Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 André Breton

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Andre Breton   Pet 8 Dec - 11:22


Rođen je 1896. godine u mestu Tanšbraj, Orn (Tichenbray, Orne) u Normandiji. Studirao je medicinu i psihijatriju. Za vreme I svetskog rata, od 1916. radio je u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dizjeu (Saint-Dizier), gde se susreće sa psihičkim poremećajima i upoznaje sa psihijatrijskom praksom, a posebno, preko knjiga doktora Režisa (Emmanuel Jean-Baptiste Joseph Régis) i doktora Babinskog (Joseph Jules François Félix Babinski), i sa Frojdovom (Sigmund Freud) psihoanalizom i metodom “slobodnih asocijacija” koju pokušava da primeni na obolelim vojnicima. U vojnoj bolnici u Nantu (Nantes) upoznaje Žaka Vašea (Jacques Vaché), mladića poremećenog uma, čiji anti-društveni stavovi i prezir prema etabliranoj umetničkoj tradiciji snažno utiču na Bretona. Breton izjavljuje u prvom manifestu nadrealizma “Vaše je nadrealista u meni”. Sa Sigmundom Frojdom se upoznaje u Beču 1921.
Zajedno sa Lujom Aragonom (Louis Aragonom) i Filipom Supoom (Philippe Soupault) osniva časopis Literatura (Litterature), 1919. godine. Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom (Tristan Tzara) i Fransisom Pikabiom (Francis Picabia), Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaj od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Les Champs magnetiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura.
Ženi se sa Simone Kahn 1921. godine. Sledeće godine oni se sele u ulicu Fontaine, broj 42 u Parizu, u stan koji će udomiti Bretonovu kolekciju od 5300 predmeta: slika crteža, skulptura, fotografija, knjiga, kataloga, časopisa, manuskripta i radova popularne umetnosti i umetnosti iz prekookeanije.
Godine 1924. objavljuje Nadrealistički manifest kojim formalno otpočinje nadrealistički pokret. Piše niz automatskih tekstova i pesama kao primer metode automatskog pisanja. Krajem godine osniva časopis Nadrealistička revolucija (La revolution surrealiste). Bretonu se pridružuju: Philippe Soupault, Louis Aragon, Paul Éluard, René Crevel, Michel Leiris, Benjamin Péret, Antonin Artaud, i Robert Desnos.
Izlazi Bretonov najpoznatiji roman Nadja, 1928. godine. Ovaj roman je najpoznatiji i najbolji primer nadrealističkog romana. Bogato je ilustrovan nadrealističkim crtežima i fotografijama.
Pridružuje se Fracuskoj komunistićkoj partiji 1927. godine u želji da poveže psihoanalizu i marksizam. Tu težnju izražava u Drugom manifestu nadrealizma 1929. godine. Tekst Spojeni sudovi (1932) pokušaj je spajanja istraživanja nesvesnog sa društvenim angažmanom. Međutim, Breton nije mogao da prihvati podređivanje poetskog stvaranja ideološkim ciljevina, i napušta partiju 1935. Godine i žestoko kritikuje socijalistički realizam. Svojim idejama ostaje veran i kada se nadrealistički pokret cepa i kada se deo nadrealista na čelu sa Aragonom priklanja partijskim zahtevima.
Godine 1938. prihvata zaduženje od Francuske vlade i putuje u Meksiko. Na tamošnjem univerzitetu Breton učestvuje na konferenciji o nadrealizmu. U Meksiku upoznaje Trockog sa kojim piše Manifest za nezavisnu revolucionarnu umetnost (Manifesto for an Independent Revolutionary Art / Pour un art revolutionnair independent), koji potpisuju Breton i Diego Rivera.
Na početku II svetskog rata Breton je ponovo u medicinskoj službi. Nakon ocene Višijeve vlade da su njegovi spisi „veoma loši za nacionalnu revoluciju“ Breton beži u SAD. Na Univerzitetu Jel 1942. godine organizuje izložbu nadrealista. Sa Marselom Dišanom nastavlja intenzivnu nadrealističku delatnost. Plod te delatnosti je i hermetički poetski roman Tajna XVII (1947), neka vrsta sume njegovog životnog i stvaralačkog iskustva.
Po završetku rata vraća se u Pariz, gde pokušava da obnovi nadrealistički pokret.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Pet 8 Dec - 11:24

Na putu za San Romano, Andre Breton

Poezija se čini u postelji kao ljubav
Njezine razbacane plahte postaju zora stvari
Poezija se čini u šumi

Ona ima prostor koji joj je potreban
Ne ovaj drugi nego onaj koji uvjetuju
Jastrebovo oko
Rosa na preslici
Sjećanje na orošenu bocu traminca
na srebrnoj plitici
Visoka šipka od turmalina na moru
I put misaone pustolovine
Koji se okomito uspinje
Ako samo malo zastaneš odmah zarasta u šikarje

To se ne zvoni na sva zvona
Nije pristojno ostaviti vrata otvorena
Ili pozvati svjedoke

Jata riba živice sa sjenicama
Tračnice na ulazu u veliki kolodvor
Zrcaljenje dviju obala
Brazde u kruhu
Mjehurići u potoku
Dani u kalendaru
Pljuskavica

Čin ljubavi i čin poezije
Nisu spojivi
Sa čitanjem novina na glas

Smjer sunčane zrake
Modro svjeducanje koje povezuje udarce drvosječine
sjekire
Uzica dječjeg zmaja u obliku srca ili vrše
Ravnomjerno mahanje dabrova repa
Brzina munje
Slap slatkiša s vrha starih stepenica
Lavina

Soba čarolija
Ne gospodo nije sudnica za prijestupe
Ni sobetina puna pijanih vojnika nedjeljom navečer

Plesne figure otplesane u prozirnome iznad močvara
Omeđivanje ženskog tijela na zidu bacanjem bodeža

Svijetli kolutovi dima
Uvojci tvoje kose
Krivulja spužve s Filipina
Prepletanje pjega zmije koraljke
Ulaženje bršljana u ruševine
Ona ima mnogo vremena pred sobom.

Poetski je zagrljaj kao tjelesni zagrljaj
Dok traje
Zaklanja svaki pogled na bijedu svijeta

1948.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Pet 8 Dec - 11:27

Tražim zlato vremena."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Pet 8 Dec - 11:43

Ulica... jedina važeća oblast iskustva.

— Andre Breton, Nađa (1928)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Pet 8 Dec - 11:52


Nađa – Andre Breton

Ti, najživahnije stvorenje koje se uopšte našlo na mom putu samo da bih u svoj silini osetio snagu onoga što je u tebi nedoživljeno. Ti, koja zlo poznaješ samo iz priča. Ti, naravno, savršeno lepa.

… zanimaju me samo knjige koje se otvaraju i zatvaraju kao vrata bez brave, i za koje se ne mora tražiti ključ.

… a u kome je neki Kinez, koji je pronašao ne znam kakav način da sebe umnoži, preplavljivao ceo Njujork sasvim sam, umnožen u nekoliko miliona primeraka.

Uprkos maloj sklonosti prema pozorištu, nekada sam tako išao, uveren da komad koji se u njemu prikazivao ne može biti rđav, pošto se kritika toliko okomila na njega, da je čak tražila njegovu zabranu.

Ništa ne vredi što smo živi, sve dok radimo.

Znači li to da ono što nije baš dopušteno na ulici, ali je preporučljivo u pozorištu u mojim očima vredi samo ukoliko prkosi onome što je u jednom slučaju zabranjeno, a u drugom propisano.

Zar je to moguće? Živela sam toliko dugo s jednim bićem, imala sve moguće primere da ga posmatram, pomno nastojala da otkrijem njegove najsitnije fizičke ili druge osobenosti, da bih ga najzad tako loše poznavala, da čak i ne primetim ovo. Verujete li… verujete li da ljubav može da učini tako nešto?

Nađa, zato što je to na ruskom početak reči nadanje, i zato što je samo početak.

Nikada nećete moći da vidite tu zvezdu onako kako sam je ja videla. Vi ne razumete: ona je kao srce nekog cveta bez srca.

… u ćeliji, ili pred streljačkim vodom, čovek može ipak da se oseti slobodnim, ali tu slobodu ne stvara njegovo mučeništvo. Ona je, slažem se, neprekidno skidanje okova, ipak, da bi to skidanje okova bilo moguće, uvek moguće, potrebno je da nas okovi ne unište…

A ja tako sama sa sobom razgovaram, kada sam sama, pričam sebi svakojake priče. I to nisu samo beskorisne priče: ja baš tako i živim.

Sada mi govori o moći koju imam nad njom, o mojoj sposobnosti da je nateram da misli i čini ono što ja hoću, možda i više nego što bih želeo. Preklinje me, na taj način, da ništa ne preduzimam protiv nje.

Šta mogu da uradim, osim da oko šest sati odem u bife u kom smo se već sretali? Nema nikakvih izgleda da je tamo zateknem, naravno, osim ako… Ali zar se upravo u tom “osim ako” ne nalazi velika mogućnost da se Nađa umeša, daleko izvan svake mogućnosti?

Celog jutra sam se, međutim, dosađivao bez Nađe, prebacivao sebi što joj nisam zakazao sastanak danas. Nezadovoljan sam sobom.

Napisaćeš roman o meni. Uveravam te. Nemoj da kažeš ne. Pazi: sve bledi, sve iščezava. Treba nešto da ostane od nas…

Kao što mi je već ukazala, tačno je da se svi, čak i oni najužurbaniji, okreću za nama, da ne gledaju nju, nego nas. Prosto ne mogu da poveruju, vidiš, ne mogu da dođu sebi od čuda što nas vide zajedno. To je tako retko, taj plamen u očima koji ti imaš, koji ja imam.

Ko smo bili mi pred stvarnošću, tom stvarnošću za koju sada znam da leži pred Nađinim nogama kao podmuklo pseto?

Što se nje tiče, znam da joj se u pravom smislu reči događalo, da me smatra bogom, da veruje da ja jesam sunce.

Iako i dalje zadivljen onim načinom na koji se upravljala oslanjajući se samo na najčistiju intuiciju, a koji je uvek bio na granici čuda, bio sam isto tako i sve više uznemiren jer sam osećao da je posle moga odlaska ponovo zahvata vrtlog svoga života koji se odvijao izvan nje…

Sa prestankom moga daha, koji je početak vašeg.

Pred tajnom, Kameni čoveče, shvati me.

Ti si moj gospodar. Ja sam samo atom koji diše ili uzdiše u uglu tvojih usana.

Ne otežavaj svoje misli teretom svojih cipela.

Nađa je za mene pronašla čudesni cvet: “Cvet ljubavnika”.

Pod taj znak uglavnom treba staviti vreme koje smo zajedno proveli i on ostaje grafički simbol koji je Nađi dao ključ za sve druge simbole.

Pre našeg susreta ona nikad nije crtala.

Samo je ljubav u onom smislu u kome je ja shvatam – dakle tajanstvena, neverovatna, jedina, zapanjujuća i nesumnjiva ljubav – najzad ona koja odoleva svim iskušenjima, u ovom slučaju mogla dovesti do ostvarenja čuda.

Samo onaj ko nikada nije ušao u takvu duševnu bolnicu ne zna da se tamo stvaraju ludaci kao što se u popravnim domovima stvaraju zločinci.

Znam da bih ja, kada bih bio lud, i nekoliko dana zatvoren, iskoristio prolazno poboljšanje bolesti da hladnokrvno ubijem jednog od onih koji bi mi došli pod ruku, a pre svega doktora. Time bih barem uspeo da zauzmem mesto, kao nemirni bolesnici, u odvojenoj sobi.

Čudo u koje od prve do poslednje stranice ove knjige nisam prestao da verujem, odjekuje ime koje više nije njeno.

Lepotu vidim onako kako sam video tebe!

Lepota će biti grčevita ili je neće biti.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: André Breton   Sre 2 Maj - 15:04


André Breton
André Breton (Tinchebray (Orne), 19. februar 1896. - Pariz, 28. septembar 1966.) je bio francuski pjesnik i kritičar.

Glavni je teoretičar nadrealizma, koji je ustrajao na prvotnoj liniji, raskrstivši s većinom svojih negdašnjih prijatelja.

Prvu zbirku pjesama Brdo smjernosti objavio je 1919. godine, a iste je osnovao s Louis Aragonom i Philippe Soupaltom reviju Litterature, u kojoj je 1921. štampan njegov glasoviti nadrealistički tekst Magnetički prostori, pisan zajedno sa Soupaltom. Godine 1924. objavio je prvi nadrealistički manifest. Ograđuje se 1936. godine od marksističke struje u pokretu, a 1941. godine sklanja se u Ameriku, nakon što je Petainova cenzura zabranila njegovu Antologiju crnog humora. U Pariz se vraća 1946. godine, a sljedeće organizira međunarodnu izložbu nadrealizma.


Dela

Nadja
Luda ljubav
Magična umjetnost
Izgubljeni koraci








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:06

Andre Breton - Slike se pojavljuju u toj vratolomnoj trci kao jedini vodiči duha


kao što varnica dobija u dužini kad se javlja kroz razređene gasove, tako je i nadrealistička atmosfera, stvorena mehaničkim pisanjem, koje sam hteo da učinim dosežnim svima, veoma pogodna stvaranju najlepših slika. Može se reći, čak, da se slike pojavljuju u toj vratolomnoj trci kao jedini vodiči duha. Duh se malo po malo uverava u vrhovnu realnost ovih slika.

U početku se ograničava na to da ih trpi, on uskoro primećuje da one laskaju njegovom razumu i da povećavaju isto tako njegovo saznanje. On postaje svestan beskrajnih prostranstava u kojima se manifestuju njegove želje, gde se za i protiv neprestano svode, gde ga njegova mračnost ne izdaje. On ide, nošen ovim slikama koje ga zanose, koje mu jedva daju vremena da dune na plamen svojih prstiju. To je najlepša od svih noći, noć munja: dan je prema njoj noć.

Bezbrojne vrste nadrealističkih slika, zahtevale bi klasifikaciju koju danas nemam nameru da pokušam. Da ih grupišem po njihovim specifičnim srodnostima, odvuklo bi me suviše daleko; ja želim ustvari da povedem računa o njihovoj zajedničkoj odluci. Po mom mišljenju najjača je ona koja, ja to ne krijem, pokazuje najviši stepen proizvoljnosti; ona za koju je potrebno najviše vremena da se prevede na praktičan jezik, bilo da ona sadrži ogromnnu količinu prividne protivurečnosti, bilo da je neki od njenih izraza čudnovato skriven, bilo da najavljujući se kao senzacionalno, izgleda kao da se mlitavo raspliće (da naglo zatvara ugao svog šestara) bilo da iz same sebe izvlači smešno formalno opravdanje, bilo da je halucinantna, bilo da vrlo prirodno daje apstraktnom masku konkretnog ili obrnuto, bilo da podvlači negaciju pokojnog elementarnog fizičkog svojstva, bilo da izaziva smeh.

Iz Manifesta nadrealizma








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:07


LUDA LJUBAV
Andre Breton

Bez i najmanje zbunjenosti priznajem svoju duboku neosetljivost na prirodne lepote i umetnička dela, koja mi odmah ne izazovu fizički poremećaj, koji se karakteriše osećanjem udara vetra po slepoočnicama, koji je u stanju da izazove istinski drhtaj. Nikad nisam mogao da se suzdržim a da ne uspostavim vezu između tog poremećaja i osećanja erotskog zadovoljstva i da među njim otkrivam samo razlike u stepenima.

Andre Breton








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:08

ANTOLOGIJA CRNOG HUMORA
Andre Breton


"Crni humor graniči se sa mnogim stvarima, kao što su glupost, skeptična ironija, banalna šala (nabrajanje bi bilo predugačko), ali on je najozbiljniji smrtni neprijatelj sentimentalnosti, koja je večito u bezizlaznom položaju, večito naivna i koja podrazumeva maštu kratkog daha..."

Ta, u pravom smislu reči, negativna definicija koju Breton daje u predgovoru Antologije crnog humora, pokazuje da se tu nije našlo mesta za autore čija se slava zasnivala na lakoći napisanih dela, s ciljem da razonodi što više ljudi.

Humor je, sasvim suprotno od toga, "intelektualna roba visokog ranga", nastala iz sposobnosti izuzetnog duha da naruše poredak spoljnog sveta, pa i onog, često strašnijeg, unutrašnjeg sveta.

Crni humor nikom ne prašta. Ni onima koji se, u skladu sa svojom prirodom, drže podalje od njega, ni onima koji ga smatraju ukusnim otrovom, a ni onima koji ga emituju poput bespoštednog plamena. Nije slučajno, što su kod ovih potonjih, ludilo (Svift, Sad, Niče), droga (De Kensi, Bodler), alkohol (Po, Žari), zločin (Lanser) i samoubistvo (Vaše, Rigo, Rusel, Dipre) obeležili stil koji prevazilazi književnost - stil života i smrti.

Nije ni slučajno što je vlada u Višiju naredila zabranu prvog izdanja ove antologije. Svi odabrani tekstovi, te svaka Bretonova beleška, nanose udarac moralnom poretku od koga ovaj teško može da se odbrani.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:08

RASTVORLJIVA RIBA
Andre Breton

,Rastvorljiva riba" je poetski roman i jedno od prvih dela nadrealizma. Upravo sa ovim romanom i Manifestom nadrealizma koji je izašao iste godine kad i Bretonov roman, započet je novi književni pravac nadrealizam koji je pratio Pariz 1920-ih godina. Nadrealizam predstavlja značajan novi pokret zasnovan na estetskoj teoriji psihičkog automatizma, a brilijantnost Andrea Bretona evidentna je u ovom ranom inovativnom tekstu.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:09









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:10

Crno ogledalo anarhizma


Ono u čemu se nadrealizam prvi put prepoznao, mnogo pre nego što je definisao sebe, dok je još bio samo slobodni savez pojedinaca koji su, spontano i u celini, odbacivali društvene i moralne stege svog vremena, bilo je crno ogledalo anarhizma. Među višim sferama u kojima smo sretali jedni druge, u danima posle rata iz 1914, i čija sila privlačenja nikada nije oslabila, bili su i ovi stihovi s kraja „Sulnesove balade“, Lorena Tajada:[1]
Probudi naša srca, sva u ritama
Anarhijo! Nositeljko plamena!
Prognaj tamu! Zgnječi gamad!
I na nebu podigni, makar i od naših grobova
Kulu svetilju koja će se dizati nad talasima!
U to vreme, nadrealističko odbijanje bilo je potpuno, apsolutno nespremno za kanalisanje na političkom planu. Sve institucije na kojima počiva moderni svet i čiji smo učinak upravo mogli da vidimo u Prvom svetskom ratu, smatrali smo nenormalnim i skandaloznim. Za početak, naša meta bio je celokupni odbrambeni aparat društva: vojska, „pravosuđe“, policija, religija, psihijatrijska i zvanična medicina, obrazovni sistem. U to vreme, naše zajedničke deklaracije i individualni tekstovi, koje smo, pored ostalih, pisali Aragon, Arto, Krevel, Desnos, Elijar, Ernst, Leris, Mason, Pere, Keno i ja,[2] potvrđivali su našu zajedničku sklonost da u tim institucijama vidimo pošast i da se protiv njih kao takvih i borimo. Ali, boriti se protiv njih, s nekim izgledima na uspeh, nužno je značilo napasti njihovu armaturu, koja je, u krajnoj liniji, bila logičke i moralne prirode: takozvani „razum“, koji, u sadašnjoj upotrebi i pod lažnim imenom, prikriva najotrcaniji „zdrav razum“ i lažni hrišćanski „moral“, čija je glavna svrha da obeshrabre svaki otpor izrabljivanju ljudskih bića.
Tu je počeo da tinja veliki požar – bili smo mladi – i mislim da moram naglasiti činjenicu da je taj požar stalno raspirivalao ono što smo preuzimali iz dela i života pesnika:
Anarhijo! Nositeljko plamena!
bilo da je reč o Tajadu ili Bodleru, Rembou i Žariju, za koje bi naši mladi liberterski prijatelji morali znati, kao i za de Sada, Lotreamona i Švoba iz „Monelove knjige“.[3]
Zašto u to vreme nije došlo do organskog spajanja istinski anarhističkog i nadrealističkog elementa? To pitanje postavljam sebi i posle dvadeset pet godina. Nema sumnje da je razlog bila ideja o efikasnosti, glavna iluzija tog vremena, koje je htelo da bude drugačije. Ono u čemu smo videli „trijumf“ Ruske revolucije i uspostavljanje „radničke države“, dovelo je do velike promene naše perspektive. Jedina mračna tačka u toj slici – tačka koja je postala neizbrisiva ljaga – bilo je gušenje Kronštatske pobune, 18. marta 1921. Nadrealisti nikada nisu mogli da to potpuno previde. Ipak, oko 1925, izgledalo je da samo Treća internacionala raspolaže sredstvima za promenu sveta. Bilo je pojmljivo da bi se znaci degeneracije i opadanja, koji su na Istoku već bili vidljivi, mogli izbeći. U to vreme, nadrealisti su bili ubeđeni da društvena revolucija, koja će zahvatiti sve zemlje, ne može propustiti priliku da promoviše slobodarski svet (neki kažu nadrealistički svet, ali to je isto). U početku smo svi to videli na isti način, uključujući i one koji su kasnije napustili svoje prvobitne ideale, do tačke u kojoj su, posmatrano iz ugla nekog biznismena, počeli da od staljinizma prave zavidne karijere (Aragon, Elijar, itd.). Ali, ljudska želja i nada nikada neće biti u milosti izdajnika:
Prognaj tamu! Zgjenči gamad!
Dobro znamo do kakvog su nemilosrdnog pustošenja te iluzije dovele u drugoj četvrtini ovog veka. U gnusnoj farsi, umesto slobodarskog sveta iz naših snova, dobili smo svet u kojem je ropska poslušnost obaveza, koji gazi najosnovnija prava ljudi gaze i u kojem se ceo društveni život vrti oko pandura i krvnika. Kao i u svim drugim slučajevima u kojima je ljudski ideal potonuo do najvećih dubina pokvarenosti, jedini lek je da ponovo zaronimo u veliku struju osećanja u kojoj je taj ideal i nastao, da se vratimo načelima koja mu omogućavaju da se uspostavi. Izgleda da ćemo se tek na kraju tog kretanja, danas nužnijeg nego ikad, sresti sa anarhizmom – i samo s njim. I to ne kao s nekom karikaturom ili strašilom, kako se obično predstavlja, već sa onim koji naš drug Fontani (Georges Fontenis) opisuje „kao sam socijalizam, to jest, kao modernu težnju za ljudskim dostojanstvom (za slobodom i blagostanjem ljudi). To je socijalizam koji se ne shvata samo kao rešavanje ekonomskih ili političkih problema već kao izraz želje izrabljivanih masa za stvaranjem društva bez klasa, bez države, u kojem će sve ljudske vrednosti i želje moći da se ostvare.“[4]
Takvo shvatanje pobune i velikodušnosti, koji se ne mogu razdvojiti jedno od drugog i koji su, uz svo dužno poštovanje prema Kamiju,[5] podjednako nezamenljivi, jeste ono koje nadrealisti danas bezrezervno prihvataju kao svoje. Ta vizija, iščupana iz magluštine smrti ove epohe, za njih je jedina koja može učiniti da u očima ljudi, kojih će iz časa u čas biti sve više, ponovo iskrsne
Kula svetilja koja će se dizati nad talasima!
11. januar 1952.
_________________________________


[1] Loren Tajad (Laurent Tailhade, 1854–1919), francuski pesnik, polemičar i simpatizer anarhizma. Godine 1893, skandalizovao je francusku javnost podrškom bombaškom napadu anarhiste Ogista Velona (Auguste Vaillant, 1861–1894) na francuski Parlament. Ali, početkom 1894, i sam je bio nehotična žrtva jednog anarhističkog napada na restoran u kojem se zatekao. Bio je ranjen i izgubio desno oko. Međutim, to nije oslabilo njegovu podršku anarhistima. Ovu poemu je napisao četiri godine posle tog događaja (Ballade Solness, 1898). Reč je o pesmi koja evocira Ibzenov komad Graditelj Sulnes (Henrik Ibsen, Bygmester Solness, 1892) i koja je bila uključena u program Konferencije o komadu „Narodni neprijatelj“ Henrika Ibzena, održanoj 18. februara 1899, u pariskom Theatre de l’Oeuvre. (Sve napomene su prevodilačke.)
[2] Navedeni autori, koji su u dužem ili kraćem periodu bili članovi nadrealističke grupe: Louis Aragon (1897–1982), Antonin Artaud (1896–1948), René Crevel (1900–1935), Robert Desnos (1900–1945), Paul Eluard (1895–1952), Max Ernst (1891–1976), Michel Leiris (1901–1990), André Masson (1896–1987), Benjamin Péret (1899–1959), Raymond Queneau (1903–1976).
[3] Marcel Schwob (1867–1905), La livre de Monelle, 1894.
[4] Žorž Fontani (Georges Fontenis, 1920–2010), generalni sekretar Fédération Anarchiste (FA) od 1946–1951. i jedan od urednika anarhističkog nedeljnika Le Libertaire (u to vreme, taj časopis je izlazio u tiražu od 100.000 primeraka, a nadrealisti su u njemu imali svoj podlistak). Breton ne navodi izvor, ali verovatno je reč o nekom od programskih dokumenata FA. Saradnja između nadrealističke grupe i FA trajala je od 1951–1953, kada i unutar te organizacije dolazi do raskola.
[5] Aluzija na Kamijev esej Pobunjeni čovek (Albet Camus, L’homme révolté, 1951). Kamijevu argumentaciju iz te knjige ne bi bilo pravedno olako sumirati, ali Breton je žestoko reagovao na Kamijevu kritiku de Sada i Lotreamona, kao i na njegov pokušaj pronalaženja „mere“ u pristupu društvenim sukobima, što je ostalo nedorečeno i u dobroj meri otvoreno za već viđene „realpolitičke“ (ili „reformističke“) ishode. Nadrealisti nisu prihvatali razdvajanje na politiku, kao odvojenu ili specijalizovanu aktivnost, i svakodnevni život (jedna od glavnih spona sa situacionistima, koji će se tek pojaviti i pokušati da u tome budu dosledniji), zagovarali su totalni preobražaj (možda podjednako uopšteno, ali ipak otvorenije i za neke druge ishode, osim „realpolitičkog“), a kao „jedinu meru“ prihvatali samo „zbir onoga što ljudska mašta i želja mogu obuhvatiti“. (Jean Schuster, „La mesure et la grâce“, posebno izdanje časopisa La Rue, no. 5–6, ured. Gérard Legrand, 1952; izbor polemičkih tekstova o Kamijevom eseju iz 1951; Žan Šuster je jedan od nadrealista koji su učestvovali u toj polemici.)








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:10

OPET POKRET

I opet pokret
Pokret ritmovan mrvljenjem školjki ostriga
I riđih zvezda
U tanjirićima srećnih ostrva
Mislim na jedan vrlo stari putopis
Gde se priča kako je jedan mornar ostavljen na jednom od tih ostrva
Tako ljudo zavoleo jednu urođenicu
I ona ga je tako ludo volela
Da su uspevali razmenjivati o svim stvarima utiske katkad vrlo prefinjene
Pomoću jedinstvenog jezika milovanja
Kad tebe vidim opet u sebi nalazim čoveka koji je vrlo rado zaboravio govor
I smešim se kad mi prijatelj predbacuje ne bez razloga
Da nisam uopšte
Pokazao dovoljno nepoverenja spram te pesničke opsesije
I kaže čak da ta tiranska slutnja
Nostalgija je biće za zlatnim dobom
Ali moderni događaji nisu nužno lišeni svakog
izvornog i konačnog smisla
Pa ni susret po izboru
Kakav bi zaista bi mogao biti
Između muškarca i žene
Ti koju sam otkrio i koja mi uvek ostaješ za otkrivanje
Prvi moreplovci u traženju manje zemalja
Nego njihove vlastite pobude
Plove večito po glasu sirena
Taj susret
Sa svim onim što obuhvata na odstojanju od fatalnog
Ta žurba jednog prema drugom dvu sistema koje su pristrani
smatrali odvojenim
Pokreće jednu seriju pojava vrlo stvarnih
Koje učestvuju u pravljenju jednog zasebnog sveta
Takve prirode da postiđuje sve što smo videli
Umesto njega
Ovakvog
Barbarstvo civilizacijā tu ne može ništa
Pročitah malopre u Humanitéu
Da u Oirotiji
Zemlji gde su sve lepe devojke pre dvadest godina
Bile prodavane begovima
Žene stekle pravo da raspolažu samima sobom
I može se videti
Da mladić donosi devojci buket.
<1934>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:11

Prvu zbirku pjesama „Brdo smjernosti“ objavio je 1919. godine. Iste godine zajedno sa Lujom Aragonom i Filipom Supoom osniva časopis Literatura (franc. Litterature). Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom i Fransisom Pikabiom, Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaja od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Champs magnétiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:11

Na putu za San Romano,
<1934>
Soba čarolija/ Ne gospodo nije sudnica za prestupe/

Ni sobetina puna pijanih vojnika nedeljom navečer

Poezija se čini u postelji kao ljubav
Njezine razbacane plahte postaju zora stvari
Poezija se čini u šumi

Ona ima prostor koji joj je potreban
Ne ovaj drugi nego onaj koji uslovljavaju
Jastrebovo oko
Rosa na preslici
Sećanje na orošenu bocu traminca
na srebrnoj plitici
Visoka šipka od turmalina na moru
I put misaone pustolovine
Koji se okomito uspinje
Ako samo malo zastaneš odmah zarasta u šikarje

To se ne zvoni na sva zvona
Nije pristojno ostaviti vrata otvorena
Ili pozvati svedoke

Jata riba živice sa senicama
Tračnice na ulazu u velika stanica
Zrcaljenje dve obale
Brazde u kruhu
Mehurići u potoku
Dani u kalendaru
Pljuskavica

Čin ljubavi i čin poezije
Nisu spojivi
Sa čitanjem novina na glas

Smer sunčane zrake
Modro sveducanje koje povezuje udarce drvosečine
sekire
Uzica dečjeg zmaja u obliku srca ili vrše
Ravnomerno mahanje dabrova repa
Brzina munje
Slap slatkiša s vrha starih stepenica
Lavina

Soba čarolija
Ne gospodo nije sudnica za prestupe
Ni sobetina puna pijanih vojnika nedeljom navečer

Plesne figure otplesane u prozirnome iznad močvara
Omeđivanje ženskog tela na zidu bacanjem bodeža

Svetli kolutovi dima
Uvojci tvoje kose
Krivulja spužve s Filipina
Prepletanje pega zmije koraljke
Ulaženje bršljana u ruševine
Ona ima mnogo vremena pred sobom.

Poetski je zagrljaj kao telesni zagrljaj
Dok traje
Zaklanja svaki pogled na bedu sveta








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:12

KAŽU MI DA TAMO DOLE…
<1934>
<1934>
Kažu mi da su tamo dole plaže crne
Od lave što ode u more
I da se prostiru u podnožju jednog ogromnog vrha zadimljenog od snega
Pod jednim drugim suncem divljih čižaka
Koja je dakle to zemlja daleka
Što čini se da vuče svu svoju svetlost iz tvog života
I drhti vrlo stvarna na vrhovim tvojih trepavica
Blaga za tvoju put kao nestvarno rublje
Sveže izišlo iz otškrinutog putnog kovčega vekova
Iza tebe
Bacajući zadnje tamne vatre među tvoje noge
Tle izgubljenog raja
Ogledalo tmine ogledalo ljubavi
A još niže ka tvojim rukama koje se šire
Kao dokaz proleća
PREMA
Nepostojanju zla
Cele rascvale jabuke mora
<1934>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:12

1924. objavljuje Nadrealistički manifest kojim formalno otpočinje nadrealistički pokret. Piše niz automatskih tekstova i pesama kao primer metode automatskog pisanja. Krajem godine osniva časopis Nadrealistička revolucija (La revolution surrealiste). Bretonu se pridružuju: Filip Supo, Luj Aragon, Pol Elijar, Rene Krevel, Mišel Leris, Benžamen Pere, Antonin Arto, i Rober Desnos. Izlazi Bretonov najpoznatiji roman „Nađa“, 1928. godine. Ovaj roman je najpoznatiji i najbolji primer nadrealističkog romana. Bogato je ilustrovan nadrealističkim crtežima i fotografijama.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:13

OSLUŠKIVANJE U ŠKOLJCI
<1934><1934>
Nisam te počeo viđati a ti si bila zora
Ništa nije bilo otkriveno
Sve barke su se njihale na obali
Razvezujući tanke vrpce (ti znaš) na onim kutijama
ušećerenih badema
Ružičastih i belih između kojih prolazi jedna
srebrna lađica
A ja sam te nazvao
Zorom drhteći

Deset godina potom
Otkrivam te opet u jednom tropskom cvetu
Koji se otvara u ponoć
Jedan jedini snežni kristal koji bi prelio kupu
tvoje dve ruke
Zovu ga na Martiniku balskim cvetom

On i ti delite tajanstvo postojanja
Prvo zrno rose što kudikamo premašuje sve druge
Ludo obojen dugom sadržeći sve

Sad vidim to šta mi je skriveno zauvek
Kad spavaš na proplanku svojih ruku
pod leptirima tvoje kose

I kad se opet rađaš iz feniksa svog vrela
U metvici sećanja
Zagonetnoga prelevanja sličnosti u jednom
ogledalu bez dna
Izmigoljivši iz onog što će se videti tek jednom

U mome srcu sva krila mlečike
Utovaruju sve što si mi rekla

Nosiš letnju haljinu koju ne prepoznaješ kao svoju
Gotovo nestvarna ona je ozvezdana u svim smerovima
Magnetima u vidu potkovice lepe crvene minijum boje
S plavim nogama
<1946>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas

Pridružuje se Fracuskoj komunističkoj partiji 1927. godine u želji da poveže psihoanalizu i marksizam. Tu težnju izražava u Drugom manifestu nadrealizma 1929. godine. Tekst „Spojeni sudovi“ (1932) pokušaj je spajanja istraživanja nesvesnog sa društvenim angažmanom. Međutim, Breton nije mogao da prihvati podređivanje poetskog stvaranja ideološkim ciljevima, i napušta partiju 1935. godine i žestoko kritikuje socijalistički realizam. Svojim idejama ostaje veran i kada se nadrealistički pokret cepa i kada se deo nadrealista na čelu sa Aragonom priklanja partijskim zahtevima.









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:14

SVAKI RAJ NIJE IZGUBLJEN

Manu Rayu

Spiljski petlovi [1] prelaze u kristal
Brane rosu udarcima ćuba
Onda čarobno geslo munje
Silazi na steg ruševina
Pesak je tek fosforescentni časovnik
Koji pokazuje ponoć
Rukama neke zaboravljene žene
Nema utočišta koje skreće u polje
Postavljeno na nebeskim prilazima i uzmacima
To je ovde
Plave i tvrde slepoočnice vile kupaju se
U noći što precrtava moje slike
Kose kose
Zlo jača sasvim blizu
Samo da li će hteti nas
<1923>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:14

SVE UČENICE ZAJEDNO
<1934><1934><1946><1923>
Često kažeš šarajući zemlju potpeticom kao što se
rascvetava grm ruže
Divlje koji izgleda kao napravljen samo od rose
Kažeš Sve more i sve nebo za jednu
Pobedu detinjstva u zemlji plesa ili bolje
za jedan
Zagrljaj u hodniku voza
Koji ide dovraga sa puščanim pucnjima na mostu ili
bolje
Još za jednu divlju reč
Takvu da je mora izgovoriti gledajući vas
Jedan čovek čije ime odlazi vrlo daleko sa drveta
na drvo
Koji tek ulazi i izlazi među sto snežnih
ptica
Gde je dakle dobro
I kad to kažeš sve more i sve nebo
Rasipa se kao jato devojčica u dvorištu
strogoga internata
Posle jednog diktata gdje Srce mi prosja čilo
Pisalo se možda Srce mi prosjačilo
<1932>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:14

1938. prihvata zaduženje od Francuske vlade i putuje u Meksiko. Na tamošnjem univerzitetu Breton učestvuje na konferenciji o nadrealizmu. U Meksiku upoznaje Trockog sa kojim piše Manifest za nezavisnu revolucionarnu umetnost (Manifesto for an Independent Revolutionary Art / Pour un art revolutionnair independent), koji potpisuju Breton i Diego Rivera.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:15

ODA CHARLESU FOURIERU

U to vreme poznavao sam te tek iz viđenja
Ne znam više čak ni kako si bio obučen
Bez sumnje ne može se postići bolje u tom neutralnom stilu
Ali nemamo dovoljno laskavih reči za gradske većnike
Što su te izvukli i stavili na pramac kružnih bulevara [1]
Tu ti je mesto u vreme jakog ljuljanja
Kad se grad podigne
I kad malo po malo bes mora osvaja
te tako oduhovljene brežuljke
Čija poslednja brajda nosi zvezde
Ili češće kad se upriliči velika noćna
hajka želje
U šumi gde su sve ptice od plamena
I takođe svaki put kad najjači reful otkrije
trup broda
Blještava rana kakva je javna dražba sirena
Nisam mislio da si na svome radnom mestu
I evo jednog jutra u zoru 1937.
Gle već je prošlo oko sto godina kako si mrtav
Prolazeći opazih svež buket ljubica pod tvojim nogama
Retko se dešava da se kite cvećem statue u
Parizu
Ne govorim o pasjalucima čiji je cilj da pokrenu stado
I ruka koja se izgubila ka tebi u jednoj dugoj brazdi
smućuje i moje sećanje
Mora da je to bila tanka ženska ruka u rukavicama
Voleli smo se skloniti da gledamo u daljinu
Ne obraćajući puno pažnju u narednim danima posmatrao
sam kako se stavlja novi buket
Rosa i on činili su jedno
A ti ništa nije moglo da ti odvrati oči od blata punog
dijamanata trga Kliši
Fourier jesi li još uvek tu
Kao u vreme kad si uvrtio u svoje bronzane
vijuge da skreneš konvoj vašarskih kućica
Otkako su nestale ti si razjaren
Ti koji si govorio samo o vezivanju vidiš
kako se sve razvezalo
I u neredu smo se spustili niz strminu
S poluotvorenim usnama dece koja se dure na sisi
ogoljenih majki
I ti sedefi ramena i te stražnjice na kojima su još malje
Stapaju se u jedan čvrsti i zagasiti blok morske pene
Koju preskače tanak mlazi krvi
Na jednoj drugoj ravni
Jer najživlje slike su najkratkotrajnije
Rukav vremena miriše muškatni orah
I izbacuje zaslepljujuću manšetu života
Na jednoj drugoj ravni
Neki počinju da maze u odronu na
ivici lokava
Vrste koje su na putu da dobiju debelu kožu [2]
konačno
Ali koje uz pomoć okolnosti ne izgledaju
nesposobne za novo gmizanje
I smatra se da rado hrane svoju gamad
Odvratno nam je da rasečemo njihova jaja bez ljuske
Njihova prastara izlizanost klizi po strahu
Ti si ih kao i ja dobro upoznao
Ali ne možeš znati koliko su izašle uglađene i prožrdljive
iz zimskog sna
Mislio si da na zemlji probno stvaranje sveta koje je
zahtevalo mesožderne modele širokih
dimenzija nije uspelo da se odupre prvom potopu dok je
pojasnio si nekom drugom stvaranju sveta na Starom
Kontinentu i nekom trećem u
Americi oprošteno pred drugim potopom tako da je čovek
koji je iz njega proizašao
mogao doseći čvrsto tlo i da mu je čak palo u zadatak da
ubrza u svoju korist stvaranje 4, 5, itd…
Bože napredovanja oprosti mi uvek se radi o
istoj opremi
Nismo bolje opskrbljeni u pogledu kalupa za otiske
sredstava protiv pacova i stenica
Vere mi veliki divlji primerci praistorijske faune
Nisu tako daleko upravljaju koncepcijom
sveta
I podmeću svoju vlažnu kožu delima
ljudi
Da bi saznao kako danas obični smrtnici
prihvataju svoju sudbinu
Nastoj iznenaditi pogled morske krave
Koja se raširila u zoološkom vrtu u svojoj kadi
mlake vode
Sve će ti biti jasno o snazi ideala
I daće ti meru napora koji je učinjen
Na putu
Y-privlačne industrije
Nećeš zaboraviti da se raspitaš za strvinare
I videćeš da su izgubili od svoje oholosti
Kad dvostruka zavesa bude podignuta
Biće ti dopušteno da gledaš u njenom posvećenju
Krvavu ruku utisnutu na mestu srca na
besprekornoj pregači mesara-sunca
koji izvodi balet svojim niklovanim kukama
Dok će psoglavci iz dućana
Obasuti pažnjom u ovim danima nestašice i crnog
tržišta
Kad im pristupiš prikazati u lepom svetlu
svoje luksuzne strane
U merama koje si preporučio da se ponovo uspostavi
ravnoteža naroda (Broj potrošača u skladu
s proizvodnim snagama)
Jasno je da se nismo stavili na gastrozofsku
detu [3]
Čije uspostavljanje mora ići istovremeno sa
legalizacijom fanerogamnih [4] običaja
Više smo voljeli dobru staru metodu
Koja se sastoji od mračnih zasecanja u
mnoštvo sablasti
Pod anesteticima koji mogu izdržati
svaku probu zastava
Fourier previše je mračno gledati ih kako
izranjaju iz jedne
od najgorih kloaka historije
Zanesene labirintom koji tamo vraća
Nestrpljive da ponovo počnu bolje stavljati
glavu u torbu
Na prvo pomanjkanje ciklona
Znati ko ostaje s lampom na šeširu
Čvrste ruke na ogradi vagoneta
obešenog
Puštenog u divnu ugljenu prašinu
Kao ti
Fourier
Ti sasvim uspravan među velikim vizionarima
Koji poverova da će pobediti rutinu i nesreću
Ili opet kao ti u besmrtnoj pozi
Vadioca trna
Uzalud govorimo da si sam sebe obmanuo teškim
zabludama
O šansama da se sporazumno riješi
spor
Tebi Orfejeva trska
Drugi dođoše koji su bili naoružani samo
ubeđivanjem
Vodili su ovna koji će porasti
Dok se ne bude mogao okrenuti od istoka ka zapadu
I ako se nasilje krilo u njegovim rogovima
u dnu njegovih očiju otvaralo se celo proleće
Postojanje te čudesne životinje me naizmenično
zanosi i zbunjuje
Kad je ona mahnula glavom svet je zadrhtao
bilo je beskrajnih čistina
Koje su mestimično ponovo obrasle u žbunje
Sada ona krvari i pase
Ne vidim svetonskog pastira koji bi je
morao čuvati
Samo da ona ostane srčana da
ide do kraja svog poduhvata
Drhtimo da se ne zarazi
već odavno pored bara
Pod divnim
Runom tako podmuklo
razviće se ribe
Drama je u tome što ne možemo odgovarati za ta bića
velikih razmjera kakve se geniju desi da stavi u pogon
i koja prepuštena vlastitoj domišljatosti previše naginju
okretanju prema kobnom tim više ako je pribegavanje
delomično kobnom i zamišljenom kao prelazno s učinkom
da se u nastavku kobno smanji ulazi u namere od
kojih su zamešani
Bez cene
U mojim očima i uvek primeran ostaje prvi
skok izvršen u pravcu podešavanja
sistema
A ipak kakva greška u skretničkom mehanizmu je mogla biti
načinjena ništa ne objavljuje vladavinu
Ykarmonije
Ne samo
Oesus i
Lucullus
Koje si zvao da se takmiče s podskupinama šatri
žabnjaka
Imaju uvek protiv sebe
Spartaka
Ali gledajući od nazad ka napred imamo utisak
da su putevi sreće sve više i više
proređeni
Siromaštvo lopovština tlačenje pokolj uvek
ista zla kojima si obeležio civilizaciju
užarenim gvožđem
Fourier rugali smo se ali trebaće jednom da probamo
hteli ne hteli tvoj lek
Čak i pod uslovom da receptu napisanom tvojom rukom
dodamo neke ispravke ugla
Počevši s časnom odštetom
Koju dugujemo jevrejskom narodu
Ostavljajući izvan rasprave da bez razlikovanja
vere slobodna pljačka ukrašena imenom trgovine
ne bi mogla biti rehabilitovana
Kralju muka optička greška ne može
pokvariti čistoću ili smanjiti širinu tvog pogleda
Kalendar na tvom zidu poprimio je sve boje
spektra
Znam koliko bi bez zadnjih misli ti voleo
Sve što ima novoga
U vodi
Koja prolazi ispod mosta
Ali da bismo napravili reda u poslednjim nabavkama i ko
zna pomoću nemogućeg učinili da nam budu naklonjene
Tvoj stari kredenac od masivne hrastovine je još uvek dobar
Sve stoji ako ne (da stavimo “čak i” umesto ako ne) i uživa
u njegovih dvanaest ladica
<1947>

Prev. Sunita Subašić-Thomas








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:15

Na početku Drugog svetskog rata Breton je ponovo u medicinskoj službi. Nakon ocene Višijeve vlade da su njegovi spisi „veoma loši za nacionalnu revoluciju“ Breton beži u SAD. Na Univerzitetu Jejl 1942. godine organizuje izložbu nadrealista. Sa Marselom Dišanom nastavlja intenzivnu nadrealističku delatnost. Plod te delatnosti je i hermetički poetski roman „Tajna XVII“ (1947), neka vrsta sume njegovog životnog i stvaralačkog iskustva.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9792

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: André Breton   Sre 2 Maj - 15:15

Uvek kao prvi put
Jedva da te poznavah iz viđenja
Vraćaš se u kasni sat noćni u kuću
koso od mog prozora
Kuću posve nestvarnu
Tu od jedne sekunde do druge
U noći netaknutoj
Očekujem da se stvori još jedanput
pukotina što opčinjuje
Pukotina jedinstvena
Na fasadi i na mom srcu
Što ti se više približavam
U stvarnosti
Više peva ključ u vratima nepoznate sobe
Gde mi se ti pojavljuješ sama
Ti si se isprva istopila u blistavom
nestalnom krajičku neke zavese
To je polje jasmina koje sam posmatrao u zoru
Na jednom putu u okolini Grasa
S njegovim beračicama u dijagonali
Iza njih tamno krilo što pada sa biljki okljaštrenih
Pred njima trokut od bleštanja
Zavesa nevidljivo podignuta
Vraćaju se u metežu svi cvetovi
Uhvatila si se u koštac sa ovim dugim satom nikad
dovoljno smućenim da bude san
Ti kao da bi mogla biti
Ista izuzev tog što te možda ne mogu sresti nikad
Praviš se kao da ne znaš da te posmatram
Začudo nisam više siguran da to znaš
Tvoje besposličenje puni mi oči suzama
Jato tumačenja okružuje svaki tvoj pokret
To je skupljanje nektara
Ima stolica za ljuljanje na mostu ima granja
koji bi moglo da te izgrebe u šumi
Postoje u jednom izlogu u ulici Notr-Dam-de-Loret
Dve lepe prekrštene noge stegnute dugim čarapama
Koje se levkasto šire u središtu jedne velike bele deteline
Ima svilenih lestvica razmotnih po bršljanu
Ima
Čim se nagnem nad ponor
Beznadnog sjedinjavanja tvog prisustva i tvog odsustva
Otkrio sam tajnu
Da te volim
Uvek kao prvi put
<1934>

Prev. Marko Vešović i Sunita Subašić-Thomas








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: André Breton   

Nazad na vrh Ići dole
 
André Breton
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» André Derain
» Rene Magritte
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-