Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Reke teku dalje

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 16:56

Reke teku vekovima, a ljudske sudbine se odigravaju na obalama. Odigravaju se da bi sutra bile zaboravljene, a reke će teći dalje.
Kundera, Nepodnošljiva lakoća postojanja

Mesto gde se misli roje,secanja bude,natpisi,stihovi,price zapisane secanjem u onom delicu mozga koji nas cesto dotakne..Poneko vidi kraj,a novi je pocetak.
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 16:57

Ljudski život je smena sreće i tuge, jednih i drugih trenutaka na obalama, kako piše Kundera. Ma njima se odigravaju ljudske sudbine. Život ne teče kao reka, ne traje vekovima, beskonačno, mada se neki životni trenuci oduže čineći se baskrajno dugim. Trenuci sreće ne traju dugo, takvim trenucima nikada dosta trajanja. Koliko god traju prekratki su. One druge, trenutke tuge i bola bi da skratimo, ali ne polazi to svakom od ruke. Smrt nosi posebno breme tuge.


Imala sam nekoliko dana ispunjenih zadovoljstvom i srećom, a onda je stigla vest o iznenadnoj smrti dragog bića i kao svaka tužna vest, duboko me dirnula.Teško je bilo zaustaviti tugu, provesti ostatak dana kao da se ništa nije dogodilo.Dan se odužio, tuga otegla.


Ponekada bih volela da postoji drugi svet, ili bar da u njega verujem. Onima koji u njega ne veruju smrt pada teško. Sretni su narodi i pojedinci u čijim se tradicijama smrt prihvata mirno.Mi ne spadamo u narode koji su dosegnuli mirnoću pred smrću. Smrt je u našoj tradiciji zadržala težinu. Zato za mrtvima patimo pokatkada nerazumno, upražnjavamo običaje koji su izgubili smisao koji su imali kada su ustanovljeni; na tim običajima se ustrajava a čin smrti nepotrebno čini dodatno onespokojavajućim i deprimirajućim.
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 16:58

Mi smo zrno beskrajnog svemira koje, kako životom tako i smrću, održava kontinuitet opstanka. Tako treba posmatrati i prihvatiti jedno i drugo, ljudski život i smrt; kao process prelaska jednog stanja u drugo.Ne mora to stanje biti nikakvo spasenje, nikakav večni život, da bi ga prihvatili normalnim. Jer istina je, i bez posredstva religije, da i najmanji delić našeg tela zaista nastavlja da živi. Naravno da takva misao nije utešna kao ona religijska, ali je dovoljna da se pomirimo sa neizbežnom stvarnošću i okončamo silne patnje nakon odlaska najdražih.


Evo jednog pasusa iz dela Itala Calvina koji govori o tim "teškim životnim pitanjima"i o jednom konačnom broju elemenata čije se kombinacije množe na milijarde milijardi...."
Tu smo uvek negde mi, živi ili mrtvi, naš život je dar jedne od tih kombinacija ali i smrt- jedno bez drugog ne ide.
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:02


Italo Calvin,


ZAMAK UKRŠTENIH SUDBINA



..u kom se gosti "gurkaju oko stola koji se polako prekriva kartama, pokušavajući da nađu svoju priču u gužvi tarota.I što priče postaju zbrkanije i klimavije, to raštrkane karte sve češće nalaze svoje mesto u sređenom mozaiku. Da li je ovaj crtež samo rezultat slučaja, ili ga neko od nas strpljivo slaže?"
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:03

"Parsifalova snaga je ta što je toliko nov u životu i tako zauzet činjenicom da je na svetu da mu nikad ne pada na pamet da postavlja pitanja u vezi sa onim što vidi. Pa ipak bilo bi dovoljno jedno njegovo pitanje, jedno prvo pitanje koje bi izazvalo pitanje svega onoga što svetu nikad nije ništa tražilo, i evo kako naslage vekova u prahu na dnu sudova iz iskopina kako se rastvara, ere prignječene među zemljanim naslagama ponovo teku, budućnost dobija prošlost, polen raskošnih godišnjih doba zakopan milenijumima u tresetištima ponovo leti, izdiže se iznad prašine godina suše...

Ne znam već koliko vremena (sati ili godina) Faustus i Parsifal se trude da ispišu svoje staze, tarot za tarotom, na stolu krčme. Ali svaki put kad se sagnu nad kartama njihova priča se čita na neki drugi način, trpi ispravke, varijante, oseća raspoloženje tog dana i tok misli, oscilira između dva pola: svega i ničega.– Svet ne postoji – Faustus zaključuje kad klatno ode u drugu krajnost – ne postoji neka sveukupnost koja se sva odjednom daje: postoji jedan konačan broj elemenata čije se kombinacije množe na milijarde milijardi, malo njih pronađe oblik i smisao i nameće se usred jedne prašine bez smisla ili oblika; kao sedamdesetosam karata iz špila tarota u čijem zbližavanju nastaju nizovi priča koji se odmah raspadaju.

Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:04

Kad predponoćnim nebom poleti Air-Lufthansa, gledaću na zemlju, misliti na sve Vas i šaputati "psssssst.....tišina, čuvamo planetu."
Sudbinski let nije nikakav izuzetan let na kom srećemo svoju sudbinu. To je svaki korak života kojim ulazimo u neko drugo sebe. U svakom od njih smo nešto novo i tek kada se sva naša sebstva spoje u
obliku mozaika, na kraju, kad ga ugledamo sklopljenog i osvetljenog, videćemo uzbudljivu, grandioznu sliku sebe, svojih likova u svim vremenima. Integrisano i predstavljeno u jednoj razvojnoj liniji, naše puno ja otkriva nam esenciju sopstvenog života koje nikada nismo bili svesni.Za ovom jedinstvenom esencijom života, "teorijom" svega, neumorno tragaju fizičari. Ja sam svoju esenciju slučajno otkrila. Do nje nije moguće doći mislima već onim famoznim česticama koje nastaju i nestaju, iz ničega. Ali,ako ih pozovete, one će doći. I tada ih ne napuštajte. Držite ih čvrsto jer su najvredniji dar Boga, prirode, života.

Ako se ne vratim do Nove da znate: ili sam pobrkala vremena, ili sam, nestrpljiva kakva jesam, požurila u Novu pre vas, ili sam negde zalutala. Ionako ne znam ni gde sve idem, na koja ću vrata zakucati, pored kojih proći, u koji ću se prikrajak ščućuriti i možda prvi put ugledati nešto,nekog. Slučajno,namerno?Ako me poželite svratite ovde.Ovde su moji tragovi.
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:09




Paskal: "Sasvim je izvesno da su ljudi nužno ludi, pa bi, ne biti lud, bio još jedan oblik ludila."
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:14





Paskal: "Sasvim je izvesno da su ljudi nužno ludi, pa bi, ne biti lud, bio još jedan oblik ludila."

Danas sam se upitala postoji li razlika u ludorijama, ludovanju, ludosti? Sve je na ovom svetu drugačije, pa bi i ludovanja trebala biti takva. Čini se da je ponešto u ovom našem svetu uprkos razlikama ako ne isto, a ono slično.Zbog te sličnosti možemo da razumemo druge, a kroz druge često i sebe. To je meni opravdanje za ne-ćutanje. Možda će neko nekada pročitati nečiji ispis, pronaći sebe u duhovnim razotkrivanjima energija koje nas uvode u stanja ljubavi, smeha, blesavosti i kojekakvih drugih sitnih ludovanja i smelo se odlučiti za neku ludoriju. Da, da..ja sitne ludosti smatram potrebnim osveženjem duha. No, gde je granica mere? Sve što nije preterivanje. Šta je preterivanje ? To saznanje zna doći kasno i pristigla misao postaje beskorisna.
Ima misli koje nikada ne kasne. Blagotvorno oplemenjuju život izmičući godinama i vremenu. Ne, to nisu irealne misli koje polete ispod pera mudrih i razigraju um, plene do te mere da mogu da Vas gotovo potpuno omame i zanesu.To su naše lične, iskustvom zapečaćene i potvrđene misli.
One o ludosti mogu postati žal za učinjenim. Kažu da je još veća žal za neučinjenim ludostima.
O toj žali govori priloženi tekst ali...pre njega stavljam kratak deo iz slavne Pohvale ludosti. Bio bi veliki propust govoriti o ludosti a ne spomenuti to savršeno delo Erazmusa.

Pohvala ludosti, Erazmo Roterdamski

" Pozovi mudraca na gozbu, i on će pomutiti raspoloženje gostiju ili svojim sumornim ćutanjem, ili neprekidnim postavljanjem sitnih i dosadnih pitanja. Povedi ga na igranku, pa će ti skakutati kao kamila. Povedi ga na javnu predstavu, i on će izrazom lica pomutiti veselje naroda i, kao mudri Katon, biće prisiljen da ode iz pozorišta, jer ne može da odagna svoju mrku ozbiljnost. Ako vodiš razgovor, on lupi iznebuha kao onaj vuk iz basne. Ako treba nešto da kupi, da sklopi kakvu pogodbu, ukratko, ako treba da učini nešto bez čega svakodnevni život ne može teći, reći ćeš da takav filosof liči na panj, a ne na čoveka. U toj meri je on takav da ne može koristiti ni sebi, ni otadžbini, ni svojima, jer je neiskusan u svim običnim stvarima, a u mišljenju i navikama se potpuno razlikuje od naroda."

Na šta liči čovek sa viškom senzibiliteta ????
Bez trunke ludosti nema lepote življenja
Ej ludosti, ludosti..sećam se

Ošamućena umorom legla sam u krevet. Kako mi se to desilo? Još nisam mogla poverovati.Ja sam /za/volela. Zatečena novim saznanjem odlagala sam san. Koje li ludosti !!!!
Ludosti moja, ma ti se poigravaš sa mnom. Uvukla si u igru ljubav koju sam htela da ostavim čistom. Zar nju da ugledam ranjivu, iskustvom uništenu i obesmišljenu. Igrajući se srcem, ludosti moja, ti si me odavno dohvatila i uverila u sebe i svoju snagu. Donela si mi pregršt mudrosti. Uspavavši obazrivost uma donela si trenutačno spasenje. Postala si boginjom mog života, važnijom od same ljubavi. Ti si me zavela, povela, i sada šetam sa tobom rukom pod ruku. Pirujemo nas dve, opijamo se, milujemo, spotičemo. Šta će biti kada se otreznimo i izgubimo sve što smo zajedno stvorile. Kakav će biti svet kada ga ponovo ugledamo? Isti !!! Tek sada vidim da je svet tvoja senka. Sve je ludost. Sve si ti opčarala: i ljubavlju, i mržnjom, i poljupcima i udarcima.

Upotrebi tu snagu, ludosti moja. Izađi iz senke i obgrli drvo „vrhom do neba, do crne zemlje.” Progovori mu o ljubavi i učini da rodi rod, zlatne jabuke. Prekini ćutanje kojim mi šapuće da se u ludosti ide bez putokaza, strasno, strastvenije nego što je dozvoljeno. Razmakni mrklinu koja ga savi u crnog labuda, crno mu perje sakri, al nemoj plamteće crvenilo kljuna i pršteče iskre duše. Htedoh ja sa tobom da razmaknem tamu, crvenilom da obojim perje ne bi li plamtelo još većim žarom, ne bi li žar rastvorio krila, krila uzletela i negde se na jugu spustila. Stopili bi se Ja bela i On crven, u neki od znakova jedinstva o kom priča istok, zamišlja zapad, sever i taj isti jug.
Ipak ne. Napuštam te i odustajem. Zbog ljubavi. Želim je imati čistu.

Ej ludosti, ludosti..što nisi bila upornija.
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:15

"Igra je dobrovoljna radnja ili delatnost koja se odvija unutar nekih utvrdjenih vremenskih i prostornih granica, prema dobrovoljno prihvaćenim ali i beziznimno obaveznim pravilima, kojoj je cilj u njoj samoj, a prati je osećaj napetosti i radosti te svest da je ona nešto drugo, nego običan život. Sama svest da je igra «nešto drugo» nego « običan život» ima smisla ako proširuje i prevazilazi granice realnosti, ako poništava nešto od tih granica i umanjuje prisustvo otudjenih socijalnih sila.

On u predgovoru svog eseja Homo ludens kaže: «homo ludens, čovek koji se igra, odaje funkciju isto tako bitnu kao što je rad, i da pored imena homo faber zaslužuje svoje mesto. Tragajući za pojmom igre on nailazi da je latinska reč ludus-ludare izražavala čitavo područije igre, područije neozbiljnoga, privida i poruge. Ona obuhvata dečiju igru, razonodu, takmičenje, liturgijska i uopšte scenska prikazivanja, kao i igre na sreću. U izrazu «lares ludents –ludare znači «plesati». Skup pojmova «pričiniti se nečim» ovde je u prvom planu.

Od te semantičke osnove, po Hujzingi, ludus se udaljuje kada označava javne igre, koje su uživotu Rimljana zauzimale tako važno mesto,
kao i onda kada označava «školu»: u prvom slučaju, on označava takmičenje, a u drugom vežbanje.

ROŽE KAJO: u svom delu Igra i ljudi piše: «u začetku igre postoji neka prvobitna sloboda, potreba za opuštanjem, i ukupno uzevši, žedj
za razonodom i davanje maha mašti. Ta sloboda je je njen osnovni pokretač i tu je poreklo njenih najkompleksnijih i najdoslednije organizovanih oblika. Takva prvobitna moć improvizacije i veselosti, koju ja nazivam paidia, udružuje se sa željom za naobaveznom teškoćom, za koju predlažem nazivb ludus, da bi se došlo do raznih igara kojima se bez preterivanja može pripisati atribut civlizatorske...."

Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:16

"Igra se potvrdjuje kao prisnost unutrašnjeg života, kao napor koji menja započeto. Igra može postati pokretač inertne snage. Svet igre privlači zato što se igra suprotstavlja jedinstvu čovekovog života i njegovoj delatnoj praksi. Igra ostaje u području neizvesnog. Nemoćna da se odupre pritisku spoljnih uticaja. Igra čini mnogo da pomogne ljudima da postanu ono što jesu, to što mogu da budu. I kad ima nejasnu formu igra nije senka čovekovih ludosti. Igra je potreba slobodnog čoveka. Ona se stalno nalazi i otkriva. Ako se ne shvati da je cilj igre u njoj samoj, onda se ne shvata ni njena suština, njena svrsishodnost. Igrač u svetu igre otkriva svoju nemirnu subjektivnost i svoju potrebu za putovanjem do sebe nepoznatog. Igra premašuje individuum i sebe samu. Eugen Fink vidi igru kao bekstvo od rada, kao njegovu suprotnost i nepomirljiv kontrast. Igra se potvrdjuje kao prisnost unutrašnjeg života, napor koji menja započeto, oslobadja latentno, poriće naviknuto. Hese kaže da se u igri može reprodukovati cela duhovna sadržina sveta....."
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:17

Romansa sa životom

Doživite životnu romansu ..




Za uživanje života morate imati :

- dovoljno ljubavi u sebi;

- dovoljno pameti - da vas glupost ne bi odvela u životarenje, na stranputicu isključivosti racionalizma, ili želje za savršenim ;

- optimizam i istrajnost - da ne bi posustali;

- odlučnost i hrabrost - za izuzimanje stvari koje ometaju;

- kreativnost i maštu - da bi uplovili i ovladali relaksacijom;

- malo detinje duše i čula - da bi doživljavali silovitije;

- osećaj za humor - da bi se životu i ljudima smešili;

- osećaj za lepotu - da bi osetili u sebi punoću okruženja kojim se krećete;

- osećaj za ružno - kao jednu od strana prirode;

- ljubav prema mistici - da bi stvari dobile čarobne obrise


I jos mnogo sitnica koje život čine lepim ..a ja moram da ih preskočim jer nemam vremena.


Brzo rešenje : zavolite nekog!

Uživaćete bez pameti, istrajno, detinje silovito, smejaćete se, biće vam sve lepo, čak i ono što je ružno i do zla Boga mistično


Žurim, kasnim...Želim vam lep vikend.
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:18

Ispričaću vam jednu istinitu priču. Pre jedno desetak godina sam sa jednim prijateljem, inače psihoterapeutom, imala zanimljive seanse proširivanja sopstvenih vidika, pre bi se moglo reći, nego klasičnu psihoanalizu. Raspravljali smo o ljubavi i očekivanjima, i patnjama koje očekivanja sa sobom nose. Predložio mi je jadan eksperiment.

Otišli smo na Kalimegdan (Beogradska tvrđava) i ja sam dobila zadatak da priđem nepoznatim ljudima i zamolim ih da mi dozvole da ih zagrlim. U početku sam imala otpor, misleći da je to još jedna od njegovih sumanutih ideja (a bilo ih je na pregršt i ni jedna nije bila sumanuta, samo se na prvi pogled tako činila), tako da sam sa mukom prihvatila da izvršim taj zadatak. Rekao mi je, "ne brini, imamo ceo dan za razbijanje jedne od tvojih iluzija", jedući najveću moguću kesetinu kokica (pleonazam hehehe, ali upotrebljen za što uspešniju vizuelizaciju) koju je usput kupio za nas dvoje.

Sa prvim prolaznikom sa kojim sam se zagrlila, smejala sam se do besvesti, sa sledećim sam već bila zbunjena, sledećeg sam prihvatila samo kao zadatak, i što je zanimljivo, moja osećanja (humor, zbunjenost i obaveza), bili su istom merom uzvraćeni sličnom reakcijom... Posle nekoliko pokušaja, a morate mi verovati na reč koliko je teško nekog navatati za takav poduhvat, a još teže privoleti za iskrenost, počela sam da se otvaram krajnje nesvesno...

Zagrlila sam jednu ženu iskreno, kako kad bi grlila meni blisko biće, i ona se priljubila uz mene, još više, i posle nekoliko trenutaka počela da plače. Pobegla je glavom bez obzira....Mene su te suze neočekivano potresle. Ona nije mogla do kraja, očogledno, da se suoči sa sopstvenom emocijom koja je neočekivano izbila.

Jedan od sledećih učesnika je bio jedan stariji muškarac, koji me je gledao zbunjeno, ali je prihvatio izazov. Grlio me je tako nežno, da sam osetila neizmernu emociju zbližavanja sa nečim što nisam poznavala u sebi. Ja sam se zaplakala. Rekao mi je: Divni ste, ulepšali ste mi dan.

Još jedan slučajni prolaznik se takođe rasplakao, i meni izazvao suze, tako da se taj dirljiv trenutak pretvorio u reči međusobnog zahvaljivanja za zagljaje za kojima je vapila naša duša, a da mi to i nismo znali....

To veče sam kod kuće razmišljala šta se to zapravo desilo tog dana. Osećala sam neizmernu sreću i neko čudno zadovoljstvo ispunjenja. I shvatila sam da je pružanje ljubavi bez očekivanja uzvraćanja, nešto što neverovatno ispunjava našu dušu. I da je davanje zapravo samo čin oslobađanja onog potencijala ljubavi koga nosimo u sebi i koji posle toga traje i traje.... dajemo samo ono što imamo i nosimo u sebi.... I to se ne može potrošiti.

Voljenje iz nesvesne potrebe samo da bi se dobilo isto za uzvrat, nema u našoj duši onu vrednost kao čista, bezuslovna ljubav, teško dostižna, i skoro neshvatljiva....

Verujte mi, iako nikada više nisam ponovila nešto slično, taj doživljaj mi je ostao urezan duboko u srcu, i kad god osetim prazninu, uvek posegnem za sličniom idejom. Nekoj meni dragoj osobi tog trenutkja nešto poklonim, pa bila to i samo topla reč, ili pogled razumevanja, pomilujem svoje biljke u saksiji i poželim im da bujaju od sreće....i onda poletim... od neke nadolazeće energije koja iznenada bane u moj duhovni prostor....

Izvor sa bloga...
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:22

"Trebaš mi"

Hese:
Gde se prijateljski putevi stiču, tu ceo svet izgleda kao zavičaj



Znate li reći trebaš mi ?

Ovu reč ne izgovaramo često premda je neophodna u komunikaciji. Nekoga trebate i neko treba Vas !!! Život nije bajka već pustolovina koja podrazumeva teškoće.  Zato ga umeće života čuva i štiti od onog što ga podriva i unazađuje. Iza reči trebam te može da stoji hiljadu razloga. Jedna od njih je ljubav. Zaboravljamo da ljubav i "trebanje" nisu jedno te isto. Želja da neko koga volite bude pored Vas ne sme da bude bezpogovorna, pogotovo ne zahtev. Očekujući  uzvraćanje ljubavi moramo ostati racionalni jer jedino tako možemo izbeći nezdrave emocije(depresije, razočarenja, bol). Ne smemo zaboraviti da je osnovna pretpostavka ljubavi  zavoleti  i voleti sebe da bi umeo voleti i druge. U traganju za ljubavlju ili u samoj ljubavi moramo spoznati sebe, vladati sobom bez apsolutnih kategorija.

Sa trebanjem je isto.  Potrebno je znati kome i pod kojim okolnostima se ukazuje briga.  Deca i stariji zavise od pomoći. I naravno da im  posvećujemo pažnju. Trebalo bi. U životu se i mi, ostali, nađemo u situacijama kada nam  je kao kap vode, vazduh koji udišemo, neophodno uzajamno razumevanje, nežnosti, pažnja, ljubav. A oko nas …ima  li u tom času nekoga ko će nam to pružiti, kome ćemo reći trebaš mi, trebam te.  Postoji li neko ko će nas čuti, uhvatiti za ruku i zajedno sa nama biti onoliko koliko ga trebamo. Ni više, ni manje. Treba li uopšte reći trebaš mi? Ne trebamo li osetiti da nekome trebamo, da je deo naše ljudske dužnosti da priskočimo nekome  kome trebamo. Nekada je dovoljan  jedan poklonjeni trenutak, pogled, jedna mala rečica. Nekada mnogo, mnogo više.  Imamo na pretek savršenih prijatelja koji su oko nas, na dohvat ruke, a kao da ih nema. Prolaze ne dajući ništa, a traže sve! Onih koji znaju pokloniti sebe je po pravilu malo. Da li znamo dati, a ne samo uzeti?

Averčenko: Kaži mi ko ti je prijatelj, pa ću ti  reći ko si.

I zbor prijatelja je deo naše životne avanture, gotovo uvek na tragu za srećom. Ko zna šta traži naći će. Nažalost, kao  u slučaju svakog izbora  dvoumimo se. Nedoumice su obavezne pratilje traganja i prema njima treba biti pažljiv. Kažu ko nije za sebe nije ni za druge. Velika je to istina.  Krug prijatelja  govori o tome kakvi smo, šta očekujemo od prijateljstva, kome poklanjamo svoje poverenje, kome dajemo, u koga ulažemo i na kraju koga volimo. Možda posle izvesnog vremena shvatimo da uprkos ogromnom ulaganju, želji i ljubavi, sa izvesnim osobama nemamo ništa zajedničko. Iznenadimo se, rastužimo. Desi se da u određenom trenutku otkrijemo ružnu stranu nečije  ličnosti, koja se isprva nije primećivala. Razočaramo se. Pitamo se kako nismo uočili pre. To govori mnogo o nama.

Skloni smo stvaranju životnog sistema na bazi  iracionalnih uverenja. I kada postanemo svesni loših strana naših ukorenjenih shvatanja (sa spiska tradicionalnih normi socijalnog života)  ne usuđujemo se da priznamo, niti promenimo  poredak stvari. Obično se zgražavamo nad tuđim ponašanjem ne dovodeći svoje u istu ravan. "Vlastiti nas gresi zaprepašćuju kad ih vidimo na drugima", primetio je Gete.  Ako i kada  situacija kulminira, suočavamo se sa novonastalom situacijom, ljutimo se što nas je neko izneverio još uvek  ne želeći priznati da smo sami sebe prevarili. Kolika prijateljstva se uspostavljaju i održavaju lažno, zbog koristoljublja, socijalnih statusa. Jesmo li u potpunoj vlasti  neobjektivnog  razmišljanja, negativnih osobina poput egoizma, zavisti, zlobe, ljubomore, surevnjivosti, mržnje kojima unižavamo življenje.  Što realnije uspemo sagledati stvari, to ćemo hodati  čistijim putem, čistijeg srca i  jasnijih računa. Ne kažem da iluzije nisu prelepe. One su nešto drugo, bajke koje povremeno treba odsanjati a zatim se probuditi i živeti realnost.  Nikako ne smeju postati teret, zamena realnog života. Sve ima svoje mesto u životu i sve treba znati prihvatiti i znati nositi.
Imamo život  koji je neprocenjiv dar, fascinacija, čudo, ali mu ne  poklanjamo pažnju valjda zato jer nam je dat i imamo ga. Neodgovorno se razbacujemo prema sebi i drugima: komuniciramo lažima, umesto istinom, ćutanjem i prećutkivanjem umesto otvorenošću, zlom umesto dobrim, mržnjom umesto ljubavlju..

Jaznam reći ne, ne volim te, ne trebaš mi. I znam reći trebaš mi, volim te. I znam voleti i biti prijatelj. Imam malo prijatelja, ostali su poznanici. Na tu reč smo zaboravili.


Razmišljam na brzinu o prijateljstvu :

- zahteva snagu uma,
- visoku savest ,
- podrazumeva slobodu, a ne robovanje,
- prijatelj je čovek, a ne savršenstvo,
- niti čarobni štapić,( kažu da se za želje moramo obratiti deda Mrazu)
- prijateljstvo je takvo kakvo jeste, ne zamišlja se drugačijim,
- ne postoji prijateljstvo bez ljubavi,
- moraš znati voleti i dozvoliti biti voljen,
- ne gradi se na sažaljenju,
- niti na laskanju,
- ne podnosi eksperimentisanje,
- ni pridike,
- niti gubitništvo,

Heler:
Budući da je najjači i najlepši osećaj prijateljstvo, najjača i najlepša ljubav nije ništa drugo nego prijateljstvo spojeno sa žudnjom.
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sre 16 Maj - 17:27

MOJI NEMIRI - o kreativnosti


NEMIRI I KREATIVNOST

D a li neko od Vas spada u nemirnu osobu. Da se izrazim preciznije i lepše u dinamičnu. Puni ste optimizma, samopouzdanja, impulsivni ste, volite avanture, putovanja, stalno sanjate odlaske, brzo sve započinjete, istrajni ste i pedantni, ali dozvoljavate sebi da ponekada ne završite započeto jer Vas omete neki nepoznati nemir koji Vas dekoncentriše. Nemirni jeste, ali su Vam potrebni mir, samoća i koncentracija da vladate sobom. Topli ste i osećajni, ali u miru hladni i rezervisani. Zato ste protivurečni ali Vaši ciljevi nisu. Oni su uvek isti i oćiti. Po njima Vas prepoznaju i kada Vas ne razumeju.
A ko ste takvi ne brinite. Zašto bi brinuli? Zato što niste tipični! Zato što Vam tu i tamo kažu da niste "normalni", što skrećete pažnju, nemirom uznemiravate okolinu!
Da, istina je, lepršavim optimizmom izazivate pesimiste, razbijate učmalost, svakodnevnicu. Vi ste pokretna bomba pokreta, smeha, nezajažljivi ste, hvala Bogu normalni! Što reče lord, koga će te imati priliku da vidite i čujete,
"..da je u Vašoj mladosti postojala dijagnoza "nemirka", tj.moderne bolesti ADHD, završili bi ste u ordinaciji lekara."
( ADD znači poremećaj s deficitom pažnje (engl. Attention Deficit Disorder). Ako se doda hiperaktivnost onda se zove ADHD . Pre nego što počnete da lečite dete obavezno pročitajte knjigu dr Johna Virapena “Nuspojava:smrt”. )



Nesposobni smo da se borimo protiv predubeđenja i gluposti jer smo bio-produkti koji i da hoće ne mogu da apsolutno vladaju sobom. Uz to smo, većinom, neznalice. Ne poznajemo i ne poštujemo dovoljno sopstvenu konstituciju, ličnost svakog pojedinog bića, principe socijalnog. Otuda sistem države volju pojedinca koliko priznaje toliko i ne. Za stvoreni državni aparat pojedinac postaje običan broj.
Zaboravljamo da smo društvo mi, a država formalin okvir koji pojedince drži na okupu, jer kao jedinke nismo sposobni da vladamo celinom grupnih ( društvenih) odnosa.

U ime prava svakog pojedinca državni system neka prava daje, a neka oduzima. Poluge na kojima se zasniva upravljanje su zakoni. Količina slobode, koju država dozvoljava, ograničena je.

Bezočnim ljudima ne možete oduzeti ništa. Za njih ne vrede zakoni države, religija, moral, etika, ne priznaju ih i vode čovečanstvo propasti.
Pametni, kreativni, duhom nemirni, takođe smetaju i drugim pojedincima i državi. Iza njih ne ostaje pustoš već plodno tlo. Ti ljudi su razasuti biseri ljudskog roda koje zbog ne prepoznavanja, neznanja često smirujemo, ućutkujemo, pa čak i"lečimo "!

Pošteni i pametni nemirni, ne dajte se!
Nazad na vrh Ići dole
Celer

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3008

Lokacija : Spavajuca celija

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Halucinantno


PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   Sub 19 Maj - 9:49

"Čudno, toliko su vas odaljili od suštine, da dodir sa sobom izgleda kao otkriće nečeg novog, kao da ste pronašli stranca u sebi. Ne, to ste vi! Vi ste oduvek bili sve! Samo u bolesnom svetu postoje pobednici i gubitnici, više ili manje vredni, ovakvi ili onakvi. Život to ne poznaje. To je sve veštačko!"Jonić -Refren
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Reke teku dalje   

Nazad na vrh Ići dole
 
Reke teku dalje
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Reke i jezera Srbije
» Najlepše reke sveta
» Reke Srbije
» Dušan Matić
» Kako preboleti raskid veze -Furaj dalje!!!
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-