postoje debate na ovu temu koja nosi naziv transhumanizam. I dok se argumenti za i protiv nižu, savremena literatura i filmovi tiltuju priču prema argumentu koji kaže da je transhumanizam posledica distopijskog društva i navode da je sjajan primer za to film Gattaca, u čijoj je viziji budućnosti sve je predodređeno genetičkim determinizmom i klasnim društvom (The brave new world) koji nas lišavaju slobodne volje. Zar nismo krenuli već u tom pravcu?

Transhumanisti nam govore kako je bitno isključivo zadržati esenciju ljudstva, i ukoliko se osoba oseća tako pripadaće svom rodu. Ono što ovde predstavlja problem je pitanje: šta je to što nas čini ljudima? Sa druge strane, nadograđivanje ljudskih sposobnosti ima potencijal da poveća ljudski životni vek i efikasnost pomažući nam da ostvarimo više životne ciljeve. Kada je transplatacija prvi put prezentovana smatrala se neprirodnom, ali je danas itekako prihvatljiva u društvu. Iako postoji mnogo opasnosti ili mana u transhumanističkom pogledu na svet, itekako je nešto što treba uzeti u obzir. Na kraju krajeva, sve se svodi na lični izbor. Da li će nas modifikacije učiniti boljim je studija o čijim efektima ćemo čitati u budućnosti. Za sada, nauka nas čini “boljim” i to na mnogo načina.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:02

Prelazni oblici – Primo Posthuman – Cyborgs

Tradicionalna definicija kiborga kaže da kiborg podrazumeva simbiozu organskih i veštačkih (elektronskih, mahaničkih ili robotskih) delova. Tako svako ko ima pejsmejker ili bilo kakav veštački deo unutar svog tela ulazi u definiciju, uprkos tome što je tehnologija još uvek poprilično rudimentarna. Sinteza kiborga u literaturi upućuje striktno na ne tako veliku distinkciju između čoveka i mašine što za posledicu ima moralne i etičke implikacije vezane za empatiju, ljubav, slobodnu volju, moralnost, ali i za religijsko stanovište da je čovek stvoren po božijem liku (što je iz nekog nepoznatog razloga jako uznemirujuće).
Ukoliko duboko analiziramo sve ove aspekte, videćemo da je u osnovi jedina razlika u tome kako i koliko određena ideologija, religija, ili filozofska škola percepira progres tehnologije kroz razvoj nauke. Kao i svaka nova granica i ova pomera razumevanje nas samih, ali takođe i potrebu da čovek ne bude jedina poznata inteligencija u univerzumu.
Pozitronski mozak

Centralna razlika koja nas je svetlosnom brzinom uspostavila kao dominantan oblik života na planeti Zemlji proizvodi “pozitronski mozak”. Sledeći stadijum evolucije, koji sada biva premešten iz hemijskog bazena u silicijumski binarni bazen, utemeljen je na principu tri zakona robotike. Asimov, iako nesvesno, uzima pozitronski mozak kao centralni ključ za ta tri zakona koji će se toliko nebrojeno puta citirati. Nazvan “Asimovim snom” – pozitronski mozak nije moguće materijalizovati ukoliko se u njegovom stvaranju ne primeni specijalna vrsta psihologije, a sam Asimov nije imao konkretan odgovor kako on radi – samo je naveo da su platina i iridijum njegove kompontente. Sam naziv Asimov je preuzeo zato što mu je trebala jaka “naučna reč” (u to vreme pozitron je tek otkriven), koja u sebi nosi malo simbolično značenje: po svom svojstvu sam pozitron (čestica) naelektrisana je suprotno od elektrona (svi znamo da u ljudskom mozgu postoje neuroni koji ispaljuju električne impulse) i predstavlja njegovu sliku u ogledalu.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:02

“Mržnja prema nečemu što je savršenije od nas samih.”

Šta je to što je Asimov hteo da nam prenese? U svom preobimnom opusu hteo je da nam dočara viziju onoga što čovečanstvo može da postigne zahvaljujući poduhvatu ljudskog duha. Serijal Roboti – Zadužbina itekako govori o nama samima i našem odnosu prema spoznaji, znanju, životu, kulturi i civilizaciji. Pre svega govori o našim slabostima i kako možemo da ih prevaziđemo. Zajedno. Prava misterija (tako ju je predstavio Asimov) se sastoji u kooperaciji /partnerstvu čoveka i mašine. Nosioci radnje, Zemljanin privatni detektiv Elijah Baley i robot Daneel Olivav (najnapredniji model robota proizveden na svemirskoj planeti Aurori), kroz prizmu dojlovskog odnosa Šerloka Holmsa i Dr. Votsona sa primesama najboljih misterija i krimića u književnosti, opisuju i smanjuju granicu jaza između ljudskih predrasuda.

Osećaj koji je ostao dok sam prolazio kroz svaku knjigu reflektovao se samo u tri proste oznake koje koristimo u periodnom sistemu elemenata, a koje kada se ukombinuju daju ideologiju SiFeC (Silicijum, Gvožđe, Ugljenik). Naravno, uvek postoji opasnost da deca čovečanstva imaju svoj plan i da se sve ovo desilo jednom i da će se desiti ponovo.
Autor: Aca Todorović
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:04

Šta je Isak Asimov predvideo da će postojati do 2014. godine

Pisac naučne fantastike Isak Asimov davne 1964.godine je predvideo ( svesno ili nesvesno) šta će postojati do 2014. Njegova "predviđanja" koja je izneo pre 50 godina su zvučala tada, gotovo neverovatno da ne kažemo prava naučna fantastika....


Danas kada pogledamo ta njegova "predviđanja" su se pokazala tačna!.....

1964. "Misao koja mi se stalno javlja je da će ljudi da se povuku iz prirode kako bi stvorili okruženje koje im bolje odgovara."
2014. - Sa pojavom interneta, mnogi ljudi su se zatvorilu u svojim kućama i istražuju svet oko sebe putem interneta, umesto da su vani i uživaju u prirodi.

1964. "Aparati za kuhinju će moći da stvaraju automatska jela - zagrijevajući vodu i pretvarajući je u kafu."
2014. Isak Asimov je ovim predvideo pojavu aparata za kafu koji nude mogućnost pravljenja raznih vrsta ovog napitka.

1964. "Kompletni obroci koji su poluspremljeni nalaziće se u frižiderima spremni za upotrebu."
2014. - Danas je dostupna hrana u konzervama, kao i polugotova jela koja je potrebno samo zagrijejati.

1964. "Do 2014. mnogi uređaji neće imati električne kablove."
2014. - Danas to je bežična tehnologija koja je postala deo naše svakodnevice,bez koje ne možemo da zamislimo život.
1964. "Dosta truda će biti uloženo u budućnosti za proizvodnju vozila sa "robot-mozgom". Ta vozila(budućnosti) će moći da idu bez upravljanja vozača čoveka."
2014. - Zasad se još uvek radi na pametnim automobilima(prototipovima auta) koji će voziti ljude bez njihovog učešća.

1964. "Za kratkotrajna putovanja postojaće pokretni trotoar sa prostorom za stajanje koji će prevoziti ljude gore i dole."
2014. -Ovaj pisac naučne fantastike je predvidio pojava pokretnih stepenica koje danas postoje i shoping centrima metroima itd.

1964. "U 2014 godine na planeti Zemlji živeće oko 6,5 milijardi ljudi, a samo u USA 350 miliona ljudi."
2014. - Taj broj je prevaziđen već 2008 godine kada je na Zemlji živelo 6,6 milijardi ljudi.

1964. "Ljudi će moći da vide osobu s kojom razgovaraju telefonom."
2014. - Smart telefoni kao i neki programi već uveliko nude mogućnost gledanja sagovornika.

1964. "Roboti u 2014. neće biti odlični, ali će postojati."
2014. - Izgleda da je i za ovo upravu bio Isak Asimov, kako tehnologija napreduje,uskoro ćemo imati robote koji će obavljati poslove umesto nas.

1964. Isak Asimov je izjavio "Uprkos svim izumima, čovječanstvo će patiti od neverovatne dosade. "
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:05

Isak Asimov
(2. januar 1920- 6. april 1992)
Dobri doktor za robote


Isak Asimov
Isak Asimov (1920-1992) svakako spada u nekolicinu autora koji su, decenijama već, laički sinonim za ’pravog’ pisca naučne fantastike. Profil takvog pisca podrazumeva nekoliko bitnih odlika: visoko naučno-tehnološko obrazovanje, prisutnost u medijima i sposobnost da se piše za široku publiku, što će reći razumljivo, bez literarnih egzibicija. Asimov je doktorirao hemiju i do 1958. godine predavao na Bostonskom univerzitetu da bi potom prešao u ’slobodne umetnike’. Vanredna marljivost u pisanju naučno popularnih i naučno fantastičkih dela rezultirala je ukupnim zbirom od gotovo 500 knjiga pod njegovim imenom!

Asimov je literarni zanat pekao na tzv. palp naučnoj fantastici, odbijajući da se bavi književnošću van žanra (pa je, u nadobudnosti slavnog pisca, izjavio kako nikad nije “traćio vreme na Prusta, Tolstoja i ostale pompezne Grke”). Prvu priču objavio je sa 19 godina i ubrzo postao jedan od glavnih saradnika magazina “Astouding” koji je vodio DŽon Kembel ’izumitelj’ palp koncepta naučne fantastike, što podrazumeva mnogo akcije, ludih naučnika, buljookih zlih vanzemaljaca i mlade belce koji spasavaju svet i svoju draganu. Kembel je smislio i poznate zakone robotike radi obezbeđenja neprkosnovenu vlast čoveka nad tim mašinama a Asimov je ispisao seriju priča koje se iscrpljuju u dokazivanju ovih zakona odnosno njihovom pozitivnom manipulisanju.

Pored robotskih dela (“Ja, robot”, “Čelične pećine”, “Golo Sunce”, “Roboti zore”, “Roboti i carstvo”...), Asimov je napisao dela koja se svrstavaju u cikluse o kosmičkom Carstvu (“Svemirske struje”, “Zvezde, prah nebeski”, “Kamičak na nebu”...), o tajanstvenoj Zadužbini (“Zadužbina”, “Druga zadužbina”, “Zadužbina i carstvo”, “Na rubu Zadužbine”...), odnosno dela omladinske proze (serija o Lakiju Staru, svemirskom rendžeru) i romane van ovih ciklusa (“Kraj večnosti”, “Fantastično putovanje I i II”, “I samo bogovi”...).

Sve priče i romani zasnovani su na spekulativno-naučnim tezama oko kojih se pletu intrige i njihova rešenja, često u formi detektivske istrage. Karakterizacija likova krajnje je pojednostavljena i funkcionalna. Pred kraj života Asimov je povezao cikluse o robotima, Carstvu i Zadužbini, gradeći tako svoju ’istoriju budućnosti’. Naučna fantastika Isaka Asimova, uprkos pominjanim manjkavostima, mora se uvažavati jer uspešno zadovoljava dečačku/mladalačku žudnju za nesputanim avanturama na egzotičnim mestima; pošto je planeta Zemlja odavno istražena i prestala da bude intrigantna, svemir je postao ta nužno potrebna ’divlja granica’ čudesa i bajki XX veka, kojom haraju nova čudovišta-vanzemaljci, roboti, radi božanska tehnologija, uzdižu se i padaju carstva i junače dobri, stari, neustrašivi heroji-uzori.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:08

Isak Asimov je bio u pravu!

Pre 50 godina predvideo je da će čovek izmisliti robote, slati letelice i planirati ekspediciju na Mars, imati satelite u Zemljinoj orbiti i još mnoge druge stvari. Za razliku od mnogih koji su pokušavali, Isak Asimov, legendarni autor naučno-fantastičnih romana, uspeo je da predvidi šta donosi budućnost!
Kultni pisac naučne fantastike Isak Asimov je jedan od retkih autora čija se predviđanja, neka i od pre 50 godina, nisu ispostavila kao promašaji. U stvari, mnoge njegove teze su se, neke manje neke više, obistinile ili su na dobrom putu da se obistine.
Tvorac „Tri zakona robotike“ je veoma hrabro, davne 1964. godine, odlučio da predvidi šta će sve biti na raspolaganju ljudima na Svetskom sajmu 2014. godine.

Asimov je tako predvideo da će kuhinjski uređaji pripremati, takozvane, automatizovane obroke, grejati vodu i pretvarati je u kafu, a potpuni obroci sa poluspremljenom hranom biće držani u jedinicama za hlađenje.

U 2014. godini uređaji neće imati kablove, tvrdio je Asimov.
Prema njegovim predviđanjima, bespilotne letelice stizaće čak na Mars, a čovečanstvo će se spremati za slanje ljudi i eventualno formiranje zajednice na Crvenoj planeti. Gle čuda, upravo se tim bavi projekat Mars One.

Što se napretka u komunikacionoj tehnologiji tiče, američki pisac je smatrao da će u Zemljinoj orbiti kružiti sateliti koji će omogućavati uspostavljanje veze između bilo koja dva mesta na planeti, a čak će moći i da se vidi osoba sa kojom se razgovara. Sve ovo mnogo podseća na „Skajp“ ili slične, već postojeće, usluge.
Legenda naučne fantastike govorio je i da će Svetski sajam 2014. godine imati tri-de televizore, na kojima će moći da se gleda predstava baleta u prirodnoj veličini.

I na kraju, kako bez robota da prođe predviđanje Asimova? Ubeđen je bio da će roboti biti veoma prisutni u životima ljudi. Prošlog meseca, profesor Hiroši Išiguro napravio je robota - klona samog sebe.Postoji i jedno netačno predviđanje. Smatrao je da će cela istočna obala SAD postati jedan ogromni mega-grad, posebno Boston i Vašington.

Iako se ovo nije ispostavilo kao tačno, može se reči da će širenje gradova, ne samo u SAD, usloviti stvaranje ogromnih gradova. U svakom slučaju, mora se skinuti kapa gospodinu Asimovu na svemu što je pogodio.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:11

Isak (Ajzak) Asimov – Isaak Yudovich Ozimov, 2.01.1920 -6.04.1992 je definitivno pisac koji spada u načitanije i najpopularnije kada je SF u pitanju.

Ruski Jevrejin, po poreklu.
Porodica mu je emigrirala u SAD, kada je Isaku bilo 3 godine, tako da je sebe smatrao Amerkincem. Interesantno je prezime koje potiče od ruske reči озимые – ozima pšenica.
Sama biografija mu je takođe veoma interesantna, ali o tome možda nekom drugom prilikom.
Kompletna dela se mogu naći na njegovom sajtu, koji je onako baš nikakav, ali šta da se radi link

Isak Asimov, kako čitati serijal Zadužbina
Postoji mnogo teorija kako treba čitati delo Asimova:

da li ga čitati hronološki, kako je pisao u realnom vremenu
da li pak slediti vremenski liniju serijala, njegovog životnog dela Zadužbina. Neki opet smatraju da je ceo serijal jedna uspešna space opera, dok drugi smatraju da je njegovo delo prožeto dubokim filozofskim i metafizičkim idejama.
Ja, lično sam bliža ovom drugom tumačenju, bez obzira na neke nedoslednosti i dramaturške propuste.

HOME
LINGVISTIKA
POREKLO REČI FRAZA I IZRAZA – ETIMOLOŠKI REČNIK
KONTAKT
PRIVACY
HOME LINGVISTIKA POREKLO REČI FRAZA I IZRAZA – ETIMOLOŠKI REČNIK KONTAKT PRIVACY
Home kultura Isak Asimov, Zadužbina i teorija o Gei
Književnostkultura
Isak Asimov, Zadužbina i teorija o Gei
By Dragana Amarilis17
Share on Facebook Tweet on Twitter

Isak Asimov – klasici naučne fantastike
Isak Asimov
Isak (Ajzak) Asimov – Isaak Yudovich Ozimov, 2.01.1920 -6.04.1992 je definitivno pisac koji spada u načitanije i najpopularnije kada je SF u pitanju.

Ruski Jevrejin, po poreklu.
Porodica mu je emigrirala u SAD, kada je Isaku bilo 3 godine, tako da je sebe smatrao Amerkincem. Interesantno je prezime koje potiče od ruske reči озимые – ozima pšenica.




Sama biografija mu je takođe veoma interesantna, ali o tome možda nekom drugom prilikom.
Kompletna dela se mogu naći na njegovom sajtu, koji je onako baš nikakav, ali šta da se radi link

Isak Asimov, kako čitati serijal Zadužbina
Postoji mnogo teorija kako treba čitati delo Asimova:

da li ga čitati hronološki, kako je pisao u realnom vremenu
da li pak slediti vremenski liniju serijala, njegovog životnog dela Zadužbina. Neki opet smatraju da je ceo serijal jedna uspešna space opera, dok drugi smatraju da je njegovo delo prožeto dubokim filozofskim i metafizičkim idejama.
Ja, lično sam bliža ovom drugom tumačenju, bez obzira na neke nedoslednosti i dramaturške propuste.

Zadužbina Isak AsimovSerijal o Zadužbini i Carstvu
(dela poređana po vremenskoj liniji serijala)

I, Robot, Ja robot 1950
The Rest of the Robots, The Complete Robot, Sabrani roboti – 1982
The Caves of Steel, Pod čeličnim nebom – prvi roman u seriji, 1954
The Naked Sun , Golo sunce – 1957
The Robots of Dawn – Roboti zore – 1983
Robots and Empire – Roboti i carstvo – 1985
The Stars, Like Dust – Zvezde, prah nebeski – 1950
The Currents of Space – Svemirske struje -1952
Pebble in the Sky – Kamičak na nebu -1950
Prelude to Foundation , Preludijum za zadužbinu – 1988
Forward the Foundation , U susret zadužbini – 1993
Foundation, Zadužbina – 1951
Foundation and Empire, Zadužbina i carstvo -1952
Second Foundation , Druga zadužbina – 1953
Foundation’s Edge, Na rubu zadužbine – 1982
Foundation and Earth, Zadužbina i Zemlja -1983

Ko zna koliko bi serijal imao još nastavaka da Asimov nije preminuo od AIDS-a. Naime, iako je njegova porodica dugo čuvala tu činjenicu u tajnosti, ipak je objavljeno da je Asimov preminuo od komplikacija koje je zadobio nakon što je tokom operacije srca bio zaražen virusom HIV-a.
Mnogi SF pisci su pisali svoje nastavke i razrade zdužbine, kao Bear, Benford, Birn, i pokušali najbolje što su mogli, da se uklope u svet imaganicije Asimova.

Pročitaj: Žene, pisci naučne fantastike

Teorija o Gei
Jedna od teorija, tj mišljenja, koje je Asimov razradio i ugradio u završnicu svog serijala o zadužbini je teorija o Gei, Gaia hypothesis.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13047

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   Pet 25 Maj - 17:12

Kosmoplovci: marionete ili slobodni ljudi?

1.
„Kad čovek može znati da nije marioneta? Kako čovek može saznati da nije marioneta?“1

To se pred sam kraj treće knjige pita jedan od glavnih junaka danas već klasičnog naučnofantastičnog (sf) serijala Zadužbina Isaaca Asimova, prvobitno zamišljenog kao trilogija, da bi se kasnije razvio u epsku celinu od čak četrnaest knjiga. Početna trilogija se pak formirala iz niza više-manje čvrsto povezanih priča, da bi kasnijim dodavanjem – posle čitavih trideset godina – bila proširena sa još dva romana koji govore o događajima iz fikcionalnog vremena koje sledi za onim opisanim u Zadužbini, kao i sa dva romana čije priče joj vremenski prethode. Naknadno će, objavljivanjem novih knjiga, sa serijom biti povezane i ranije već napisane priče o robotima, čime će konačno biti zaokružen sveobuhvatni, širom galaksije rasprostrti izmišljeni svet Zadužbine, to jest prvog i drugog Galaktičkog carstva.

Priče iz izvorne trilogije Asimov je pisao i objavljivao u sf časopisima od 1942. do 1950. Prva knjiga Zadužbina objavljena je 1951. godine, druga Zadužbina i carstvo 1952, dok je završni tom Druga zadužbina izašao 1953. Danas je opšte mesto da je svoje prvo Galaktičko carstvo Asimov oblikovao prema opisu Rimskog carstva iz osamnaestovekovne šestotomne Istorije opadanja i propasti Rimskog carstva Edwarda Gibbona. U svakom novom delu svog epskog niza, Asimov će jednostavno i precizno prepričati središnju, naizgled jednostavnu fabulu na koju je oslonio svoju razuđenu narativnu konstrukciju:

„Prvo Galaktičko carstvo raspadalo se. Gnjilo je i paralo se već stolećima, a samo je jedan čovek u potpunosti shvatio tu činjenicu.

Bio je to Hari Seldon, poslednji veliki naučnik Prvog carstva, i upravo on beše taj koji je usavršio psihoistoriju – nauku o ljudskom ponašanju svedenom na matematičke jednačine.

Pojedinačno ljudsko biće je nepredvidljivo; ali Seldon beše ustanovio da se ponašanje ljudskih masa može statistički izraziti. Što je masa veća, to je veća i postignuta preciznost. A ljudske mase s kojima je Seldon operisao sačinjavale su ništa manje od populacije svih miliona naseljenih svetova u Galaksiji.

Seldonu su njegove jednačine ukazale na to da će, ukoliko se stvari prepuste njima samima, Carstvo propasti i da će trideset hiljada godina ljudskog jada i čemera proteći pre no što se na njegovim ruševinama vaspostavi Drugo carstvo. Ipak, ukoliko bi samo neko mogao uticati na postojeće okolnosti taj bi se interregnum sveo na jedan jedini milenijum – na pukih hiljadu godina.“2

Ovde ćemo govoriti samo o trilogiji, za koju se inače drži da je zasebna celina čiji smisao ne menjaju kasniji nastavci.

Dakle, Seldon je preuzeo na sebe da pokrene istorijske događaje i skrati razdoblje patnje na – hiljadu godina. Pošto je bio u stanju da „izračuna“ ponašanje ljudi u zadatim prilikama, Seldonu je ostalo još „samo“ da „podesi“ te prilike i tako preusmeri istorijsko kretanje. U tu svrhu on osniva dve Zadužbine i oprema ih odgovarajućim znanjem, ali ne i detaljnim prikazom svog plana: jer, poznavanje plana osujetilo bi očekivano ponašanje ljudi: ako znaju da su posmatrani ili šta se očekuje od njih da urade, ljudi jednostavno počnu da se ponašaju drugačije, to jest nepredvidivo. Na prvi pogled, njegova ideja je prožeta prosvetiteljskom verom u moć znanja i razumnog prosuđivanja. Svoju Prvu zadužbinu on će zadužiti da stvori Galaktičku enciklopediju, sumu svih raspoloživih naučnih, istorijskih i drugih znanja i otkrića. Prema prvoj verziji plana, to znanje samo po sebi pomoći će da se skrati vreme „jada i čemera“. U središti tog znanja naći će se vladanje atomskom energijom. Sasvim jednostavno, zbog opadanja Prvog carstva, svetovi udaljeni od njegovog centra ostaće bez napredne tehnologije, što će Prvoj zadužbini, smeštenoj na periferiji Galaksije dati jasnu nadmoć u odnosu na okolne svetove. Zahvaljujući toj prednosti, iz Zadužbine će krenuti stvaranje Drugog carstva.

Treba odmah reći, Galaksiju Asimova nastanjuju isključivo ljudi, a milioni naseljenih svetova razlikuju se isključivo po klimatskim uslovimu, dok po svemu ostalom mahom liče jedni na druge, to jest na Zemlju. Utoliko se poređenje između Rimskog carstva i Prvog carstva može i proširiti na vreme posle pada – brojni svetovi Galaksije umnogome podsećaju na rascepkane evropske teritorije na tlu Evrope posle raspada Rimskog carstva, na kojima se brzo smenjuju autoritarni vladari. I odeća, kao i galaktička dvorska ili vojnička etikecija po svemu podsećaju na evropski srednji vek. Ali, ove analogije zavode na krivi trag. Uprkos paralelama koje autor vuče u odnosu na antički i srednjovekovni svet, njegovo delo je zapravo presudno obeleženo vremenom u kome je nastajalo. O tome će nadalje biti reč.

2.
Rekli smo, priče iz trilogije objavljene su između 1942. i 1950. Analogija sa opadanjem i padom Rimskog carstva, koliko god da se drži, odvlači pažnju od upadljivih sličnosti između događaja u izmišljenom svetu galaktičke periferije gde se smestila Zadužbina i sveta za vreme i posle 2. svetskog rata. Čitava zamisao Harija Seldona o podizanju novog carstva koje će obezbediti mir i prosperitet uz pomoć sume postojećeg znanja i naročito atomske energije (pa dakle i atomskog oružja) i ulozi Zadužbine u tom poduhvatu, podseća na ulogu koju su Sjedinjene Države preuzele na sebe ušavši u svetski rat i samododelivši sebi ulogu vodeće zemlje sveta. Zadužbina se može razumeti kao fikcionalni parnjak Sjedinjenih Država, a misija Zadužbine unekoliko podseća na posleratnu misiju Sjedinjenih Država kao vodeće zemlje slobodnog sveta. Na pojedinim mestima u prvoj knjizi stiče se jak utisak o proameričkoj propagandi koja je utkana u prozni tekst, a formirala se spram drugog vojnog bloka iz tog vremena.

Naravno, uticaj Zadužbine na susedne svetove, te nametanje zadužbinskih vrednosti njihovim kulturama, ne oslanja se isključivo a ni u najvećoj meri na pretnju oružjem. Dominaciju Zadužbina uspostavlja pre svega putem svoje napredne tehnologije, koju prati odgovarajuća ideologija (metaforički oličena u posebno kreiranoj religiji), te insistiranjem na praktičnim transakcijama prodaje i kupovine dobara. Tehnologija čini susedne svetove zavisnim od Zadužbine, dok se trgovinom propagiraju vrednosti „slobodnog“ sveta. Trgovinske transakcije treba da oliče racionalno ponašanje okrenuto ka udobnostima svakodnevnog života:

„Kada je planirao tok naše buduće istorije Hari Seldon nije računao na sjajne herojske podvige, već na široki zamah privrede i sociologije. Stoga se rešenja za razne krize moraju ostvariti onim snagama koje nam u datom trenutku budu dostupne. U ovom slučaju to je trgovina. […] Ceo ovaj rat je bitka između ova dva sistema: između Carstva i Zadužbine; između velikog i malog. Da bi zgrabili kontrolu nad svetom podmićuju ogromnim brodovima koji mogu voditi boj ali nemaju nikakav ekonomski smisao. Nasuprot tome, mi podmićujemo stvarčicama nekorisnim u ratu, ali bitnim za blagostanje i zaradu.“3

A evo i stvarčica:

„[…] uzmite naš kompletni asortiman naprava za domaćinstvo. Imamo peći na sklapanje u kojima se za pet minuta ispeče i najtvrđe meso, da bude mekano kao duša. Imamo noževe koje ne treba oštriti. Onda nešto što odgovara kompletnoj perionici, a može se spakovati u ormančić, i da radi potpuno automatski. Takođe, mašine za pranje posuđa. Zatim, glačalice za pod, nameštaj, usisivače prašine, rasvetna tela – oh, šta vam duša poželi. Pomislite samo na rast vaše popularnosti ako narodu to učinite dostupnim.“4

Ovo je bezmalo doslovan opis spoljne politike Sjedinjenih Država: demonstracija „konzumerske“ sile protiv vojne sile Sovjetskog Saveza. Nekoliko godina posle objavljivanja trilogije, 1959. godine u Moskvi je povodom velike američke izložbe izbila „kuhinjska debata“ između onovremenog sovjetskog predsednika Nikite Hruščova i američkog potpredsednika Richarda Nixona. Ruski predsednik reagovao je na ono što je tadašnji američki ambasador u Moskvi opisao kao ideju vodilju izložbe: njena okosnica bio je američki konzumerizam – sovjetskom narodu trebalo je pokazati sa kako malo potrošačkih dobara raspolaže. U paviljonu su bili izloženi proizvodi za koje se, objašnjava ambasador, „znalo da su ih ljudi u SSSR-u svesni i za koje su bili znatiželjni, ali za koje nisu mogli ni da se nadaju da ih poseduju“. Bila je to slika izobilja „robe koju američke porodice koriste kao rezultat našeg slobodnog društva, našeg potrošački orijentisanog društva, ta ogromna sloboda izbora koja postoji u našoj zemlji“.5 Demonstracija sile „izobilja“ isprovocirala je sovjetskog predsednika. O konzumerizmu kao strategiji uspostavljanja dominacije, piše Asimov jednu deceniju pre izložbe i pola veka pre nego što se ta dominacija, početkom 21. veka čvrsto ustoličila.

3.
Asimov, naravno, nije propagator niti apologeta američke spoljne politike posle 2. svetskog rata. U drugom i trećem delu trilogije on će (u svom fikcionalnom svetu, naravno) pokazati naličje te politike i ubedljivo opisati kako društvo prepušteno „nevidljivoj“ a moćnoj ruci tržišta brzo postaje društvo velikih nejednakosti, raširenog nezadovoljstva i suženih političkih sloboda. Sve to dakle više od pola veka pre globalne krize čiji smo svedoci početkom 21. stoleća. Asimov, takođe, nije (pre svega) ni politikolog, a ni prorok, iako će reći da je glavni junak njegove trilogije zapravo društvo i njegove razne politike. Svoje znanje iz istorije te ozbiljne analitičke sposobnosti (ravne njegovom velikom književnom umeću) on je upregao da rasvetli jedan drugi problem za koji se književnost čini kao pravi medijum. Mislim ovde na poseban žanr utopijske književnosti. Ali, Asimov u Zadužbini ne kreira utopijsku (ni distopijsku) viziju sveta, njega zanimaju sposobnosti ljudi da stvore stabilan i pravedan poredak. Osnovna zamisao matematičara i psihoistoričara Harija Seldona jeste stvaranje Drugog carstva kao utopijskog projekta (s mnogo sličnosti sa hrišćanskim milenarizmom), ali ni Seldona, pa dakle ni Asimova, ne zanima slika te utopije, već kako se do nje stiže, ako se uopšte može stići.

Seldon je razvio matematičke formule kojima se na velikom uzorku mogu precizno predvideti ponašanja ljudi (Asimov je objasnio da je te formule zamislio po uzoru na formule kojima se određuje kretanje gasa). Takođe je utvrdio i uslove u kojima će se ljudi ponašati tako da to skrati period patnji i stradanja. Na osnovu toga osmislio je i pokrenuo formiranje dve Zadužbine. Prva Zadužbina bila je snabdevena svim postojećim znanjima i praktično ni sa čim više. To joj je davalo isključivo tehnološku (a ne recimo vojnu) prednost nad susednim svetovima i činilo je jezgrom oko koga treba da se uspostavi (miroljubivo) Drugo carstvo. Plan predviđa i krize. Sasvim doslovno, situacije u kojima treba doneti ispravnu odluku da se prebrodi težak period a Zadužbina zadrži na kursu Harija Seldona. Sve priče iz trilogije su krizne epizode iz istorije Zadužbine. Krize su potencijalno pogubne po Zadužbinu, ali ako na njih ispravno odgovori, približavaju je konačnom cilju i skraćuju vreme njegovog dostizanja. Iz svake krize Zadužbina izlazi tako što akteri donesu ispravnu odluku, za koju se kasnije ispostavi da je odluka koju je predvideo i Seldon.

Iz ugla glavnih aktera, pratimo događaje u kojima oni, u skladu s pravilima žanra, odlučuju o sudbini sveta. Da bi ispunili misiju, treba da donesu pravu odluku. Odluku donose tek pošto prikupe odgovorajuća znanja i informacije o tekućoj krizi. Istovremeno, ne smeju unapred znati tačan odgovor na krizu, inače već poznat Seldonu, jer bi to, videli smo, osujetilo moć psihoistorijskih formula da predodrede budućnost. Oni moraju postupati slobodno, prema vlastitoj volji, jer samo tako formule i dalje važe. Tako je pored znanja i informisanosti, slobodna volja treći ključni element za ispravno prosuđivanje i postupanje. Ali, upravo će pojam slobodne volje Asimov u svojim pričama izvrnuti naglavce.

Prvu sumnju u pouzdanost Seldonovih proračuna pobudiće jedan mutant: dakle, ne sasvim ljudsko biće. Seldonove formule važe isključivo za „slobodna“ ljudska bića. Sloboda je uslov da ljudi rasuđuju razborito i nepristrasno (sasvim u skladu sa Poveljom o četiri slobode američkog predsednika Franklina Roosevelta iz 1941, od kojih se dve odnose na slobodu od bede i slobodu od straha). Mutant ima moć da pobuđuje strah, očaj i malodušnost kod ljudi. Svaka od tih emocija smanjuje ili ukida sposobnost razboritog rasuđivanja. To Seldonove formule čini neupotrebljivim. Tako je pojava mutanta u stvari prva prava kriza te povod da u priču uđe Druga zadužbina. Ako je Prva superiorna u tehnološkom smislu, Druga razvija upravo sposobnosti kojima raspolaže i mutant. Grubo rečeno, Prva zadužbina fokusira se na materijalno, a Druga se bavi pitanjima duha. Na izazov mutanta građani Prve zadužbine nisu uspešno odgovorili; u pomoć su im pritekli članovi Druge zadužbine. Tako saznajemo za drugi deo Seldonovog plana. Razboritost, znanje i obaveštenost nisu dovoljni garanti za izgradnju stabilnog i mirnog uređenja; ljudi su podložni emocijama pod čijim uticajima su skloni da se ponašaju nerazumno i nepredvidljivo (zato je važno insistiranje na slobodi od bede i straha: osoba koja živi u bedi ili uplašena osoba nisu slobodne, bez obzira na to što možda nema realnih razloga za strah i što nema formalnih ograničenja za njenu slobodu). Kao mutant, članovi Druge zadužbine mogu da utiču na emocije i tako upravljaju ljudima a da oni toga nisu svesni. Druga zadužbina je druga strana Seldonove dvostruke garancije za realizaciju plana: s jedne strane sloboda, znanje i razum, a s druge manipulacija emocijama i upravljanje mislima.

Jednom kada se osveste u kakvoj su se mreži našli, glavni akteri istorije o dve Zadužbine i podizanju Drugog carstva zapitaće se – kako možemo znati da nismo marionete?

4.
Pričajući o Zadužbinama, Asimov traži odgovor na pitanje kako se gradi bolji svet a da se ne ugrozi sloboda. Polazna teza je da samo slobodni, razboriti, obrazovani i informisani građani mogu donositi ispravne odluke i voditi ka ostvarenju plemenitog cilja. Drugi stav glasi da su ljudi podložni manipulacijama, što sužava prostor slobode i razboritog odlučivanja. Stoga je, glasi izvod, potrebno ovladati tehnikama manipulacije da bi se uspešno odbranili od zlonamernih uticaja: reč je o argumentu po principu odraza u ogledalu – ako se manipulacija može upotrebiti za loše ciljeve, onda je moguće upotrebiti je i iz plemenitih razloga. Tako se izdvaja klasa mudrih upravljača (Druga zadužbina) što svoju moć koriste na dobrobit podanika. Kontradikcija je u tome što se tako ukida sloboda, koja je ključni normativni element cilja kome se teži. Jednom kada se to pitanje eksplicira u trilogiji, priča dobija dubinu, a svi opisani događaji, kao i postupci glavnih karaktera postaju dvosmisleni. Čitalac se zajedno sa njima pita jesu li oni sami otkrili izlaz iz teških situacija ili je njihovim ponašanjem sve vreme upravljao neki njima nadređeni um. Na površinu istorije Zadužbina izbija priča o slobodnoj volji: može li sloboda da se uskladi sa formiranjem slobodnog i pravednog društva? Tema slobodne volje spaja dva istorijska vremena na koja jasno referira narativ o Zadužbinama – vreme pada Rimskog carstva i vreme posle 2. svetskog rata.

U knjizi Slobodna volja. Poreklo pojma u antičkoj misli,6 Michael Frede brani tvrdnju da se pojam slobodne volje prvi put javlja kod stoika, u prvom veku nove ere. Njegovu pojavu, on objašnjava ovako:

„Pojam slobodne volje poiman je kao koristan zbog toga što je postojao rasprostranjen ali neodređen strah, naročito kako je antika odmicala, da bismo, rečeno Plotinovim rečima, ’mogli biti ništa’ i, u krajnjem, nemati nikakvu kontrolu nad sopstvenim životom. Taj je strah hranilo verovanje da živimo u svetu ispunjenom silama i moćima od kojih su mnoge, ako ne i većina, skrivene od nas, i koje, kako se čini, ostavljaju malo ili nimalo prostora za slobodno sleđenje vlastitih interesa. […] Sami stoici uveliko su doprineli tome da se takvim strahovima pokaže uvažavanje time što su razvili teoriju da se sve što se događa u svetu, uključujući i naše postupke, događa prema božanskom planu proviđenja. Tako se čini da je naročito stoicima palo u dužnost da objasne na koji je način takav bešavni božanski poredak proviđenja saglasan s čovekovim izborima. Stoici su nastojali da to objasne svojim učenjem o slobodi i slobodnoj volji.“7

Prvi vek nove ere, po analogiji, odgovara prvoj godini stvaranja Zadužbine u trilogiji. Rimsko carstvo, kao i Prvo carstvo raspašće se par vekova kasnije, ostavivši za sobom osamostaljene provincije, te deo carstva koji se predstavlja kao čitavo carstvo. Taj – recimo to tako – haos raspadanja odvijao se mimo uticaja pojedinaca (prema pravilima, rekao bi Seldon, slično istoričaru Gibbonu, ponašanja velikih masa ljudi). Reagujući na takve prilike, ljudi su se zapitali imaju li uopšte vlast makar nad svojim životima. Stoici su na to ponudili utešan odgovor – bez obzira na opštu situaciju, kao i na ličnu situaciju, osoba koja poznaje istinu može da izvede ispravnu odluku o tome šta treba da učini.8 Istina je tu bitan element, pored ostalog i zato što ona predstavlja otvoren skup znanja i činjenica, pa je potrebno utvrditi onoliko činjenica i spoznati onaj deo istine koji je dovoljan da se donese ispravna odluka. Upravo je o tome reč i u prvom delu priče o Zadužbini: glavni akteri upinju se da saznaju dovoljno kako bi ispravno postupili i održali kurs zadatog, mada njima nepoznatog plana. Frede piše: „stoički pojam slobodne volje jeste pojam o moći da se prave izbori koji odgovaraju stvarima kakve jesu, koji nisu izobličeni lažnim verovanjima i pogrešnim stavovima ili fantazijama i pustim željama“.9

Međutim, par vekova kasnije, stoički pojam slobodne volje preuzeće i neznatno preurediti Avgustin, baš kao što će i par vekova od osnivanja Zadužbine zbog dramatične promene okolnosti morati da se pokaže Druga zadužbina. Po Avgustinu, „čim proigramo svoju slobodu, Bog nije obavezan da stvari uredi na takav način da nam dopusti da je ponovo steknemo. Ukoliko to dopusti, reč je o čistom činu milosti bez imalo naše zasluge – i našeg htenja i našeg činjenja“.10 Nadalje, „ljudska poročnost i glupost ne predstavljaju nikakvu prepreku Božjem odelotvorenju plana proviđenja, budući da je ropska vezanost od koje ljudi pate samonametnuta. Sve što Bog ima da učini jeste da stvari uredi na način da će ljudi imati volju da čine ono što Bog želi da oni čine“.11 U svetu Zadužbine, pod uticajem mutanta, ljudi su „proigrali“, to jest izgubili slobodu, zbog čega su se umešali članovi Druge zadužbine i stvari uzeli u svoje ruke, istisnuvši u realizaciji plana građane Prve zadužbine.

Motiv o prisvajanju božanskih moći i ovlašćenja od strane ljudi, opšte je mesto romantičarske kritike prosvetiteljstva. Sasvim u skladu s jednim tokom naučnofantastičnog žanra, Asimov preuzima taj motiv i razrađuje ga u svojim romanima, ne samo o Zadužbinama, nego i u ciklusu priča o robotima, gde se takođe postavlja pitanje delovanja, ovaj put robota, prema vlastitoj volji.12 Budući da taj ciklus nastaje u isto vreme kada i ciklus o Zadužbinama, reklo bi se da je vreme velikih razaranja pokrenulo Asimova, baš kao i dva milenijuma ranije antičke mislioce, da se zapita možemo li u takvim okolnostima imati kontrolu nad svojim životom (i u čemu bi ta kontorla mogla da se ogleda), ili će prilike u kojima živimo od nas napraviti „ništa“.

Desetak godina posle objavljivanja Zadužbine, u istom duhu, a na „protivničkoj“ strani sveta, u Sovjetskom Savezu sredinom šezdesetih istom temu pozabaviće se i Arkadij Strugacki i Boris Strugacki u naučnofantastičnom romanu Teško je biti bog.13 Kao kod Asimova, junaci braće Strugacki putuju kroz svemir i pokušavaju da ubrzaju tok istorije u svetovima na nižem stupnju razvoja od sveta iz koga oni dolaze. Oni su članovi Instituta koji izučava zakonitosti (navodnu determinisanost) razvoja ljudi. Sva društva (bilo gde u svemiru) prolaze kroz iste faze, a razlikuju se samo po tome u kojoj se trenutno fazi nalazi svako od njih. Pošto je svet iz koga dolaze „bogovi“, dakle sovjetski socijalistički svet, najdalje odmakao, onda je logično da ljudi iz tog sveta putuju kao neka vrsta instruktora (misionara) na druge svetove. Pri tom, oni ne smeju da se mešaju u konkretne događaje u tim svetovima (iz istih razloga iz kojih Seldonove formule mogu da postanu netačne), ali mogu uticati na njih tako što će se brinuti o raspoloživom znanju u svakom od tih svetova, to jest prenositi znanja iz svog sveta u meri u kojoj „domorci“ to mogu prihvatiti. Ideja vodilja ista je kao kod Seldona – uvećavanjem znanja ubrzavaju se istorijski tokovi (ovu ideju o prednostima zakasnelog razvoja, jer se on može ubrzati prema poznatim modelima, teorijski je u to vreme razradio i kritikovao ekonomski istoričar Alexander Gerschenkron). Za razliku od Asimavoa, a očito pod direktnim uticajem prilika u kojima su živeli, braća Strugacki nemaju dilemu kakav može biti ishod takvog uplitanja, to jest nametanja modela istorijskog razvoja. Njihov roman završava se opštim pokoljem.

Asimov je, očekivano, dvosmisleniji i otuda je teže zaključiti na kojoj poziciji on stoji kao autor sveta Zadužbina.

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ajzak/ Isak/ Asimov   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ajzak/ Isak/ Asimov
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Isak Asimov
» Naučna fantastika
» Isak Basevis Singer
» Isak Samokovlija
» Knut Hamsun
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-