Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 14:51

Napisati nešto

Onda bi mi bolje bilo
da odem nešto napisati.

ti ionako spavaš
sa smiješkom na licu
za tko zna kojeg od njih…

Da, bolje bi mi bilo
da ustanem i napišem nešto.

jer ako se sad primaknem
priljubim uz tvoja leđa
probudit ću te i napaliti…

Zato, najbolje bi bilo da napišem nešto
što prije, dok još nije kasno!
zamisli ako mi se ne digne
onda ću i o tome morati pisati –
kakva li će to biti neugoda…

Svakako bih trebao bilo što napisati,
dok ti još s noći mogu zamazati oči

i dok ti još smiješak sjaji lice
i dok ti je još pod kapcima slika
zbog koje se ne želiš probuditi…

I na kraju neću napisati ništa
jer sve će pokvariti dan

u kojem ćeš ti opet gutati
onog starog pokvarenjaka
ili još gore – onog mladog!

A trebao sam samo
napisati
nešto…

Robert Janes








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.


Poslednji izmenio Dala dana Čet 31 Jan - 15:28, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 14:52

Recept za kon(tra)cept

Dodvoravam se muzama.
One vole, vole da vežem ih.
Guze im ulizičkim uzama
vidljivo uvijam u stih.

Uzimam gram gramatike
i prstovet pravilne rime;
zanemarujem princip etike,
proljeću podvaljujem zime.

Oči žare tim prekrasnim pizdama
dok razmazuju osmijeh mi usnama.
Ja umirem od ljepote u zvizdama.

Možda bih bolje prošao s guslama
međ’ bedrima čvrstim dotičnih dama,
u seksametru, dok struna se slama.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 15:08

Spavač i spavaćica

dodirujem tkaninu ispunjenu tvojim mirisom
ostavljenu na jastuku…
tebe nema

sklopljenih očiju
dlanom prelazim preko mjesta
gdje tvoje grudi
ostaviše vlagu mojih poljubaca.

(… osjetim kako se ispunjava krvlju tvoja dojka
i oštro me bode u obraz
mamila njena
moje usne dotiču se mekoće tvojih prepona
svijest te moja ima
cijelu
tvoja se stopala penju uz moja bedra
tvoja koljena savijaju na mojim prsima
tvoja intima dahće prema meni
uranjam polako i klizno
ostajem dugo i žestoko…)

usrećila me još jednom
spavaćica
u kojoj te nema








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 15:09

U rukama onog koji piše

~ I ~

Žena u zadignutoj vjenčanici zalijepljenoj
za bedra popravlja motor. Tamnosmeđe
usne i ploške nezrelog kiwija umjesto vjeđa.
Mrlje od ulja i sparušena trava na rubu
kamene pustinje. Njene su ruke vitke
i snažne, njene su vješte ruke tužne.

Bijeli prorez na tamnomodrom nebu
donosi bezvremenu hladnoću prizora.
Tvoj poslodavac ti zadaje zadatak,
njegovi poslovni partneri pružaju ruke za
tvojim divni vratom i leđima i stražnjicom
i stegnima i listovima, od visokih peta
zategnutim kao u koitalnom grču. Isključuješ
sigurnosni sustav dok se ježuriš i puštaš
vjedogonju da im pregrizne pohlepna ždrijela
Skidam se pod stablom stare masline:
želim se ploditi sa crvenom zemljom.
Gruba kora ranjava mi kožu, ruke
odnekud na mojim lijepim grudima.
Moj strah je vagnut između pupka i
vagine, trbuh mi treperi kao sumanut,
zmija pomalja glavu iz nijeme tmine,
obmotavam se svilenim šalom
razderanim na bodljikavoj žici ružinog
grma s kojeg kaplje tmasto crvenilo.
~ II ~

Žena okružena mnoštvom uzvanika
na ceremoniji vjenčanja. Ljubičast osmijeh
i tamna stakla umjesto očiju. Skulporski
oblo izlivenih ramena njena figura miriše
na divlju lavandu. Njene su ruke vitke
i snažne, njene su bijele ruke tužne.

Vremenski dodir ima tendenciju proširenja
bijele napukline iz koje se širi hladnoća.
Uzimaš vreli pogled, na transcendentirajućoj
modrini ispisuješ zahtjev za bliskošću,
žudnju za jasnoćom, uputstvo za
shvaćanjem svijeta svođenjem na ljudsko
i udaraš svoj falusni pečat na moje čelo koje se
noćas žari: Nosim ti poklon, moj bivši dragi,
alat za obradu drva s kojim si tako nevješt;
ako odrežeš svoje ruke pošalji ih meni, od tebe
ja bih samo tvoje ruke da mi se vrate, da ih
stavim na mjesta koja me tako savršeno uobličuju.
Ogoljujem se pred prozorom pod pogledom
noći, vjetar mi svilenom zavjesom obavija
orošeno tijelo. Dok mrak se zgrušava u svijetlim
pregibima kože, pripremljena za izuzetne
događaje prolazit ću kroz stvari i zvijezde,
kroz vrijeme, da moje postojanje uvre u bdijenje
onoga koji o meni piše obožavajući me takvu
kakva sam stvorena u svijesti mojeg svemira.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 15:10

Budi lice

Probudi me prije nego odeš
ne dozvoli da mala vretenasta
lijevo savijena zaklopnica
ostavi na meni svoju sluz
umjesto mrlja od čokolade
i mirisa crnog vina
na trbuhu i bedru
bradi i obrazima

Probudi me prije nego odeš
ona se šulja prema mojem sprudu
ne daj da me usiše prije tebe
jer neće me povratiti
i ja ću tad izgubiti
tvoje nervozne prste
a dobiti one mišiće oko femura
što drobe glavu dok utiskuju
jezik usta uši nos
prema crnoj rupi aktivnog vulkana
Aphrodita Kallipygos

Probudi me prije nego odeš
budi vlaga prošle noći
budi erekcija budućeg dana
ne dozvoli da ta mala vretenasta
lijevo savijena zaklopnica
ostavi na meni svoju sluz
umjesto ugriza na vratu
nokata u koži
krika u ušima
i mlijeka u ustima
Budi lice u mom oku








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 15:11

Dlaka po dlak

Sinoć je u jednom zagrebačkom kvartu
nakon duge prepirke
na temu ljubavi i nogometa
tik pred spavanje
muškarac pokušao počiniti zločin
čupajući ženi dlake.

Pripremao se dugo
svi rekviziti su bili spremni danima
trebao je samo povod,
ali nije predvidio suprotnu reakciju
namjesto mučenja ona je uživala
pored njegova topla tijela.

Pod dlanovima i usnama
glatkom kožom upijala je njegove strasti,
tek poneka zaostala dlaka
pod jezikom grebla je trenutak predavanja
pa ih je jutros sama uklonila
s jebačkim smiješkom na licu.

Robert Janes








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 15:15

Leonard Cohen: Erotska poezija iz Knjige čežnje

NEVJERNA ŽENA

(po jednoj Lorcinoj pjesmi)

U mrkloj noći nad Santiagom

Gdje obreh se kao slučajan stranac

Do rijeke je povedoh sa sobom

Ko što bi i svaki drugi muškarac

Klela se bogom da je djevica

Ali ja sam čuo drugačije već

No kako nisam Inkvizicija
Povjerovah joj ipak na riječ

I naravno da je lagala redom

Sve oko muža i dječurlije

Nek sudi tko hoće nad ovim svijetom

Ali ja to – oprostite – ne umijem

Kad sve se za nama stuštilo u mrak

I svici stali bljeskat ko ludi
Na samom kraju trošnog pločnika

Dodirnuh joj usnule grudi

I otvorile su mi se istom

Kao ljiljani kad se vrate iz mrtvih

Pod finom izvezenom čipkom

Ko tijesto joj bradavice gnječih

I tu joj doslovce pukne prsluk

I složi se beživotan među noge
Uz težak prasak ko olovni oluk

Kad u njega se sruči oblak vode

Nad nama su divljale visoke krošnje

Bez mjeseca da im posrebri lišće

I psi su sprudom rastrčali pešnje

Preobražujuć noć u nešto žešće

A mi smo gazili kroz kupine draču

Kroz trstiku i kroz oštre kruške

U zemlji ja izrovah rupu
Da ugnijezdim joj vlažne šiške

Pa smakoh i kravatu da me ne grebe

I ona svuče svoju halju, pa ostalu

Parafernaliju strgoh sa sebe:

svoj remen, revolver, futrolu

Put joj je bila uljna i mrsna

I sjajnija od pulpe kakve školjke

I tu mi odora zlatna i staklena

Zasja da i nije nikad bolje

Bedra su joj se rastvarala sama

Ko jato neke isprepadane ribe

Pola života ja smetoh s uma

Al nju mi oči i dan-danas vide

Te noći bijah na najboljem putu

I hodah po strašnog napona žici

No ubrzo se opet nađoh na plotu

Na milost i nemilost svojoj jahačici
Ko džentlmen sad ponovio ne bih

Sve ono što je u strasti izustila naglas

I usne radije voskom zalio bih

Za vijeke vjekova koliko danas

Uskoro se i poljupci sliše u pijesak

I zora već lagano stala da rudi

Al tu je noći preplavi bljesak

Pod mačetama sunovrata ona se probudi

Naposljetku je darovah nečim lijepim

Pa sačekah da se malko zasmije
Ta nisam rođen kao Ciganin

Da žena preda mnom suze lije

Ali zaljubio se nisam, naravno

O tome čovjek niti ne odlučuje sam

Ona se šetala ovamo-onamo

A ja sam u prolazu bio znam

Taj put kad je odvedoh k rijeci

U njezinu djevičanskom ruhu
Taj put kad je odvedoh k rijeci

U noći mrkloj u gradu Santiagu

I naravno da je lagala redom

Sve oko muža i dječurlije

Nek sudi tko hoće nad ovim svijetom

Ali ja to – oprostite – ne umijem

U mrkloj noći nad Santiagom

Gdje obreh se kao slučajan stranac

Do rijeke je povedoh sa sobom
Ko što bi i svaki drugi muškarac.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 15:22

JADI STAROSTI

Starost je blaga.

U mladima sve vrije.

Ljubav je možda slijepa.

Žudnja nije.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Ned 20 Maj - 15:24

TREBA MI SPEED

treba mi speed

vino treba mi

trnce da osjetim

ugode u kičmi

treba mi ruka

tvoja da me izvuče

i tvoji sokovi

da njušku mi smoče

vidjeti moram

što nisam ni u snu

tvoju potrebu za mnom

i čežnju prijesnu

čuti moram

što nisam ni za lijek

svojim još uhom

tvoju kvarnu riječ

moram te imati

daj me primi

kao Mjesec odozgo

kad more obujmi

upoznati moram

što nisam nikada

tu vučnu snagu plime

u tvojim rukama

i osjetit moram

dok sam još svjež

tu silu magnetnu

kojom me potežeš

čas bi uminula

čas bi uminula

čas bi iščezla

u hormonalnom bijesu

pjesma nemirna

MAGLA PORNOGRAFIJE

kad si se uzdigla iz magle

pornografije

sa svojom pričom o braku

i orgijama

ja jedva bijah








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

Talija

Ženski
Poruka : 12068

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pet 1 Jun - 9:29

Tanja Prokopljevic


LJUBAVANKA

Šta sve ne osetim dok me ljubiš tako
u prostoru zelenila, cistog vazduha i smernih latica.
Na toj livadi cveca kipti moja sreca
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.

Belasa svaka moja suza radosti u ogledalu tvoga oka
pružajuci prema meni odsjaj i skrivenu moc,
A sve zato što na livadi cveca kipti moja sreca
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.

Do obraza krv protice, a onda se sliva
vrh usta dotice, tu greje se više i tako vruca Tebe dira.
Sve to na livadi cveca gde kipti moja sreæa
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

Talija

Ženski
Poruka : 12068

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pet 1 Jun - 9:31

Zato što ne mogu da te dodirnem


Mesečina punog meseca
Noćas nema nikakvog smisla

Osećam se kao pokisla
Senica na pustom polju
Kao lađa nasukana na kraj sveta

Tuga nadire u smetovima

Dva dlana kao dva šteneta
Cvile u praznim džepovima
Zato što ne mogu da te dodirnem.


Ljiljana Ninković - Mrgić
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pet 8 Jun - 8:26

Čuješ li kako traže stvarnost,
raščupane, divlje, one,
sjene, što ih nas dvoje stvaramo
u ovom neizmjernom krevetu udaljenosti?
Već umorne od beskraja, od vremena
bez mjere, u anonimnosti,
ranjene golemom čežnjom materije,
žele imena, granice, dane.
Više ne mogu živjeti tako: na rubu
gdje umiru sjene, a to je ništavilo.

Dotrči, pođi sa mnom.
Pruži ruke, pruži im svoje tijelo.
Potražit ćemo za njih
boju, datum, grudi, sunce.
Neka otpočinu u tebi, budi njihova put.
Smirit će se njihova velika, nemirna pomama,
dok ih grčevito stišćemo
među našim tijelima,
gdje će naći hranu i spokoj.

Konačno će usnuti u našem snu
zagrljenom, zagrljene. I tako,
kad se odijelimo, kad se budemo hranili
samo sjenama, izdaleka,
one, konačno će imati sjećanja, i prošlost
od mesa i kosti,
vrijeme njihova života u nama.

I njihov tjeskobni san
sjena ponovno će značiti povratak
u ovu tjelesnost, smrtnu i ružičastu,
gdje ljubav stvara svoju beskonačnost...

Pedro Salinas








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pet 8 Jun - 8:27

Do juče sam bila mala,
danas sam još manja.
Čovek brzo poraste,
pa se sporo smanjuje.
Sve što sam čuvala brižno
ukralo mi je vreme,
sad nevreme me samo
budi i uspavljuje.
Do juče sam bila mala,
znala sam malo manje,
sad kad shvatila sam sve
želim samo da žmurim.
U očima umorne zvezde,
u srcu prazno mesto.
Sad kad nisam više mala
nemam razloga da žurim.

Sonja Josipović








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

Talija

Ženski
Poruka : 12068

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 11 Jun - 8:15

POSTOJIŠ, DAKLE JESAM - Zvonimir Golob

Postojim, dakle jesi u jednom kutu mene,
Izgubljena i sama na rubu neke šume
Ko ruka pružena u bilo uspomena
Koje kuca i pjeva i tiho se vraća u me.

Postojiš, dakle jesam na rubu neke tame
U ptici, vodi, pijesku, u raju gole djece,
U vatri što se gasi, u srcu vatre same,
U smrti neke ruže koja se ruši u me.

I oboje smo ovdje, jedno u drugome snovi
Kao jedno more, i kao galebovi.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 17 Dec - 18:19

Izgubiš li ženo nekada sebe između dana i noći, dva uzdaha, poleta i strepnje, sna i jave, želje i normi ..između toliko željenog i toliko zabranjenog, zastani, promisli i odluči se šta si žena ili boginja. Ako se odlučiš za ženu, bićeš žena ; odlučiš li se za boginju bićeš i žena i boginja.
Nikada neću razumeti stid,
jer jednom, bejah BOGINJA!’








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 17 Dec - 18:19

Na velikom kamenu pored Jafa- kapije
sedi zlatna devojka iz Skandinavije
i maže se uljem za sunčanje
kao da je na plaži.
Rekoh joj: Ne idi u ove uličice,
mreža uspaljenih mladoženja tu je razapeta,
klopke pohotnika. A dublje unutra,
u polumraku, nabrekle pantalone
staraca, i beestidna požuda
pod maskom molitve
i bola i zavodnički žamor na mnogo jezika

Nekad je hebrejski kao sleng božji
na ovim ulicama,
sada ga ja koristim za svetu žudnju
Jehuda Amihaj
Turistkinja








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 17 Dec - 18:19


MINJON II

Ko čežnju zna, taj zna
jad jada moga!
Pečalna s duše dna,
bez ikog svoga,
onamo gledam ja
u nebo meko.
Ah, ko me voli, zna,
taj je daleko.
Svest mrkne, gorim sva
s dna srca svoga.
Ko čežnju zna, taj zna
jad jada moga.

Gete








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 17 Dec - 18:20

Ljubavna čežnja

Takva je nastala ljubavnačežnja u mome srcu, da je gusta
magla obvila moje oči a nežno srce ukrala iz grudi...

Smerdel








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 17 Dec - 18:20


Ove reči odzvanjaju vekovima uprkos svim nastojanjima društva, morala, civilizacije da se sve ono nagonsko, primalno i iskonsko kod žene potisne i preobrazi. Da se stidi sebe, svoje prirode. Ovo su reči Crne ‘boginje’ Lilit. Sve današnje heroine zapravo predstavljaju pravi profil Lilit. One su samostalne, svoje, hrabre, neuništive, ultimativne ‘femme fatale’, zavodnice, psihički jake, nadasve pametne i verne sebi, nesvesno nameču kolektivnu sliku femine kakva danas služi kao uzor ženama kakve da budu, pa čak i dalje, sliku žene kakva je danas poželjna od muškaraca. Lilit se prvi put pojavljuje u sumerskom mitu i od tada ne prestaje da fascinira svojom neobuzdanom strašću i žudnjom.
Žudnja u njenom najprimalnijem obliku, nije uranjanje žene u egoistično zadovoljenje sopstvenih hirova već potreba da se dotakne iskra života koju svakodnevni život pun patnje, strahova, boli često skriva. Žudnja se predstavlja kao negativna, demonska sila, kakva je i Lilit, zla, mračna , pohotna. Savremena žena je mudra, pametna, samosvesna, a njen greh je taj što želi biti slobodna , ravnopravna sa muskarcem. Žene još uvek moraju da kriju svoja osećanja, da dožive podjarmljenost, potčinjenost da bi tek onda odlučile da odu, pobegnu pune gorčine i izbore svoju slobodu. Tek u slobodi žena uspeva da shvati svoje telo i njegove skrivene moći. Potirući ženinu prirodu društvo joj onemogućava da razvije samopoštovanje, produbljuje joj osećanje uniženja.U slobodi ona vraća izgubljeni deo ličnosti. Ako se potpuno otrgne žena kida veze sa bližnjima. Njen put je sloboda, divljina bez briga i bilo kakve potčinjenosti. Ona hrabro traga za sopstvenim izvorom života, koji kada biva dotaknut postaje snaga kreatora.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 17 Dec - 18:21


Rina Sing

Poetika žudnje
Pobacaj noćas sve svoje hartije odloži
pero pusti da ti prsti pišu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je reč,jedna rečenica,
napiši pesmu
ako mi tvoja gramatika povredi kožu
ako uzdahnem, ako jauknem
neka ti zagrljaj bude još jači,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoči ih u noći počni iznova
popuni moje margine
uguši me jezičkim pravilima
ispravi slovne greške ovog ludila
koje stvaraš usnama
izbriši sve čemu tu nije mesto,
pod tvojim prstima nastaje štivo
koje me čita
napisano ima uvid u
stranice mog života
oživele tvojim dodirom ove noći.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Pon 17 Dec - 18:23

Zal Koop


ZNAČENJE ŽUDNJE

Negdje u međuvremenu, uvečer obično,
kad moje ruke postanu pune tinte,
nastaje pjesma na strasnoj bjelini papira.
Tada na velikoj ravnici sjećanja
počinje razgovor s rijekom pamćenja
i svaka riječ za sebe ponavlja ljubav,
istu onu što izvire iz duše neba.
Moje su te ruke tamo prvi puta i dotakle
i puno je tvog neba koje pamte,
jer su i prohodale u plavetnoj dobroti,
u njoj je tako započela njihova radost.
Puno tvog neba odzvanja vrhom jagodica,
njihovi su rubovi ispunjeni osmjehom,
galameći u modrom pejzažu bez kraja
šaraju bezbrižno po tom malom nebu,
a zalijevajući oblake mjesečinom,
vrište između mog tijela i nijemosti sna.
Značenje žudnje trajno si unijela u mene.
Negdje u točki neba, uvečer obično,
moje misli ispunjava čežnja riječi.
Započinje potraga za događajima dana.
Jedino tako, u strasnoj tišini mraka,
dok među krošnjama neba lebdi svemir,
potpuno sam siguran i smiren,
jer ćutim tebe pticu jedinu u moru želja,
i sanjam kako vjetrom metem hladnoću,
da ti, o ljubavi, opstaneš u mojim venama.
I dok se mjesec vere sladunjavim sjajem,
u meni plovi zagonetno stvoreni umor,
ali odan gordosti tvojih toplih obraza,
ostajem vjeran kao slavonski tihi mraz,
i čekam te u staništu zvijezda, o ljubavi!
Malo pomalo, osvajam beskraj lica,
prelazim iz svijeta prolaznosti u blizinu tebe,
ispirem čekanje vatrom tvoga pogleda
i zaustavljam te nasred svoga tijela.
Negdje u struji zraka, uvečer obično,
moje usne zalaze u duboke mirise,
šapuću i nadlijeću predjele uzdaha.
Teško je prepoznati mladost kratkog daha,
i zelenilo lišća jedva dodiruje listopad,
ali dani leda mogu biti izdašni,
ukratko, čak i rumenilo horizonta,
tj. putovanja u kojima nikada nisam pust,
mudrost su kojoj sam toliko posvećen,
jer dok kušam crvenilo tvojih grudi
dostižem skrivena mjesta međunožja,
a uživajući plamenu istinitost okusa,
rastem u gibanju srebrnog njihanja,
i gustom bujicom otječem niz obale.
Eto i tvoji bokovi napokon dobiše ime;
Neodoljivi! Za ljubavni obred nježnosti,
težnja su duše u vječnoj slavi srca,
i konačno trajni motiv mene ljubavnika.
Negdje u svili tvoje kose, uvečer obično,
kad moje oči osmjehom krase tvoje oči,
i san tvog pogleda san je mom pogledu,
zalijevam te dragocjenom tišinom dodira,
a ti se priklanjaš tijelom i kličeš stasom,
drhtiš, grliš me i život mi opkoračuješ.
O ljubavi, ova tvoja koža puna kristala,
puna bisera, ispunjena mojim poljupcima,
ova tvoja koža pritišće moju muževnost,
a ja se priklanjam tijelom i kličem stasom,
o ljubavi, o moj znoju i moja pomamo,
u sokovima tvojim, moje znanje neuko,
naspram tebe okupanoj mlijekom sunca,
moje znanje bezvrijedno i neuko,
osjeća kako bubriš užarena i mirisna,
i posred vrele pučine mog ulaska u tebe
te tvoje butine, tvoja bedra, bokovi tvoji,
o ljubavi, nose me u središte matice.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Čet 31 Jan - 14:35

7 grčkih boginja kao ogledalo svih žena

  • devičanske boginje: Hestija, boginja Ognjišta i Hrama;  Artemida, boginja Lova i Meseca;  i Atina, boginja Mudrosti i Veštine
  • vulnerabilne ili ranjive boginje: Hera – Zevsova žena, boginja Braka; Demetra, boginja plodnosti,useva, predstavnica svih majki;  i Persefona, Demetrina ćerka poznata kao ”Deva”
  • boginja alhemije ili transformacije: Afrodita, boginja Ljubavi i Lepote




Afrodita, boginja ljubavi, Atina, boginja mudrosti, Artemida, boginja lova,  Hera, boginja braka, Heba, boginja večne mladosti, Flora, boginja cveća,Demetra, boginja plodnosti,Temida, boginja pravde,Hestija, boginja porodice,Nika, boginja pobede,Leta, boginja stočara,Britomartis, boginja životinja




  • Atina, pomozi mi da mislim jasno u ovoj situaciji
  • Persefona, pomozi mi da ostanem otvorena i osetljiva na druge
  • Hera, pomozi mi da se obavežem i budem verna
  • Demetra, nauči me da budem strpljiva i darežljiva i pomozi mi da budem dobra majka
  • Artemida, učini da budem fokusirana na taj cilj u daljini
  • Afrodita, pomozi mi da volim i da uživam u svom telu
  • Hestija, počastvuj me svojim prisustvom, donesi mi mir i razboritost










Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Čet 31 Jan - 14:36

Borba erosa i etosa u delima Bore Stankovića
Doživljaj ljubavi u delima Bore Stankovića, bez obzira na to da li je reč o istinskoj ljubavi ili samo o jakoj strasti, ili i o jednom i o drugom, uvek je punokrvno istinit. Žena i ljubav prema ženi (odnosno ljubav muškarca i žene) nesumnjivo zauzimaju jedno od centralnih mesta u stvaralaštvu ovog pisca. Bilo da je posredi socijalno-ekonomska drama jednog društva, porodični udes ili tragična sudbina pojedinca, šta god da je povod ili posledica određene radnje, u prvi plan uvek izbija ljubavna priča, po pravilu – nesrećna.

U Stankovićevom Vranju, kaže Dučić, kao da se nikad ne spava, nego se ljubi i plače dan i noć, kao nekad u trubadurskoj Provansi. Čini se da je ljubav svemoguća, da može srušiti svaku, i najveću prepreku pred sobom. Ako ne ljubav, onda žena svakako najsnažnije „pomera” čoveka. Borini junaci se, iako retko delaju da bi ono što žele i ostvarili, povode za dramom i čežnjom zaljubljenog srca, zbog koje se čini da je sve izgubljeno, da propada svet.
Analazirajući snagu uticaja ljubavi i žene na ličnost i stvaralaštvo Bore Stankovića, Jovan Dučić piše: „Ja sam dobro poznavao Borisava Stankovića. Duboko moralan lično i krajnje uzdržljiv, Stanković, moj prijatelj, govorio mi je nekad i u običnim mladićskim razgovorima tako jezivo i uplašeno o ženi, kao što se govori samo o zemljotresima i o pomorima.”

Ispratimo li od početka do samog kraja sve, pa čak i epizodne ljubavne priče opisane u delima Bore Stankovića, uvidećemo da se nijedna ne ostvaruje do kraja. Zašto je to tako?

U psihologiji čitavog sveta koji je Stanković u svojom pripovetkama, romanima i dramama oživeo preovlađuje, pre svega, strastvenost. Od strasti niko nije zaštićen, naprotiv. Čak i „božji ljudi” od nje stradaju. Ukoliko je ličnost psihološki kompleksnija, utoliko više je strast u njoj desruktivnija. Do potpune realizacije ljubavi ne dolazi, i pored snažnih emocija, jer se željena ljubav ne traži dovoljno uporno i predano; junacima nedostaju snaga i volja da se sa preprekama izbore, pa svaki unutrašnji impuls na kraju biva stavljen u drugi plan. Unutrašnje zabrane, prouzrokovane spoljašnjim, deintenziviraju i lagano uništavaju strast i želju za realizacijom ljubavi. Potencijalni ljubavnici i srećnici se za tili čas , prepušteni jednom jedinom izboru, jer bi svaki drugi predstavljao neoprostivi bunt, pretvaraju u istrošene, prazne, izgubljene i u svakom pogledu unesrćene osobe.

Jerotićev tekst, „Erotsko u delu Bore Stankovića” na vrlo zanimljiv način pokušava da da odgovor na pitanje zašto se Borine ljubavi (one iz privatnog života, kao i one predstavljene u njegovim delima) nikada ne ostvaruju. Naime, pretpostavka da je lik majke, snažnog, ali kratkog delovanja, morao biti jako utisnut u piščevom sećanju, ostavljajući u jednom delu njegove Anime idealizovan lik žene uopšte, izgleda sasvim osnovana. Sa druge strane, suprotnu polovinu piščeve Anime predstavljala je baba Zlata, energična, ambiciozna, samouverena i otresita žena, koja je Boru odnegovala usled ranog gubitka roditelja. Svakako, nije bilo nimalo jednostavno pomiriti i uskladiti u sebi ova dva suprotna lika Anime. Nedostatak snažnih muških likova u Borinom detinjstvu i preovladavanje dominantnih ženskih figura uticalo je neopozivo, kako na Borinu ličnu slabost u sukobu sa životom u Vranju, a potom i u Beogradu, tako i na delovanje njegovih književnih likova.

Snovi o ljubavi, često prisutni kao prateći deo mnogih ljubavnih priča ovog pisca, mogu se posmatrati kao neka vrsta kompenzacije za razna lišavanja, počevši od onih u ranom detinjstvu (gubitak roditelja), do onih u već zrelom dobu (nezadovoljstvo i neispunjenost u ljubavi, sukobi sa okolinom). Vladeta Jerotić primećuje: „A šta tek treba reći kao psiholog o Borinoj ženi koju je upoznao, prema Siniši Paunoviću, na maskenbalu, maskiranu u mornarsko odelo! Kad se oženio njome bilo mu je dvadeset sedam, njoj trudeset godina. I sada ne znam zašto se njome oženih. Znam da je nikad ne videh radosnu, nasmejanu. Uvek sa stisnutim usnama, kosim pogledom i tihim disanjem (iz Stankovićevog pisma koje se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu)”.

Po Jerotićevom mišljenju, Borino pisanje, na neki način, predstavlja vid sublimacije erosa. Svaki uspeli lik u njegovom stvaranju lična je sublimacija silne unutrašnje čežnje i tragike neizbežnog promašaja u ljubavi. Povodom Nečiste krvi Jerotić se pita: „Zar svekar Marko u Nečistoj krvi, koji ogromnom snagom savlađuje isto tako ogromnu strast prema Sofki, ali onda sebe uništava, kao u grčkim tragedijama, nije sam pisac koji nadvladava neispunjen eros, ali i onda ne može da izbegne uništavanje sebe, iako postepeno? Zato se moramo upitati nije li u Marku – Bori bilo nekog viška strasti, godinama nagomilavane, a neiživljene strasti, koja zbog toga nije više mogla ostati samo erotska, već je postala i agresivna strast, opasna za druge (Sofku), otud i samokažnjavanje da se ne bi neko drugi uništio!”.

U životima Borinih ličnosti strast se snažno ispoljava u mnogobrojnim oblicima, počevši od onog zdravog i očekivanog zahteva čovečje krvi i mesa, preko morbidnih prohteva u incestu, svekra prema snaji, pa i oca prema ćerki. Tako se, usled sukoba onoga što jeste i onoga što „bi trebalo”, vodi nepresušna unutrašnja borba između viših čistijih pobuda i najgrubljih čulnih pobuda. Međutim, strast nikada ne trijumfuje; njoj se uvek na putu preprečuju ogromne i fatalne prepreke, koje je na kraju uguše. Tako je čitavo književno delo Bore Stankovića jedna očajna pesma nezadovoljene strasti, otpevana od strane posebno ženskih, ali i muških likova.

Priča o prošlosti, snevanje o njoj, žal za mladost, kao i druge teme sličnog usmerenja, nisu samo uslovi psiholoških i emotivnih pročišćenja u životima neostvarenih ličnosti Stankovićeve proze već i nova mogućnost književne forme. Naime, prošlost kao konrapunktna tema i vrednost omogućavala je Borisavu Stankoviću da svoje junake stavlja u potpuno nove i neočekivane egzistencijalne situacije. Ispovedajući prošlost, Bora Stanković je ostao savremen.

„Niko u srpskoj književnosti pre Borisava Stankovića nije ispoljio stvaralačku spremnost da ide do kraja u razvijanju tabu-motiva seksualnosti. Prvi je on prozreo i prezreo patrijarhalni stid pred Erosom. Prvi južnjak u srpskoj književnosti uneo je u nju, stidljivu i patrijarhalno zazorljivu, ono što se anegdotski veruje za južnjačko poreklo – jaku krv, plotsku veru, erotski naboj, strasnu potrebu za slobodom i radošću seksualnosti. Ali je uneo u nju i južnjački toplu setu što to neponovljivo erotsko bogatstvo mora u ništa da otide pred cenzurama spolja i iznutra. Svu svoju umetnost Bora Stanković je posvetio ljudskoj žudnji za ljubavlju i slobodom. Nadahnut tim idealima, on je naš savremenik, a to će ostati i budućim naraštajima.”








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Čet 31 Jan - 14:39

Ono što se danas naziva erotikom u umetnosti često je bezmalo pornografija, skarednost ili groteskna. Očijukanja između erotike i pornografije nisu retkost, no snažan seksualni naboj, uz zadržavanje erotičnog i, još uvek, suptilnog pristupa, ono su čime bi erotika u književnosti, između ostalog, trebalo da je definisana, a što kao posebno fantastično možemo videti i na primeru Anais Nin (Anaïs Nin). Ova “devica – prostitutka, perverzni anđeo, dvolična žena, kobna svetica” još uvek je jedna od najsavršenijih erotskih spisateljica. Uz dozu subjektivnosti, moglo bi se reći i jedna od retkih koja je umela da pri pisanju o (za to vreme najčešće) “muškoj” temi – izrazi svoj ženski, istovremeno tanani, a od strasti promukli glas. Nazivali su je i kraljicom izmišljanja i lažljivicom, ali u putenosti svojih spisa, zasigurno, vrištala je prirodno i slobodno.
Umetnost i erotika

Umetnost i erotika svoju punu vrednost uživaju tek ona kada, istovremeno, uživaju i potpunu slobodu. Kro istoriju umetnosti, seksualnost se, tematizovana ili tabuizirana, pojavljuje u svim granama umetnosti kao njihov manje ili više važan segment.

U samoj mitologiji, Eros je sin Afrodite, a očevi su mu ili Zevs (vrhovni bog Olimpa, neba i grmljavine) ili Aresa (bog rata) ili Hermesa (zaštitnik pesnika, putnika, lopova). Erosovi glavni pomoćnici su Patos (čežnja) i Himeros (žudnja), a on sam je stalan pratilac Afrodite (boginje ljubavi). U Platonovoj Gozbi, Erosa su začeli Penia (boginja siromaštva) i Poros (bog blagostanja), te Eros pripada jednako bogatima i siromašnima.

Ovaj kratak pregled mitoloških osobina Erosa važan je kako bi se uočila prisutnost erotike još od samih početaka Zapadne civilizacije.

Pojavom hrišćanstva, pak, potisnuta je antička slika poimanja sveta, a erotika je prešla u domen srama i stida. Obnova smelog, razuzdanog pisanja o erotskim temama pojavila se s modernim vremenom, s okrivanjem ne samo drugih kontinenata, već i sa otkrivanjem drugosti kao takve.

George Bataille u svome eseju Erotizam – podrška morala kaže: “Erotizam je čovekova osobina. To je istovremeno ono zbog čega crveni.”

Činjenica je sa sama seksualnost u čoveku liči na vuklan koji, kada se izlije, pruža ili zastrašujuć ili neverovatno divan prizor. Iz tog razloga, u viktorijansko doba, praksa cenzurisanja takozvano “razvratnih” i “nemoralnih” umetničkih dela, te nazivanje istih pornografijom nije nimalo iznenađujuća. U isto vreme, položaj žene bio je više nego nezavidan: obespravljena, u zakonu nije ni postojala, posebno nakon udaje, a iskazivanje stavova (naročito u pisanoj formi) nije bilo zamislivo.

Tek oko 1960. se u SAD, a u nekim državama ranije, beleži napuštanje cenzure, odnosno labavljenje njenih kriterijuma kada je u pitanju pisana reč. Feministička i seksualna revolucija, zasigurno su ubrzale ovaj proces. U svetu, navodno, oslobođenom od stega lažne moralnosti, ipak je još uvek bila retkost sresti ženskog pisca koji, javno, obilato konzumira erotsku književnost, bavi se pisanjem o njoj ili je sam i stvara. Upravo otuda, opravdane su sumnje da je veliki broj autora osamanestog i devetnaestog veka bio ženskog pola, potpisan pseudonimima.
Ginokritika

Ginokritika je termin koji je uvela Ilejn Šouvloter (Elaine Showalter) da bi označila onu vrstu feminističke kritike koja proučava “ženu kao proizvođača smisla teksta, istoriju, teme, žanrove i strukturu književnosti koju su pisale žene.”

Suštinska odlika ginokritike je, upravo, ginocentričnost - na ženu usmrena analiza. Osnovna kategorija ovog pristupa jeste rod kao skup društvenih, psihičkih i kulturnih uslova u kojima su žene stvarale i koji su uticali na njihovu književnost. Ona ima zadatak da rekonstruiše tradiciju literature koju su pisale žene, a pitanje “Šta je razlika ženskog pisanja?”, u ovom slučaju, odnosi se na kompomente sličnosti literarnih tekstova žena – njihove zajedničke tematike, motive, simboli, kao i njihov međusobni uticaj.

U daljem tekstu videćemo, pak, na koji način je erotsko “žensko slovo” implementirano u dela Ninove, te koja je to specifičnost njenog stila koja bi ga odvojila od muškog, onda kada se radi o seksualnim tematikama.

Žensko pismo i erotika u delu Anais Nin

Spisateljica Anais Nin, rođenjem Francuskinja, a inače američka spisateljica, u širim krugovima poznata je po svojim erotskim pričama, te kao autorka koja je za života objavila sedam tomova dnevnika, žena koja je proučavala dela D. H. Lorensa (David Herbert Richards Lawrence), psihoanalizu, ali i ljubavnica čoveka koji “želi da ostavi ožiljak na svetu” – Henrija Milera (Henry Miller).

Podjednako omiljena i neomiljena u feminističkim grupama, Anais je (posebno u svom najpoznatijem dnevniku objavljenom kao “Tajne sveske”) pisala o ženskoj ljubavi usmerenoj na ženu, ali i o muško-ženskoj ljubav, ne nužno kroz prizmu erotike. Žena je središte njenih zanimanja i zaranjanja u žensku psihu sa najrazličitijih strana.

Ono čime su njena dela i život preplavljeni, generalno, upravo su jedna stalna potreba za erotičnošću, vatrom, životnim dijalogom, večitim poletom, krvlju i stalnim ispitivanjem sopstvenih granica.

Nakon što je sa šesnaest godina napustila školovanje i počela da radi kao model, preselila se u Pariz gde se po prvi put srela sa erotskom književnošću. Naime, u plakaru sobe u kojoj je odsela sa majkom i braćom, naišla je na prave gomile erotskih knjiga koje su je opčinile.

Udaje se 1923. za bankara i umetnika – Hju Parker Gilera (Hugh Parker Guiler), kasnije poznatog kao Hugo. U to vreme biva posvećena proučavanju Lorensovih dela, psihonalize, a ubrzo upoznaje Milera i njegovu ženu. Ovim je otvoreno najznačajnine poglavlje u njenom literarnom životu.

"Venerina delta"

U trećem tomu svojih dnevnika, Anais piše o kolekcionaru koji je Mileru ponudio sto dolara mesečno za erotske priče. “Henri je počeo veselo, šaleći se. Izmišljao je divlje priče kojima smo se smejali. Pristupio je tome kao eksperimentu i u pocetku je izgledalo tako. Ali ubrzo mu se smučilo.” Anais se, i sama najpre eksperimentisanja radi, pridružila Henriju u pisanju erotskih priča, no kako su se kolekcionaru erotske priče dopale – nastavila je, sa sve vatrenijim opisima, čak i sa, po njenim recima, izvesnim preterivanjem. Ove erotske priče, sabrane su u delu “Venerina delta”. Ono što ovo delo čini bitno različitim od ostalih erotskih spisa, upravo je takozvano otvaranje Pandorine kutije ženske senzualnosti. Među ženskim spisateljicama, opisi seksa obično su prilično “mlaki”, ili u suprotnom - odveć sirovi, čak često vođeni muškim erotskim pismom, zapravo potpuno drugačijim od ženskog.

“Verovala sam da je u erotskim pričama što sam pisala za klijenta koji je vršio pritisak na mene da “izostavim poeziju” moji stil nastao iz čitanja muških radova. Zbog toga sam dugo smatrala da sam izneverila svoje žensko biće. (…) Kada sam ih ponovo pročitala posle mnogo godina, videla sam da moj glas nije bio u potpunosti ugušen. U brojnim pasusima, intuitivno sam koristila ženski jezik i opisivala seksualno iskustvo iz ženskog ugla.”

U “Venerinoj delti” osetno je čak i nastojanje da se seks odvoji od emocija. Pa ipak, snažnom ženskom rukom ispisane, ove priče na mnogim mestima objedinjuju Eros i Psihu. Pišući istovremeno naivno i stidljivo, burno i senzualno, u opisima samog seksualnog čina ona retko koristi grube tzv. “muške” izraze za opise seksa i genitalija. “Ud”, “utroba”, “delta” i sl. su izrazi koji se najčešće mogu sresti, bar u najverodostojnijim prevodima.

Ipak, tematika samih priča, na određenom nivou, šokantna je i tabu čak i za 21. vek. Priče o incestu, pedofiliji, homosekusalnisti, pa i nekrofiliji obiluju opisima čulnih doživljaja, na način svojstven samo ženskom pismu.

“Stajali su blizu kreveta, ne progovarajuci. Prešao je rukama preko satenskih oblina njenog tela kao da želi da ga upozna. Nije se ni pomerila. Polako se spustio na kolena dok joj je ljubio i milovao telo. Osetio je da nema ništa ispod haljine. (…) Poljubio joj je stopala, pa zavukao ruke ispod duge haljine prelazeći uz glatke noge sve do butina.”

U svojim opisima seksa, ona ostavlja prostora mašti – konstantno je raspirujući. Njeni opisi samog erotskog čina su konkretni i bogati (gotovo posve muški), ali izuzetno suptilni. U njima najčešće nije prenaglašen seks već upravo – seksualna želja, požuda, vrtoglavica koja obuzima, energija između dva tela.

U “Venerinoj delti” u priči o Eleni, ona njenog ljubavnika Pjera opisuje toliko živo, da čitalac može biti siguran da ga je “stvorila” po uzoru na stvarnog, u životu joj već poznatog čoveka. Ili bar po uzoru na jednu od svojih najsnažnijih fantazija.

“Postojalo je nešto životinjsko u vezi s njegovim rukama koje su bile raširene nad svim delovima njenog tela, koje su je istovremeno grabile između nogu i za kosu, kao da će ih otkinuti, kao da je istovremeno zahvatio i zemlju i travu. Zatvorila je oči i učinilo joj se kao da ima mnogo ruku koje su je svuda dodirivale i mnoštvo usana koje su tako brzo prelazile njome dok su se zubi oštri poput vučijih zarivali u njene meke dlanove. (…)

Ponekad bi ga pitala: “Gde ti je konj? Uvek izgledaš kao da si ostavio konja pred vratima i spremaš se da uskoro odgalopiraš.” Spavao je go. Mrzeo je pidžame, ogrtače, kućne papuče. Bacao je cigarete na pod. Kupao se u ledenoj vodi poput istraživača. Podsmevao se udobnostima. Birao najneudobniju stolicu. Jednom mu je telo bilo toliko vrelo i prašnjavo, a voda tako hladna da je došlo do isparavanja i dim je počeo da izlazi iz njegovih pora. Pružio je ruke iz kojih je izlazila para prema njoj, a ona je rekla: “Ti si bog vatre.” (…)”

Precizno je umela opisati i ženu, valjda baš tom gore opisanom muškarcu preko potrebnu:

“Najneuhvatljivija je ona žena koju nikad ne možete videti u prepunom kafeu kada je tražite, ona koju morate da lovite i tražite u prerušavanjima njenih priča.”









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

Dala

Ženski
Poruka : 31005

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   Čet 31 Jan - 14:39

"Tajne sveske"

Na osnovu zapisa iz njenog dnevnika “Tajne sveske”, takva je upravo bila Milerova žena – Džun (June Miller) koja “neprekidno priča protivrečne priče o svom životu.” Sa njom je, navodno, Anais imala i fizičku vezu, nazivajući je “pijancem koji se prepušta” i otkrivajući radost u muškoj usmerenosti svog života na udvaranje sa Džun, ali, istovremeno, i strahovitu radost umiranja i raspadanja, kako je sama govorila.

Od onih iz “Venerine delte” nisu ništa manje puteni ni njeni redovi u “Tajnim sveskama” odnosno jednom od tomova dnevnika koje je celoga života vodila. Na jednoj od stranica, zapisi iz njenog i Hugovog života odišu vatrom i suzama:

“Nikada nismo bili toliko srećni ili toliko jadni. Naše su svađe čudesne, strahovite, žestoke. Oboje smo jarosni; priželjkujemo smrt. Lice mi je izjedeno od suza, vene na slepoočnicama iskočile. Hugove usne podrhtavaju. Na jedan moj krik, odmednom mi se stvara u naručju i jeca. A onda me telesno poželi. Plačemo, ljubimo se i svršavamo jednovremeno. A sledećeg trenutka raščlanjujemo i razborito razgovaramo. Kad se rashladimo, čudim se neuravnoteženosti naših osećanja. S dosadom i mirom zauvek je gotovo.”

O Henriju je pisala s posebnom, iskričavom strašću, govoreći da je u pisanju “vatren, muževan, animalan, veličanstven”, ali i “čovek pijan od života”. Iako ju je njegova snaga istovremeno plašila i privlačila, Anais mu je, na svoj način, ostajala verna (uporedo sa svojim brakom sa Hugom), razmenjujući sa njim gotovo konstantno požudna pisma. Govorila je i kako, pišući o njemu, mora da upotrebi reči koje postoje u drugim jezicima, da bi, pred sobom, dočarala silovitost onoga što on u njoj jeste, te ga je nazivala ardiente, salvaje, hombre (usplamteo, divlji, čovek), istovremeno svesna da ga više želi nego voli, da mu se više divi nego što ga kao žena treba.

“Volim kad kažeš: “Sve što se dešava,dobro je.” Ja kažem: “Sve što se dešava, divno je.” Za mene je sve to simfonija, i veoma me uzbuđuje življenje – gospode, Henri, samo sam u tebi našla isti rastući polet, isto brzo nadolaženje krvi, punoću. A ja sam bezmalo pomišljala da nešto nije u redu. Svi ostali su bili pod kočnicom. Ali kad osetim tvoje uzbuđenje životom kako bukti, tik uz moje, hvata me vrtoglavica.”

Upravo negde između ovih redova staje tajna vatre - u njenom životu, njenim dnevnicima i njenom pismu generalno: grozničavo uzbuđenje koje se rađa, ali ne zbog drugog čoveka, Henrija, Huga ili svog drugog supruga Rupert Pola, već zbog života samog.

Njeni obrazi nisi bili rumeni od groznice koja bi je obuzimala dok stoji uz čoveka, podjednako čulnog kao ona sama, već onda kad njeno biće zadire u samu srž života, kada ga otkida, halapljivo i slasno se opijajući stvarnošću: lepotom - koliko i bolom, seksom - koliko i patnjom.

Govorila je kako je običan život ne interesuje, kako ne želi da bude samo prolaznik u svetu slika, već kako ima potrebu da i sama stvori neke od njih. Iza sebe je ostavila jednu fantastičnu sliku na kojoj žena, gladnog i nemirnog pogleda, i iste takve krvi, široko raširenih bedara sedi pred gomilom spisa, osećajući kako život svom snagom uranja u nju. Dok ona ostaje ono što suštinski jeste – žena. Gola. Bez nastojanja da od svoje prirode pobegne. U životu koliko i u pisanju.



Tekst je preuzet sa portala P.U.L.S.E








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima   

Nazad na vrh Ići dole
 
Treptaji zudnje i ceznje u knjizevnim delima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-