Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Aleja kulture nas vodi...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
AutorPoruka
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 19850

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sre 8 Avg - 15:44

Kako se zapravo zvao Šerlok Holms, kakve veze imaju čuveni detektiv i grof Drakula i kako se u sve to umešao Oskar Vajld…


Detektiv ponikao u bujnoj mašti škotskog autora i lekara ser Artura Konana Dojla, rođen 1887. u priči Skarletna studija, sa šezdeset slučajeva razrešenih u istom broju proznih dela svog tvorca, stekao je slavu koja ne jenjava ni gotovo 130 godina kasnije. Ovaj egocentrični čudak, samotnjak nadmoćnog uma, sa mnogim osobinama koje bi ga svrstale u antiheroje pre nego u junake, neprestano iznova intrigira kako autore koji reinterpretiraju njegov lik i delo, tako i publiku koja sa nesmanjenim uzbuđenjem prati Holmsove poduhvate.

Čini se da znamo sve o Šerloku Holmsu. Ovo su neke manje poznate činjenice o njemu i njegovom tvorcu.
1) Šerlok Holms je prvobitno trebalo da se zove Šerinford. Konan Dojl je kasnije svog čuvenog detektiva preimenovao u Šerlok po jednom igraču kriketa iz tog doba. Dojl je, inače, bio veliki ljubitelj kriketa, čak je osnovao i svoj klub sastavljen od poznatih književnih imena. Bio je to najneuspešniji tim u istoriji kriketa, a Konan Dojl nije uspeo da neke svoje kolege i saigrače nauči čak ni osnovnim pravilima igre.

2) Prva priča o Šerloku Holmsu je bila pravi fijasko. Svoju premijeru, danas čuveni, detektiv imao je u noveli Skarletna studija. Priču je dvadesetsedmogodišnji Dojl napisao za tri nedelje. Kao inspiracija za stvaranje Šerloka
Holmsa poslužio je Dojlov profesor sa fakulteta Džozef Bel koji je mogao da dijagnostikuje bolesti samim pogledom na pacijenta. Kada je kasnije Radjard Kipling čestitao Dojlu na uspehu njegovog junaka pitao ga je da li je u pitanju njegov stari prijatelj doktor Džo. Veliki uticaj na Dojlovo kreiranje Šerloka imao je i, takođe fiktivni, detektiv Avgust Dupin koji se pojavljuje u dve novele Edgara Alana Poa. Rukopis Skarletne studije su redom odbijali svi izdavači sve dok ga, na kraju, nije štampala mala izdavačka kuća koja je objavljivala knjige o kulinarstvu i o upravljanju domaćinstvom. Tiraž se nije dobro prodavao i ubrzo je pao u zaborav.

3) Druga priča je posledica večere sa Oskarom Vajldom. Jedan od retkih kome se svidele Skarletna studija bio je urednik magazina Džozef Stodart. On je na jednoj večeri ubeđivao Konana Dojla da ponovo počne sa pisanjem priča o Šerloku Holmsu koje bi mogle da se objavljuju u časopisu. Na večeri je bio prisutan i Oskar Vajld koji je takođe pristao da za Stodartov magazin napiše jednu novelu. Slika Dorijana Greja bila je objavljena iste godine kada i Znak četvorice.
4) Šerlok Holms nikada nije nosio svoju čuvenu kapu. Kada su avanture o Šerloku Holmsu počele da izlaze u časopisu Strand ovaj fiktivni detektiv postao je globalna senzacija. Priče je ilustrovao Sidni Padžet koji je crtao Šerloka Holmsa sa lovačkom kapom kada ide da rešava slučajeve van Londona. Čitaoci su smatrali da Šerlok svoju kapu nosi stalno, kako u gradu tako i na selu. U Dojlovim pričama ova kapa se ne spominje.

5) Šerlok Holms je književni lik koji se pojavljuje u najviše filmova. Pojavljuje se u 226 filmova, a tumačili su ga na desetine glumaca.

6) Šerlok Holms nije književni lik koji se pojavljuje u najviše filmova. Ako računamo i junake koji nisu ljudi onda je Drakula taj koji se pojavljuje u najviše filmova. Do sada je snimljeno 566 filmova i serija o ovom grofu krvopiji. Šerlok Holms predstavlja čovečanstvo u ovoj trci.
7) Šerlok Holms nikada nije izgovorio Elementarno, dragi moj Votsone. Makar ne u delima koja je napisao Artur Konan Dojl. Holms je izgovarao i elementarno i dragi moj Votsone, ali ih nikada nije izgovorio zajedno. Ova fraza se prvi put javlja u romanu Psmith, Journalist Pelama Grenvila Vudhausa.




Piše: Milan Aranđelović
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 19850

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sre 8 Avg - 15:46

Мuzej knjige i putovanja u Beogradu
U porodičnoj kući na Banjici, srpski putopisac Viktor Lazić otvorio je Muzej knjige i putovanja, u kom je predstavljen razvitak štampe i pisane reči, različiti pojavni oblici knjiga u svetu, kao i razvitak i značaj knjige za ljudsku civilizaciju.

U muzeju je zastupljeno srpsko izdavaštvo i štampa, ali i strane kulture, prvenstveno putem knjiga, a zatim i drugih eksponata.

Ovde je moguće videti: više od 300 knjiga od pre 1800. godine; knjige na štapićima od bambusa; magijsku knjigu iz džungle indonežanskog plemena Batak, čiji su listovi napravljeni od palminog lišća, a korice od kostiju; knjigu na papiru napravljenu od slonovog izmeta; jestivu knjigu od pirinča; knjigu na najkvalitetnijoj svili; pribor za pisanje knjiga od tikovog drveta iz Mjanmara; kolekciju više stotina minijaturnih knjiga, od kojih je najmanja veličine 3,5 milimetara; knjige sa rezbarenim koricama od drveta; knjige sa listovima od tikovog drveta i od ručno pravljenog papira iz raznih azijskih i afričkih plemena; molitvenike sa Tibeta sa koricama od mermera iz Mongolije i sa ukrasima od žada…

Muzej knjige i putovanja otvoren je za javnost četvrtkom i petkom od 10 do 18 časova, uz obavezno zakazivanje.

Umesto ulaznice, plaća se donacija za sređivanje fondova biblioteke u iznosu od 400 dinara po osobi, odnosno, 300 dinara za decu, studente i penzionere.

Trenutno se primaju isključivo grupe od najmanje troje, a najviše petnaest posetilaca, uz vođenje ture koja traje sat vremena.

Prijave na telefone: 011 26 27 311, 011 36 72 807, 063 360 218, 063 88 54 927 ili e-mail: muzejknjige@gmail.com i office.lazic@gmail.com

Izvor: Turistički svet
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 19850

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sre 8 Avg - 15:47


Odeća od starih knjiga

Učenici i mladi dizajneri iz Severne Karoline iskoristili su svoj talenat kako bi od starih knjiga stvorili nešto novo i originalno.

Početkom marta u lokalnoj biblioteci u Novom Hanoveru održano je četvrto po redu takmičenje u kome su tinejdžeri dobili priliku da od starih knjiga, kompakt-diskova i kaseta naprave nešto jedinstveno i sasvim novo.

Na kraju je održana modna revija na kojoj je osamnaest kreatora prikazalo svoje kreacije, a pet njih je i nagrađeno.

Snimak ovogodišnje revije još nije okačen na internetu, ali pogledajte kako je to izgledalo prošle godine:
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sub 11 Avg - 9:05

Prikaz knjige: „Pajns“ Blejka Krauča

U tekstu o SF knjigama koje nisu prevedene na srpski jezik pominjan je čovek po imenu Hju Haui i revolucija koju je napravio u internet izdavaštvu. Blejk Krauč mu se pridružuje u toj lavini, ali za razliku od Hauija, zanimljivo je što je Krauč već imao karijeru u tradicionalnom izdavaštvu, pa se tek zatim odlučio za novi vid objavljivanja.

Veliki izdavači imaju određena očekivanja od svojih autora, poštovanje žanrovskih pravila i zadržavanje na obrascima koje je već postavio i utvrdio sam autor. I mada Kindle piscima često zameraju što nemaju urednike (neki od autora to objašnjavaju free lance editorima), čini se da je priči koja i onako funkciniše glupo zamerati bilo šta. A opet, ako ona ne valja, tu ni najbolji urednik ne može da pomogne.
Pajns je roman o čijoj radnji na internetu ne možete saznati mnogo, jer svaka informacija može da vam pokvari užitak. Knjiga počinje arhetipskom scenom: čovek se budi, ne zna ni gde je… ni ko je. Luta mestom koje mu nije poznato (Vejvard Pajns), pokušava da pronađe lik, lokaciju, bilo šta što će izazvati okidač u njegovom mozgu. A ljudi su čudni. Mesto je čudno. I sve to, kako se i u recenzijama kaže, najviše liči na Tvin Piks (Krauč priznaje da je Pajns nastao iz nezadovoljstva finalom pomenute serije). Međutim, kako se priča razvija, čitalac saznaje da ovo mesto nije samo galerija čudaka, već da sa njim nešto opasno nije u redu. Bez obzira da li to pokušate peške ili kolima, odatle ne možete da odete. Takođe, koliko god puta Itan pozivao suprugu telefonom, ne uspeva da je dobije, a u FBI-u kao da niko ne zna ni ko je on.

Knjiga je napeta, bez praznog hoda i kada vas jednom uhvati, neće vas ispuštati do kraja. Mada se žanr romana u nekoliko navrata menja (što često ume da bude problem), Pajns sve vreme ostavlja utisak jedinstvene knjige. Nešto što počne kao krimić ili misterija, pretvori se u distopijski roman koji ima još dva nastavka – i vama je to u redu. Zato što autor svakako zna šta radi. Sve ono gde su nas serije kao što su Izgubljeni i Tvin Piks izneverile, Krauč je rešio da ispravi.

Jedino što seče njegov narativ su flešbekovi na vreme kada je bio zatočen i mučen u Zalivskom ratu, pa mu se ti prizori često prepliću i mešaju sa scenama iz trenutnog života. Sve to će nas na momente naterati da se i sami zapitamo da li je Itan Berg čistog uma, da li je ono u šta mi želimo da poverujemo – njegov identitet, za početak – baš takav kakvim nam ga on predstavlja. A dok ne stignemo do tog odgovora, proći ćemo kroz seriju preokreta i neočekivanih rešenja.Serija po romanu najavljena je za ovu godinu, glavna uloga poverena je Metu Dilanu, dok je M. Najt Šamalan showrunner. Knjiga ima potencijal za odličnu ekranizaciju i nadamo se da će Fox umeti da oživi napetu atmosferu koja nas je držala prikovane za stranice romana.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 19850

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sub 18 Avg - 8:26

" Lovemarks ili Jos jedna knjiga o zbunjenosti " Zana Poliakov


... Ovu godinu zatvaram recima posvecenim meni posebnoj i dragoj licnosti- intrigantnoj, darovitoj i drugacijoj umetnici imunoj na must be/ must do i sa jedinom pretenzijom ka ispoljavanju sopstvene nesputane i inovativne svesti.
U dve reci- Zana Poliakov, ona koja svojim vestim prstima i britkim umom materijazuje dela iz ere nadolazece umetnosti koje ce generacije tek dosta posle nje moci da otkriju i razumeju ...
Pisati "Jos jednu knjigu o zbunjenosti" rizican je i neizvestan poduhvat. Jer nasuprot autorkinoj filozofiji "posmatram ali ne osudjujem i prosudjujem", citaoci su oni koji i te kako znaju da osudjuju. Ovde pre svega mislim na onaj deo citalacke publike koji do sada nije imao prilike da se susretne sa Zaninom ekstravagantnom i genijalnom darovitoscu. Tim istim ljudima, emotivno ogoljena Zana, lisena straha od kritike i gresaka jer "greske zapravo (i) ne postoje", moze se uciniti kao suvise slobodna i neobicna figura naseg ,jos uvek u velikoj meri, konzervativnog drustva, sredine zeljne "modliranosti" i same "ustirkane duse". Verujem da je to bio razlog za ostru i neprimerenu reakciju kritike koja je "Lovemarks" jos pre samog objavljivanja, poput knjizevne Inkvizicije upisala na spisak Zabranjenih knjiga...
No, istinski se nadam da ce i novi citaoci, bas kao oni koji su do sada upoznali ili dotakli deo Zanine duse, shvatiti njenu pravu vrednost i iskrenu poruku koju je ovom knjigom poslala. Necu reci delom jer sam sigurna da je njena ideja bila da zabavi i ponudi zanimljivu i drugaciju stvarnost. To je ona Zana koja se veselo osmehuje sa stranica nudeci svoju pazljivo odabranu play listu, spisak omiljenih filmova i nekoliko pogleda na police u svom kupatilu. Domisljata i detinjasto kreativna,to je Zana Poliakov. Zena koja nikoga ne ostavlja ravnodusnim.
Pisuci "Lovemarks", ucinila je ono sto je cini tako prepoznatljivom i ljudima bliskom. Pomesala je javno i privatno, work &play, bis &pleasure. Nije se libila da svoju pricu napise bas onakvu kakva ona i jeste, bez eufemizama i u duhu ispovesti. Mozda smo je zbog toga i doziveli tako licnom. "Take it personaly" kako Zana porucuje.
Citajuci, na momente, imala sam utisak da iznenada osetim i fake Zanu, drugaciju od onoga sto ona zapravo i jeste, zenu sa cijih usana cujem samopromotivne recenice toliko netipicne za Urednicu Zivota, onu koja harizmom i prirodnoscu osvaja svet. Ali ubrzo shvatam da pod senkom Gospodina Dzina sve dobija drugacije obrise i izvorno pulsirajuca i sireca energija biva blokirana i zarobljena. ("Koliko samo bivsih jedna zena moze da podnese?") Sve do dolaska Poeticnog Gospodina.happy
A "poezija ulazi u nas zivot kroz vrata beznacajnih sitnica". Recima Zanete Bredso. Nadahnute,nadarene i kreativne. Van i na listovima "Lovemarks"-a.Taj njen prepoznatljiv stil pisanja i jezik koji cu slobodno nazvati - digitalnim, nekome mogu zazvucati too modern, posebno zbog miksovanja domacih i engleskih reci i fraza. Ali bez tog neobicnog spoja ova knjiga bi izgubila na autenticnosti i postala suprotno od onoga kako ju je autorka videla i dozivela. Kao slavljenje zivota, odu proslosti i ljubavnom bolu jer "kad rane zarastu, ostaju oziljci". A oni vrede daleko vise od svega materijalnog, kratkotrajnog i prolaznog jer nose iskustvo.
Ono koje se ne moze procitati u knjigama ili nauciti vec ono koje se mora osetiti.
Lovemarks, put su u bolje sutra.
Објавио Iva Pavlović
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 19850

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sub 18 Avg - 8:28

"Vladalac" Nikolo Makijaveli
"Jedna promena uvek ostavlja razloge za ostvarivanje nove promene."
Nikolo Makijaveli (1469-1527) politicki je filozof iz doba renesanse cija se ucenja, u danasnje vreme popularno oznacena kao "makijavelizam", smatraju pretecom i osnovom realpolitike. Delo "Vladalac" (Il Principe) objedinjuje njegovo iskustvo, sakupljano tokom karijere u drzavnoj sluzbi slobodne Republike Firence nakon pada Medicijevih sa vlasti, i znanje koje je zadobio kao kancelar i sekretar druge kancelarije,a nadogradio cestim putovanjima po dvorovima sirom Evrope. Stoga, sistematizovano politicko gradivo koje cini "Vladaoca", smatra se njegovim najpoznatijim i svakako najuspesnijim delom iako je svojim literarnim radom, koji obuhvata izmedju ostalog i pesme i komedije u prozi, ostavio znacajan trag u knjizevnom opusu renesansne umetnosti.
Makijavelijev trnovit i neizvestan put ka drzavnoj sluzbi isprepletan je i cvrsto povezan sa, podjednako nestalnom, vlascu porodice Medici u Firenci, koja je diktirala njegovo gubljenje i ponovno vracanje polozaja sve dok nije bio optuzen i uvucen u aferu oko neuspele zavere protiv ove porodice, kada biva osudjen i mucen. Blagoscu jednog od potomaka porodice Medici, pape Lea X,biva oslobodjen od teske presude. Tada zapravo i pocinje najplodonosniji period njegovog knjizevnog stvaralastva kada na imanju San Kosano nadomak Firence, provodi zivot u miru i intelektualnoj prepisci sa svojim prijateljem Franceskom Vitorijem, pocev od godine 1513-te. Ta znacajna prepiska, pored pisma Lorencu de Mediciju Velicanstvenom kome delo i biva posveceno, svojevrstan je uvod u "Vladaoca" u kome se daju naznake uticaja i razloga koji su ga naveli na pisanje ovog dela.
Poznat po zastupanju strogih i okrutnih politickih ideja, Makijaveliju se pripisuje recenica "Cilj opravdava sredstvo" iako je on, u ovom obliku, nije definisao ni u jednom svom delu. On kaze:

"Treba napomenuti da se ljudi moraju ili pridobiti ili unistiti, jer se svete za male uvrede, dok za velike ne mogu; stoga nasilje treba sprovoditi tako da se ne moras bojati osvete. "
"Priroda ljudi je nepostojana; lako je ubediti ih u jedno, ali je tesko odrzati ih u tom ubedjenju. Zato je potrebno biti tako spreman da se, kada vise ne veruju, silom nateraju da veruju."
U dvadeset i sest glava, susrecemo se sa politikom i vojnim potezima kralja Luja XII-og i naznakom na pet gresaka koje je ovaj vladalac pocinio i izgubio vlast; sa pohvalom i opisom strategije Rimljana u osvajanju i cuvanju vlasti u Milanu; sa Darijevom drzavom i surovim i nasilnim rezimom Agatoklea; sa Hijeronimom Sirakuzaninom kao primerom na koji nacin se od "privatnog lica" moze postati vladalac..
Uz mnostvo drugih primera, Makijaveli je rasclanio a potom opet objedinio svoju politicku svest uvodeci temelje u ono sto ce kasnije biti poznato kao vojna strategija i politika ratovanja. Ipak, treba imati na umu da je prilikom pisanja "Vladaoca", autor cesto odstupao od istorijski poznatih cinjenica zarad zelje da plasira svoje ideje i potkrepi vlastita tvrdjenja, sa izuzetkom Rimske istorije na koju je gledao sa blagonasklonoscu.
Na kraju, sustina njegovih ideja moze se sazeti i sagledati u jednom od najvise citiranih delova "Vladaoca":

" Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o ljudima se uopšteno može kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, žene i decu, kako sam vam već kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreću se.
Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove reči, pa se nije ni na šta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne veličinom i plemenitošću duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje ustručavaju da uvrede nekoga, koji želi da ga ljube, nego li nekoga, koji im uliva strah; jer ljubav se podržava vezom zahvalnosti, samo što ljudi, budući da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od koristi; strah se pak podržava neprestanom pretnjom kazne."
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 19850

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Sub 18 Avg - 8:30

"Galileova kći" Dejva Sobel

Toplina kojom knjiga odiše a koja proističe iz duboke emotivne posvećenosti oca i kćerke, daje ravnotežu istorijskim činjenicama o previranju vlasti 17.veka i borbi prirode da postavi nove izazove ljudskom poimanju nauke. Galileo je bio nosilac tog novog poretka, čvrsto ukorenjenog u nameri da se izbori za istinu koja ne podriva reči Svetog oca već pogrešno tumačenje Njegovih slugu. Inkvizicija je kao najveća pošast harala Evropom u osvit renesanse, unoseći razdor i smrt kao poduhvat zaštite interesa i ugleda Katoličke crkve. Bezmali broj puta su prekoračena ovlašćenja crkvenih lica kako zbog uskog sagledavanja nauke i zadrtih principa Inkvizicije, toliko i zbog sopstvene pohlepe, ambicije i žeđi za vlašću. Položaj je značio moć, a moć je kontrolisala čoveka iskušavajući ga jače od same jeresi. Sopstveni interesi bili su postavljeni daleko iznad moralnih i ljudskih načela, "hrišćanske samilosti i poniznosti u služenju Gospodu koji jedini ima prava da osudi i oduzme, sa istom blagonaklonošću sa kojom je i dao". U tom kontekstu se uloga Sestre Marije Seleste u životu Galilea može proširiti i obuhvatiti mnogo veći raspon od emotivne bliskosti i privrženosti oca i kčerke koje je život surovo razdvojio; ona je bila više od toga – njegova veza sa Bogom i duhovni vodič ka beskrajnom spokojstvu raja kome je duša njenog oca, poput njene, oduvek stremila. Bila je njegov odraz u ogledalu, hroničar Galileovog vremena i života i najveći prijatelj i saveznik u očuvanju njegovih ideja i dela za buduće generacije nemirnih umova; bila je njegova uteha, sklonište kada bi poželeo da pobegne od vreve svog uzburkanog vremena i smiraj za njegovu dušu u trenucima koji su dovodili do psihičkih razdora i emotivnih slomova velikog naučnika. Nikada nije imao boljeg sabesednika i razboritijeg sagovornika – inteligentna, domišljata i pravična, nasledila je radoznali i nesputani duh svoga oca koji je bio ključni element u njenom razumevanju raskola između crkve i nauke čiji je indirektni pokretač bio baš Galileo.
Snagom duhovne veze koja ih je povezivala i prevazilazila samo krvno srodstvo, otac i kćerka su zajedno ispisali dramu jednog vremena koje su neprekidno potresale spletke moćnika, društveni i socijalni razdori i slepilo katoličke vere. I stoga je nemoguće ikada napisati istoriju Galilea Galileja, a ne spomenuti njegovu kći kao osnovnu figuru i stub jedne povezanosti koja prevazilazi vreme i samu besmrtnost Galileovih dela. Jer njihova povezanost je počivala na ljubavi, istoj ljubavi bez čijeg prisustva Galileo nikada ne bi otkrio žar i ushićenje naučnih otkrića.
Od ljubavi satkan, zbog ljubavi osuđen. Galileo.
Nazad na vrh Ići dole
Meseceva sala

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 66

Lokacija : U zvizduku vrba

Učlanjen : 18.08.2018

Raspoloženje : Ko godisnje doba


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Ned 9 Sep - 8:49

Avantage učitavanje: šetnja kroz uličnu umetnost

Sa TKV smo pričali o promeni perspektive, spremnosti na to da stvaraš nešto prolazno i otvaranju vrata drugim ljudima - kroz projekte poput ovog, i kroz drugačiji pristup javnom prostoru - da nauče nešto novo u mestu koje misle da poznaju.
Autor: Maša Seničić
TKV (The Kraljica Vila) autorka je koja je beogradskoj kulturnoj sceni poznata već više od jedne decenije, ali njena pojavnost prevazilazi galerije i muzeje – u kojima najčešće očekujemo uetnike – budući da je jedna od prvih žena koja je u Srbiji počela da ostavlja svoje tragove u vidu murala i stensila po fasadama, ćoškovima, ulicama. Pa ipak, sa njom smo ovom prilikom razgovarali jer se našla u ulozi vodiča, u okviru izuzetno osmišljene ture koju je Société Générale banka sprovela kao deo projekta Avantage Učitavanje. Na prethodnom događaju kroz ovaj inovativni program kretalo se kroz podzemlje lokalnih istorijsko-ljubavnih narativa, a ovaj put je kroz Savamalu TKV krenula sa pričom o grafitima koji godinama ili od nedavno naseljavaju gradske zidove i zgrade.
Činjenica je da je street art već dugo prepoznat kao izuzetno važno i prodorno polje delovanja, a prošle godine je objavljena i knjiga Women Street Artists: The Complete Guide u kojoj se i TKV našla kao jedno od imena. Tema poroznosti, a i prolaznosti, ne potegne se slučajno kada govorimo o uličnoj umetnosti, budući da stvaraoci očekuju – za razliku od likovnih autora u nekim drugim disciplinama – da je njihov rad privremen, nestalan; da on postoji kao trenutni komentar i doživljaj, te da se umetnost menja i diše zajedno sa gradom. Ova tura upravo je i zamišljena kao neka vrsta dijaloga sa autorkom koja preuzima ulogu kustosa u prostoru u kom i sama stvara, te sa pažljivo odabranom publikom deli svoja iskustva – i kao građanka, koja tu umetnost svakodnevno konzumira, i kao umetnica, koja pronalazi načine da svoje radove upiše na mapu tog istog grada. Upravo zato se krenulo od prostora koji skladište najviše grafita i murala, Savamale, gde se nalaze radovi Remeda, Nevercrew-a, Nikše Hermana, BLU-a, pa do prostora u kojem ima atelje, u Dorćol Platz-u, TKV je govorila o istorijatu, trenutnim okolnostima i specifičnosti bavljenja ovim poslom.

Slobodno vreme za istraživanje gradskih prostora postalo je neka vrsta privilegije, što Avantage Učitavanje osluškuje, dokazujući da odnos sa bankom može da pruži određenu vrstu bliskosti i poverenja, a ne samo promišljene finansijske pogodnosti. Personalizovana usluga je izraz koji se često koristi da opiše različite ponude, ali u slučaju u kom podrazumeva eksterijer, kulturu i spoj ozbiljnih, zanimljivih ljudi, on ipak dobija novo značenje.
Šta za tebe predstavlja ulična umetnost? Zašto si odlučila da joj se posvetiš, pre gotovo 15 godina?

Kada sam 2004. Godine počela se bavim street artom nisam mogla da pretpostavim da će to biti nešto čemu ću posvetiti svoj život. Za mene to više nije samo crtanje po ulici, već način na koji razmišljam i učim nove stvari. Kreativni način da se izrazim prerastao je u posao i način života. Biti samostalna umetnica zahteva mnogo posvećenosti i rada, ali vraća mnogo energije i dozvoljava da ceo život učiš nešto novo kroz to što radiš.

Komunikativnost murala i grafita pruža im neko interesantno, privilegovano mesto u savremenom gradskom prostoru. Šta misliš da je njihova najveća moć?

Umetnost u javnom prostoru nas podseća da taj prostor pripada svim građanima, kao i da on ne mora biti okupiran samo reklamama. Ulična umetnost urbanu sredinu čini humanijom i boljom uproks tome što je na nekom mestima uradjena ilegalno. Živimo u takvom društvu da kostantno moramo da preispitujemo vrednosti koje ono nameće, a za mene to i jeste svrha svake umetnosti – da preispita autoritet i pokuša da promisli stvari na nov način.

Vodila si zanimljivu turu Beogradom – koliko uopšte postoji ulične umetnosti u prestonici, a na koju ne obraćamo pažnju? Kako to promeniti?

To zavisi od onoga ko posmatra. Ulična umetnost je odavno postala mainstream i ima jako puno ljudi koji prate street art scene, fotografišu i dokumentuju. Na internetu možete naći hiljade fotografija ako ukucate samo nekoliko hashtagova. Ako apsolutno ne znate ništa o tome, samo izađite na ulicu i pokušajte da je gledate drugim očima. Istražujte urbani prostor i vaša percepcija će se promeniti.
Verujem da je ovaj projekat jedan od načina da se skrene pažnja na umetnost, umesto užurbanog odlaska sa jednog mesta na drugo. Kako si koncipirala šetnju, na čemu je bio fokus?

Imali smo ograničeno vreme za šetnju pa sam se fokusirala na deo grada gde smo u kratkom roku mogli da vidimo više murala i više različitih autorki i autora. Nerado vodim ljude u stree art oblaske zato što mislim da oni to sami treba da otkriju ukoliko ih to interesuje. Pa ipak, nekad je stvarno lepo da vam neko pokaže uličnu umetnost uz kustosko vođenje. Ima dosta ljudi koji to rade, a moju omiljenu turu vodi tandem STAW – Ljiljana Radošević i Srđan Tunić.
Šta ti je donelo učešće u Avantage Učitavanju?

Drago mi je ako sam nekome otkrila nešto što do tad nije znao. Mene lično najviše raduje kad otkrijem nešto novo (smeh).

U kojim si sve drugim gradovima menjala eksterijere? Koliki je izazov uticati na paletu boja i prostor nekog grada koji ne poznaješ toliko dobro?

Crtala sam u dosta različitih sredina. Ako ne poznajete teritoriju na kojoj crtate onda nije loše da je prvo malo istražite ili da idete sa nekim ko već crta tu. Što se boja tiče, to više zavisi od trenutnog stanja u kome se nalazite ili kreativne faze. Svaki novi grad ima svoj izazov. Ukoliko crtate legalno, onda je lepo da se prilagodite toj novoj sredini i na neki način pokažete poštovanje.
Kako se osećaš prema činjenici da tvoj rad može lako biti prekrečen? Da li je možda specifična vrednost ulične umetnosti što je promenjiva, taktilna?

To je nešto što morate da prihvatite ako želite da se bavite stree artom: vaš rad je prolazan i nestaće u svakom slučaju. To stavlja sam proces stvaranja u prvi plan. U društvu koje je opsednuto posedovanjem materijalnih stvari, stvarati nešto što ne pripada svakome i nikome daje umetniku ili umetnici odredjenu dozu slobode.

Koje su teme kojima se neprestano vraćaš i za koje smatraš – svih ovih godina – da im je mesto u javnom prostoru? Žene su, moram da primetim, jedna od njih.

Kad sam počela da crtam imala sam 16 godina, a teme kojima se bavim su se menjale sa procesom odrastanja. Žene su uvek bile bitan deo mog stvaranja, zato što sam uvek počinjala od sebe. Moje polje rada je intimno i volim da u svojim radovima ostavim mesta da ih oni koji ih posmatraju čitaju na svoj način.
Šta misliš o umetničkoj-uličnoj sceni u Beogradu i Srbiji – šta je izdvaja, a šta joj možda nedostaje?

Street art scena u Beogradu i u celom regionu će tek da postane zanimljiva široj publici zato što kod nas još uvek postoji odredjena doza slobode. Nedostaje joj više posvećenih ljudi, ali mislim da to diktira ekonomska situacija. Postoji dosta umetnika i umetnica na ovim prostorima koji su sjajni i inovativni, samo nisu toliko vidljivi. Živeti od umetnosti je poseban luksuz i zato je potrebno da budete i umetnik i PR i preduzetnik.

Koji je odnos te scene i institucionalne, “formalne” kulturne scene kod nas?

Street art je već deo umetniče scene, samo je označena kao marginalna. Ona je u biti jedna od najsvežijih delova umeničke scene.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Čet 27 Sep - 17:12









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Čet 27 Sep - 17:14

49. MEĐUNARODNI SUSRET DECE EVROPE – RADOST EVROPE
Tradicionalni Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope” održaće se od 2. do 5. oktobra, u Beogradu, u organizaciji Dečjeg kulturnog centra Beograd i pod pokroviteljstvom Gradske uprave grada Beograda.

Ovogodišnja manifestacija pod sloganom „NEK PLANETA BLISTA“ posvećena je zaštiti životne sredine, što je jedna od prioritetnih tema koja povezuje decu celog sveta, razvijajući kod njih ekološku svest i odgovoran odnos prema Planeti Zemlji i njenim resursima.

U programu manifestacije učestvuju deca iz 18 zemalja uzrasta od 7 do 14 godina (Belorusije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Jermenije, Kine, Litvanije, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Srbije, Turske, Ukrajine, Crne Gore i Češke) koju će ugostiti domaćini – učenici beogradskih osnovnih škola (OŠ ,,RADE DRAINAC’’, OŠ ,,VASA ČARAPIĆ”, OŠ „BRANKO RADIČEVIĆ”, OŠ ,,JOVAN MIODRAGOVIĆ’’, OŠ „LAZA KOSTIĆ“, OŠ „DANILO KIŠ’’, OŠ ,,SVETI SAVA’’, OŠ „IVO ANDRIĆ’’, OŠ „ VOJVODA MIŠIĆ“, OŠ ,,KRALJ ALEKSANDAR I”, OŠ ,,SKADARLIJA”, OŠ „ BORISAV PEKIĆ“ , OŠ ,, ĐURA JAKŠIĆ ’’, OŠ „MILAN Đ. MILIĐEVIĆ”, OŠ ,,JAJINCI“, OŠ ,,STARINA NOVAK” i OŠ ,,LJUBA NENADOVIĆ”). Boraveći u domovima svojih vršnjaka i učestvujući u svim programima manifestacije deca dobijaju mogućnost da se međusobno upoznaju i uspostave trajna prijateljstva.

Dečji kulturni centar Beograd priredio je zanimljiv program na kojem će se deca družiti kroz igru, muziku i ples. Zemlje – učesnice manifestacije predstaviće se na karnevalu u centru grada, koncertima „Susreti prijateljstva” u Dečjem kulturnom centru Beograd, izložbi Međunarodnog likovnog konkursa, sportsko-rekreativnom programu na Adi Ciganliji i svečanom koncertu u Sava centru.

Svečano otvaranje manifestacije počeće karnevalom i defileom učesnika od Trga Republike i završiti se kod spomenika „Pobednik” na Kalemegdanu. Sledećeg dana učesnike manifestacije očekuje ekološka akcija „Drvo drugarstva” u parku „Ušće”, gde će zasaditi sadnice. Tom prilikom gospodin Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, pozdraviće decu učesnike manifestacije i poželeti im dobrodošlicu u glavni grad Srbije. Publika koja bude posetila koncerte „Susreti prijateljstva”, koji će se održati u sali „Donka Špiček” Dečjeg kulturnog centra Beograd, u četvrtak, 4. oktobra, od 11, 16 i 19 časova, moći će da pruže svoj doprinos akciji „Čep za hendikep” i da donesu čepove za reciklažu. Kruna susreta dece Evrope i ove godine biće tradicionalni Gala koncert, koji će se održati 5. oktobra, sa početkom u 18 časova, u Sava Centru. Urednik manifestacije „Radost Evrope” je Ivana Tabori Obradović.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Čet 27 Sep - 17:14

Dani evropske baštine 2018 u Šumatovačkoj
Promotivne radionice u okviru manifestacije Dani evropske baštine 2018:

KALIGRAFIJA ponedeljak 24. septembar od 10 do 12sati
GRAFIKA ponedeljak 24. septembar od 17 do 19sati
ŠARENI TABANI (radionice za decu uzrasta od 3 do 9 godina) utorak 25. septembar od 16 do 18sati
Grafički dizajn i digitalno likovno oblikovanje utorak 25. septembar od 17 do 20sati
CRTANJE I SLIKANJE četvrtak 27. septembar od 18 do 20sati
VAJANJE I CRTANJE četvrtak 27. septembar od 18 do 20sati
Kaligrafska pismenost za mlade(radionice za mlade uzrasta od 14 do 19 godina) četvrtak 27. septembar od 18 do 20sati
IKONOPIS petak 28. septembar od 18do 20sati-vodi Aleksandar Pantić
BAUŠUMOVA RADIONICA (radionice za decu uzrasta od 7 do 14 godina) subota i nedelja, 29. i 30. septembar od 10 do 13sati
MOZAIK subota 29. septembar od 14 do 17sati-vodi Aleksandar Pantić
KROKI U CRTEŽU I SKULPTURI nedelja 30. septembar od 14.30 do 16.30sati

Sve neophodne materijale i sredstva za radionice je obezbedio Centar za likovno obrazovanje Šumatovačka.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Čet 27 Sep - 17:15

Dan otvorenih objekata na Beogradskoj tvrđavi
U okviru manifestacije „Dani evropske baštine“ u četvrtak, 27. septembra 2018. godine, povodom Svetskog dana turizma, ulaz u pet objekata na Beogradskoj tvrđavi biće besplatan.
Zainteresovani posetioci moći će da posete Rimski bunar, Veliki barutni magacin, Sahat kulu, Kulu Nebojša i Vojni bunker, od 11 do 19 časova.
Istog dana, u četvrtak, 27. septembra, Udruženje za istorijsko streličarstvo, u saradnji sa JP „Beogradska tvrđava“ održaće promociju i uputiti posetioce u osnove streličarstva, a zainteresovani će moći da se oprobaju u ovoj veštini. Promocija će biti organizovana na Gornjem gradu Beogradske tvrđave (kod Dizdareve kule – Opservatorije), od 12 do 14 časova.
Rimski bunar izgrađen je u periodu od 1717. do 1739. godine, za vreme barokne austrijske rekonstrukcije Beogradske tvrđave. Bunar je dubok šezdeset metara i skoro tri i po metra širok.

Sahat kula – kula sa satom, građena sredinom 18. veka, visoka 27.5 metara, posetiocu pruža jedinstven pogled na Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan, ali i na druge delove grada.

Kula Nebojša, izgrađena u 15. veku kao odbrambena kula, u vreme osmanske vlasti, postaje najpoznatija tamnica i mračni simbol Beograda. Od 2011. godine predstavlja moderan izložbeni prostor u kom se, uz pomoć audio vizuelnih efekata, posetioci mogu upoznati sa delom srpske i grčke istorije.

Vojni bunker na Gornjem gradu građen je 50-tih godina 20. veka, a osim unutrašnjosti objekta, posetioci mogu da vide i izložbu „Umetnost u bunkeru“, posvećena cenzuri u umetnosti 60-tih i 70-tih godina 20. veka.

U Velikom barutnom magacinu, koji je građen u vreme velike austrijske rekonstrukcije Tvrđave, danas se nalazi postavka rimskih kamenih spomenika, stela, sarkofaga i žrtvenika koji su tokom niza godina prikupljani i donošeni sa različitih nalazišta.
Spomenici pripadaju antičkom periodu (od druge polovine I veka do IV veka).








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 19850

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   Juče u 16:25

Biblioteka na kamilama gospodina Jambe
ko ste ljubitelj knjiga sve je lako kada u blizini imate biblioteku ili knjižaru. Ali šta ako živite u ruralnim delovima pustinje Gobi? Situacija bi bila mračna da nije Dashdondoga Jamba. Jambo je ceo svoj život posvetio pisanju, prevođenju, objavljivanju i transportovanju knjiga do svakog deteta u Mongoliji koje voli da čita. Kako bi dospeo i da najudaljenijih krajeva zemlje Jamba koristi svoju pokretnu dečju biblioteku.
„Više ne mogu da se setim koliko puta sam obišao zemlju“, kaže Jamba. „Prestao sam da brojim. Nekada sam putovao na kamilama, konjima, kolima koje su vukli konji ili volovi, a sada imam kombi.“
Tokom proteklih dvadeset godina njegova biblioteka prošla je više od 50.000 kilometara kroz svaku oblast Mongolije. Najveći deo je prešao pre nego što je dobio kombi. Na tom putu mu pomažu supruga i sin. Provode po nekoliko dana u jednom mestu kako bi omogućili deci da pročitaju što više knjiga.

„Ovo je malo drugačija biblioteka“, kaže Jamba. „Njeni zidovi načinjeni su od planinskih venaca prekrivenih šumom, plafon od plavog neba, pod je cvetna livada, a sijalica za čitanje je sunce.“

Jamba je svoju ideju počeo da realizuje tokom devedesetih kada je zatvorena i kontrolisana komunistička privreda prešla u otvorenu tržišnu utakmicu. Iako je veći deo promena imao pozitivne posledice, literatura za decu nije imala tu sreću. Većina biblioteka namenjenih najmlađima pretvorene su u banke.

Jamba je pokušao da održi biblioteke živim i da ih spase od kapitalizma.

„Nisam uspeo iako sam se dosta borio“, priznaje Jamba.

Ipak, nije želeo da odustane. Uvideo je da deca nemaju gde da dođu po knjige. Zato je odlučio da knjige dođu do dece. Od tada piše knjige za decu, prevodi stranu omladinsku literaturu na mongolski jezik i donosi knjige do dece koja inače ne bi bila u prilici da ih čitaju. Neke od njegovih knjiga dobile su nagrade za najbolje knjige u Mongoliji, neke su pretočene u pesme, a neke u filmove.

Ono što je značajno pomenuti jeste da je Jamba lavovski deo posla uradio bez ikakve nadoknade. Najveći deo novca za prevođenje, štampanje i prevoz knjiga daje iz sopstvenog džepa. Novac koji zaradi prodavanjem svojih knjiga ulaže u pokretnu biblioteku.

„Ponekad me ljudi pitaju koja je moja lična korist od svega ovoga“, kaže Jamba. „Nemam nikakve novčane i materijalne koristi. Zalaganje za decu me čini srećnim.“
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Aleja kulture nas vodi...   

Nazad na vrh Ići dole
 
Aleja kulture nas vodi...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ljudi koji žive na vodi
» Vežbanje u vodi
» Ukusna jela spremljena na vodi
» Lepenski Vir
» Pop art
Strana 7 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura-