Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Lu Salome

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:13

najmudrija žena svoga vremena
Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu maternstva

AUTOR: Branko Rakočević
Share


Na dan 12. februra 1861. u Sankt Peterburgu, u prodici Gustava fon Salomea rođena je dugoželjena kćerka. I dadoše joj ime Lujza, a tepahu joj mala Lu ili samo: Lu. To je bilo prvo žensko dijete u porodici Salome i najmlađa od šestoro djece.

Imajući petoro braće Lujza se osjećala zaštićenom, ali nikad nije bila razmažena. Nije nikad zahtijevala da joj roditelji kupuju skupe i lijepe stvari. Istina, tražila je nešto više: slobodu da postupa po sopstvenom izboru.

Svi autoriteti su poklekli pred Lu

Još u djetinjstvu mala Lu ispoljavala je svoju nevjerovatnu tvrdoglavost; da li iz kaprica, ili nekog drugog razloga, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u cijeloj prijestonici velike Ruske imeprije. Svi autoriteti morali su da pokleknu pred snažnom voljom ove djevojčice. Religiozna porodica njemačkog porijekla slala je jedno za drugim, kako je koje prispijevalo, svako od šestoro djece u najstariju njemačku školu Sankt Petrerburga, Petršul, a sa 16 godina Lujza (odavno ne više mala Lu, ali i dalje Lu) počela je da pohađa nastavu za konfirmaciju pri protestantskoj, evangleističko-reformatorskoj crkvi. I upravo je ovdje njena nezavisnot zablistala svim spektrom jarkih boja.

Još u djetinjstvu mala Lu ispoljavala je svoju nevjerovatnu tvrdoglavost; da li iz kaprica, ili nekog drugog razloga, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u cijeloj prijestonici velike Ruske imeprije
U protestantskoj crkvi konfirmacija je služila kao simbol svjesnog prihvatanja vjere, pa je za pripremu za nju bila nepohodna obuka. Lujza, koja se još odranije inetersovala za pitanja filozofije, religije i nauke, pripremu je pohađala kod pastora Daltona, čovjeka oštrog, autoritativnog i potpuno lišenog bilo kakve nježnosti. Pričalo se da su se Daltona svi bojali a da je samo Lujza smogla snage da mu se usprotivi: “Za vrijeme jednog od prvih konformacionih časova kod tog netolerantnog pastora, ona ga je, čuvši u njegovoj propovijedi da nema takvog mjesta na kome Bog nije prisutan, prekinula riječima: Postoji takvo mjesto – pakao, piše Larisa Garmaš, biograf Lujze Salome.

Nije se tu uopšte radilo o ateizmu: jednostavno je intelektualno radoznali Lujizn um očekivao odgovore na duboka pitanja na koja Dalton nije bio u stanju da odgovori. Ona je tražila učitelja koji bi mogao da razvije njene sposobnosti, da bude njen nastavnik i ispovjednik. I uskoro se čovjek takvog kapciteta našao. U jednoj crkvi djevojka je slušala propovijed holandskog pastora Hendrika Gijoa. To je bio u to vrijeme poznati intelektualac koji je, moglo bi se reći, pripadao društvenoj eliti: čak ga je i sam car Aleksandar II izabrao za nastavnika svojoj djeci.

Pismo pastoru Gijou

Lujza je bila očarana. Svaki mudar čovjek obdaren darom posmatranja zapazio bi da se u tom momentu dogodilo i nešto drugo: pastor Gijo je nije privlačio samo umješnošću propovijedanja i duhom, nego i kao muškarac, bez obzira na to što je bio od nje 25 godina stariji i već imao kćerku njenog uzrasta. U maju 1878. Lujza je skupila hrabrost i poslala mu pismo: “Piše Vam, gosodine pastore, sedamnaestogodišnja djevojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne dijeli s njom iste vrijednosti, da ne govorimo o tako ozbiljnim, dubokim pitanjima“, citira Garmaš u svojoj knjizi Lujzino pismo. Na veliko njeno iznenađenje, pastor joj je odgovorio na pismo, čak i zakazao sastanak. Tako je i počela njihova ljubavna veza, zvanično pokrivena pripremama za konfirmaciju.

Da li je četrdesetdvogodišnji muškarac primijetio zanos devojke, da li je shvatio što on znači? Naravno, da. A da li je pri tom pored čitanja religioznih tekstova namjeravo da osvoji Lujzu svojom erudicijom? Da li mu je to bio krajnji cilj kad je s njom rasravljao o istoriji religije, logici i filozofiji, kad joj je davao da čita djela Kanta, Lajbnica, Rusoa, Voltera? Zbog čega je uopšte i pristao na te sastanke koji su se održavali krijući od njenih roditelja?

Gijo je sve više gubio glavu i počeo da se ponaša na način neodostojan jednog pastora. Lujza je zapisala u dnevniku da mu je nekoliko puta sjedjela u krilu.

Nekako u to vrijeme umire vremešni general Salome, Lujzin otac. Njegova smrt ubrzava rasplet događaja: Gijo moli djevojku da kaže majci o svojim “časovima“.

Susret sa majkom završen je Gijomovom molbom gospođi Salome za srce i ruku njene kćeri. Ali se Lujza nije obradovala - bila je škirana. Za nju je Gijo bio autoritativna ličnost, slična Bogu ili ocu, ali se da se uda za njega... Njen mir koji je već bio pomućen očevom smrću konačno se srušio.

Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obeshrabrivala: najprije je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalje na studije u Evropu. Željela je da uči kod Alojza Bidermana, najvećeg protestantskog teologa epohe.

Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obeshrabrivala - najprije je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalje na studije u Evropu
Biderman nije skrivao oduševljenje svojom učenicom čiji dar je upređivao sa brilijantom. Majka je jedno vrijeme oklijevala da dozvoli kćerki da se bavi ozbiljnim životnim pitanjima pod izgovorom zabrinutosti za njeno zdravlje, budući da je od djetinjstva imala slaba pluća. U stvari, gospođa Salome se plašila pojavljivanja “novog Gijoa”. Više od svega je željela da joj kćerka ima stabilan, srećan brak i sigirnu budućnost, ali Lujza za tako nešto nije htjela ni da čuje. Na kraju krajeva, sve se završilo odlaskom majke sa kćerkom u Rim u kojemu su Lujzu čekali novi sudbonosni susreti.

Dospjevši u uži krug Malvide fon Mejzenbuh, prijateljice Garibaldija i poznanice Ničea i Vagnera, Lujza se upoznaje s biolgom Paulom Rejom. Pomalo smiješan, potpuno nepraktičan za život, ali zato načitan i obdaren blistavim umom, Rejo je odmah prigrlio Lujzu. Prva njihova zajednička šetnja po Rimu prepuna ushićenih razgovora potrajala je do pred zoru.

U to vrijeme Lujza je formirala veoma specifične pogled na odnos prema muškarcima: očigledno da joj je storija s pastorom ostavila ozbiljnu traumu.

Odbila je Reja ali mu je predložila alternatvnu, nestandardnu varijantu: čedan život u komuni u kojoj bi mogli da im se pridruže i drugi momci i devojke koje žele da nastave obrazovanje. Zajedničko bavljenje naukom, razgovori, obavezno odvojene spavaće sobe, takav bi trebalo po zamisli Lujze da bude život u budućoj komuni.

Godine 1882. Rejo je upoznao Lu sa svojim prijateljem Fridrihom Ničeom. Tada se praktično ponovila istorija njenog poznanstva sa Paulom: Niče je isto tako bio očaran i takođe je ponudio brak Lujzi, što je ona kao i slučaju Rejoa odbila. Tako je nastala njihova prijateljska trojka o kojoj će se još dugo pričati po cijeloj Evropi.

Niče: Lujza je najumnija

Pričalo se da je upravo osjećanje prema Lujzi, njegova ogromna želja da je osvoji, podstakla književnički potencijal Ničea. Filozof je ne jednom govorio da je ona bila najumnija od svih ljudi koje je poznavao. Na njene stihove Niče je napisao muzičku komediju “Himna životu” i smatra se da je upavo lik Lu Salome on iskoristio u “Zaratustri”.

Lu, Rejo i Niče živjeli su u istoj kući, utroje, platonski, u odvojenim spavaćim sobama. Sudeći po dnevnicima i svjedočenjima savremenika, njihov odnos je zaista ostao platonski. Međutim, strasti su ipak nezaustavljivo kipjele: prijateljska odanost ničim nije umanjivala ljubavne porive. Tome treba dodati da Lujzu od prvog momenta nije voljela Ničeova sestra Elizabet, žena despotske prirode i vrlo ograničena, od koje je folozof čitavog života bio zavisan.

Filozofa je mučila još odranije sumnja da su Lu i Rejo u dogovoru. Bio je ubijeđen da to dvoje vole jedno drugo i da ga obmanjuju… Ali je prošlo još nekoliko mjeseci dok njihovim odnosima nije došao kraj. Istina, posljednji udarac je ipak nanijela Ničeova zla sestrica: ona je Salomi napisala grubo i uvredljivo pismo. U jesen 1875. Niče sam krenuo na putovanje. Neutješni raskid je utrostručio njegovu stvaralačku snagu. Lujza je ostala i dalje sa Paulom Rejom ali njihovi odnosi se nisu promenili - i dalje su, kao i dotada, ostali platonski.

Godine 1886. Salome se upoznala sa Fridrihom Karčom Andreasom, univerzitetskim predavačem, eskpertom za istočne jezike. Andreas, kao i mnogi njegovi prethodnici postao je žrtva Lujzine privlačnosti. Da bi dobio njenu naklonost i ubijedio je da se uda za njega, Andreas je sebi zabo nož u grudi. Tog momenta je 25-godišnja Lujza Salome postupila drugačije nego ranije: pristala je da se uda za Andreasa, ali pod uslovom da nikad ne stupi s njim u intomne odnose. Ona je insistirala da taj uslov bude potvrđenim i njihovim bračnim ugovorom. Iako zvuči nevjerovatno, ali po svjedočenju mnogih biogarfa, za 43 godine njihovog braka taj uslov nije ni jedan jedini put bio narušen.

Preokret: Lu ima ljubavnika

Godine 1892. u životu Lu Salome je nastupio prelomni moment: ona je ipak riješila da stupi u intimni odnos s muškarcem. Njen ljubavnik je postao Gerog Ledebur, jedan od osnivača socijaldemokarstke partije u Njemačkoj i utemeljivač marksističkih novina “Forvec”. Otkrivši dosta kasno tu stranu ljudskih odnosa, Lu se zagnjurila u nju udišući kovitlace koje taj odnos stvara. U to vrijeme počinju da izlaze njene knjige: ”Bitka za Gospoda“ (1885), “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvarlaštva” (1894), povijest “Ruf“ (1895). U knjizi “Erotika” objavljenoj 1910. Salome istražuje prirodu emotivne sfere života.

Godine 1897. 36-godišnja Lu Salome se upoznaje sa 21-godišnjim pjesnikom Rajnerom Mariom Rilkeom. Među njima su se razbuktale ljubavne strasti. Lujza s njim putuje po Rusiji, uči ga ruskom jeziku, upoznaje sa stvaralaštvom Dostojevskog i Tolstoja. Neko vrijeme Rilke, kao što su to činili i drugi koji su bili zaljubljeni u nju, živio je s njom u Andreasovoj kući. Međutim, nakon četiri godine i on počinje da ističe sopstvena prava na Lu, ubjeđujući je da se razvede, i oni su se rastali, ali su sve do Rlkeove smrti (1926) bili u prijateljskim ondnosima i dopisivali su se.

Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu maternstva
Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu maternstva. Djece nije imala, ali je 1905. ekonomka njenog muža Andreasa rodila kćerku s njim. Lu ostavlja djevojičicu zvanu Marija u svom domu i sa radoznalošću istraživača posmatra sopstvene reakcije.

Do kraja života Salome je uspjela da štampa još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom (a poslije njihovog razlaza jedino njoj je bilo dozvoljeno da se kreće u krugu obojice nekadašnjih prijatelja), izučavala je psihoanalizu i zajedno s Anom Frojd zamislila udžbenik dječje psiholgije. I kad je 1937. došlo vrijeme da Lujza ode na drugi svijet, uz njenu postelju se našla Marija, vanbračna kćer njenog muža kojoj je bilo suđeno da čuje i zapamti posljednje riječi ove žene - zagonetke: ”Ceo svoj život sam radila i samo radila. Zašto?”

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:15

Salome, žena koja je zaludela najbriljantnije umove sveta: Niče je molio da se uda za njega!
Niče je tokom depresije izazvane njenim odbijanjem napisao jedan od najpoznatijih svojih dela - Tako je govorio Zaratustra
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:15

Odakle dolazi umetnička i intelektualna inspiracija? Da li je ona zaista nešto božanstveno? Zapravo, Pablo Pikaso je mislio da inspiracija postoji, ali da mora da vas zatekne u radu.



Sa ovim jednostavnim objašnjenjem, otac kubizma je objasnio osnove svog rada – velike ideje i sjajna dela su plod pucanja inspiracije. Štaviše, istorija je dokazala da su muze u stvarnom životu uvek postojale.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:15

Bez obzira odakle potiču, niko ne ostaje ravnodušan na predstave tih divnih bića u umetničkim delima. Sa vama zbog toga delimo priču o Lu Andreas - Salome.



Uloga mnogih muza koje su inspirisale slike, filmove, muziku ili, čak, poeziju često ostaje skrivena iza imena njenih tvoraca, ali to ne zanači da su one manje važne. U drevnoj Grčkoj, muze su opisivane kao božanstvena bića. Kao ćerke Apolona, one su inspirisale poeziju, muziku i umetnost generalno. Međutim, ako to posmatramo modernim očima, subjekt ne sme biti sažet na puku lepotu. Koncept muze nas usmerava da idemo iznad površnog izgleda sve do prave lepote koja oslikava pravu prirodu inspiracije. U tom smislu temperament, ličnost i priroda Lu Andreas-Salome su bili glavni elementi koji su inspirisali i zarobili neke od najbrilijantnijih umova dvadesetog veka.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:15

Lu Andreas - Salome je rođena u Sankt Petersburgu 1861. Ona je bila pisac, mislilac i psihoanalitičar.



Henri Giljo je njen prvi mentor, učitelj teologije, filozofije, francuskog i nemačkog jezika. Iako je bio oženjen, zaljubio se u Salome, pa je čak i zaprosio. Ubrzo potom se preselila u Rim gde je bila redovna gošća u kulturnim događajima. Tako je upoznala i Pola Rea, sa kojima je imala duboke filozofske razgovore. Tako se on i zaljubio u nju, a on ju je i upoznao sa Ničeom.



Ova mlada žena je zapala za oko nihilističkom filozofu koji je istog trenutka bio očaran njenom zrelošću i inteligencijom. Njih troje su tako ušli u ljubavni trougao. Obojica su je kasnije zaprosili više puta, ali je ona uvek imala isti odgovor: Očarava me vaš talenat, ali ne mogu da vam uzvratim osećanja.



Niče je tokom depresije izazvane njenim odbijanjem napisao jedan od najpoznatijih svojih dela - Tako je govorio Zaratustra.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:16

Davne 1887, Lu Andreas-Salome se udala za Fridrih Karla, profesora istočnjačkih jezika, petnaest godina starijeg muškarca od sebe. Nikada nije odustala od svoje slobode i kretala se u širokim krugovima koji su joj dopuštali povremene veze sa drugim muškarcima.



Kasnije je upoznala Rajner Mariju Rilkea, koji je bio 14 godina mlađi od nje. Sa ovim mladim nemačkim pesnikom je delila osećanja i nade, a odigrala je i ključnu ulogu u obrazovanju njega kao pesnika. Vremenom je Rilke postajao sve posesivniji i posesivniji što je dovelo do njihovog razlaza.



Kada se Andreas-Salome zainteresovala u psihoanalizu, sa Polom Bjerom, tadašnjim partnerom, je otišla na kongres u Vajmaru. Tada se upoznala sa Frojdom i od tog momenta su njih dvoje započeli vezu zasnovanu na međusobnom divljenju i interesu za rad koji su stvarali.



Žena koja je inspirisala i očarala neke od najbrilijantnijih umova dvadesetog veka umrla je u januaru 1937. godine. Sa ovog sveta otišla je mirno, u snu.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:17

LU ANDREAS SALOME – ŽENA ZAGONETKA
Da li je moguće voleti nekoliko muškaraca, svom silinom, svakog na poseban način, drugačijom stranom srca i biti svoja, ne biti ničija? Biti obožavana i voljena, a biti sama?“

Lu Salome Andreas

Šta je Lu Salome činilo tako fatalnom i drugačijom? Kako je uspela da do te mere opčini najveće umove svoga doba? Bila je erotski i duhovno neodoljiva za sve muškarce koji su imali tu sreću ili nesreću da se nađu u njenoj blizini. Tri imena, ipak, zavređuju da budu pomenuta: Fridrih Niče, Rajner Marija Rilke i Sigmund Frojd. Svako od njih je bio deo njenog života i u svakom od njih ona je ostavila svoj trag. Ali, ko je bila ta fatalna žena?



Rođena je u Sankt – Peterburgu 12. februara 1861. godine, u porodici Gustava fon Salomea. Njen otac bio je nemačkog porekla ali u službi cara Aleksandra II Romanova. Možda upravo činjenica da je u Rusiji rasla i sazrevala davala joj je jednu dozu dubine i produhovljenosti koja je uz njeno Nemačko poreklo stvarala neobičnu i neodoljivu kombinaciju. Činjenica je, da je bila zaštićeno i omiljeno dete u porodici, pored petorice braće (ona je bila dugo očekivana kćer) kojoj su rado udovoljavali u svakoj želji i hiru.Ta okolnost od Lu je stvorila drugačiju devojku koja je od svega najviše volela i želela – slobodu.
Od ranih dana pokazivala je interesovanje za filozofiju, religiju i nauku. Njen radoznali um očekivao je odgovore na duboka pitanja. Prvi muškarac koji je bio blizu da zadovolji njenu intelektualnu radoznalost bio je holandski pastor Hendrik Gijo. Omiljen i vrlo ugledan (bio je i nastavnik deci cara Aleksandra II Romanova) to je za Lu koja je imala tek 17.godina, bilo dovoljno da od njega napravi idola. Ipak, u maju 1878. godine skupila je hrabrost i napisala mu je pismo: “… Pišem Vam, gospodine pastore, 17-godišnja devojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica i u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne deli sa njom iste vrednosti, da ne govorimo o tako ozbiljnim i dubokim pitanjima“. Pastor ne samo da joj je odgovorio nego joj i zakazao sastanak. On je imao 42. godine i brak. Ipak, pastor je polako gubio glavu za njom. Pričalo se da joj je dozvoljavo da piše i njegove propovedi, od kojih je jedan umalo izazvao skandal. Njegova opčinjenost Lu bila je tolika da je u tajnosti pripremao razvod. Baš nekako u to vreme umire i otac Gustav fon Salome i pastor sakuplja hrabrost da zaprosi Lu. Za nju je Gijo bio autoritativna ličnost, slična Bogu ili ocu. Prisluškujući razgovor svoje majke i pastora Gija, Lu kao da se trezni od zanosa:
„Kada je došao odlučni i neočekivani momenat, kada je meni ponudio da osetim najveću nasladu zemnog života, osećala sam se nespremna za takvo iskušenje. Onaj koga sam smatrala za božansko biće, u jednom trenutku je nestao iz mog srca, i postao mi tuđin.“ Ne samo da je odbila prosidbu pastora Gija nego je i bukvalno pobegla iz Sankt – Peterburga u Švajcarsku.

I dalje željna znanja počela je da pohađa predavanja kod čuvenog profesora Bidermana, kako je, vrlo brzo, privukla njegovu pažnju, majka u strahu da se ne ponovi iskustvo sa pastorom nagovorila je kćer da prekine studije i odvodi je u Rim. U Rimu počinje jedno drugačije poglavlje Lujzinog života koje će od nje stvoriti mit koji živi i danas.

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:18

[You must be registered and logged in to see this image.]
Te 1882. godine, zajedno sa majkom, odlazi da poseti majčinu prijateljicu Malvidu fon Mejzenburg. Radi se o ženi koja je bila poznati revolucionar, pisac, ali i bliska prijateljica Fridriha Ničea. U njenoj kući u Sorentu, Niče je napisao svoju kinjigu „Ljudsko, suviše ljudsko“ (Mennschliches, Allzumenschliches). Njegov dobar prijatelj Pol Re prvi je napravio kontakt sa Lu Salome i istog momenta podlegao njenim čarima. U krugu ljudi koji su u tom momentu bili deo Malvidinog društva, crpila je ideje i ulazila u svet za kojim je čeznula čitav svoj život. Još uvek nesvesna do koje mere može da vlada muškarcima, prioritet njenog života bio je obrazovanje. I Pol Re i Fridrih Niče bili su više nego raspoloženi da svoje znanje podele sa Lu… tako počinje čudno druženje Lu, Pol Rea i Ničea u kome je bilo svega sem fizičkog kontakta. Vrlo brzo počinju da žive u čudnoj komuni. Lu najpre prosi Pol Re i ona ga odbija… Niče nesvestan emocija svoga prijatelja moli Pola da u njegovo ime isprosi Lu… ona, naravno i, Ničea odbija.

Niče pod jakim uticajem svoje sestre Elizabet (od koje i finansijski zavisi) počinje da sumnja u odnos Lu i Pola ubeđen da njihov odnos nije tako čedan kako mu oni predstavljaju. Niče još jednom prosi Lu, ovoga puta sam, i ponovo biva odbijen. Očajan piše pismo koje odiše očajem zaljubljenog muškarca. Napušta tu čudnu zajednicu i piše svoje najznačajnije delo „Tako je govorio Zaratrustra“, inspirisan upravo Lujizom Salome.
Pre potpunog napuštanja zajednice, odlazi kod fotografa i tu nastaje intrigantna fotografija njih troje i njegova tako eksploatisana rečenica:“Ideš ženama? Ne zaboravi bič!“
Nakon odlaska Ničea iz njihovog života, Lu i Pol nastavili su još par godina zajedničkog života. Njihova veza se prekida i njega zamenjuje Fridrih Karl Andreas. Pol Re umire pod čudnim okolnostima, pad sa litice u Švajcarskoj baš sa mesta koje je tako često posećivao u šetnjama sa Lu (mnogi su ubeđeni da je u pitanju bilo samoubistvo). To nije usporilo Luino intelektualno stvaralaštvo i strast.

Udaje se za Fridriha Karla Andresa pod čudnim okolnostima. Prvo odbija njegovu prosidbu, a onda Andras preti da će se ubiti, Lu je naterana da pristane… ali, pod jednim uslovom, da nikada ne dele bračnu postelju. Fridrih Karl Anreas pristaje na taj uslov. Mnogi savremenici tvrde da brak koji je trajao čitavih četrdeset godina, nikada nije konzumiran. Neobična priroda Lu pokazala se i kada je Andres dobio ćerku sa svojom služavkom, Lu je o njoj brinula kao da je njena – posvećeno i s ljubavlju.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   Uto 15 Maj - 18:20

„Vatra i led“ tako su je opisivali savremenici. Zagonetna žena, koja je svoje devičanstvo uspela da sačuva do tridesetpete godine, nakon čega postaje opsednuta mlađim muškarcima a vođenje ljubavi sa njima zove „ljubavnom gozbom“. Čovek koji je „pokorio“ njenu filozofiju platonske ljubavi bio je čovek iz senke, izvesni Zemak. Ali, ljubav ili veza sa njim nije potrajala… odmah nakon raskida ona upoznaje možda najveću ljubav svog života Rajnera Mariju Rilkea. Njemu je dvadesetjedna – njoj tridesetšest godina. Lu je za njega otelotvorenje sna, njegova muza… Njeno prisustvo inspiriše ga da stvara, zahvaljujući njoj postaje jedan od najvećih pesnika. Rilke i Lu putuju u Rusiju, ona ga uči da govori ruski, upoznaje ga sa literaturom Dostojevskog i Tolstoja. Strasno se vole, i sve vreme žive u Andresovoj kući! Nakon četiri godine, Rilke počinje da protestvuje i zahteva da Lu napusti Andresa. Lu ne pristaje i to je kraj ljubavi… ali ne i kraj prijateljstva. Ostaju u prepisci sve do Rilkeove smrti 1926. godine.



Lu nije imala dece ali je zato brinula o devojčici Mariji koju je njen muž Andreas dobio sa svojom služavkom. Ali, Lu nikada nije bila majčinski tip, grozničavo je radila objavivši desetak knjiga. Neke zavređuju da budu pomenute: ”Bitka za Gospodara”, “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvaralaštva”, “Ruf”, “Erotika” i “Šta je Eros”. I dalje je bila na izvorištu znanja druživši se sa Jungom i Frojdom, i radeći sa Anom Frojd udžbenik dečije psihoanalize. Čeznula je da napiše remek delo, neko je primetio da u toj potrazi za njim nije bila svesna da je ona sama to remek-delo.

Tanja Petrović Miljković
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Lu Salome   

Nazad na vrh Ići dole
 
Lu Salome
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Rajner Marija Rilke, (1875-1926)
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-