Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Aleja kulture nas vodi...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
AutorPoruka
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16460

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sre 8 Avg - 15:44

Kako se zapravo zvao Šerlok Holms, kakve veze imaju čuveni detektiv i grof Drakula i kako se u sve to umešao Oskar Vajld…


Detektiv ponikao u bujnoj mašti škotskog autora i lekara ser Artura Konana Dojla, rođen 1887. u priči Skarletna studija, sa šezdeset slučajeva razrešenih u istom broju proznih dela svog tvorca, stekao je slavu koja ne jenjava ni gotovo 130 godina kasnije. Ovaj egocentrični čudak, samotnjak nadmoćnog uma, sa mnogim osobinama koje bi ga svrstale u antiheroje pre nego u junake, neprestano iznova intrigira kako autore koji reinterpretiraju njegov lik i delo, tako i publiku koja sa nesmanjenim uzbuđenjem prati Holmsove poduhvate.

Čini se da znamo sve o Šerloku Holmsu. Ovo su neke manje poznate činjenice o njemu i njegovom tvorcu.
1) Šerlok Holms je prvobitno trebalo da se zove Šerinford. Konan Dojl je kasnije svog čuvenog detektiva preimenovao u Šerlok po jednom igraču kriketa iz tog doba. Dojl je, inače, bio veliki ljubitelj kriketa, čak je osnovao i svoj klub sastavljen od poznatih književnih imena. Bio je to najneuspešniji tim u istoriji kriketa, a Konan Dojl nije uspeo da neke svoje kolege i saigrače nauči čak ni osnovnim pravilima igre.

2) Prva priča o Šerloku Holmsu je bila pravi fijasko. Svoju premijeru, danas čuveni, detektiv imao je u noveli Skarletna studija. Priču je dvadesetsedmogodišnji Dojl napisao za tri nedelje. Kao inspiracija za stvaranje Šerloka
Holmsa poslužio je Dojlov profesor sa fakulteta Džozef Bel koji je mogao da dijagnostikuje bolesti samim pogledom na pacijenta. Kada je kasnije Radjard Kipling čestitao Dojlu na uspehu njegovog junaka pitao ga je da li je u pitanju njegov stari prijatelj doktor Džo. Veliki uticaj na Dojlovo kreiranje Šerloka imao je i, takođe fiktivni, detektiv Avgust Dupin koji se pojavljuje u dve novele Edgara Alana Poa. Rukopis Skarletne studije su redom odbijali svi izdavači sve dok ga, na kraju, nije štampala mala izdavačka kuća koja je objavljivala knjige o kulinarstvu i o upravljanju domaćinstvom. Tiraž se nije dobro prodavao i ubrzo je pao u zaborav.

3) Druga priča je posledica večere sa Oskarom Vajldom. Jedan od retkih kome se svidele Skarletna studija bio je urednik magazina Džozef Stodart. On je na jednoj večeri ubeđivao Konana Dojla da ponovo počne sa pisanjem priča o Šerloku Holmsu koje bi mogle da se objavljuju u časopisu. Na večeri je bio prisutan i Oskar Vajld koji je takođe pristao da za Stodartov magazin napiše jednu novelu. Slika Dorijana Greja bila je objavljena iste godine kada i Znak četvorice.
4) Šerlok Holms nikada nije nosio svoju čuvenu kapu. Kada su avanture o Šerloku Holmsu počele da izlaze u časopisu Strand ovaj fiktivni detektiv postao je globalna senzacija. Priče je ilustrovao Sidni Padžet koji je crtao Šerloka Holmsa sa lovačkom kapom kada ide da rešava slučajeve van Londona. Čitaoci su smatrali da Šerlok svoju kapu nosi stalno, kako u gradu tako i na selu. U Dojlovim pričama ova kapa se ne spominje.

5) Šerlok Holms je književni lik koji se pojavljuje u najviše filmova. Pojavljuje se u 226 filmova, a tumačili su ga na desetine glumaca.

6) Šerlok Holms nije književni lik koji se pojavljuje u najviše filmova. Ako računamo i junake koji nisu ljudi onda je Drakula taj koji se pojavljuje u najviše filmova. Do sada je snimljeno 566 filmova i serija o ovom grofu krvopiji. Šerlok Holms predstavlja čovečanstvo u ovoj trci.
7) Šerlok Holms nikada nije izgovorio Elementarno, dragi moj Votsone. Makar ne u delima koja je napisao Artur Konan Dojl. Holms je izgovarao i elementarno i dragi moj Votsone, ali ih nikada nije izgovorio zajedno. Ova fraza se prvi put javlja u romanu Psmith, Journalist Pelama Grenvila Vudhausa.




Piše: Milan Aranđelović
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16460

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sre 8 Avg - 15:46

Мuzej knjige i putovanja u Beogradu
U porodičnoj kući na Banjici, srpski putopisac Viktor Lazić otvorio je Muzej knjige i putovanja, u kom je predstavljen razvitak štampe i pisane reči, različiti pojavni oblici knjiga u svetu, kao i razvitak i značaj knjige za ljudsku civilizaciju.

U muzeju je zastupljeno srpsko izdavaštvo i štampa, ali i strane kulture, prvenstveno putem knjiga, a zatim i drugih eksponata.

Ovde je moguće videti: više od 300 knjiga od pre 1800. godine; knjige na štapićima od bambusa; magijsku knjigu iz džungle indonežanskog plemena Batak, čiji su listovi napravljeni od palminog lišća, a korice od kostiju; knjigu na papiru napravljenu od slonovog izmeta; jestivu knjigu od pirinča; knjigu na najkvalitetnijoj svili; pribor za pisanje knjiga od tikovog drveta iz Mjanmara; kolekciju više stotina minijaturnih knjiga, od kojih je najmanja veličine 3,5 milimetara; knjige sa rezbarenim koricama od drveta; knjige sa listovima od tikovog drveta i od ručno pravljenog papira iz raznih azijskih i afričkih plemena; molitvenike sa Tibeta sa koricama od mermera iz Mongolije i sa ukrasima od žada…

Muzej knjige i putovanja otvoren je za javnost četvrtkom i petkom od 10 do 18 časova, uz obavezno zakazivanje.

Umesto ulaznice, plaća se donacija za sređivanje fondova biblioteke u iznosu od 400 dinara po osobi, odnosno, 300 dinara za decu, studente i penzionere.

Trenutno se primaju isključivo grupe od najmanje troje, a najviše petnaest posetilaca, uz vođenje ture koja traje sat vremena.

Prijave na telefone: 011 26 27 311, 011 36 72 807, 063 360 218, 063 88 54 927 ili e-mail: muzejknjige@gmail.com i office.lazic@gmail.com

Izvor: Turistički svet
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16460

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sre 8 Avg - 15:47


Odeća od starih knjiga

Učenici i mladi dizajneri iz Severne Karoline iskoristili su svoj talenat kako bi od starih knjiga stvorili nešto novo i originalno.

Početkom marta u lokalnoj biblioteci u Novom Hanoveru održano je četvrto po redu takmičenje u kome su tinejdžeri dobili priliku da od starih knjiga, kompakt-diskova i kaseta naprave nešto jedinstveno i sasvim novo.

Na kraju je održana modna revija na kojoj je osamnaest kreatora prikazalo svoje kreacije, a pet njih je i nagrađeno.

Snimak ovogodišnje revije još nije okačen na internetu, ali pogledajte kako je to izgledalo prošle godine:
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10903

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sub 11 Avg - 9:05

Prikaz knjige: „Pajns“ Blejka Krauča

U tekstu o SF knjigama koje nisu prevedene na srpski jezik pominjan je čovek po imenu Hju Haui i revolucija koju je napravio u internet izdavaštvu. Blejk Krauč mu se pridružuje u toj lavini, ali za razliku od Hauija, zanimljivo je što je Krauč već imao karijeru u tradicionalnom izdavaštvu, pa se tek zatim odlučio za novi vid objavljivanja.

Veliki izdavači imaju određena očekivanja od svojih autora, poštovanje žanrovskih pravila i zadržavanje na obrascima koje je već postavio i utvrdio sam autor. I mada Kindle piscima često zameraju što nemaju urednike (neki od autora to objašnjavaju free lance editorima), čini se da je priči koja i onako funkciniše glupo zamerati bilo šta. A opet, ako ona ne valja, tu ni najbolji urednik ne može da pomogne.
Pajns je roman o čijoj radnji na internetu ne možete saznati mnogo, jer svaka informacija može da vam pokvari užitak. Knjiga počinje arhetipskom scenom: čovek se budi, ne zna ni gde je… ni ko je. Luta mestom koje mu nije poznato (Vejvard Pajns), pokušava da pronađe lik, lokaciju, bilo šta što će izazvati okidač u njegovom mozgu. A ljudi su čudni. Mesto je čudno. I sve to, kako se i u recenzijama kaže, najviše liči na Tvin Piks (Krauč priznaje da je Pajns nastao iz nezadovoljstva finalom pomenute serije). Međutim, kako se priča razvija, čitalac saznaje da ovo mesto nije samo galerija čudaka, već da sa njim nešto opasno nije u redu. Bez obzira da li to pokušate peške ili kolima, odatle ne možete da odete. Takođe, koliko god puta Itan pozivao suprugu telefonom, ne uspeva da je dobije, a u FBI-u kao da niko ne zna ni ko je on.

Knjiga je napeta, bez praznog hoda i kada vas jednom uhvati, neće vas ispuštati do kraja. Mada se žanr romana u nekoliko navrata menja (što često ume da bude problem), Pajns sve vreme ostavlja utisak jedinstvene knjige. Nešto što počne kao krimić ili misterija, pretvori se u distopijski roman koji ima još dva nastavka – i vama je to u redu. Zato što autor svakako zna šta radi. Sve ono gde su nas serije kao što su Izgubljeni i Tvin Piks izneverile, Krauč je rešio da ispravi.

Jedino što seče njegov narativ su flešbekovi na vreme kada je bio zatočen i mučen u Zalivskom ratu, pa mu se ti prizori često prepliću i mešaju sa scenama iz trenutnog života. Sve to će nas na momente naterati da se i sami zapitamo da li je Itan Berg čistog uma, da li je ono u šta mi želimo da poverujemo – njegov identitet, za početak – baš takav kakvim nam ga on predstavlja. A dok ne stignemo do tog odgovora, proći ćemo kroz seriju preokreta i neočekivanih rešenja.Serija po romanu najavljena je za ovu godinu, glavna uloga poverena je Metu Dilanu, dok je M. Najt Šamalan showrunner. Knjiga ima potencijal za odličnu ekranizaciju i nadamo se da će Fox umeti da oživi napetu atmosferu koja nas je držala prikovane za stranice romana.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16460

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Danas u 8:26

" Lovemarks ili Jos jedna knjiga o zbunjenosti " Zana Poliakov


... Ovu godinu zatvaram recima posvecenim meni posebnoj i dragoj licnosti- intrigantnoj, darovitoj i drugacijoj umetnici imunoj na must be/ must do i sa jedinom pretenzijom ka ispoljavanju sopstvene nesputane i inovativne svesti.
U dve reci- Zana Poliakov, ona koja svojim vestim prstima i britkim umom materijazuje dela iz ere nadolazece umetnosti koje ce generacije tek dosta posle nje moci da otkriju i razumeju ...
Pisati "Jos jednu knjigu o zbunjenosti" rizican je i neizvestan poduhvat. Jer nasuprot autorkinoj filozofiji "posmatram ali ne osudjujem i prosudjujem", citaoci su oni koji i te kako znaju da osudjuju. Ovde pre svega mislim na onaj deo citalacke publike koji do sada nije imao prilike da se susretne sa Zaninom ekstravagantnom i genijalnom darovitoscu. Tim istim ljudima, emotivno ogoljena Zana, lisena straha od kritike i gresaka jer "greske zapravo (i) ne postoje", moze se uciniti kao suvise slobodna i neobicna figura naseg ,jos uvek u velikoj meri, konzervativnog drustva, sredine zeljne "modliranosti" i same "ustirkane duse". Verujem da je to bio razlog za ostru i neprimerenu reakciju kritike koja je "Lovemarks" jos pre samog objavljivanja, poput knjizevne Inkvizicije upisala na spisak Zabranjenih knjiga...
No, istinski se nadam da ce i novi citaoci, bas kao oni koji su do sada upoznali ili dotakli deo Zanine duse, shvatiti njenu pravu vrednost i iskrenu poruku koju je ovom knjigom poslala. Necu reci delom jer sam sigurna da je njena ideja bila da zabavi i ponudi zanimljivu i drugaciju stvarnost. To je ona Zana koja se veselo osmehuje sa stranica nudeci svoju pazljivo odabranu play listu, spisak omiljenih filmova i nekoliko pogleda na police u svom kupatilu. Domisljata i detinjasto kreativna,to je Zana Poliakov. Zena koja nikoga ne ostavlja ravnodusnim.
Pisuci "Lovemarks", ucinila je ono sto je cini tako prepoznatljivom i ljudima bliskom. Pomesala je javno i privatno, work &play, bis &pleasure. Nije se libila da svoju pricu napise bas onakvu kakva ona i jeste, bez eufemizama i u duhu ispovesti. Mozda smo je zbog toga i doziveli tako licnom. "Take it personaly" kako Zana porucuje.
Citajuci, na momente, imala sam utisak da iznenada osetim i fake Zanu, drugaciju od onoga sto ona zapravo i jeste, zenu sa cijih usana cujem samopromotivne recenice toliko netipicne za Urednicu Zivota, onu koja harizmom i prirodnoscu osvaja svet. Ali ubrzo shvatam da pod senkom Gospodina Dzina sve dobija drugacije obrise i izvorno pulsirajuca i sireca energija biva blokirana i zarobljena. ("Koliko samo bivsih jedna zena moze da podnese?") Sve do dolaska Poeticnog Gospodina.happy
A "poezija ulazi u nas zivot kroz vrata beznacajnih sitnica". Recima Zanete Bredso. Nadahnute,nadarene i kreativne. Van i na listovima "Lovemarks"-a.Taj njen prepoznatljiv stil pisanja i jezik koji cu slobodno nazvati - digitalnim, nekome mogu zazvucati too modern, posebno zbog miksovanja domacih i engleskih reci i fraza. Ali bez tog neobicnog spoja ova knjiga bi izgubila na autenticnosti i postala suprotno od onoga kako ju je autorka videla i dozivela. Kao slavljenje zivota, odu proslosti i ljubavnom bolu jer "kad rane zarastu, ostaju oziljci". A oni vrede daleko vise od svega materijalnog, kratkotrajnog i prolaznog jer nose iskustvo.
Ono koje se ne moze procitati u knjigama ili nauciti vec ono koje se mora osetiti.
Lovemarks, put su u bolje sutra.
Објавио Iva Pavlović
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16460

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Danas u 8:28

"Vladalac" Nikolo Makijaveli
"Jedna promena uvek ostavlja razloge za ostvarivanje nove promene."
Nikolo Makijaveli (1469-1527) politicki je filozof iz doba renesanse cija se ucenja, u danasnje vreme popularno oznacena kao "makijavelizam", smatraju pretecom i osnovom realpolitike. Delo "Vladalac" (Il Principe) objedinjuje njegovo iskustvo, sakupljano tokom karijere u drzavnoj sluzbi slobodne Republike Firence nakon pada Medicijevih sa vlasti, i znanje koje je zadobio kao kancelar i sekretar druge kancelarije,a nadogradio cestim putovanjima po dvorovima sirom Evrope. Stoga, sistematizovano politicko gradivo koje cini "Vladaoca", smatra se njegovim najpoznatijim i svakako najuspesnijim delom iako je svojim literarnim radom, koji obuhvata izmedju ostalog i pesme i komedije u prozi, ostavio znacajan trag u knjizevnom opusu renesansne umetnosti.
Makijavelijev trnovit i neizvestan put ka drzavnoj sluzbi isprepletan je i cvrsto povezan sa, podjednako nestalnom, vlascu porodice Medici u Firenci, koja je diktirala njegovo gubljenje i ponovno vracanje polozaja sve dok nije bio optuzen i uvucen u aferu oko neuspele zavere protiv ove porodice, kada biva osudjen i mucen. Blagoscu jednog od potomaka porodice Medici, pape Lea X,biva oslobodjen od teske presude. Tada zapravo i pocinje najplodonosniji period njegovog knjizevnog stvaralastva kada na imanju San Kosano nadomak Firence, provodi zivot u miru i intelektualnoj prepisci sa svojim prijateljem Franceskom Vitorijem, pocev od godine 1513-te. Ta znacajna prepiska, pored pisma Lorencu de Mediciju Velicanstvenom kome delo i biva posveceno, svojevrstan je uvod u "Vladaoca" u kome se daju naznake uticaja i razloga koji su ga naveli na pisanje ovog dela.
Poznat po zastupanju strogih i okrutnih politickih ideja, Makijaveliju se pripisuje recenica "Cilj opravdava sredstvo" iako je on, u ovom obliku, nije definisao ni u jednom svom delu. On kaze:

"Treba napomenuti da se ljudi moraju ili pridobiti ili unistiti, jer se svete za male uvrede, dok za velike ne mogu; stoga nasilje treba sprovoditi tako da se ne moras bojati osvete. "
"Priroda ljudi je nepostojana; lako je ubediti ih u jedno, ali je tesko odrzati ih u tom ubedjenju. Zato je potrebno biti tako spreman da se, kada vise ne veruju, silom nateraju da veruju."
U dvadeset i sest glava, susrecemo se sa politikom i vojnim potezima kralja Luja XII-og i naznakom na pet gresaka koje je ovaj vladalac pocinio i izgubio vlast; sa pohvalom i opisom strategije Rimljana u osvajanju i cuvanju vlasti u Milanu; sa Darijevom drzavom i surovim i nasilnim rezimom Agatoklea; sa Hijeronimom Sirakuzaninom kao primerom na koji nacin se od "privatnog lica" moze postati vladalac..
Uz mnostvo drugih primera, Makijaveli je rasclanio a potom opet objedinio svoju politicku svest uvodeci temelje u ono sto ce kasnije biti poznato kao vojna strategija i politika ratovanja. Ipak, treba imati na umu da je prilikom pisanja "Vladaoca", autor cesto odstupao od istorijski poznatih cinjenica zarad zelje da plasira svoje ideje i potkrepi vlastita tvrdjenja, sa izuzetkom Rimske istorije na koju je gledao sa blagonasklonoscu.
Na kraju, sustina njegovih ideja moze se sazeti i sagledati u jednom od najvise citiranih delova "Vladaoca":

" Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o ljudima se uopšteno može kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, žene i decu, kako sam vam već kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreću se.
Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove reči, pa se nije ni na šta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne veličinom i plemenitošću duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje ustručavaju da uvrede nekoga, koji želi da ga ljube, nego li nekoga, koji im uliva strah; jer ljubav se podržava vezom zahvalnosti, samo što ljudi, budući da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od koristi; strah se pak podržava neprestanom pretnjom kazne."
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16460

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Danas u 8:30

"Galileova kći" Dejva Sobel

Toplina kojom knjiga odiše a koja proističe iz duboke emotivne posvećenosti oca i kćerke, daje ravnotežu istorijskim činjenicama o previranju vlasti 17.veka i borbi prirode da postavi nove izazove ljudskom poimanju nauke. Galileo je bio nosilac tog novog poretka, čvrsto ukorenjenog u nameri da se izbori za istinu koja ne podriva reči Svetog oca već pogrešno tumačenje Njegovih slugu. Inkvizicija je kao najveća pošast harala Evropom u osvit renesanse, unoseći razdor i smrt kao poduhvat zaštite interesa i ugleda Katoličke crkve. Bezmali broj puta su prekoračena ovlašćenja crkvenih lica kako zbog uskog sagledavanja nauke i zadrtih principa Inkvizicije, toliko i zbog sopstvene pohlepe, ambicije i žeđi za vlašću. Položaj je značio moć, a moć je kontrolisala čoveka iskušavajući ga jače od same jeresi. Sopstveni interesi bili su postavljeni daleko iznad moralnih i ljudskih načela, "hrišćanske samilosti i poniznosti u služenju Gospodu koji jedini ima prava da osudi i oduzme, sa istom blagonaklonošću sa kojom je i dao". U tom kontekstu se uloga Sestre Marije Seleste u životu Galilea može proširiti i obuhvatiti mnogo veći raspon od emotivne bliskosti i privrženosti oca i kčerke koje je život surovo razdvojio; ona je bila više od toga – njegova veza sa Bogom i duhovni vodič ka beskrajnom spokojstvu raja kome je duša njenog oca, poput njene, oduvek stremila. Bila je njegov odraz u ogledalu, hroničar Galileovog vremena i života i najveći prijatelj i saveznik u očuvanju njegovih ideja i dela za buduće generacije nemirnih umova; bila je njegova uteha, sklonište kada bi poželeo da pobegne od vreve svog uzburkanog vremena i smiraj za njegovu dušu u trenucima koji su dovodili do psihičkih razdora i emotivnih slomova velikog naučnika. Nikada nije imao boljeg sabesednika i razboritijeg sagovornika – inteligentna, domišljata i pravična, nasledila je radoznali i nesputani duh svoga oca koji je bio ključni element u njenom razumevanju raskola između crkve i nauke čiji je indirektni pokretač bio baš Galileo.
Snagom duhovne veze koja ih je povezivala i prevazilazila samo krvno srodstvo, otac i kćerka su zajedno ispisali dramu jednog vremena koje su neprekidno potresale spletke moćnika, društveni i socijalni razdori i slepilo katoličke vere. I stoga je nemoguće ikada napisati istoriju Galilea Galileja, a ne spomenuti njegovu kći kao osnovnu figuru i stub jedne povezanosti koja prevazilazi vreme i samu besmrtnost Galileovih dela. Jer njihova povezanost je počivala na ljubavi, istoj ljubavi bez čijeg prisustva Galileo nikada ne bi otkrio žar i ushićenje naučnih otkrića.
Od ljubavi satkan, zbog ljubavi osuđen. Galileo.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   

Nazad na vrh Ići dole
 
Aleja kulture nas vodi...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ljudi koji žive na vodi
» Vežbanje u vodi
» Ukusna jela spremljena na vodi
» Lepenski Vir
» Pop art
Strana 7 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura-