Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Moris Žoli

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:20

Moris Žoli, Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea ( Prvi deo-I-V )

Maurice Joly (rođen 22. septembra 1829, u gradu Lonsle Saunier a nađen mrtav, u svom stanu, 17. jula 1878, u Parizu), francuski advokat, zatvorenik i prognanik, u vreme Napoleona III, branilac Pariza u francuskopruskom ratu (1871). Žoli je učesnik prvog osvajanja pariske Gradske skuštine, u znak protesta protiv izdaje, ali nešto kasnije ne uzima vidio učešće u Komuni. Napisao je, pored drugih dela, Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea (1864), Dijalog u paklu... poslužio je kao osnova za sastavljanje poznatog lažnog dokumenta pod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom lažnom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionističkog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da sruše hrišćansku civilizaciju, pomoću liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku državu no svojim pravilima.
Prevara je otkrivena 1921. godnne, a dalja istraživanja dokazuju da su Protokoli falsifikat koji zvaničnici ruske tajne policije sastavljaju na satiri Žolija, no jednom fantastičnom romanu (Biarritz) od Hermanna Goedschea (1868), i po drugim izvorima.
Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji . Dijalog se vodi između Macchiavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Montesquiera, koji govori sa liberalnih pozicija.

Poglavlja Protokola od broja 1. do 19. prate Jollyijev Dijalog, od poglavlja 1. do 17. na mnogim mestima od reči do reči.

* na kraju Dijaloga, a radi poređenja, nalazi se nekoliko citata iz Protokola sionskih mudraca.
Maurice Joly, sin gradskog većnika i neke Italijanke imenom Florentina Korbara, upisao se u advokatsku komoru godine 1859. U kratkoj autobiografskoj belešci ostavio je svedočanstvo o nastanku Dijaloga: „Razmišljao sam godinu dana o knjizi koja bi prikazala užasne lomove i ponore do kojih je dovelo carsko zakonodavstvo u svim oblastima administracije, uništivši političke slobode od vrha do dna. Dokonao sam da knjigu pisanu u strogoj formi Francuzi ne bi čitali. Potražih, dakle, način da svoj rad pretopim u neki kalup pogodan našem sarkastičnom duhu koji je, od nastanka Carstva, primoran da prikriva svoje napade ... Odjednom sam se setio utiska što ga je ostavila na mene jedna knjiga za koju znaju samo retki znalci i koja nosi naslov Dijalog o žitu, od opata Galijanija. Javila mi se zamisao da uspostavim dijalog između živih ili mrtvih, a na temu savremene politike. Jedne večeri, dok sam šetao pored reke, kraj Kraljevskog mosta, iskrsnu mi u duhu ime Monteskjea kao ime čoveka koji bi mogao da oličava jednu od onih ideja koje sam hteo da izrazim. Ali ko bi mogao biti njegov sagovornik? Misao mi se javila kao munja: Makijaveli! Monteskje, koji predstavlja politiku prava; i Makijaveli, koji će biti Napoleon III i koji će izražavati njegovu odvratnu politiku.“

Dijalog u paklu između Monteskjea i Makijavelija dospeo je u Francusku u taljigama, pod senom (seljak-švercer je verovao da u kartonskim kutijama prenosi krijumčareni duvan), u nameri da se, posredstvom onih koji preziru tiraniju, rasturi po celoj zemlji. Kako ljudi više vole izvesnost neslobode nego neizvesni ishod promene, prvi čovek koji je otvorio knjigu (a to je bio izgleda neki skromni poštanski činovnik, „aktivni sindikalista“), prislušnuvši dijalog u carstvu senî, prepozna aluziju na vladara i baci knjigu daleko od sebe, „sa užasom i gađenjem“. Nadajući se unapređenju, stvar je prijavio policiji. Kada su žbiri otvorili sanduke s knjigama, začuđeni krijumčar duvana
iskreno se kleo da će mu neko skupo platiti ovu podvalu. Po mišljenju policijskog inspektora, nijedna knjiga nije nedostajala. Kako je spaljivanje varvarski običaj, koji je zbog nekih srednjovekovnih asocijacija nepopularan, to su knjige odnesene na obalu Sene, izvan grada, i posute kiselinom.

Moris Žoli je izveden pred sud 15. aprila 1865. godine. Zbog prolećnog pljuska i ćutanja štampe, suđenju je prisustvovalo tek nekoliko slučajnih radoznalaca. Odlukom suda knjiga je bila zabranjena i konfiskovana, a Žoli osuđen – „zbog izazivanja mržnje i prezira prema Caru i Carskoj vladavini“ – na dvesta franaka globe (cena kiseline i radne snage) i petnaest meseci zatvora. Obeležen žigom anarhiste, odbačen od prijatelja, nepokolebljiv, shvativši da se knjigama svet ne može popraviti, jednog je ranog julskog jutra godine 1877. prosvirao sebi metak kroz lobanju. „Zaslužio je bolju sudbinu“, kaže Norman Kon. „Imao je izuzetno tanano predosećanje onih sila koje će, razmahnuvši se u godinama posle njegove smrti, izazvati političku kataklizmu našeg veka.“

izvor * Iz enciklopedije mrtvih , poglavlje 14
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:20

DIJALOG



Ova knjiga nosi obeležja koja se mogu primeniti na sve oblike vladavine, ali njen je cilj mnogo precizniji: oličava posebno ono političko uređenje koje se ni za dlaku nije menjalo još od nesretnog - i već tako, žalibože, dalekog - dana kad je bilo ustoličeno. Ne radi se ovde ni o satiri ni o pamfletu. Ukus modernih naroda je veoma istančan da bi prihvatio tako naprasne istine o savremenoj politici. Neprirodno dugo trajanje pojedinih uspeha može, uostalom, iskvariti i samu čestitost; ali, javna svest još živi i nebesa će se jednoga lepog dana uključiti u ovu igru koja se zapodenula protiv njih.
O pojedinim činjenicama i načelima možemo bolje suditi kad ih promatramo izvan okvira u kojem se uobičajeno predočavaju ; ali, ta promena motrišta pokadšto prestravljuje pogled! Sve je ovde predočeno kroz fikciju; ali, zaludno bi bilo unapred dati kljuć odgonetke. Ukoliko ova knjiga ima neki domašaj, ukoliko zrači nekom porukom, onda je sam čitalac mora pronaći, a ne da mu se ponudi gotova. Njeno čitanje, uostalom, priuštiće mnogo živue razonode, samo joj treba pristupiti polako, kao što i dolikuje spisima koji nisu ispraznog sadržaja.
Nećemo se pitati koja je ruka ispisala ove stranice: delo kao što je ovo donekle je bezlično. Ono je odgovor na poziv savesti; svako učestvuje u njegovom nastanku.Ono je sad tu pred nama i autor se povlači, jer bio je samo onaj što je pribeležio misli koje se tiču mnogih, tek više ili manje skriveni učesnik udruženih sila dobra.Ž

Ženeva, 15. listopada 1864.

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:21

PRVI DEO

PRVI DEO: I -VIII
DRUGI DEO : VIII - XVII
TREĆI DEO : XVII-
_____________________________________________________

Prvi dijalog -sadržaj

Susret Makijavelija i Monteskjea u paklu.
Makijaveli hvali zagrobni život. Tuži se zbog osude koju potomstvo vezuje uz njegovo ime i opravdava sebe.
Njegov jedini zločin bio je taj što je govorio istinu kako narodima tako i kraljevima; makijavelizam je
stariji od Makijavelija.
Njegov filozofski i moralni sistem; teorija sile. - Negiranje morala i prava u politici.
Veliki ljudi društvima čine dobro kršeći sve zakone. Dobro proisti če iz zla.
Razlozi davanja prednosti apsolutnoj monarhiji. - Nemoć demokracije. - Despotizam podstiče razvitak velikih civilizacija.
___________________________________________________

PRVI DIJALOG


Makijaveli: Rekoše mi da ću na ovome pustome žalu sresti senu velikoga Monteskjea. Je li to doista ona pred mojim oĉima?

Monteskje: Pridev veliki ovde nikome ne pristaje! Ali, ja sam onaj koga tražite.

Makijaveli: Među poznatim ljudima čije sene nastanjuju boravišta mrtvih nema nijednog koga bih sreo radije od vas, Monteskje. Seljenjem duša prenesen u ova nepoznata prostranstva, zahvaljujem slučaju što je hteo da se licem u lice nađem s piscem Duha zakona.

Monteskje: Bivši državni sekretar Firentinske Republike nije uopšte zaboravio govor dvorjanina. Ali, šta bi drugo, osim teskoba i jadikovki, mogli jedan drugome reći oni koji su doprli do ovih mračnih obala?

Makijaveli: Je li to filozof ili državnik što tako govori? Zar smrt ima bilo kakvo značenje za one koji su živeli od misli, budući da je misao večna? Ne poznajem, kad o sebi govorim, boljih uslova od ovih koji su nam ovde dani sve do sudnjega dana. Biti bez materijalnih briga, živeti u ozračju čistoga razuma, moći razgovarati s velikanima čija imena kao jeka odzvanjaju svetom, pratiti izdaleka revolucije država, pad i preobražaj carstava, razmišljati o njihovim novim ustavima, o promenama u običajima i mišljenjima evropskih naroda, o napretku njihove uljudbe u politici, umetnostima, industriji, kao i u oblasti filozofskih ideja - kakav divan prizor što se nadaje misli! Toliko razloga za čuđenje! Toliko divota, ako je verovati senima koje ovdje silaze! Smrt je za nas poput dubokog povlaĉenja tokom kojega dovršavamo berbu istorijskih pouka i podviga čovečanstva. Ništavilo nije moglo prekinuti sve spone koje nas povezuju sa Zemljom, jer potomstvo se još seća onih koji su, poput vas, pokrenuli velika gibanja ljudskoga duha. Vaša su načela na snazi - u ovom času dok razgovaramo -gotovo u većem delu Evrope; i ako neko može biti pošteđen straha pri mračnom prelazu koji vodi u pakao ili na nebo, ko bi to mogao biti više od onog koji se pred večnim sudom pojavljuje s toliko blistavih zasluga?

Monteskje: Vi, Makijaveli. vi uopšte ne govorite o sebi. To je suviše skromno za nekoga ko je za sobom ostavio toliki ugled kao pisac Vladara.

Makijaveli: Čini mi se da razabirem ironiju koja se krije iza vaših reči. Sudi li to veliki francuski pisac, dakle, o meni isto kao i puk koji, osim mog imena i slepe predrasude, ništa drugo o meni ne zna? Ta mi je knjiga donela, znano mi je to, zlokobnu slavu: učinila me odgovornim za sve strahovlade; navukla na me prokletstvo naroda koji su u meni pronašli oličenje svoje mržnje spram despotizma; ona je zatrovala moje zadnje dane i osuda potomstva kao da me dovde prati. A šta li sam to učinio? Petnaest sam godina služio svojoj domovini - koja je bila Republika - borio se za njenu nezavisnost, branio je neprestano od luja XII, od Španaca, od Julija II, pa i od samog Bordžije koji bi je, bez mene, bio ugušio. Zaštitio sam je od krvavih spletki koje su se plele svuda oko nje, boreći se diplomacijom, kao što bi se drugi borio mačem; zaključujući sporazume, pregovarajući, uspostavljajući ili prekidajući veze shodno interesima Republike, koja je tada bila pritešnjena između dve velevlasti, a ratna se sreća poigravala s njom kao s barkom u oluji. Nije to bila nikakva tlačiteljska ili autokratska vlast koju smo podržavali u Firenci; bile su to narodne ustanove. Jesam li bio jedan od onih koji se povodio za okolnostima? Krvnici Medičija znali su me pronaći nakon Soderinijeva pada1. Uzdignut kad i sloboda, ja sam s njom pao; živio sam u progonstvu a da me nijedan vladar ni pogledom nije udostojio. Umro sam u siromaštvu i zaboravu. Eto mog života i eto zloĉina koji su mi priuštili nezahvalnost domovine i omraženost kod potomstva. Nebesa će. nadam se, biti pravednija prema meni.

Monteskje: Sve to sam, Makijaveli, znao i samo je to bilo razlogom što nikada nisam mogao shvatiti kako se firentinski rodoljub, dužnosnik jedne Republike, prometnuo u utemeljitelja te mračne škole koja za učenike ima sve okrunjene glave, i koja je kadra opravdati najgora zlodela strahovlade.

Makijaveli: A ako bih vam rekao da je ta knjiga bila tek uobrazilja diplomata; da nije bila namenjena objavljivanju; da je naišla na odjek koji je zapanjio i samog pisca; i da je bila začeta pod odbljescima ideja koje su tada delile sve talijanske kneževine što su bile pohlepne za uvećavanjem, jedna na račun druge, a vođene podmuklom politikom u kojoj su najperfidniji držani za najsposobnije…

Monteskje: Je li to i vaše mišljenje? Budući da mi se obraćate s toliko iskrenosti, moram vam priznati da sam i ja delio to mišljenje, i da sam se u tom pogledu držao ocene većine onih koji su poznavali vaš život i pomno čitali vaša dela. Da, da, Makijaveli, i to vam priznanje služi na čast, niste tada rekli ono što ste mislili, a to što ste rekli bilo je pod uticajem ličnih emocija koja su u jednom trenutku uzburkala vaš svetli um.

Makijaveli: Grešite, Monteskje, kao i svi oni koji sude poput vas. Moj jedini zločin jest u tome što sam iznosio istinu, kako pred narodima tako i pred kraljevima; ne moralnu, već političku istinu, ne istinu kakva bi trebala biti, već onakvu kakvom ona jest i kakvom će uvek biti. Ljudska je narav, a ne ja, rodonačelnik nauka čije se očinstvo pripisuje meni. Makijavelizam je stariji od Makijavelija. Mojsije, Sesostris, Salomon, Lisandar, Filip i Aleksandar Makedonski, Agatoklo, Romul, Tarkvinije, Julije Cezar, August, čak i Neron, Karlo Veliki, Teodorik, Klodvig, Igo Kapet, Luj XI, Gonzalo od Kordobe, Ćesare Bordžija - eto predčasnika moga nauka. Da i ne spominjem one koji su došli posle mene i čiji bi spisak bio podugačak, a kojima Vladar nije kazao ništa što oni već nisu znali na osnovu
sopstvenog vladanja . Ko mi je, u vašem vremenu, odao uzvišeniju počast od Fridriha II? Perom u ruci me pobijao samo zarad slave, ali se u politici strogo pridržavao mojih primedbi. Zbog kojeg se neobjašnjiva zastranjenja ljudskoga duha na moju adresu upućuje prigovor za ono što sam u tom delu napisao? Kao kad bi se naučniku spočitavalo što istražuje fizičke uzroke pada tela koja nas pritom ranjavaju, lekaru što opisuje bolesti, hemičaru što ispituje otrove, moralistu što slika poroke, istoričaru što opisuje istoriju.

Monteskje: Oh, Makijaveli, što Sokrat nije ovde da prozre sofizam koji se krije u tim vašim rečima! Ma koliko me priroda malo obdarila za prepirku, nije mi uopšte teško uzvratiti vam prikladnim odgovorom: vi s otrovom i boleštinama usporežujete zla koja rađa žudnja za vlašću, himba i nasilje; a to su te boleštine koje vaši spisi prenose na države, to su ti otrovi čijem ih lučenju vi podučavate. Kad naučnik, lekar ili moralist istražuju zlo, oni to ne čine da bi podučavali kako se ono širi, već kako se leči. No, to je upravo ono što vaše delo ne ĉini; ali, svejedno, zbog toga nisam ništa manje spokojan - od trenutka kad ga i vi sami držite za zlo, vi ga samim tim osuđujete, i barem smo oko toga saglasni.

Makijaveli: Nismo uopšte, jer vi, Monteskje, niste dokučili sav doseg moje misli; jednom usporedbom sam vam otkrio svoju slabu stranu koju je bilo lako napasti. A Sokratova me ironija ostavlja ravnodušnim, jer bio je sofistom koji se samo bolje od drugih služio lažnim sredstvima, logomahijom. To nije ni vaša ni moja škola: ostavimo se, dakle, reči i poređenja i i držimo se ideja.

Evo kako ja predstavljam vlastiti sistem, i sumnjam da ćete ga uzdrmati, budući da je dedukcijom izveden iz moralnih i političkih činjenica večne istine. U čoveku je zlo jače od dobra. Čovek je više sklon zlu negoli dobru; strah i sila imaju nad njim više upliva nego razum. Uopšte mi ne pada na pamet dokazivati te istine; osim smušena koterijaštva baruna Holbaha - čiji je prvosvećenik bio Ţ. Ţ. Ruso, a Didro njegovim apostolom - nije bilo kod vas ničega što bi im proturečilo. Svi ljudi teže za vlašću i nema nijednog koji nije, kad je mogao, bio tlačiteljem; svi, ili gotovo svi, spremni su žrtvovati prava drugih svojim interesima. Šta drži na okupu te proždrljive životinje koje nazivamo ljudima? U izvorištu je društava gruba i neobuzdana sila; kasnije dolazi zakon, tj. i dalje sila, ali urežena pravilima. Pregledali ste sve istorijske izvore i videli da je sila prethodila pravu. Politička je sloboda tek relativan pojam; nužnost preživljavanja gospodari državama kao i pojedincima.

U pojedinim predelima Evrope žive narodi koji ne znaju za umerenost u uživanju slobode. Ukoliko sloboda potraje, ona se pretvara u razuzdanost; dolazi do građanskoga ili društvenoga rata i država je izgubljena, bilo da se cepa ili deli pod delovanjem vlastitih konvulzija, bilo, pak, da je njeni unutarnji razdori čine lakim plenom Stranih sila. Zar onda nisu u pravu narodi što im je u takvim okolnostima, više stalo do despotizma negoli do anarhije? Kad su već jednom uspostavljene, države se izlažu dvema pogibeljima: unutarnjim i vanjskim neprijateljima. Kojeg će se oružja latiti u ratu protiv stranaca? Hoće li dvojica protivničkih vojskovođa razmeniti svoje ratne planove da bi se uzajamno pripremili za obranu? Hoće li se lišiti noćnih napadaja, klopki, zaseda, bitaka s nejednakim brojem ljudstva? Ne, nema sumnje, jer takvi bi ratnici bili izvrgnuti podsmehu. A vi nećete da te zasede i ta lukavstva, cela ta strategija neophodna za vođenje rata, bude upotrebljena i protiv unutarnjeg neprijatelja, protiv buntovnika? Svakako, koristiće se s manje žara, ali u osnovi, pravila će biti ista Je li moguće čistim razumom voditi silovite skupine što ih pokreću osećanja, strasti i predrasude?
Svejedno je li vođenje poslova povereno autokrati, oligarhiji ili samom narodu, nijedan rat, nijedni
pregovori, nikakva unutrašnja reforma, ne mogu ppđnjeti uspeh bez pribegavanja tim lukavstvima koja vam se pričinjaju toliko zazornim, ali kojima biste i vi bili primorani uteći da vas je, kojim slučajem, kralj Francuske bio zadužio ma i najmanjim nekim državnim poslom. Detinjast je prekor koji se upućuje Vladaru! Šta bi se politika petljala s moralom? Jeste li ikada videli neku državu koja bi se rukovodila načelima što određuju privatni moral? Svaki bi rat tada bio zločin, čak i pravedan rat; svako bi osvajanje, koje ne bi imalo drugih pobuda osim slave, bilo zlodelo; svaki ugovor kojim bi se neka sila okoristila bio bi nedostojna prevara; svaka uzurpacija suverene vlasti bila bi čin koji zaslužuje smrt. Ništa što ne bi bilo zasnovano na pravu ne bi bilo legitimno! Ali, upravo rekoh, i ponavljam čak pred licem savremene istorije: sve su suverene vlasti za svoje izvorište imale silu, ili, što izlazi na isto, negiranje prava. Znači li to da ga ja osuđujem? Ne, ali ja vidim ograničenost njegove primene, kako u odnosima između narod, tako i u odnosima između onih koji vladaju i onih nad kojima se vlada. Zar ne vidite, uostalom, da i sama reč pravo ima krajnje neodređeno znaĉenje? Gde ono počinje, a gde završava? Kad ono postoji, a kad ne postoji? Poslužiću se nekim primerima.
Evo neke države: loša organizacija javne vlasti, demokracija koju razdiru nemiri, nemoć zakona da obuzdaju buntovnike i sveopšti nered vode je k neminovnoj propasti. U tom trenutku, iz redova plemstva ili naroda uzdiže se neustrašivi pojedinac i ruši sve uspostavljene vlasti; ukida zakone, preuređuje sve ustanove i svojoj zemlji daruje dvadeset godina mira. Je li imao pravo uraditi to što je uradio? Pizistrat na silu osvaja utvrđenje i priprema vek Perikla. Brut gazi rimski monarhijski ustav, proteruje Tarkvinija i udarcima bodeža osniva Republiku čija je veličina najuznositiji prizor što ga je svet ikada video. Ali, borba između patricija i naroda - koja je, u meri u kojoj je bila obuzdavana, značila vitalnost Republike - podstiče raspad i sve će propasti. Cezar i August se pojavljuju; to su još uvek prestupnici; ali, Rimsko Carstvo koje je nasledilo Republiku, zahvaljujući Upravo njima, traje isto toliko koliko i ona sama, a propada tako što će celi svet pokriti svojim ruševinama. Je li pravo bilo na strani tih odvažnih muževa? Ne, po vama. Pa ipak ih je potomstvo ovenčalo slavom; u stvari, oni su služili svojoj zemlji i spasili je; produžili njen opstanak kroz vekove. Vidite da je u slučaju država načelo prava potčinjeno načelu interesa i da iz toga sledi: dobro može nastati iz zla; preko zla se dolazi do dobra, kao što se i do ozdravljenja dolazi delovanjem otrova, kao što se život spašava oštrim nožem. Manje me zanima dobro i ćudoredno nego ono što je korisno i nužno; uzeo sam društva kakva jesu i iz toga sam izvukao odgovarajuće zaključke. .

Jesu li, apstraktno govoreći, nasilje i lukavstvo zlo? Da, ali sve dok ljudi ne postanu anđelima valja nam ih itekako koristiti pri vladanju. Nešto je dobro ili zlo prema načinu na koji to koristimo, i zavisno o rezultatu koji dobijemo; cilj opravdava sredstva: i ako me sada upitate zašto ja, kao republikanac, dajem svuda prednost apsolutnoj vladavini, reći ću vam - kao svedok koii se u svojoj domovini nagledao prevrtljivosti i kukavnosti svetine, njena urođena nagnuća ropstvu, njene, isto tako, nesposobnosti da shvati i poštuje uslove slobodna života - da je ona u mojim očima slepa sila koja se, pre ili kasnije, raspada ukoliko nije čvrsto pridržana u rukama jednog jedinog čoveka; odgovaram da narod, prepušten sam sebi, može sebe samo da uništi; da nikada neće znati ni upravljati, ni suditi, ni ratovati. Reći ću vam da je Grčka doživela svoje zvezdane trenutke upravo za pomračenja slobode; i da se bez despotizma rimskoga plemstva i, kasnije; bez despotizma careva, nikada ne bi razvila blistava evropska civilizacija. Hoću li potražiti primere u ovodobnim državama? Toliko su razvidni i brojni da ću spomenuti samo one koji mi prvi padnu na pamet.

Pod kojim su ustanovama i pod kojim ljudima blistale talijanske republike? S kojim su suverenima Španija, Francuska i Nemačka postale moćne? Pod Lavom X, Julijem II, Filipom II, Barbarosom, Lujom XIV Napoleonom, pod svim tim, dakle, ljudima strašne ruke koja se češće laćala drške njihova mača negoli povelja njihovih država. Ali, čudim se što sam toliko dugo govorio da bih uverio poznatog pisca koji me sada sluša. Nije li, ako sam dobro obavešten, deo ovih ideja izložen i u Duhu zakona? Je li ovaj govor povredio ozbiljnog i hladnokrvnog čoveka koji je o problemima politike razmišljao bez strasti? Enciklopedisti nisu bili braća Katon: pisac Perzijskih pisama nije bio svetac, čak ni smerni vernik. Naša škola, za koju se kaže da je amoralna, bila je, može biti, privrženija latinskome Bogu nego filozofi XVIII veka.

Monteskje: Vaše zadnje reĉi ostavljaju me ravnodušnim, Makljaveli, premda sam vas slušao s pažnjom. Hoćete li sada vi poslušati mene, dopustiti mi da se i ja okoristim istom slobodom?

Makijaveli: Ćutaću kao zaliven i, u tišini punoj iskrenog poštovanja, poslušati onog koga su nazvali zakonodavcem naroda.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:21

DRUGI DIJALOG
_____________________________________________________

Drugi dijalog- Sadržaj

Monteskjeov odgovor. - Makijavelijeve doktrine uopšte nemaju filozofskog utemeljenja. - Sila i lukavstvo nisu načela.
Najsamovoljnije se vlasti moraju oslanjati na pravo. Državni je razlog samo poseban interes Vladara i njegovih dvorjana.
Pravo i moral su osnove politike. Nedoslednost sistema što je izgražen na suprotnim pretpostavkama.
Ako Vladar ne poštuje moralna pravila, i podanici će postupati na isti način.
Veliki ljudi koji gaze zakone, pod izlikom spašavanja države, čine više zla nego dobra. Anarhija je često manje zlo od despotizma.
"Nespojivost despotizma sa sadašnjim stanjem ustanova kod vodećih naroda Evrope. - Makijaveli poziva Monteskjea da opravda svoj stav.
___________________________________________________

Monteskje: Vaše doktrine, Makijaveli, ne predstavljaju ništa novo i, ako ih se ustručavam pobijati, to je manje zbog toga što uznemiruju moj duh, a više zato što, pogrešne ili istinite, nemaju filozofskog utemeljenja. Znam dobro da ste vi, pre svega, politički čovek, i da vas činjenice zanimaju više od ideja. Ali, saglasićete se sa mnom, kad je reč o vladanju, treba dopreti do načela. U svojoj politici ne dajete nikakvo mesto ni moralu, ni veri, ni pravu: u ustima su vam samo dve reči - sila i lukavstvo. Ako se vaš sistem svodi na to da sila igra veliku ulogu u ljudskim poslovima, da je okretnost neophodna državnička kvaliteta, onda, znate dobro, to je istina koju ne treba ni dokazivati; ali, ako nasilje uzdižete u princip, a lukavstvo u pravilo vladanja, ako u svojim razmišljanjima ne vodite računa ni o jednom zakonu čovečnosti, onda taj zakonik tiranije nije ništa drugo doli zakonik grubijana. Jer, i životinje su također lukave i jake, i nema, u biti, među njima drugoga zakona, osim zakona grube sile. Ali, ne verujem da bi i sam vaš fatalizam terao dotle, jer vi priznajete postojanje dobra i zla. Vaše je načelo: dobro može proisteći iz zla, i da je stoga dopušteno činiti zlo, ako iz toga može nastati dobro. Vi ne govorite: Pogaziti svoju reč jest dobro po sebi; dobro je okoristiti se korupcijom, nasiljem ili ubistvom. Ne, vi kažete: Može se pogaziti reč, kad je to korisno: može se ubiti, kad je to nužno: pokrasti drugoga, kad je to probitačno. U vašem sistemu -nestrpljiv sam da to dometnem - tih se primedbi pridržavaju samo vladari, i to onda kad se radi o njihovim interesima ili interesima države. Vladar, prema tome, ima pravo pogaziti zakletvu; može proliti potoke krvi, da bi se dočepao ili zadržao na vlasti; može do kože oguliti one koje je sam osudio na progonstvo, srušiti svaki zakon i proglasiti nove, ali i njih ponovo pogaziti, spiskati državnu kasu, potkupljivati, tlačiti, kažnjavati i, bez prestanka, tući.

Makijaveli: Zar i sami niste rekli da je u despotskim državama strah nužan, vrlina beskorisna, čast opasna, da je potrebna slepa poslušnost i da je vladar izgubljen ako, makar i na trenutak, spusti ruku2

Monteskje: Da, rekao sam; ali, kad sam, kao i vi, nizao strašne slove jete pod kojima se održava tiranska vlast, to je bilo samo zato da bih je ponizio, a ne da bih je uzdizao; da bih - u svojoj domovini, koja nikada, blago njoj! nije pognula glavu pod takvim jarmom - pobudio užasavanje od nje. Kako ne možete videti da je sila samo nesretni slučaj u hodu normalnih društava, i da su čak i najsamovoljnije vlasti dužne potražiti opravdanje u objašnjenjima koja su strana teoriji sile. Tlačitelji se ne pozivaju samo na interes, već i na dužnost. Oni se oglušuju o nju, ali je ipak prizivaju; nauk o interesima je, dakle, isto toliko nemoćan kao i sredstva na koja se u praksi oslanja.

Makijaveli: Prekidam vas; priznajete udeo interesa, ali to je dostatno da se opravdaju sve politiĉke nužnosti koje nisu u skladu s pravom.

Monteskje: To je državni razlog koji spominjete. Zapamtite dobro: za osnovu društava ne mogu uzimati upravo ono što ih uništava. Vladari i narodi, ali i građani pojedinačno, počinili su u ime interesa samo zločine. Državni interes, kažete! Ali, kako ću znati, ako se počini ovo ili ono bezakonje, da mu je to doista od nekakve koristi? Zar ne znamo da je državni interes najčešće isto što i interes dotičnog vladara, ili interes potkupljenih dvorjana koji ga okružuju? Uzimajući pak pravo za osnovu postojanja društva, ja se ne izlaţem takvim posledicama, jer pojam prava određuje granice koje interes ne sme prekoračiti. Kad biste me upitali koji je temelj prava, ja bih vam odgovorio da je to moral čiji propisi nemaju ništa ni sumnjiva, ni nejasna, budući da su zapisani u svim verama i zlatnim slovima utisnuti u ljudskoj svesti. To je to čisto vrelo iz kojega treba da poteku svi građanski, politički, gospodarski i međunarodni zakoni. Ex eodem jure, sive ex eodem fonte, sive ex eodem principio.3 Ali, to je ono mesto na kojem se belodano vide sva vaša proturečja; vi ste katolik, vi ste hrišćanin; klanjamo se istome Bogu, prihvatate njegove zapovedi, prihvatate moral, prihvatate pravo u odnosima među ljudima i, istodobno, gazite sve te zakone istom kad se radi o državi ili vladaru. Jednom rečju, politika, po vama, nema šta petljati s moralom.

Vi okrunjenoj glavi dopuštate ono što branite podaniku. Zavisno o tome ko ih čini, slabi ili jaki, vi uzdižete ili prokazujete ista dela; ona su zločin ili krepost, zavisno o položaju onih koji ih vrše. Hvalite vladara što ih je počinio, a podanike šaljete na galije. I ne pomišljate da nema društva koje bi moglo opstati s takvim načelima; verujete da će se podanik dugo držati svojih zakletvi kad vidi da ih je njegov suveren pogazio; da će poštivati zakone kad dozna da ih gazi - i da ih gazi svakodnevno - onaj koji mu ih je dao; verujete da će oklevati da krene putem nasilja, korupcije i prevare, kad vidi kako tim putem, bez prestanka, koračaju oni kojima je dužnost da ga predvode? Urazumite se, znajte da svaka zloupotreba u javnim poslovima opravdava sličan prekršaj u privatnoj sferi, da svako političko izdajstvo rađa društveno izdajstvo; da svako nasilje odozgo ozakonjuje nasilje odozdo. Toliko glede odnosa među samim građanima. U pogledu njihovog odnosa spram vladajućeg sloja, ne trebam ni kazati da bi to značilo unošenje klica građanskoga rata. Ćutanje naroda samo je zatišje pobeđenoga, jer bi mu osvako jadikovanje značilo što i zloĉin. Pričekajte da se probudi: izmislili ste teoriju sile; budite sigurni da je nije zaboravio. Prvom zgodom će razbiti lance, slomiti ih pod najizlišnijim razlogom možda, i silom će preuzeti ono što mu je silom i bilo oduzeto.

Načelo je despotizma ono jezuitsko perinde ac cadaver: ubiti ili biti ubijen; eto njegova zakona; danas je to zaglupljenost, a sutra građanski rat. Takvo je barem stanje u evropskome podneblju: na Istoku, pak, narodi dremaju u miru, u ponižavajućem ropstvu. Vladari ne mogu, dakle, dopustiti sebi ono čemu se protivi lični moral: to je moj zakljuĉak; i on je izričan. Verovali ste da me možete dovesti u neugodan položaj, uzimajući za primer mnoge velikane koji su - zahvaljujući smionim delima poduzetim na osnovu povrede zakona - priskrbili mir svojoj zemlji, pokadšto i slavu; i otud izvlačite svoj glavni argument: dobro proističe iz zla. Nije me baš mnogo uverio; nije mi dokazao da su ti odvažni pojedinci uĉinili više dobra nego zla; nipošto nije utvrđeno, po meni, da društva ne bi, i bez njih, bila spašena i očuvana. Sredstva spasenja koja donose ne uklanjanju klice raspada koje unose u državu. Nekoliko je godina anarhije često puta daleko manje kobno po neko kraljevstvo od više godina ćutljiva despotizma. Divite se velikim ljudima; ja se divim tek velikim ustanovama. Da bi bili sretni, narodima su manje potrebni daroviti negoli ĉestiti ljudi, ali, mogao bih se s vama i saglasiti u jednome - ako vam je do toga uopšte stalo - neki su od nasilnih pothvata, kojima odajete priznanje, mogli doista biti od koristi pojedinim državama. Ta se dela mogu opravdati u antiĉkim društvima u kojima je vladalo ropstvo, a na snazi bila dogma o usudu. Nailazimo na njih i u srednjem veku, čak i u modernim vremenima; ali, u meri u kojoj su običaji postali pitomiji, u kojoj se prosvetiteljstvo proširilo na različite evropske narode, u meri još - i naročito - u kojoj su načela politiĉke nauke bila bolje shvaćena i spoznata, pravo je zamenilo silu, kako u načelima tako i u zbilji. Bez sumnje, oluje će se slobode dizati i dalje, i u njeno će se ime poĉiniti još mnoga zlodela: ali, politiĉki je fatalizam mrtav. Ako ste u svoje vreme mogli reći da je despotizam nužno zlo, to danas više ne možete, jer - pri sadašnjem stanju običaja i politiĉkih ustanova kod vodećih naroda Europe - despotizam je postao nemogućim.

Makijaveli: Nemogućim?… Ako vam pođe za rukom da me u to uverite dajem svečano obećanje da ću istom prigrliti vaše nazore.

Monteskje: Lako ću vam to dokazati, samo ako me još budete hteli slušati.

Makijaveli: Drage volje, ali pazite: verujem da vam je svaki trud zaludan.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:22

TREĆI DIJALOG
__________________________________________________


Treći dijalog- sadržaj

Pregled Monteskjeovih ideja. Nerazlikovanje tipova vlasti prvi je uzrok despotizma i anarhije.
Politički običaji pod uticajem kojih je bio napisan Vladar. Napredak društvenih nauka u Evropi.
Široki sistem garancija kojim su se narodi okruŽili. Ugovori, ustav i građanski zakoni.
Podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudbenu. To je tvoračko načelo političke slobode glavna prepreka tiraniji.
O tome kako je predstavniĉki sistem, kao oblik vladavine, najbolje prilagođen modernim vremenima.
Pomirenje poretka i slobode.
Pravda, bitna osnova vladavine. Kralj koji bi danas primenjivao načela iznesena u Vladaru bio bi stavljen na optuženičku klupu Evrope.
Makijaveli drži da su njegova načela još uvek na snazi u politici vladara. - Spreman je to i dokazati

_______________________________________________

Monteskje: Veliki broj sena kreće se k ovome žalu; nećemo se uskoro moći gde okrenuti. Dođite ovde; inaĉe ćemo se ubrzo izgubiti.

Makijaveli: U zadnjim vašim rečima ne nalazim onu preciznost koja je krasila vaš govor na početku našega razgovora. Mislim da preterujete, kad su posredi posledice načela koja ste izložili u Duhu zakona.

Monteskje: Slučajno sam u tom delu izbegao iznositi opširne teorije. Da ste se s njime upoznali drugačije nego preko onoga što vam je preneseno iz druge ruke, videli biste da posebna izlaganja koja sada iznosim proističu izravno iz načela koja sam tamo istaknuo. Povrh toga, nije mi teško priznati da su spoznaje do kojih sam naknadno došao izmenile ili upotpunile neke od mojih zamisli.

Makijaveli: Kanite li ozbiljno podržati stav kako je despotizam nespojiv s političkim stanjem evropskih naroda?

Monteskje: Nisam rekao svih naroda; ali, navešću vam, ako se slažete, one kod kojih je razvitak političke nauke i, doveo do tog velikog rezultata.

Makijaveli: Koji su to narodi?

Monteskje: Engleska, Francuska, Belgija, deo Italije, Pruska, Švajcarska, Nemačka konfederacija, Holandija, čak i Austrija; kao što vidite, gotovo celi deo Evrope preko kojeg se nekoć prostirao rimski svet.

Makijaveli: Delom mi je poznato šta se u Evropi zbilo od 1527. naovamo, i priznajem da sam veoma znatiželjan čuti od vas kako ćete obrazložiti svoj stav.

Monteskje: Pa dobro, počujte! Možda će mi poći za rukom da vas uverim. Nisu ljudi ti koji osiguravaju vladavinu slobode i dobre običaje u državama, već su to ustanove. O savršenstvu ili nesavršenstvu ustanova zavisi i svako dobro, ali će nužno zavisiti, također, i svako zlo, koje može nastati pri stupanju ljudi u društvo. I kad tražim najbolje ustanove, shvaćate dobro da - prema lepoj Solonovoj izreci - mislim na najsavršenije institucije koje narodi mogu podneti. To znači da ja ne zamišljam za njih nemoguće uslove postojanja, i da se na taj način odvajam od onih žalosnih reformatora koji bi hteli izgraditi društva na čistim racionalnim hipotezama, ne vodeći računa o klimi, navadama, običajima, ili čak predrasudama. Pri nastanku nacija, ustanove jesu ono što one doista mogu biti u tom trenutku.

Antika nam je pokazala čudesne civilizacije, države u kojima su uslovi slobodne vladavine bili divno pojmljeni. Narodi hrišćanskoga razdoblja imali su više poteškoća pri dovođenju svojih povelja u saglasnost s razvitkom političkog života, ali oni su se okoristili poukama iz antike i, sa svojim kudikamo složenijim civilizacijama, ipak došli do savršenijih rezultata.

Jedan od prvih uzroka anarhije, kao i despotizma, bilo je teorijsko i praktično nepoznavanje - u kojem su se toliko dugo nalazile države Evrope - načela po kojima treba ustrojiti vlasti. Kad načelo suvereniteta počiva iskljuĉivo u osobi vladara, kako se tada može istaknuti pravo naroda? Kako vlast onog koji je bio zadužen provesti zakone, a koji je, istodobno, bio i zakonodavac, ne bi samim tim bila tiranska? Kako građani mogu biti zaštićeni od samovolje, kad - nakon što su se zakonodavna i izvršna vlast tako izmešale - još i sudbena vlast hrli u iste ruke4

Znam dobro da određene slobode, određena javna prava koja se, pre ili kasnije, uvode u zaostalije politiĉke običaje, nisu postavila samo prepreke neograničenoj apsolutnoj kraljevskoj vlasti; već da je - s druge strane - i blagost naravi pojedinih kraljeva, iz straha da ne izazovu zapomaganje naroda, učinila svoje i nagnala ih da s merom postupaju u prekomernim ovlastima kojima su obdareni; ali, ništa manje istinito nije i to da su ta tako nesigurna i prevrtljiva jamstva bila prepuštena na milost i nemilost kralja koji je bio vlasnik, bar u načelu, svih dobara, prava, pa i same osobe svojih podanika. Podela vlasti jc postavila problem slobodnih društava u Evropi, i ako nešto može ublažiti moj nespokoj u ovim trenucima koji prethode sudnjemu danu, onda je to pomisao na činjenicu da moj boravak na Zemlji nije bio bez ikakova uticaja na to veliko oslobođenje.

Vi ste, Makijaveli, rođeni krajem srednjega veka, i videli ste kako se s renesansom u umetnostima rađa zora modernih vremena; ali, društvo sred kojega ste živeli bilo je, dopustite da vam to kažem, još uvek obeleženo tragovima varvarstva. Evropa je bila bojno polje. Ideje o ratu, o nadmoći i osvajanju, punile su glave državnika i vladara. Sila je bila sve, a pravo bez značaja, slažem se s tim; kraljevstva su bila plen osvajača; a unutar država suvereni su se borili protiv vazala, veliki vazali su, pak, sravnjivali gradove sa zemljom. Sred te feudalne anarhije, koja je digla Evropu na oružje, prezreni su narodi bili svikli gledati na vladare i velikaše kao što se gleda na sudbinska božanstva kojima je izručen ljudski rod. Videli ste neustrašive vojskovođe, čelične ljude, odvažne duhove; i taj svet, ispunjen tmurnim čarima velikoga nereda, pojavio se vama kao što bi se pojavio i umetniku, čija je mašta potresenija negoli njegovo moralno osećanje; to je ono što u mojim očima objašnjava Vladara, i vi ste bili bliži istini nego što ste hteli pokazati kad ste ga maločas, želeći me uz pomoć talijanske himbenosti ispitati, pripisali uobrazilji diplomata.

Ali, svet se okretao i dalje, posle vas; narodi su danas uvereni da su gospodarima svoje sudbine: oni su - i pravno i stvarno - uništili povlastice i plemstvo kao stalež; uspostavili su načelo koje će za vas biti novost, a koje potiče još od markiza Igoa: oni su uspostavili načelo jednakosti; u onima koji vladaju vide samo svoje punomoćnike; ostvarili su načelo jednakosti putem građanskih zakona koje im niko ne može oduzeti. Stalo im je do tih zakona koliko i do vlastite krvi, jer, u stvari, oni su njihove pretke i koštali tolike krvi.

Govorio sam vam maločas o ratovima: oni i dalje haraju, to znam; ali prvi napredak je učinjen kad pobednici više ne uživaju nikakvo pravo vlasništva nad pobeđenim državama. Međunarodno pravo, koje ste vi jedva poznavali, uređuje danas odnose medu nacijama, kao što privatno građansko pravo uređuje odnose među pojedincima unutar svake države posebno. Nakon što su osigurali svoja privatna prava putem građanskih zakonika, svoja javna prava putem ugovora, narodi su hteli uvesti reda i u odnose sa svojim vladarima su svoja politička prava osigurali ustavima. Zadugo izručeni samovolji, usled nerazlikovanja različitih oblika vlasti - što je vladarima omogućavalo da donose tiranske zakone, da bi ih tiranski i provodili - oni su stoga podelili vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i između njih postavili ustavne međe koje ne smeju biti prekoračene a da, samim tim, ne izbije uzbuna u celom politiĉkom telu zemlje. Samom tom reformom, koja je od golemog značaja, unutrašnje je javno pravo bilo stvoreno i izvedena su viša načela koja ga ustanovljuju. Vladareva osoba prestaje se brkati s osobom države; suverenitet se pojavljuje kao da svoj izvor ima delom i u samoj naciji, što vodi do raspodele vlasti između vladara imeđusobno nezavisnih političkih tela.

Ne nameravam nipošto, pred slavnim državnikom koji me sluša, izneti razvijenu teoriju uređenja koje se, u Engleskoj ili Francuskoj, naziva ustavnim režimom, on je danas postao delom običaj vodećih država Evrope, ne samo zato što je izraz najviše političke nauke , već i stoga što je jedini praktični oblik vladanja sa stajališta ideja moderne civilizacije. U svim vremenima, pod vladavinom slobode, ili pod vladavinom tiranije, vladalo se samo zahvaljujući zakonima, jer po načinu na koji su doneseni zakoni utemeljena su tako i sve garancije građanima.

Ako je vladar jedini zakonodavac, onda će donositi tiranske zakone, sretan ukoliko u nekoliko godina ne pretumba celi ustav zemlje; ali, u svakom sluĉaju, to je potpuni apsolutizam; ako je senat jedini zakonodavac, onda imamo oligarhiju, narodu mrski oblik vladavine, budući da postoji onoliko tirana koliko i moćnika; ako je narod zakonodavac, onda preti anarhija, što je drugi način uvođenja despotizma; ako je, pak, to skupština koju je narod izabrao, onda je prvi deo problema unapred rešen; jer, tu je sama ta osnova predstavniĉke vlasti što je danas na snazi u celom južnom delu Evrope. Ali, skupština narodnih poslanika koja bi sama imala svu zakonodavnu vlast ne bi dugo oklevala da zlouporabi svoja ovlašćenja i tako državu izloži najvećim mogućim pogibeljima. Režim koji se konačno uspostavio - sretno prelazno rešenje između aristokratije, demokratije i monarhijske ustanove - ravnomerno obuhvata sva ta tri oblika vlasti, uz pomoć ponderacije tih vlasti koja je pravo remek-delo ljudskoga duha. Osoba suverena ostaje sveta, nepovrediva; ali, čuvajući mnoštvo osnovnih nadležnosti koje, za dobro države, moraju ostati u njegovom posedu, njegova bitna uloga nije ništa drugo doli punomoćnik vršenja zakona. Nemajući više u svojim rukama svu vlast, njegova odgovornost iščezava i prelazi na ministre koje imenuje u svoj kabinet. Zakon, predlaganje kojeg ostaje u njegovoj isključivoj nadležnosti ili je podeljeno s nekim drugim državnim telom, pripremljen je od strane veća koje čine ljudi vični državnih poslova, a daje se na odobrenje Gornjem domu - u kojem je članstvo naslednog ili doživotnog karaktera - koji ispituje jesu li zakonske dispozicije u skladu s ustavom, i biva izglasan u Zakonodavnom domu, koji je izraz izborne volje narodu, i naposletku primenjivan od strane nezavisna sudstva.

Ako je zakon manjkav, on je odbačen ili dopunjen amandmanima od strane istog Zakonodavnog tela: Gornji dom se protivi njegovom usvajanju jedino ako je suprotnu temeljnim zasadama na kojima počiva sam ustav. Trijumf ovog tako duboko promišljenog sistema, čiji se sistem, to vam je jasno, može kombinovati na hiljadu načina, a prema ćudima naroda na koji se primenjuje, sastojao se u tome što je pomirio poredak i slobodu, stabilnost s pokretom, i što je učinio mogućim da svi građani učestvuju u politiĉkom životu zemlje, uklanjajući nemire i nezadovoljstva s javnih mesta. To je zemlja koja vlada sama sobom, uzastopnim promenama parlamentarnih većina, što u domovima utiče na imenovanje članova vlade.

Odnosi između vladara i podanika se temelje, kao što možete videti, na širokom uređenju garancija, čije se čvrste osnove nalaze u građanskom poretku. Niko ne može biti pogođen, ni u svojoj osobi, ni u svojim dobrima, nekim činom upravne vlasti; individualna je sloboda pod zaštitom sudaca; u stvarima kriminala optuženima sude njima slični, članovi poratnoga suda; iznad svake jurisdikcije postoji ona vrhovna, koja je zadužena da poništi presude koje nisu u skladu sa zakonima. Sami građani nose oružje radi obrane svojih prava, posredstvom institucije građanskih milicija, koje su takmaci gradskih policija; najobičniji smrtnik može, putem peticije, podneti svoju tužbu i do samih vrhovnih skupština koje predstavljaju naciju. Opštinama upravljaju javni zvaničnici koji su imenovani putem izbora. Svake godine sazivaju se velike opštinske skupštine - i same izabrane voljom naroda - da bi se izrazile potrebe i želje stanovništva koje predstavljaju.

Takva je, Makijaveli, veoma pojednostavljena slika nekih od ustanova koje danas cvatu u modernim državama, pre svega u mojoj lepoj domovini; ali, kako je javnost sama bit slobodnih zemalja, sve te institucije ne mogu dugo živeti ako njihovo delovanje nije otvoreno pogledima javnosti. U vašem veku još nepoznata sila, koja je rođena tek u moje vreme, pojavila se na vidiku da ulije novi dašak života. To je štampa, zadugo zabranjena, još uvek na zlu glasu kod neznalica, ali kojoj bi se mogle pripisati krasne reči koje je Adam Smit kazao o kreditu: To je javni put. Tim putem, u stvari, manifestuje se svaki idejni pokret kod modernih naroda. Štampa u državi ima funkcije slične policiji: izražava potrebe, prenosi tužbe, ukazuje na zloupotrebee, na dela samovolje; primorava na moralnost sve nositelje javnih funkcija; za to je dovoljno da ih stavi pred lice javnosti. U tako određenim društvima, o Makijaveli, koji bi deo mogli pripisati ambiciji vladara ili pothvatima tiranije? Ne zaboravljam pomoću kojih su bolnih trzaja ti napreci bili ostvareni. U Francuskoj, sloboda koja je bila ugušena u krvi za revolucionarnog razdoblja, vraćena je tek s Restauracijom. I tu se još uvek pripremaju novi potresi; ali, sva načela i sve ustanove o kojima sam vam govorio, prihvaćeni su u običajima Francuske i naroda koji gravitiraju u orbiti njene civilizacije. S time sam završio, Makijaveli. Države se, kao i suvereni, upravljaju danas po pravilima pravde. Ovodobni ministar koji bi se inspirisao vašim savetima, ne bi ostao ni godinu dana na vlasti; okrunjena glava koja bi u praksi primenjivala
načela iznesena u Vladaru, podigla bi protiv sebe neodobravanje svojih podanika; bila bi stavljena na optuženiĉku klupu Evrope.

Makijaveli: Verujete?

Monteskje: Oprostićete mi na iskrenosti?

Makijaveli: Zašto ne bih?

Monteskje: Trebam li pomisliti da su se vaše ideje donekle izmenile?

Makijaveli: Spreman sam zdrobiti, deo po deo, sve te krasne stvari koje ste istom izneli, i pokazati vam da moji stavovi prevladavaju čak i dan danas, uprkos novim idejama, novim običajima i svim ustanovama o kojima ste mi govorili; ali, dopustite mi, ponajpre, da vam postavim jedno pitanje: Gde ste se zaustavili u kretanju ovovremene istorije?

Monteskje: Spoznaje koje imam o različitim evropskim državama dosežu do zadnjih dana 1847. Neizvesnost mog lutanja kroz ove beskrajne predele, kao i neodređeno mnoštvo duša koje ih nastanjuje, učinili su da nisam bio u mogućnosti sresti nijednu koja bi me mogla poučiti o vremenu posle te spomenute godine. Otkad sam sišao u ova boravišta mraka, oko pola veka sam proveo među narodima staroga sveta, i nema tome ni četvrt veka da sam sreo mnoštvo modernih naroda; trebalo bi još reći da veći deo njih dolazi iz najudaljenijih krajeva sveta. Ne znam čak tačno, moram priznati, ni koja je sada godina sveta.

Makijaveli: Poslednji su ovde prvi, o Monteskje! Državnik iz srednjega veka, političar iz varvarskih vremena, zna više o istoriji moderne epohe negoli filozof iz osamnaestoga veka. Narodi sada žive u Letu Gospodnjem 1864.

Monteskje: Budite ljubazni, Makijaveli, pa mi recite, molim vas usrdno, šta se u Evropi zbilo posle 1847.

Makijaveli: Ne pre, ako dopuštate, no što se prepustim užitku obaranja vaših razmatranja.

Monteskje: Kako vam drago; ali, znajte da me to uopšte ne uznemirava. Vekovi su potrebni da bi se izmenila načela i oblik vladavina pod kojima su narodi svikli da žive . Nikakva nova politička pouka ne bi mogla nastati iz tih petnaest godina koje su upravo protekle; u svakom slučaju, da i nije tako, uistinu ne bi Makijavelijeve doktrine bile te koje bi slavile pobedu.

Makijaveli: To vi tako mislite; poslušajte sada vi mene.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:22

ČETVRTI DIJALOG
______________________________________________


Ćetvrti dijalog-sadržaj

Makijaveli kritizira ustavni režim. Vlasti će ostati nepomične ili će na silu izaći iz svoga delokruga.
Narodne su mase ravnodušne spram javnih sloboda, čije im je stvarno uživanje nedostupno.
Predstavniĉki je režim nepomirljiv s načelom narodnog suvereniteta i ravnoteže vlasti.
Revolucije. O tome da narodni suverenitet vodi u anarhiju, a anarhija u despotizam.
Moralno i društveno stanje modernih naroda nespojivo je sa slobodom.
Spas je u centralizaciji.
Cezarizam kasnoga Rimskog Carstva. Indija i Kina.
_____________________________________________

Makijaveli: Slušajući kako izlažete svoje teorije o podeli vlasti i dobrobitima koje su iz toga nastale za narode Evrope, nisam se mogao, o Monteskje, dovoljno načuditi do koje mere tlapnja o sistemima može smutiti i najveće duhove. Očarani ustanovama Engleske, poverovali ste da ustavni režim, kao svojevrsnu panaceju, možete primeniti na sve države; ali, zaboravili ste na nezaustavljiv pokret koji današnja društva izbavlja iz njihovih dojučerašnjih tradicija. Ni dvaveka neće proći, a taj će oblik vladavine kojemu se toliko divite, postati tek istorijska uspomena u Evropi, nešto starinsko i istrošeno kao Aristotelovo pravilo o trojnom jedinstvu.

Dopustite mi da ponajpre rašĉlanimo vašu političku mehaniku; vi uravnotežujete tri vlasti i svakoj dodeljujete odgovarajuće nadležnosti; jedna će donositi zakone, druga će ih primenjivati, a treća izvršavati: vladar će vladati, ministri će upravljati. Čudesno ustavno klatno! Sve ste predvideli, sve naštimali, sve samo ne pokret: divota toga sistema, ukoliko celi mehanizam skladno funkcioniše, neće biti u delovanju, već u nepomičnosti. Ali, u stvarnosti, sve je drugačije. Prvom prilikom doći će do pokreta, usled preloma neke od opruga koje ste tako pomno iskovali. Verujete li da će vlasti ostati zadugo u ustavnim meĐama koje ste im odredili, i da ih neće prekoraČiti? Koja nezavisna zakonodavna skupština neće teŽiti suverenosti? Koja se sudbena vlast neće povinovati preokretima javnoga mnenja? Koji će, pak, vladar - suveren u nekom kraljevstvu ili poglavar u nekoj republici - bespogovorno pristati na pasivnu ulogu na koju ste ga osudili; ko u tajnosti svoga razmišljanja barem neće poželeti srušiti vlast koja ograničava njegovu vlastitu? U biti, vi ste na megdan izazvali sve suprotstavljene sile, zametnuli svekolike kavge, naoružali sve stranke. Vi ste vlast izručili na milost i nemilost svekolikih ambicija, a od države ste napravili arenu u kojoj se bore sve moguće frakcije. Neće trebati dugo, i posvuda će izbiti neredi; neumorni će retori pretvoriti skupštine, na kojima se odlučuje, u oratorske turnire; drski će novinari i vatreni pamfletisti svakodnevno napadati suverenovu osobu, klevetati vladu, ministre, ostale službenike

Monteskje: Naslušao sam se tih prigovora koji se upućuju na adresu slobodnih vladavina. U mojim očima oni nemaju nikakve vrednosti: zloupotrebe uopšte ne dovode u pitanje same ustanove. Poznate su mi brojne države koje žive u miru i odavno se vladaju po tim zakonima: žalim sve one koji ne mogu u njima da žive.

Makijaveli. Čekajte: u svojim ste planovima računali samo na društvene manjine. Postoje golemi delovi naroda koji su, usled siromaštva, osuđeni na rad, kao što su nekad bili osuđeni zbog ropstva. Što za njihovu sreću, pitam ja vas, znače sve te vaše parlamentarne utvare? Vaš veliki politički pokret završio je - na kraju i konačno - u pobedi manjine što je povlaštena po sluĉaju, kao što je staro plemstvo bilo povlašteno po rođenju. Šta proletarijatu - zgrbljenom pod teretom tlake, skrhanom pod udarcima sudbine - znači činjenica da nekolicina govornika ima pravo govoriti, da nekolicina novinara ima pravo pisati? Stvorili ste prava koja će za narodne mase večno ostati nedostupna, jer se njima neće znati služiti. Ta prava, kojima zakon priznaje idealno uživanje, ali nužnost odbija stvarno korištenje, za njih su tek gorka ironija sudbine. Jednoga će ih dana zamrziti, kažem vam to, i svojom ih vlastitom rukom uništiti, samo zato da bi se podali despotizmu.

Monteskje: Koji to prezir Makijaveli gaji prema čovečanstvu, i koju je to misao o niskosti modernih naroda prigrlio? O Svemogući, ne verujem da si ih stvorio toliko podlima. Makijaveli, ma što o tome govorio, ne poznaje načela i stanje savremene civilizacije. Rad je danas opšti zakon, kao što je i Božiji; i daleko od toga da je znak ropstva među ljudima, on je veza njihova udruživanja, sredstvo njihove jednakosti. Politička prava nisu nikakva tlapnja za narod koji živi u državama u kojima zakon ne priznaje nikakve povlastice, i gde su pojedinčevu delovanju otvorene sve karijere. Nesumnjivo , i ni u jednom društvu ne bi moglo biti drugačije, nejednakost inteligencije i bogatstva stvara kod pojedinaca neizbežne nejednakosti u uživanju njihovih prava. Ali, nije li dostatno da ova prava postoje, pa da zavet prosvećene filozofije bude ispunjen, i da oslobođenje čoveka bude osigurano u meri mogućeg? Za one čak koji su, slučaj je to hteo, rođeni u najskromnijim prilikama, zar to ne znači živeti s osećanjem nezavisnosti i građanskoga dostojanstva? Ali, to je samo jedna strana medalje; jer, premda je moralna veličina narod vezana uz slobodu, oni nisu ništa manje povezani i svojim materijalnim interesima.

Makijaveli: Tu sam vas čekao. Škola kojoj vi pripadate kao da ne opaža krajnje posledice načela koja je postavila: verujete da ona vode vladavini razuma; a ja vam želim pokazati da vode vladavini sile. Vaš politički sistem, u svojoj izvornoj čistoći, sastoji se u tome da različitim društvenim skupinama moći da približno isti udeo u delovanju, da u pravičnom odnosu rasporedi društvene delatnosti. Vi ne želite da aristokratski element preteže nad demokratskim. Pa ipak, narav vaših ustanova je u tome da pružaju više moći plemstvu nego narodu, više vladaru nego plemstvu, odmeravajući tako moći prema političkoj sposobnosti onih koji bi ih imali .

Monteskje: Istinu govorite.

Makijaveli: Vi činite tako da različite društvene klase učestvuju u javnim funkcijama prema stepenu njihovih sklonosti i upućenosti; oslobađate buržoaziju putem izbora, obuzdavate narod putem cenzusa; narodne sloboštine daju moć mnenju, plemstvo promiče sjaj lepih manira, prestolje obasjava celu naciju raskošem vrhovnoga položaja; čuvate svekolike tradicije, sve je vredno spomena, kult svega što je istinski veliko. Na površini se vidi monarhijsko društvo, ali je sve, u osnovi, demokratsko; jer, zaista, među klasama nema nikakvih nepremostivih prepreka, a rad je sredstvo za sticanje svih bogatstava. Nije li tako?

Monteskje: Tako je, Makijaveli. Vi barem možete razumeti i izložiti mišljenja koja ne delite.

Makijaveli: Ali, sve te krasne stvari su prošle, ili će proći kao san; jer, imate jedno novo načelo koje sve te ustanove rastače gromovitom brzinom.

Monteskje: Koje je to načelo?

Makijaveli: Načelo narodnog suvereniteta. Pre će se, nemojte u to ni sumnjati, pronaći kvadratura kruga, nego što će se uspeti pomiriti ravnovrsnost vlasti s postojanjem jednog takvog načela kod nacija koje su ga prigrlile. Narod će se, usled jedne apsolutno neizbežne posledice, pre ili kasnije, dočepati svih vlasti za koje se priznaje da proističu od njega samog. Hoće li to učiniti zato da bi ih očuvao? Nipošto. Nakon nekoliko dana ludovanja, on će ih, zbog zamora, baciti pred noge prvoga vojnika koji se slučajno bude našao na njegovom putu. Videli ste, u svojoj zemlji, kako su francuski glavoseĉe postupali 1793. s predstavničkom monarhijom:suvereni se narod proslavio mučenjem svoga kralja. zatim je prezreo sva svoja prava i podao se Robespjeru, Barasu i Bonaparti.

Vi ste veliki mislilac, ali ne poznajete neiscrpnu kukavnost narod: ne kažem onih iz mog vremena, već iz vremena vašeg: ponizni pred silom, oni su nemilosrdni pred slabošću, neumoljivi kad je reĉ o pogrešci, puni su praštanja, međutim, kad se radi o zločinu, nesposobni podnositi ograde koje nameće slobodan režim, strpljivi su do patnje pri podnošenju svekolikog nasilja drskog despotizma, ruše prestolja u nastupima gneva, a predaju se gospodarima kojima opraštaju nasilja i nepravde zbog kojih bi, pa i daleko manjih, odrubili bili glave dvadesetorici konstitucionalnih monarha. Tražite, dakle, pravdu: tražite pravo, stabilnost, poredak, poštivanje svih tih toliko kompliciranih oblika vašeg parlamentarnog sistema, sa svim tim silovitim, nediscipliniranim i neobrazovanim masama kojima ste rekli: Vi ste pravo, vi ste gospodari, vi ste arbitri u svojoj državi! O, znam dobro da razboriti Monteskje - taj oprezni političar koji je postavio načela i predvideo posledice - uopšte nije pisao, u Duhu zakona, o dogmi narodnog suvereniteta. Ali, kao što maločas rekoste, posledice same po sebi proističu iz načela koja ste postavili. Veza između vaših doktrina i Društvenog ugovora je razvidna. Od dana kad su francuski revolucionari, zaklinjući se in verba magistri, napisali: "Ustav može biti samo slobodno delo sporazuma među udruđenim pojedincima", monarhijska je i parlamentarna vladavina u vašoj domovini bila osuđena na smrt. Uzalud su bili pokušaji restauracije tih načela, uzalud je vaš kralj Luj XVIII, po povratku u zemlju, pokušao vratiti vlasti na njihove izvore, obnarodujući da deklaracije iz 1789. proističu iz kraljevskog ukaza. Ta detinjasta uobrazilja o aristokratskoj monarhiji bila je u otvorenoj kontradikciji s prošlošću: morala je iščeznuti pred hukom revolucije iz 1830, kao i vlada nastala te iste godine, naknadno…

Monteskje: Dovršite.

Makijaveli: Ne preskačimo. Vaše znanje o prošlosti, kao uostalom i moje, daje mi za pravo da već odsad istaknem kako načelo narodnog suvereniteta narušava stabilnost i ozakonjuje u beskraj pravo revolucija. Ono tera društva u otvoreni rat protiv svih ljudskih vlasti, čak i protiv Boga; predstavlja pravo oličenje sile. Od naroda čini okrutnu silu koja se uspavljuje i ukroćuje tek kad se napila krvi. Eto nepromenjiva hoda kojim idu društva koja se pridržavaju tog načela: narodni suverenitet rađa demagogiju, demagogija raža anarhiju, a anarhija vodi u despotizam. Ali, despotizam je, po vama, varvarski. E pa onda, kao što vidite, narodi se putem civilizacije vraćaju u varvarstvo. Ali, to nije sve; držim da je i s drugih još stajališta despotizam jedini oblik vladavine koji je doista primeren društvenom stanju modernih naroda.

Rekoste mi da ih njihovi materijalni interesi čine privrženima slobodi; ovde mi dajete zgodnu priliku, koju neću propustiti. Koje države, uopšteno govoreći, imaju potrebu za slobodom? One koje žive od velikih čuvstava, velikih strasti, junaštva, vere, čak i časti, kao što ste sami jednom kazali govoreći o francuskoj monarhiji. Stoicizam može učiniti neki narod slobodnim; hrišćanstvo isto tako, pod određenim uvjetima. Shvatljive su mi nužnosti slobode u Atini, u Rimu, kod naroda koji su živeli samo zarad slave po oružju, kojima je rat omogućavao svekoliku ekspanziju, i koji su, uostalom, osećali potrebu za svim rodoljubnim energijama, svim građanskim oduševljenjima, da bi svladali svoje neprijatelje. Javne su slobode bile prirodna baština država u kojima su služinske i proizvodne funkcije bile prepuštene robovima, i u kojima je čovek, ako nije bio gražanin, bio nekoristan. Pojmljiva mi je i sloboda u pojedinim razdobljima hrišćanske ere, posebno u državicama koje su mežusobno bile povezane konfederalnim sistemima koji su bili nalik onima što su postojali kod helenskih republika kao u Italiji i u Nemačkoj. Nalazim tu deo prirodnih uzroka koji su slobodu činili nužnom. Ona bi bila gotovo bezazlena u vremenima kad načelo autoriteta nije bilo dovedeno u pitanje, kad je vera imala potpun nadzor nad duhovima, i kad je narod, stavljen pod skrbničku vlast cehova, pokorno išao za svojim pastirima. Da je kojim slučajem tada poduzeta, politička bi emancipacija naroda mogla proći bez opasnosti; bila bi se ispunila u saglasnosti s načelima na kojima su počivala sva ta društva. Ali u slučaju vaših velikih država koje žive samo od industrije, s vašim narodom bez Boga i bez vere, u vremenima kad se narodi više ne zadovoljavaju ratovima i kad se njihova nasilna delatnost nužno okreće s međunarodne na domaću scenu, sloboda može, zajedno s načelima na kojima počiva, biti tek uzrokom raspada i propasti.

Dometnuo bih još i to da je sloboda isto toliko malo potrebna duhovnim potrebama pojedinaca koliko i državama. Iz idejne zamorenosti i šoka koji su izazvale revolucije, proistekla su hladna i razočarana društva koja su, u politici kao i u religiji, upala u ravnodušnost, i koja osim materijalnih užitaka nemaju drugog poticaja, koja žive samo zarad interesa, koja drugog kulta nemaju osim kulta zlata, i čiji se merkantilni običaji mogu nositi još jedino sa židovskima, koje su uzeli sebi za uzor. Verujete li, uistinu, da se niže klase pokušavaju dočepati vlasti iz čiste ljubavi za slobodom? Ne, samo iz mržnje prema onima koji imaju; da bi im, u stvari, oteli njihova bogatstva, sredstvo uživanja na kojem im zavide. Oni koji imaju, zazivaju sa svih strana neku odvažnu ruku, čvrstu vlast; od nje traže samo jedno - da zaštiti državu od meteža koje njen nemoćni ustav ne može zaustaviti, da njima samima, pak, pruži sigurnost koja im je neophodna zarad uživanja i pravljenja poslova. Koje biste oblike vladavine želeli primeniti na društva u kojima se korupcija proširila na sve strane, gde se imutak stiče na prevaru, gde se moral još jedino uzda i oslanja na represivne zakone, i gde se samo patriotizam rasplinulo u - ko bi znao tačno kakvom - univerzalnom kozmopolitizmu?

Ne vidim drugoga spasa za ta društva, te istinske divove na staklenim nogama, osim u krajnjoj centralizaciji koja svu javnu moć stavlja na raspolaganje onima koji vladaju; u hijerarhijski ustrojenoj upravi, koja je nalik na onu u Rimskome Carstvu, i koja mehanički reguliše sve pokrete pojedinaca; u opsežnom zakonskom sistemu koji oduzima, jednu po jednu, sve slobode koje su nerazumno bile dodeljene; u golemom despotizmu, na kraju, koji može istom i u svaki čas udariti po svemu što još
pruža otpor, po svima što se tuže. Cezarizam kasnoga Rimskog Carstva veoma je dobro, čini mi se, ostvario ono što priželjkujem kao dobrobit modernim društvima. Zahvaljujući takvim golemim aparatima koji već deluju, kako mi je rečeno, u nekoliko evropskih zemalja, ona mogu živeti u miru, kao u Kini, Japanu ili Indiji. Ne bi trebalo da zbog jedne prostačke predrasude prezremo te istočnjačke civilizacije, o čijim ustanovama svakodnevno stičemo nove spoznaje, što nam, pak, omogućuje da ih bolje procenjujemo. Kineski narod, na primer, duboko je prožet trgovačkim duhom, i njime upravlja veoma dobra administracija.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:23

DELOVI PROTOKOLA


" Neki primeri iz toga štiva mogu da svedoče o sudbonosnom uticaju te lektire:


„Treba primetiti da je više ljudi sa zlim nego sa dobrim instinktima; stoga se u vladanju s njima postižu bolji rezultati nasiljem i strahovladom nego akademskim raspravama. Svaki čovek stremi vlasti, svaki bi želeo da postane diktator samo kada bi mogao, no pri tom retko ko ne bi bio spreman da žrtvuje blagodeti svih radi postizanja sopstvene blagodeti.“ (Zavera, str. 216)

Ili:

„Naše je pravo u sili. Reč pravo puna je odgovornosti i ničim dokazana misao. Gde počinje pravo? Gde se ono završava? U državi u kojoj je slaba organizacija vlasti, oslabljeni vladar i zakoni, obezličeni umnožavanjem prava od strane liberalizma, ja crpem novo pravo – ustremiti se po pravu jačega i razneti u paramparčad sav postojeći
poredak i ustanove.“ (218)


„Naša je dužnost da u celoj Evropi, a posredstvom nje i na drugim kontinentima, izazovemo nemire, razdore i neprijateljstva. To će biti od dvostruke koristi: u prvom redu, držaćemo u respektu sve demokratske države, dokazujući im da možemo po svojoj želji da izazivamo rasulo i da promenimo njihov društveni poredak ... S druge strane, intrigama ćemo pomrsiti konce koje smo razvukli po svim državnim kabinetima našom politikom, ekonomskim ugovorima i državnim obavezama.“ (235)



„Politika nema ničeg zajedničkog sa moralom. Državnik koji upravlja moralno jeste nepolitičan i zato mu nije mesto na čelu države ... Iz zla koje smo primorani sada da vršimo, proizići će dobro nepokolebljivog vladanja: pravilni put mehanizma narodnog bića, koji je sad narušen liberalizmom ... Rezultati opravdavaju sredstvo. Obratimo stoga pažnju u našim planovima ne na dobro i moralno, nego na nužno i korisno.“ (218)


„Postaraćemo se da protiv nas više ne bude komplota. Stoga ćemo nemilosrdno kažnjavati sve one koji se našoj vlasti suprotstave s oružjem u ruci. Za svaki pokušaj osnivanja bilo kakvog tajnog društva biće određena smrtna kazna. Ona društva koja su nam služila i koja nam još služe raspustićemo a njihove članove poslati na od Evrope daleke kontinente ... A da bi se skinuo oreol časti sa političkih prestupa, krivce ćemo staviti na okrivljeničku klupu zajedno sa lopovima, ubicama i svakovrsnim odvratnim i groznim prestupnicima. Tada će javnost sliti u svojoj predstavi tu vrstu prestupa sa bilo kojim drugim zločinom i odnosiće se prema njemu sa istim prezirom.“ (268)
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:23

Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea (1864), poslužio je kao osnova za sastavljanje poznatog dokumenta pod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionističkog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da sruše hrišćansku civilizaciju, pomoću liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku državu no svojim pravilima.
Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji . Dijalog se vodi između Macchiavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Montesquiera, koji govori sa liberalnih pozicija.

Poglavlja Protokola od broja 1. do 19. prate Jollyijev Dijalog, od poglavlja 1. do 17. na mnogim mestima od reči do reči.


PRVI DEO: I -VIII
DRUGI DEO : VIII - XVII
TREĆI DEO : XVII-


___________________________________________
Peti dijalog- sadržaj


- Monteskje pobija ideju o neminovnosti despotizma.
- Makijaveli je uzeo ĉinjenice za opštee zakone.
- Postupni razvitak liberalnih ustanova od feudalnog sistema do predstavnićkog režima.
- Ustanove se kvare usled gubitka slobode. Treba je, dakle, pri uređenju vlasti brižno čuvati.
- Monteskje ne prihvata načelo o narodnom suverenitetu bez rezervi. O tome kako on shvata to naĉelo. O božanskom pravu, o čovekovu pravu.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:24

PETI DIJALOG

Monteskje: U nedoumici sam da li vam odgovoriti, Makijaveli, jer u vašim netom izgovorenim rečima ima Đavolskog ruganja, što u mojoj glavi rađa sumnju da vaš govor nije baš u potpunom skladu s vašim potajnim mislima. Posedujete, to je tačno, onu kobnu rečitost u kojoj se gubi svaki trag istine, i vi ste doista mračan duh, čije Ime - kad se i dan danas izgovori - izaziva jezu. Blagonaklono priznajem, međutim, da čovek mnogo gubi kad u prisustvu jednog tako moćnog duha zavlada muk; želim vas zato poslušati do kraja, želim vam čak i odgovoriti, premda od ovog časa polažem malo nade u pokušaj da vas razuverim. Upravo ste naslikali mračnu sliku modernoga društva; ne mogu znati odražava li ona stvarno stanje društva, ali je u svakom slučaju nepotpuna, jer pored zla postoji u svemu i svuda - i dobro, a vi ste mi pokazali samo zlo; niste mi, uostalom, dali ni mogućnost da proverim koliko ste u pravu, jer ne znam ni o kojim ste narodima, ni o kojim državama, hteli govoriti kad ste crtali tu crnu sliku savremenih običaja.

Makijaveli: Pa dobro, recimo da sam za primer uzeo zemlju koja je od svih evropskih nacija najdalje
otišla u civilizaciji, i na koju se, nestrpljiv sam to kazati, ponajmanje može primieniti portret što sam ga upravo nabacio…

Monteskje: Hoćete, dakle, govoriti o Francuskoj?

Makijaveli: Da, naravno.

Monteskje: U pravu ste, jer to je zemlja u koju su ponajmanje prodrle mračne doktrine materijalizma.
Francuska i dalje ostaje rasadnik velikih ideja i velikih strasti, o čijem izvoru mislite da je presušio, ali su upravo s tog mesta potekla ova velika načela džavnoga prava, kojima vi uošte ne nalazite mesta u vođenju državnih poslova.

Makijaveli: Možete dodati da je to i posvećeno polje iskustvenog proveravanja različitih političkih
teorija.

Monteskje: Ne znam uopšte za iskustvo - u Francuskoj, ali i drugde - od kojeg bi na trajniji način imalo koristi uspostavljanje despotizma kod savremenih naroda; i to je ono što mi pokazuje da vaše teorije o nužnosti apsolutne vlasti nisu u skladu sa zbiljom. Poznajem, do danas, samo dve drđave posve lišene liberalnih ustanova, a koje su stubokom izmenile svoje čisto monarhijsko načelo; to su: Turska i Rusija; ali, čak u slučaju ove potonje sile, ako pomnije pratite pokrete do kojih tamo dolazi, možda ćete pronaći simptome predstojećeg preobražaja. Nagoveštam da će se u više ili manje bliskoj budućnosti, a pod pretnjom neizbežnoga rasula, narodi vratiti despotizmu kao luci spasa; da će se organizovati u obliku velikih apsolutnih monarhija što su nalik onima u Aziji; ali, to je puko proročanstvo: a za koje će se vreme, molim vas lepo, vaše proročanstvo ispuniti?

Makijaveli: Za manje od jednog veka..

Monteskje: Vi ste prorok, dakle; jedn vek kažete, pa toliko smo onda na dobitku. Ali, dopustite mi
sada da vam kažem zašto se vaše proročanstvo ipak neće ispuniti. Moderna se društva ne smeju više
promatrati očima prošlosti. Njihovi običaji, stavovi i potrebe, sve se to proenilo. Ne treba se stoga, kad se radi o razmatranju njihovih sudbina, bezrezervno oslanjati na istorijske analogije. Posebno
izbegavati da se činjenice koje su tek slučajnosti uzimaju za opšte zakone, i da se nužnosti koje određuju takva stanja, ili takva razdoblja, pretvaraju u opšta pravila. Da li iz činjenice što se despotizam više puta u istoriji pojavljivao kao posledica društvenih nemira, sledi zaključak prema kojem despotizam treba uzeti kao pravilo? Da li iz ĉčinjenice što je mogao poslužiti kao prelazno rešenje u prošlosti, sledi zaključak da je despotizam u mogućnosti rešiti krize modernih društava? Nije li razumnije tvrditi da druge bolesti traže i druge lekove, drugi problemi druga rešenja, drugi, pak, društveni običaji druge politiĉke običaje? Prema nepromjenjivom jednom zakonu, društva teže sve višim stupnjevima savršenosti i napretka; večna ih je mudrost na to osudila, ako mogu tako reći; nije im dopustila kretanje u suprotnom pravcu. Taj napredak ona moraju ostvariti.

Makijaveli: Ili ih neće biti.

Monteskje: Ne preterujmo; društva nikada ne umiru za porođajnih muka. Kad su ustrojena na način koji im odgovara, njihove se ustanove mogu preinačiti, pasti u dekadenciju i nestati, ali su pre toga trajale vekovima. Tako su različiti narodi Evrope, kroz uzastopne preobražaje, prešli iz feudalnog u monarhijski sistem, iz čistog monarhijskog u ustavni poredak. Ovaj postupni razvitak, jedinstvo kojeg je zadivljujuće, nema u sebi ničega nepredvidiva; došao je kao nužna posledica pokreta koji se, pre no što se potvrdio u zbilji, već dogodio u ljudskome mišljenju.

Društva ne mogu imati druge oblike vladavine osim onih koji su u vezi s njihovim načelima, a vi se izjašnjavate protiv upravo tog apsolutnog zakona kad verujete da je despotizam spojiv s modernom
civilizacijom. Sve dok su narodi gledali na vrhovnu vlast kao na čisti izraz božanske volje, oni su se
bespogovorno predavali apsolutnoj vlasti; sve dok su njihove ustanove bile nedostatne da osiguraju
njihovo kretanje, oni su prihvatali samovolju. Ali, počev od dana kad su njihova prava bila priznata i
svečano objavljena, otkad su savršenije ustanove bile u mogućnosti na slobodan način razdvojiti sve
funkcije društvenog tela, politika je, kao isključiva nadležnost vladara, pala sa svog postolja, vlast je
postala prinadležnost javne domene, a umeće vladanja se prometnulo u čin upravljanja. Te su stvari
danas u državama tako uređene da se vladajuća sila doima tek kao pokretaĉ organizovnih snaga.

Ako pretpostavite da su ova društva zaražena svim vrstama korupcije, svim porocima o kojima ste
maločas govorili, ona će zasigurno krenuti brzim korakom k rasulu; ali zar ne vidite da argument koji iz toga izvlačite predstavlja pravi petitio principii5? Otkad to sloboda unizuje duše i iskvaruje karaktere? To nisu pouke istorije, jer ona posvuda i na najjasniji način potvrđuje da su najveći bili upravo najslobodniji narodi. Ako su se običaji u nekim delovima Evrope koje ne poznajem, kao što kažete, iskvarili, to znači da je tuda prošao despotizam, da se sloboda ugasila; treba je stoga očuvati tamo gde je ima, i ponovo uspostaviti tamo gde je više nema.
Ne zaboravite, mi smo u ovom trenutku na terenu principa, i ako se vaši razlikuju od mojih, ja samo tražim da ostanu nepromenjivi; ali, ja više ne znam gde sam kad vas slušam kako uznosite slobodu u antici, a žigošete je u modernim vremenima, odbacujete je ili prihvaćate, već prema vremenu i mestu. Te distinkcije, pretpostavljajući da su opravdane, ostavljaju netaknutim samo načelo, a ja se držim isključivo načela.

Makijaveli: Vidim da kao vešt kormilar izbegavate grebene, držeći se pučine. Opšte su postavke od
velike pomoći u raspravama; ali, priznajem, veoma sam nestrpljiv doznati kako će se dostojanstveni
Monteskje izvući s načelom narodnoga suvereniteta. Sve dosad nisam mogao primetim je li - ili nije -
ukljuĉčen u vaš sistem. Prihvaćate li ga, ili ne?

Monteskje: Ne mogu odgovoriti na tako postavljeno pitanje.

Makijaveli: Znao sam da će se sam vaš razum uznemiriti pred takvom sablašću.

Monteskje: Varate se, Makijaveli. Ali, pre no što vam odgovorim, moram vas podsetiti na prirodu mojih spisa i karakter misije koju su ispunili. Vi ste moje ime učinili saodgovornim za bezakonja Francuske revolucije; to je veoma strog sud za filozofa koji se toliko razborito kretao u potrazi za istinom. Rođen u veku duhovnoga vrenja, uoči revolucije koja će mojoj domovini odeti stare oblike monarhijske vladavine, mogu reći da nijedna od budućih posledica tog pokreta koji se odvijao u idejnoj sferi nije promakla mome pogledu. Nisam mogao smetnuti s uma da će sistem podele vlasti nužno jednoga dana premestiti težište suvereniteta.
To načelo, malo poznato i slabo određeno, posebno pogrešno primenjeno, moglo je izazvati stravične nesporazume i stubokom potresti francusko društvo. Svest o tim opasnostima postala je pravilom kojim sam se rukovodio u svojim delima. Tako, dok su nepromišljeni novatori, napadajući direktno sam izvor vlasti, i ne znajući pripremali strahovitu katastrofu, ja sam se isključivo odavao proučavanju oblika slobodnih vladavina, iznalaženju načela, u pravom smislu te reči, koja vode njihovom uspostavljanju. Više državnik nego filozof, više zakonoznalac nego teolog, praktični zakonodavac - ako mi je dopušteno upotrebiti taj presmeli izraz - više nego teoretik, verovao sam da činim više za svoju zemlju ako je budem poučavao kako da sama sobom vlada, nego ako budem dovodio u pitanje samo načelo autoriteta. Neka mi Bog oprosti što pokušavam sebi dati veće zasluge na račun onih koji su, kao i ja, iskreno tragali za istinom! Svi smo počinili greške, ali neka svako odgovara za svoja dela.
Da, Makijaveli, i to je ustupak koji vam bez oklevanja želim učiniti, imali ste pravo maločas, kad ste govorili o tome kako se oslobođenje francuskog naroda trebalo odvijati u skladu s višim načelima koja određuju život ljudskih društava, i neka vam ova ograda pomogne nazreti sud što ću ga izneti o načelu narodnog suvereniteta.
Ponajpre - ne prihvatam uopšte naziv koji bi iz suvereniteta isključivao najprosvećenije slojeve društva. Ova je napomena od fundamentalnog značaja, jer, po njoj, država će biti čista demokracija ili
predstavnička država. Ako suverenitet negde počiva, onda počiva u celoj naciji; nazvao bih ga stoga
nacionalnim suverenitetom. Ali, ideja o tom suverenitetu nije apsolutna, već relativna istina. Suverenitet ljudske moći odgovara jednoj duboko subverzivnoj ideji, suverenitetu čovekova prava; to je materijalistiĉka i ateistička doktrina koja je Francusku revoluciju gurnula u krvoprolića i, nakon preterane opijenosti nezavisnošću, nametnula joj sramotu despotizma. Pogrešno bi bilo reći da su nacije apsolutni gospodari svoje sudbine, jer njihov je suvereni gospodar sam Bog, i one nikada neće izaći izvan dosega njegove moći. Da imaju apsolutni suverenitet, one bi mogle sve, čak i protiv večne pravde, čak i protiv Boga; no ko bi se usudio ići tako daleko? Ali, načelo božanskoga prava, sa značenjem koje mu se uopšteno pripisuje, nije ništa manje zlokobno, jer narode prepušta mračnjaštvu, samovolji, ništavilu, logički uspostavlja kastinsko uređenje, od naroda pravi stado robova - vođeno, kao u Indiji, rukom sveštenika - u večnome strahu od gospodareva biča. Kako bi moglo biti drugačije? Ako je suveren od Boga poslan na Zemlju, onda ima svu vlast nad ljudskim stvorenjima što su mu potčinjena, i ta vlast ne bi imala drugih kočnica osim opštih principa o pravičnosti, a koje je uvek lako pogaziti.
Upravo u polju koje razdvaja ta dva krajnja toka misli, zapodenule su se žestoke bitke strančarskoga duha; jedni viču: Nema božanskoga autoriteta! drugi: Nema ljudskoga autoriteta! O Svevišnja Providnosti, moj se razum protivi prihvatanju jedne ili druge od tih alternativa; obe su mi - podjednako - svetogrđe koje je pljunuto u lice Tvoje svekolike mudrosti! Između božanskoga prava koje isključuje čoveka i čovekova prava koje isključuje Boga postoji istina, Makijaveli; nacije su slobodne, isto kao i pojedinci, jer su u Božijim rukama. One imaju sva prava, sve vlasti, uz uslov da ih koriste po principima večne pravde.
Suverenitet je ljudski, u tom smislu što je po ljudima stvoren i što su ljudi ti koji ga održavaju; on je božanski, u tom smislu što je od Boga ustanovljen, i što se ne može održavati drugačije no sledeći principe koje je dao On.

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:24

Šesti dijalog - sadržaj

Nastavak o istom predmetu.
- Drevnost izbornoga načela. Ono je prvobitna osnova suvereniteta. Krajnje posledice narodnoga suvereniteta
- Revolucije neće biti učestalije pod delovanjem tog naĉela. Značajna uloga industrije u modernoj civilizaciji. Industrija je isto tako nepomirljiva s revolucijama koliko i s despotizmom.
- Despotizam je toliko izašao iz obiĉaja u najrazvijenijim društvima Europe, da Monteskje izaziva
Makijavelija da mu pokaže način na koji bi ga povratio.
-Makijaveli prihvata izazov i započinje dijalog o tom predmetu.

____________________________________________

ŠESTI DIJALOG


Makijaveli: Želeo bih da povučemo jasne konsekvence. Dokle se prostire Božija ruka nad čovečanstvom?
Ko je taj koji stvara suverene?

Monteskje: To su narodi.

Makijaveli: Zapisano je: Per me reges regnant6 Što doslovno znači: Bog stvara kraljeve.

Monteskje: To je prevod namenjen Vladaru, o Makijaveli, i posudili ste ga od jednog od svojih
najpoznatijih učenika u ovom veku , ali to nije prevod iz Svetoga pisma. Bog je ustanovio
suverenitet, ali ne ustanovljuje suverene. Njegova svemoćna desnica se ovde zaustavlja, jer tu počinje
čovekova slobodna volja. Kraljevi vladaju prema mojim zapovedima, moraju vladati po mome zakonu - takav je smisao božanske knjige. Da je drugačije, onda bi trebalo reći da je Providnost postavila kako dobre tako i loše vladare; trebalo bi se pokloniti pred Neronom kao i pred Titom, pred Kaligulom kao i pred Vespazijanom. Ne, Bog nije hteo da najsvetogrdnije vladavine mogu prizivati njegovu zaštitu, da se najogavnije tiranije mogu pozivati na njegovu investituru. On je narodima, kao i kraljevima, prepustio odgovornost za njihova dela.

Makijaveli: Sumnjam da je sve to što kažete posve pravoverno. U svakom sluĉaju, po vama, narodi su ti koji raspolažu suverenim autoritetom?

Monteskje: Pripazite da se, osporavajući to, ne okomite na jednu posve zdravorazumsku istinu. Nije to nikakva novost u istoriji. U starim vremenima, u srednjem veku, posvuda tamo gde se gospodstvo
uspostavilo bez najezda ili osvajanja, suverena je vlast stvorena slobodnom voljom naroda, biranjem kao njenim izvornim oblikom. Da navedem samo jedan primer - u Francuskoj je tako glavar karolinške loze nasledio Klodvigove potomke, i vladalaĉka kuća Igoa Kapeta zamenila dinastiju Karla Velikoga. Nema sumnje, pravo nasledstva postavilo se namesto izbornosti. Slava pokazanih zasluga, javno priznanje i tradicije ustalili su suverenitet u krilu glavnih evropskih porodica, i ništa nije bilo legitimnije od toga. Ali, načelo nacionalne svemoći je potvrđivano kroz revolucije i uvek bilo spominjano pri posvećivanju novih vlasti. To je jedno davnašnje i pretpostavljeno načelo koje se samo na konkretniji način ozbiljilo u različitim ustavima modernih država.

Makijaveli: Ako narodi biraju svoje gospodare, onda ih oni mogu također, zar ne, i svrgnuti? Ako imaju pravo uspostaviti oblik vladavine koji im odgovara, ko će ih onda sprečiti da ga po svome hiru i menjaju? Iz vaših doktrina neće proisteći režim poretka i slobode, nego neograničeno razdoblje
revolucija.

Monteskje: Nemojte brkati pravo sa zloupotrebom do koje može doći za njegova vršenja, niti načela s njihovim primenama; ta su razlikovanja od fundamentalnog znamenja, bez njih ne bi bilo kraja
nesporazumima.

Makijaveli: Nemojte se ponadati da ćete mi umaknuti od vas tražim logičke konsekvence; ako želite,
uskratite mi to zadovoljstvo. Ali, želeo bih znati, da li, po vašim načelima, narodi imaju pravo srušiti
suverena?

Monteskje: Da, u krajnjim slučajevima i iz pravednih pobuda.

Makijaveli: Ko će suditi o krajnjim slučajevima i o pravednosti tih krajnosti?

Monteskje: A ko bi, po vama, to trebao biti, ako ne narodi sami? Zar od početka sveta nije bilo tako? To je, nema sumnje, strašna ali spasonosna, neizbežna kazna. Kako ne vidite da bi ih protivna doktrina - ona koja bi ljudima nalagala poštivanje i najgnusnijih vladavina - vratila pod jaram monarhijskoga fatalizma?

Makijaveli: Vaš sistem pokazuje jednu jedinu manjkavost: polazi od nepogrešivosti narodnog razuma; ali, zar narodi nemaju, kao i ljudi, svoje strasti, svoje zablude, svoje nepravde?

Monteskje: Kad narodi budu počinili greške, bit će kažnjeni, kao i ljudi koji su se ogrešili o moralni
zakon.

Makijaveli: Kako?

Monteskje: Biće kažnjeni nedaćama nereda, anarhije i samog despotizma. U iščekivanju Božije, na Zemlji nema druge pravde.

Makijaveli: Upravo ste izustili reĉ "despotizam"; vidite da se sve vrti oko toga.

Monteskje: Taj prigovor nije dostojan vašega velikog duha, Makijaveli; prepustio sam se krajnjim
konsekvencma načela koje osporavate, a to je bilo dovoljno da i sam pojam istinitog bude izopačen. Bog nije podario narodima ni moć ni volju da tako menjaju oblike vladavine koji su bitan obrazac njihova opstanka. U politiĉkim zajednicama, kao organiziranim porecima, priroda stvari sama po sebi ograničava širenje slobodnih sila. Domašaj vašega argumenta treba se ograničiti na ono što je razumu prihvatljivo.
Verujete da će revolucije pod uticajem modernih ideja biti učestalije; ali, neće tako biti; a moguće je da budu i ređe no dosad. Nacije danas žive, kao što maločas rekoste, od industrije, i ono što vam izgleda kao uzrok sužanjstva, istovremeno je načelo i reda i slobode. Industrijske civilizacije proizvode tolike nedaće koje ne želim uopšte prikrivati, ali ne treba negirati njihove dobrobiti, ni izopačavati njihova nagnuća.
Društva što žive od rada, razmene i kredita jesu bitno hrišćanska društva, ma što se o tome govorilo, jer svi ti tako moćni i tako različiti oblici industrije ne znače, u biti, ništa drugo do primenu nekih od velikih moralnih ideja što su preuzete iz hrišćanstva, izvorišta svake snage i svake istine.
Industrija igra toliko značajnu ulogu u razvitku modernih društava da se, sa stajališta na koje se
postavljate, ne bi mogao izvesti nijedan tačan proračun, ako ne biste uzeli u obzir njen uticaj; i taj uticaj nipošto nije onakav kakvim ste ga odredili. Nauka koja istražuje odnose industrijskog života i principi koji se iz toga izvlače sušta su suprotnost načelu koncentracije vlasti. Tendencija je političke ekonomije da se na politički organizam gleda kao na nužan, premda veoma skup mehanizam, čije opruge treba pojednostaviti, a ulogu vlade svesti se na toliko elementarnih funkcija da je, možebiti, najveći nedostatak u tome što joj uklanja svaki ugled. Industrija je smrtni neprijatelj revolucija, jer bez društvenog poretka ona stradava, a s njom prestaje i životvorni pokret modernih naroda. Ona ne može bez slobode, jer i živi samo od slobode; i, zapamtite dobro, slobode u stvarima industrije nužno rađaju političke slobode, u toj meri da se moglo reći kako su industrijski najnapredniji narodi upravo oni koji uživaju najviše slobode. Ostavite se Indije, zaboravite Kinu, one žive pod slepim udesom apsolutne monarhije, okrenite pogled Evropi i - videćete.
Iznova ste spomenuli reč despotizam. Neka vam ne bude zapoveđeno, Makijaveli, vi čiji tmurni duh poznaje sve podzemne staze kao svoj dlan, sve tajanstvene mahinacije, sve lukavštine zakona i vladanja pomoću kojih se može ukrotiti rad ljudskih ruku i glave, vi koji prezirete ljude, koji priželjkujete strašne istočnjačke vladavine, vi čije se političke doktrine oslanjaju na užasavajuće teorije indijske mitologije - hoćete li reći, zaklinjem vas, kako mislite pristupiti uspostavi despotizma među narodima čije državno pravo, u bitnome, počiva na slobodi, čiji moral i vera teraju u istom pravcu, mešu hrišćanskim narodima koji žive od trgovine i industrije, među državama čiji je politiĉki život izložen javnosti štampe, koja tako baca snopove svetlosti i do najmračnijih uglova vlasti; napregnite sve strune svoje moćne mašte, tražite, izmišljajte, i ako vam pođe za rukom da rešite taj problem, s vama ću, zajedno, izjaviti da je moderni duh pobeđen.

Makijaveli: Pripazite, izlažete se velikoj pogibelji, mogao bih vas držati za reč.

Monteskje: Samo izvolite, preklinjem vas.

Makijaveli: Mislim da neću propustiti takvu priliku.

Monteskje: Uskoro, za koji sat možda, rastaćemo se. Ovi su vam predeli posve nepoznati, sledite me
po ovim zavojima kojima ćemo proći duž ovog mračnog putcljka. Moći ćemo tako za koji sat odložiti
smrkavanje koje se dolje već vidi.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:25

Sedmi dijalog- sadržaj

Makijaveli ponajprije uopštava sistem koji namerava primeniti.
Njegove su doktrine za sva vremena; i u ovom veku ima unučad koja znaju ceniti njegove nauke.
Radi se samo o tome da se despotizam uskladi s modernim običajima.

- Glavne primedbe koje on izvlaĉi u cilju zaustavljanja kretanja modernih društava. Unutarnja i vanjska politika. Nova pravila po ugledu na industrijski poredak. Od kakve koristi mogu biti štampa, govornica i pravne smicalice.

- Kome treba dati vlast.
O tome kako se preko tih razliĉitih sredstava menja karakter najneukrotivije nacije tako da prihvata
tiraniju kao neki od najmanjih azijskih naroda.
- Monteskje traži od Makijavelija da se kani opštosti , daje mu za primjer državu utemeljenu na
predstavniĉkim telima i od njega traži da pokaže kako će mu poći za rukom da joj nametne apsolutnu
vlast.

___________________________________________

SEDMI DIJALOG


Makijaveli: Ovde se možemo zaustaviti.

Monteskje: Slušam vas.

Makijaveli: Moram vam ponajpre reći da ste posve krivo gledate na primenu mojih načela. U vašim oĉčima despotizam se uvek vezuje uz zastarele oblike istočnjačkoga monarhizma, ali ja ga ne zamišljam takvim; s novim društvima potrebni su i novi postupci. Da bi se danas vladalo, nije potrebno pribegavati silnim bezakonjima, odrubljivanjima glave neprijateljima, guljenju podanika do kože, deljenju kazni kapom i šapom; ne, smrt, pljačka i fizička mučenja ne mogu igrati druge, osim pomoćne uloge u unutrašnjoj politici modernih država.

Monteskje: Ugodno je, nema što, od vas to čuti.

Makijaveli: Nesumnjivo, u meni nema ni traga divljenja, moram priznati, prema vašoj civilizaciji cilindra i fraka; ali verujte mi, hodam u korak s vremenom; snaga doktrina kojima je pripisano moje ime i jest u tome što se one prilagođavaju svim razdobljima i svim situacijama. Makijaveli danas ima unučad koja zna cenu njegovih pouka. Verovalo se da sam prestar, a svakoga dana na Zemlji se i dalje potvrđujem.

Monteskje: Šalite se?

Makijaveli: Poslušajte i prosudite sami. Ne radi se danas toliko o tome da se ljudi prisiljavaju, koliko da ih se razoruža, ne toliko da se uguše njihove političke strasti, koliko da ih se nadjača, ne da se svladaju njihovi nagoni, koliko da ih se zavede, ne toliko da se zabrane njihove ideje, koliko da ih se promeni na taj način što ćemo ih prisvojiti.

Monteskje: Kako to? Ne razumem taj jezik.

Makijaveli: Dopustite; to je moralna strana politike, ubrzo ćemo se dotaknuti praktičnih primena.
Najdublja tajna vladanja sastoji se u slabljenju javnoga duha, toliko da se potpuno prestane zanimati za ideje i načela koji su danas pokretači svih revolucija. Narodi su se, kao i pojedinci, u svim vremenima zadovoljavali rečima. Prividi su im gotovo uvek dovoljni, pa stoga i ne traže više. Mogu se, dakle, uspostaviti prividne ustanove koje odgovaraju podjednako prividnim govorima i idejama; potrebno je samo imati dara da se ta liberalna frazeologija preuzme od stranaka kojima služi kao oručje u borbi protiv vlasti. Njome treba kljukati narod do zasićenja, do gaženja. Danas se često govori o moći javnoga mnenja, a ja ću vam pokazati da će ono - ako se dobro poznaju skrivene poluge vlasti - izražavati ono što mi budemo hteli. Ali, pre nego i pomislimo da ga preusmeravamo, treba ga ošamutiti, zbuniti ga svom silom čudnovatih protivrečnosti, delovati na nj neprestanim iznenađenjima, zaslepiti ga svakojakim preokretima, neprimetno ga skrenuti s njegovog puta. Evo jedne od velikih današnjih tajni: znati na koji je način moguće dočepati se predrasuda i narodnih strasti, tako da bi se u načela unela zbrka - što čini nemogućom svaku slogu mežu onima koji govore istim jezikom i imaju iste interese.

Monteskje: Kamo smerate s tim rečima čija nejasnoća krije nešto zlo?

Makijaveli: Ako mudri Monteskje kani zameniti politiku osećanjima , morao bih se onda ovde zaustaviti; nije mi bila namera postaviti se na stajalište morala. Vi ste mi uputili izazov da zaustavim pokret u vašim društvima koja neprestano saleće duh anarhije i pobune. Hoćete li mi onda dopustiti da vam izložim kako mislim rešiti taj problem? Možete sačuvati svoju mirnu savest tako što ćete primiti ovu tezu iz puke radoznalosti.

Monteskje: Neka bude.

Makijaveli: Predosećam, uostalom, da od mene tražite preciznije napomene; doći ću i do toga; ali,
dopustite da vam ponajpre kažem pod kojim se bitnim uslovima vladar danas može nadati učvršćenju
svoje vladavine. Moraće se, pre svega drugog, posvetiti uništenju stranaka, raspuštanju kolektivnih
snaga svuda tamo gde su uzele maha, paraliziranju individualne inicijative u svim njenim oblicima;
samim tim doći će do slabljenja karaktera, i sve će ruke malaksati, prepuštajući se sužanjstvu. Apsolutna vlast neće više biti slučaj, postaće nasušnom potrebom. Ove političke pouke nisu od juče, ali, kao što rekoh, postupci bi morali biti novi. Veliki deo takvih rezultata mogao bi se dobiti jednostavnim policijskim i upravnim uredbama. U svojim tako divnim i tako dobro ustrojenim društvima, na mesto ste apsolutnih vladara postavili Čudovište koje se zove država, novog Brijareja s rukama koje dopiru svuda, divovski organizam tiranije u čijoj će se seni despotizam stalno obnavljati. Pa kad je tomu tako, ništa neće biti lakše nego - pozivanjem na državu - dovršiti tajnovito delo o kojem sam vam malopre govorio, a sredstva delovanja, možda i najmoćnija, biće ona koja će se preuzeti upravo od tog istog industrijskog poretka što u vama izaziva toliko divljenja. Jedino uz pomoć uredbi vlast će stvoriti, na primer, goleme financijske monopole, rezervoare javnoga
bogatstva, od kojih će toliko zavisiti sudbina svih privatnih bogatstava da će biti i profućkana zajedno s državnim kreditom, sutradan nakon neke političke katastrofe. Vi ste ekonomista, Monteskje, i procenite sami vrednost ovakve mahinacije.
Predsednik vlade, svi moji ukazi, sve moje uredbe težiće uvek istome cilju: uništenju kolektivnih i
individualnih snaga; prekomernom razvitku prevlasti države, što bi od nje imalo učiniti suverena koji štiti, promiče i nagrađuje.
Evo i jedne druge mahinacije, a preuzimam je od industrijskog poretka: plemstvo je danas nestalo kao politiĉka snaga; ali, zemljovlasnička buržoazija je po vlast još uvek opasna snaga otpora budući da je, po samoj svojoj biti, nezavisna; biće je možda nužno osiromašiti, ili čak potpuno uništiti. Za to će biti dovoljno povećati poreze na zemljišne posede, ili održavati poljoprivredu na relativno niskom stepenu razvitka, a, zauzvrat, svim snagama razvijati trgovinu i industriju, poglavito špekulaciju; jer bi čak i napredak industrije - stvaranjem većeg broja nezavisnih imetaka- mogao biti opasan.
Protiv veleindustrijalaca i tvorničara delovaće se uspešno podsticanjem nesrazmernog luksuza,
povišicama plata, silovitim napadajima na sama izvorišta proizvodnje. Nema potrebe da dalje razvijam ove ideje, jer vi i te kako dobro naslućujete pod kojim bi se okolnostima i izgovorima sve to provelo.
Interes naroda - čak i svojevrsni žar za slobodom, za velikim ekonomskim principima - lako bi, ako bi se htelo, prikrili pravi cilj. Nemam potrebe još i naglašavati kako bi održavanje moćne vojske - koja bi se stalno uvežbavala i jačala zahvaljujući vanjskim ratovima -moralo biti neophodna dopuna celoga sistema; u državi ne bi trebalo da postoji niko drugi osim proletera, vojnika i nekolicine milionera.

Monteskje: Nastavite.

Makijaveli: Toliko što se tiče unutrašnje politike. A vani - s kraja na kraj Evrope treba podsticati
revolucionarno vrenje koje se kod kuće guši. Iz toga nastaju dve krupne prednosti: liberalna agitacija u vanjskome svetu prikriće njeno potiskivanje u zemlji. Povrh toga, sve druge sile se drže u strahu, pa je moguće kod njih uvoditi reda ili nereda, po volji. Pravi bi pogodak bio da se kabinetskim spletkama zamrse svi konci evropske politike, tako da igramo sad na jednu, sad na drugu silu s kojom pregovaramo.
Nemojte pomisliti da bi se ta dvoličnost, ako je odvažna, mogla okrenuti protiv suverena. Aleksandar VI i tako ništa drugo nije ni radio u svojim diplomatskim pregovorima nego obmanjivao, pa ipak mu je to uvek polazilo za rukom, toliko je bio vičan tom lukavstvu7 . Ali, u onome što vi danas nazivate službenim nastupom treba negovati i upražnjavati upadljiv kontrast - neće se moći dovoljno nahvaliti duh lojalnosti i pomirljivosti; narodi, koji i tako vide samo privid stvari, hvaliće mudrost suverena koji se bude znao tako ponašati.
Na svaku unutrašnju agitaciju mora se odgovoriti vanjskim ratom; na svaku preteću revoluciju opštim
ratom; ali, kako u politici reči ne smeju nikada biti u skladu s delovanjem, potrebno je da u tim različitim okolnostima vladar bude dovoljno umešan da svoje istinske naume preruši hinjenim namerama; mora uvek, kad provodi ono što je potajno naumio, ostavljati dojam popustljivosti na pritiske javnosti. Da rezimiram celi sistem - revolucija je u državi obuzdavana strahom od anarhije, s jedne, i bankrotom, s druge strane, i, sve u svemu, opđtim ratom. Uz pomoć kratkih naznaka koje sam usput nabacio mogli ste uočiti kakvu je važnu ulogu i u ovodobnoj politici pozvano igrati govorničko umeće. Daleko od toga da bih omalovažavao štampu - u što ćete se moći i sami uskoro uveriti - jer, kad ustreba, znaću se poslužiti tom tribinom; bitno je da se protiv svojih protivnika upotrebe sva sredstva koja bi on mogao okrenuti protiv vas. Ne zadovoljavajući se samo osloncem na prisilnu snagu demokracije, hteo bih, iz bogatog repertoara pravnih suptilnosti, preuzeti neka od najoštroumnijih rešenja. Kad se donose odluke koje mogu izgledati nepravične i ludo odvažne, od
bitnog je značenja da ih se umije objaviti u odgovarajućim izrazima, da ih se zna opravdati najuzvišenijim razlozima morala i prava. Vlast o kojoj sanjam - daleko od toga da ima, kao što možete i sami videti, varvarske običaje - treba k sebi privući sve snage civilizacije i sve darovite ljude društva. Treba se okružiti publicistima, advokatima, pravnicima, ljudima praktičnim i upućenim u poslove uprave, ljudima koji temeljito poznaju sve tajne, sve osnovne poluge društvenog života, koji, svi redom, govore strane jezike, koji su izučavali čoveka u svim sredinama. Treba ih uzeti odasvud, bilo gde, jer takvi ljudi prave neverovatne usluge svojim oštroumnim postupcima koje primenjuju u politici. Uz njih, potrebno je i čitavo mnoštvo ekonomista, bankara, industrijalaca, kapitalista, ljudi koji imaju projekte, koji poseduju milione, jer će se sve, u osnovi, svesti na pitanje brojki.
U pogledu vodećih dostojanstava, najviših položaja u vlasti, treba urediti tako da budu dojeljena onima koji su se svojim prijašnjim funkcijama i karakterom toliko udaljili od ostalih da ih deli duboki ponor i koji, u slučaju promene vlasti, nemaju šta drugo očekivati osim smrti ili progonstva, te su stoga primorani braniti do poslednjega daha sve postojeće.
Na trenutak pretpostavite da na raspolaganju imam ta različita duhovna i materijalna sredstva koja sam vam upravo izložio, i dajte mi bilo koju, kažem, bilo koju, naciju! U Duhu zakona držite da je od
kapitalnog značenja ne menjati karakter nacije8, kad se hoće sačuvati njena izvorna snaga, a ja vam ne tražim ni dvadeset godina pa da na najpotpuniji način preobrazim najneukrotiviji od svih evropskih karaktera, i da ga učinim isto toliko pokornim prema tiraniji kao što je pokoran i karakter nekog od najmanjih azijskih naroda.

Monteskje: Upravo ste, poigravajući se, ispisali novo poglavlje svoga Vladara. Ma kakve bile vaše
doktrine, ja ih neću osporavati, ali bih izneo samo jednu primedbu. Belodano se vidi da niste ispunili
preuzeto obećanje; upotreba svih tih sredstava pretpostavlja postojanje apsolutne vlasti, a ja sam vas pitao kako ćete je moći uspostaviti u političkim zajednicama koje počivaju na liberalnim ustanovama.

Makijaveli: Vaša je primedba više nego opravdana i ja je nipošto ne kanim odbaciti. Ovaj početak je bio tek prolog.

Monteskje: Nudim vam državu utemeljenu na predstavničkim telima, monarhiju ili republiku; govorim vam o naciji koja odavno i dobrano poznaje slobodu i pitam vas -kako ćete se, počev od toga, moći vratiti na apsolutnu vlast?

Makijaveli: Ništa lakše od toga.

Monteskje: Da vidimo.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:26

DRUGI DEO

______________________________________

Osmi dijalog

- Makijavelijeva politika na delu ; Uništenje ustanovljenog poretka pomoću državnog udara.
Oslanjanje na narod i promena celokupnog zakonodavstva za trajanja diktature.
- Nužnost da se nakon državnog udara zavede teror. Krvavi pakt s vojskom. O tome da uzurpator treba izdati novac sa svojim likom.
On će doneti novi ustav i neće se plašiti da za osnovu uzme velika načela modernoga prava.
- Kako će mu poći za rukom izigrati ta načela i postupno ih ukloniti.

_____________________________________

OSMI DIJALOG

Makijaveli: Za hipotezu uzimam onu koja mi je posve strana, državu, dakle, ustanovljenu u
republikanskom obliku. S jednom monarhijom uloga koju sam sebi namenio bila bi odveć laka. Uzimam Republiku, jer s takvim i sličnim oblicima vladavine naići ću na otpor - čak nepremostiv, na prvi pogled - na planu ideja, običaja i zakona. Je li vam po volji takva hipoteza? Pristajem da sami odredite veličinu države, pretpostavljam da ima sve ustanove koje jamče slobodu, i postavljam vam sada samo jedno pitanje: Verujete li da je vlast u zaklonu od bilo kojeg nasrtaja od onog što se danas naziva državnim prevratom?

Monteskje: Ne, istina je; ali - saglasićete se sa mnom takav bi pothvat bio posebno težak u političkim
društvima utvrđnim na savremeni način.

Makijaveli: A zašto bi bio težak? Zar ta društva nisu, kao što je uvek i bilo, izložena delovanju frakcija? Zar ne nailazimo posvuda na klice građanskoga rata, na stranke, na pretendente?

Monteskje: To je moguće; ali, verujem da će mi i s malo reči biti lako dokazati kako grešite. Te
uzurpacije, nužno krajnje retke, jer su skopčane s brojnim opasnostima i oprečne ovovremenim običajima, čak i pod pretpostavkom da uspeju, ni u kom slučaju neće imati ono značenje koje im vi pripisujete.
Promena vlasti ne bi vodila promeni ustanova. Neki će pretendent uzdrmati vrh države, što se tu može; njegova će stranka pobediti, i to prihvatam; vlast je u drugim rukama i to je sve; ali, državno pravo i sam temelj ustanova ostaju čvrsti. A to je ono do čega mi je stalo.

Makijaveli: Zar je stvarno istina da gajite toliku iluziju?

Monteskje: Dokažite suprotno.

Makijaveli: Dopuštate mi, dakle, za trenutak, uspeh oružanog pothvata protiv uspostavljene vlasti?

Monteskje: Da.

Makijaveli: Pripazite dobro onda u kakvu se situaciju postavljam. Poništio sam trenutačno sve druge vlasti osim svoje vlastite. Ako ustanove koje se još drže mogu postaviti neke prepreke na mom putu, to je iz puke formalnosti; jer, u stvari, postupci moje volje ne mogu naići ni na kakav zbiljski otpor; i, naposletku, nalazim se u onom izvanzakonitom stanju što su ga stari Rimljani nazivali tako lepom i moćnom rečju: diktatura. To znači da u tom trenutku mogu biti sve što poželim, zakonodavac, izvršitelj zakona, čuvar zakona i - kao pride - "na konju", u pozi vrhovnog zapovednika vojnih snaga.
Zapamtite to. Pobedio sam uz pomoć jedne frakcije, što znači da je do toga moglo doći samo
zahvaljujući dubokom unutarnjem razdoru. Mogu se nasumce - ali, bez ikakva rizika da ćemo pogrešiti - pobrojati uzroci takvoga stanja. Sukob plemstva i naroda, naroda i građanstva. Drugačije, u biti, i ne može biti. Na površini, međutim, postoji zbrka ideja, mnenja, uticaja i suprotstavljenih strujanja, kao u svim državama u kojima se, makar i na trenutak, razmahala sloboda. Biće tu svakovrsnih političkih elemenata, ostataka nekoć pobedničkih a sada pobeđenih stranaka, neobuzdanih ambicija, uzavrelih pohlepa, neutažive mržnje, posvedašnjeg nasilja, ljudi svakojakih mnenja i svakojakih doktrina, obnovitelja staroga poretka, demagoga, anarhista, utopista, svih na delu i svi - svako sa svoje strane - zapeli da sruše postojeći poredak. Šta bi valjalo zaključiti iz takve situacije? Dve stvari: prvo - zemlja ima neodoljivu potrebu za odmorom i ništa neće odbiti onome koji će joj ga moći pružiti; drugo - usred takve stranačke podeljenosti ne postoji uopđtee stvarna snaga ili, još bolje, postoji samo jedna - a to je narod.
Ja sam pretendent koji igra na pobedu i - dobiva; pretpostavljam da je ime koje nosim, veliko istorijsko ime, kadro delovati na maštu masa. Kao Pizistrat, kao Cezar, kao Neron čak; osloniću se na narod; to je abc svakog uzurpatora. To je slepa sila koja će naći načina da sve što je učinjeno ostane nekažnjeno, to je autoritet, ime koja će sve zaklanjati. Narodu doista puca lajbek za sve vaše zakonske utvare i ustavne vaše garancije!
Frakcijska je graja zamrla. Pogledajte sada kakvim ću koracima krenuti dalje.
Sećate se principa koje sam u Vladaru izneo u pogledu očuvanja osvojenog podrulja. Uzurpator unutar države biva u sličnoj situaciji u kojoj se nalazi i osvajač. Osuđen je da sve obnavlja, da raspusti zatečeni državni aparat, da uništi grad i promeni običaje.
To je pravi cilj, ali u sadašnjim vremenima treba ga ostvariti zaobilaznim putevima, okolišajući, veštim mahinacijama i, koliko je moguće, bez nasilja. Zato neću uništiti ustanove, ali ću ih, jednu po jednu, dohvatiti nevidljivom rukom koja će poremetiti njihovo delovanje. Iako ću se redom okomiti na sudstvo , izborno uređenje, štampu, individualne slobode, obrazovanje. Nad tim prvobitnim zakonima dogradiću, ne ukidajući direktno to staro, celo novo zakonodavstvo koje će ponajpre zakloniti, a potom i posve ukloniti staro. Takve su moje opšte postavke, a sada ćete vieti detalje njihova izvođenja.

Monteskje: O, Makijaveli! Što i dalje niste u vrtovima palače Rućelaj da držite ona krasna predavanja! Kakva šteta što vas potomstvo ne može slušati!

Makijaveli: Budite spokojni; za onoga ko ume da čita sve je to već napisano u Vladaru.

Monteskje: Pa dobro, tu smo gde smo - sutradan po vašem državnom udaru. Šta ćete dalje uraditi?

Makijaveli: Jednu krupnu i jednu sitnu stvar.

Monteskje: Da krenemo s krupnom?

Makijaveli: S uspehom državnoga udara protiv uspostavljene vlasti ništa još nije gotovo, i stranke se
ne smatraju pobeženima. Još se tačno ne zna kolika je uzurpatorova moć, pa će je pokušati
testirati, dignuće se protiv njega s oružjem u ruci. To je trenutak kad se zavodi teror koji pogađa sav grad i prestravljuje i one najneustrašivije.

Monteskje: Što ćete učiniti? Rekli ste mi da ste se odrekli krvoprolića.

Makijaveli: Nije trenutak za plačljivi humanizam. Društvo je u opasnosti, dakle, u stanju legitimne obrane; krajnja neumoljivost, čak i okrutnost, sprečiće ubuduće nova krvoprolića. Ne pitajte me šta će se učiniti; potrebno je jednom zauvek prestraviti duhove, neka ih strah prožme.

Monteskje: Da, sećam se; to je ono što ste u Vladaru hteli pokazati groznom pričom o smaknuću
Borđije u Ćezeni9. Vi ste ostali isti.

Makijaveli: Ne, ne; videćete kasnije; ja tako postupam iz nužnosti, i zbog toga patim.

Monteskje: Ali, ko će proliti tu krv?

Makijaveli: Vojska! - ta velika deliteljica državne pravde - čija ruka nikada ne baca ljagu na svoje žrtve. Intervencijom vojske postižu se dva rezultata od najvećeg mogućeg značaja. Počev od tog trenutka, ona će, s jedne strane, biti zauvek u neprijateljstvu spram civilnog građansta koje je nemilice kaznila i, s druge, na neraskidiv će se način vezati uz sudbinu svoga poglavara.

Monteskje: I verujete da ta krv neće pasti i na vas?

Makijaveli: Da, jer u očima naroda suveren nema ništa s neumerenošću jedne soldateske koju nije uvek lako obuzdati. Za to bi mogli biti odgovorni generali i ministri koji će izvršavati samo moja naređenja. A oni će mi, u to vas uveravam, biti odani do poslednjega daha, jer znaju šta ih čeka
nakon mene.

Monteskje: To je, dakle, vaš prvi čin suverenosti! Da vidimo koji je drugi?

Makijaveli: Ne znam jeste li primetili kakvo je značenje malih koraka u politici. Nakon ovoga što sam upravo izložio, iskovaću, i u velikoj emisiji dati u opti caj, novi novac s mojim likom.

Monteskje: Sred tolikih teških državnih nedaća ta će mjera izgledati detinjastom.

Makijaveli: Stvarno tako mislite? Vidi se da niste imali državne funkcije. Ljudski lik utisnut na novcu predstavlja znak moći. U početku će se poneki ponositi pojedinac tresti od besa, ali će se vremenom naviknuti na to; i sami će moji neprijatelji morati držati moju sliku u novčaniku. Poznato je kako se čovek malo-pomalo navikava blagonaklonije promatrati crte lica koje je utisnuto na tvarnom znaku njegovih uživanja. Od dana kad je moj lik utisnut na novčanicama - ja sam kralj.

Monteskje: Priznajem da je to novina za mene, ali nastavimo. Niste zaboravili da su novi narodi skloni podariti sebi ustave koji su jamstva njihovih prava? S vašom vlašću koja je proistekla iz sile, s planovima koje mi otkrivate, vi ćete se možda naći zbunjeni pred tom temeljnom poveljom čija su sva načela, sve odredbe i sva pravila, suprotna vašim pojmovima o vlasti.

Makijaveli: Doneću drugi ustav, i to je sve.

Monteskje: I mislite da ste tako uklonili sve poteškoće?

Makijaveli: Gde su poteškoće? Nema druge volje, barem ne za sada, ni druge sile, osim moje, a za
osnovicu svoga delovanja uzimam narodni element.

Monteskje: Istina je. Ipak, ostajem i dalje sumnjičav: po onome što ste mi upravo rekli zamišljam da vaš ustav neće biti spomenik slobodi. Mislite da će biti dostatan jedan jedini nasilni pokret, jedno jedino uspešno nasilje da bi se nekoj naciji otela sva njena prava, sve njene stečevine, sve njene ustanove, sva načela po kojima je navikla živeti?

Makijaveli: Dopustite! Ne jurim nigde. Rekoh vam malopre da su narodi kao ljudi, više im je stalo do
privida no do same stvari; to je u politici pravilo kojeg ću se strogo pridržavati; hoćete li biti tako ljubazni da me podsetite na načela do kojih vam je ponajviše stalo - i videćete da moj položaj nije toliko neugodan koliko vam se čini.

Monteskje: Što će vam to, o Makijaveli?

Makijaveli: Ne bojte se ničega, navedite mi ih.

Monteskje: Nemam poverenja, priznajem.

Makijaveli: U tom slučaju, ja ću vas sam podsetiti. Spomenuli biste neizostavno načelo o podeli vlasti, slobodu govora i štampe, slobodu veroispovesti, individualnu slobodu, pravo na udruživanje, jednakost pred zakonom, nepovredivost vlasništva i stana, pravo na podnošenje pritužbi, slobodan pristanak na oporezivanje, razmernost kazne, neretroaktivnost zakona; je li dovoljno, ili hoćete da nastavim?

Monteskje: Mislim da je i to, Makijaveli, mnogo više no što je potrebno da bi se vaša vladavina dovela u neugodan položaj.

Makijaveli: Varate se, i to toliko očigledno, da ne vidim nikakvu neugodnost u tome da proglasim sva ta načela; i ja ću od njih, ako hoćete, sastaviti preambulu svoga ustava.

Monteskje: Već ste mi pružili dokaza da ste veliki čarobnjak.

Makijaveli: Nikakve čarolije tu nema, postoji samo politiĉka umješnost.

Monteskje: Ako ta načela stavite na sam početak svoga ustava, kako ćete onda izbeći njihovu primenu?

Makijaveli: Pazite dobro, ja sam rekao da ću proglasiti ta načela, ali vam nisam rekao niti da ću ih
napisati, niti da ću ih izrekom naznačiti.

Monteskje: Kako to mislite?

Makijaveli: Neću ući ni u kakvu rekapitulaciju; ograničiću se na to da narodu izjavim kako priznajem i potvrđujem velika načela modernoga prava.

Monteskje: Moram priznati da ne shvatam pravi smisao tog zatajivanja.

Makijaveli: Uskoro ćete priznati koliko je to važno. Ako bih izrekom pobrojao ta prava, moja bi sloboda delovanja bila ograničena pobrojanim načelima; a to ne želim. Izbegavajući da ih imenujem, izgledaće da sam dodelio sva, ne dodelivši nijedno posebno; to će mi kasnije omogućiti da uklonim, putem izuzeća, ona koja ću oceniti opasnima.

Monteskje: Sad razumem.

Makijaveli: Medu tim načelima, uostalom, jedna pripadaju političkom i ustavnom pravu, u pravom smislu te reči, druga privatnom građanskom pravu. To je ta razlika koja uvek treba služiti kao pravilo u vođenju apsolutne vlasti. Narodima je najviše stalo do njihovih građanskih prava i ja, ako ne budem morao, neću u njih dirati. Na taj će način barem jedan deo moga programa biti ispunjen.

Monteskje: A u pogledu političkih prava…?

Makijaveli: U Vladaru sam izneo tvrdnju koja nije ništa izgubila od svoje istinitosti: "Kad god se ljudima ne dira u imetak i u čast, oni su zadovoljni, pa se vladar mora boriti jedino s težnjama nekolicine koji se dadu obuzdati lako i na više načina."10 To je moj odgovor na vaše pitanje.

Monteskje: Moglo bi se reći da nije dovoljan; moglo bi vam se odgovoriti da su politička prava također čovekova dobra; i da je za njihovu čast i čast naroda i te kako važno da ih očuvaju i da, dirajući u njih, vi, u stvari, dirate u njihova dobra i njihovu čast. Moglo bi se dometnuti još i to da je očuvanje građanskih prava povezano s održavanjem političkih prava. Ko će građanima garantovati da ih -ukoliko ih danas lišite političke slobode - nećete sutra lišiti i individualne slobode; ako im danas dirnete u njihovu slobodu, nećete sutra dirnuti u njihov imetak?

Makijaveli: Istina je, taj je argument iznesen s mnogo žara, ali verujem da i sami uočavate njegovu
preteranost. Kao da i dalje verujete da su moderni narodi željni slobode. Jeste li predvideli slučaj kad je oni više ne žele, i možete li od vladara zahtevati da za njom više žude negoli i sami narodi? Hajde pitajte u vašim duboko olabavljenim društvima u kojima pojedinac živi isključivo u zatvorenom krugu svoga egoizma i svojih materijalnih interesa, pitajte najveći mogući broj ljudi, i videćete da će vam odgovoriti:
Šta će mi politika? Čemu sloboda? Zar sve vlade nisu iste? Zar se vlada nema pravo braniti?
Uostalom, zapamtite dobro, nije narod taj koji će držati takav govor; to će biti buržuji, industrijalci,
obrazovani krugovi, bogati, pismeni, svi oni koji su u stanju hvaliti vaše lepe doktrine o državnom pravu. Oni će me blagosloviti, oni će klicati da sam ih spasio, da su u položaju manjine, da su nesposobni sami sebe voditi. Molim vas lepo, nacije imaju neku čudnu tajnu ljubav prema odvažnim ljudima sile. Na sva nasilna dela koja nose znak umešnosti ćućete, uz divljenje koje nadačava svekoliko negodovanje: Nije to dobro, znam, ali kakvo umeće, pa to je sjajno odigrano, to je ono pravo!

Monteskje: Dolazimo, dakle, do profesionalne strane vaših doktrina?

Makijaveli: Ne, još smo u fazi provođenja. Otišao bih bio koji korak i dalje, svakako, da me niste terali na digresije. Nastavimo.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:28

Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea (1864), poslužio je kao osnova za sastavljanje poznatog dokumenta pod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionističkog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da sruše hrišćansku civilizaciju, pomoću liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku državu no svojim pravilima.
Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji . Dijalog se vodi između Macchiavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Montesquiera, koji govori sa liberalnih pozicija.

Poglavlja Protokola od broja 1. do 19. prate Jollyijev Dijalog, od poglavlja 1. do 17. na mnogim mestima od reči do reči.



PRVI DEO: I-VIII
DRUGI DEO : VIII - XVII
TREĆI DEO : XVII-

________________________________

Deveti dijalog - sadržaj

Ustav
- Nastavak o istom predmetu. Kako narod ratificira državni prevrat.
- Uvođenje opšteg prava glasa; iz toga proističĉe apsolutizam.
- Ustav mora biti delo samo jednog ĉoveka; stavljen na usvajanje bez rasprave, predočen kao celina, kao celina se i usvaja.
- Da bi se promenilo državno uređenje, dovoljno je promieniti organe: Senat, Zakonodavno telo,
Državno veće itd.
- O Zakonodavnom telu. Ukidanje ministarske odgovornosti i parlamentarne inicijative. Predlaganje
zakona je u isključivoj Vladarevoj nadležnosti.
- Odbrana od narodnog suvereniteta pomoću prava na obraćanje narodu i prava zavođenja opsadnog stanja.
- Ukidanje prava podnošenja amandmana. Smanjenje broja poslanika . - Uvođenje plaćenog poslaničkog mandata. Skraćenje trajanja parlamentarnog zasedanja. Diskreciona moć sazivanja, odlaganja i raspuštanja.

_________________________________________



DEVETI DIJALOG

Monteskje: Stali smo bili kod donošenja ustava koji ste izradili sami, bez pristanka nacije.

Makijaveli: Prekinuću vas: nikada se nisam želeo toliko ogrešiti o važeće ideje, čija moć mi je dobrano poznata.

Monteskje: Zaista!

Makijaveli: Govorim veoma ozbiljno.

Monteskje: Nameravate, dakle, celu naciju pridružiti novom temeljnom zakonu što ga pripremate?

Makijaveli: Da, nema nikakve sumnje. I to vas čudi? Napraviću i više od toga: daću da se putem
svenarodnog izjašnjavanja ratificira državni prevrat što sam ga poduzeo. Reći ću narodu u prikladnim
izrazima: Sve je krenulo naopako; sve sam skršio, spasio sam vas. Hoćete li me? Slobodni ste da me
svojim glasom osudite ili razrešite krivice.

Monteskje: Slobodni pod stegom terora i oruţžane sile.

Makijaveli: Moj će mi narod klicati.

Monteskje: Ja vam to i erujem.

Makijaveli: A narodno izjašnjavanje koje sam pretvorio u sredstvo svoje moći, postaće sama osnova
moje vladavine. Uvešću izborni sistem koji ne zna za klase ili cenzus, i s njim će apsolutizam biti
uspostavljen u jednom potezu.

Monteskje: Da, jer jednim potezom, i u isti mah, uništavate jedinstvo porodice obezvređujete pravo glasa, uklanjate prevagu prosvećenosti i od mnoštva pravite slepu silu koja se potčinjava vašoj želji.

Makijaveli: Ostvarujem napredak kojemu danas gorljivo teže svi narodi Evrope: organizujem izbore na osnovu općšteg prava glasa, kao Vašington u Americi, i za prvog njihova održavanja staviću svoj ustav nausvajanje.

Monteskje: Šta! Daćete ga na raspravu pred niţim i višim skupštinama?

Makijaveli: Ma zaboravite, molim vas, na te svoje ideje iz XVIII veka; one kaskaju za modernim
vremenima!

Monteskje: Pa kako mislite odlučiti o načinu na koji će ustav biti usvojen? Na koji će način biti razmatrani pojedini članci?

Makijaveli: Ne mislim da uopšte budu razmatrani, verujem da sam to već rekao.

Monteskje: Samo sam sledio put što su ga odredila načela na koja se, po svojoj volji, pozivate. Govorili ste mi o Sjedinjenim Ameriĉkim Drţžavama; ne znam jeste li vi novi Vašington, ali izvesno je da je postojeći američki ustav bio razmatran, prihvaćen i izglasan od strane narodnih zastupnika.

Makijaveli: Molim vas, nemojmo brkati vremena, mesta i narode: mi smo u Evropi; moj ustav je
predložen kao jedna celina, kao celina će biti i usvojen.

Monteskje: Ali, ako tako postupite, ne krijete ni od koga ništa. Kako će narod, glasajući u takvim
uslovima , znati šta radi i koliko samog sebe tim obavezuje?

Makijaveli: A gde ste i kada videli da je neki ustav, dostojan tog imena i uistinu trajnije naravi, bio
rezultat narodnog većanja? Ustav treba u celosti biti proizvodom jedne jedine glave, ili je, u protivnom osuđen na propast. Bez sklada i povezanosti među svojim delovima, bez praktične snage, nosio bi nužno pečat svih slabosti u gledanjima onih koji su učestvovali u njegovom stvaranju.
Ustav, još jednom da kažem, može biti delo samo jednoga; nikada nije bilo drugačije, i kao dokaz
podastirem istoriju svih utemeljitelja carstava: primer Sesostrisa, Solona, Likurga, Karla Velikog,
Fridriha II, Petra I.

Monteskje: Izložićete mi ovde poglavlje jednog od vaših učenika?

Makijaveli: A ko je taj?

Monteskje: Žozef de Mestr. Ima kod njega opštih razmatranja koja nisu bez vrednosti, ali ih nalazim
neprimenjivim. Reklo bi se, slušajući vas, da narod hoćete izvući iz haosa ili dubokog mraka prapočetaka.
Kao da ste zaboravili da je - u hipotezi od koje polazimo - dotična nacija dostigla vrhunac civilizacije, da je njeno državno pravo utemeljeno i da poseduje redovne ustanove.

Makijaveli: Ne poričem; i, osim toga, videćete da radi ostvarenja svoga cilja nemam nikakvu potrebu za potpunim rušenjem vaših ustanova. Biće mi dovoljno promeniti njihovo uređenje i sistem njihovih
odnosa.

Monteskje: Objasnite mi.

Makijaveli: Upravo ste mi održali predavanje iz ustavne politike, i time se kanim okoristiti. Uostalom, ja nisam nesklon, kao što se uopšteno misli u Evropi, svim tim novim idejama o političkoj klackalici; mogli ste to opaziti u mojim govorima o Titu Liviju. Ali, vratimo se na glavni predmet. Napomenuli ste s pravom malopre da su u parlamentarnim državama Evrope javne vlasti gotovo posvuda podeljene na isti način među određenim brojem političkih tela, i da od njihove međuigre zavisi i osnivanje vlade.
Tako posvuda nailazimo, pod različitim nazivima, ali s istovrsnim zaduženjima, na vladu, senat,
zakonodavno telo, državno veće, vrhovni sud; moram vas poštedeti daljnjeg beskorisna izlaganja o
dotičnom sistemu tih vlasti, tajnu kog ( sistema ) vi poznajete bolje nego ja; očigledno, svako od tih tela odgovara nekoj bitnoj funkciji vlasti. Primetili ste, zar ne, da ja bitnom nazivam funkciju, a ne ustanovu. Tako treba da postoji, nema nikakve sumnje, vladajuća, pomiriteljska, zakonodavna i izvršna vlast.

Monteskje: Ako vas dobro razumiem, sve su te različite vlasti, u vašim očima, samo jedna i, ukidajući odgovarajuće ustanove, želite ih sve dati u ruke jednom jedinom čoveku.

Makijaveli: Opet grešite. Opasno bi bilo postupati na taj način. Posebno kod vas, s onim fanatizmom koji tamo vlada kad je u pitanju ono što nazivate principima ’89. Ali, poslušajte me pomno: premeštanje samo jedne tačke oslonca daje u statistici promenu pravca sile, premeštanje jedne opruge u mehanici menja pokret. Na pojavnom nivou, međutim, to je uvek isti uređaj, isti mehanizam. Isto je tako u fiziologiji, temperament zavisi o stanju organa. Ako se organi menjaju, menja se i temperament.
I gledajte, različite ustanove o kojima smo upravo govorili, deluju u državnom uređenju isto kao i različiti organi u ljudskome telu. Dirnuću u organe, ali će organi ostali, a politički će sistem države biti preinaĉen. Shvatate li?

Monteskje: Ni s po muke. Ali, čemu perifraze? Sačuvaćete nazive, a uklanjati stvari. To je ono što je i August radio u Rimu kad je uništio Republiku. I dalje je postojao konzulat, pretorstvo, cenzorstvo,
tribunat; ali, nije više bilo ni konzula, ni pretora, ni cenzora, ni tribuna.

Makijaveli: Priznajte da bi se mogli naći i lošiji uzori. Sve se u politici može uraditi, pod uslovom da se ugađa javnim predrasudama i poštuju prividi.

Monteskje: Nemojmo se prepuštati opštim stvarima; tu ste na velikom poslu i ja vas slušam.

Makijaveli: Ne zaboravite u kojim će ličnim uverenjima naći izvorište svako od mojih dela. Vaše su
parlamentarne vladavine u mojim očima samo škole prepiranja, poprišta sterilnih sukobljavanja u kojima se iscrpljuje plodna delatnost nacija što ih poslanička govornica i štampa osuđuju na nemoć. Prema tome nemam nikakve grižnju savesti; polazim s uzvišenog stanovišta i moj cilj opravdava moja dela.
Apstraktnim teorijama supstituiram praktični razum, Iskustvo nagomilano kroz vekove, primer velikih ljudi koji su istim sredstvima postigli velika dela; počinjem tako što ću vlasti vratiti njene životvorne uslove.
Prvom svojom reformom obaram se odmah na vašu tobožnju ministarsku odgovornost. U zemljama
razvijene centralizacije - kao što je vaša, na primer, i gde mnenje nekim instinktivnim osećanjima sve
pripisuje šefu države, dobro kao i zlo - napisati na početku neke povelje da suveren nije odgovoran,
znaĉčilo bi oglušiti se spram javnoga mnenja, a to znači, drugim rečima, uspostaviti nekakvu utvaru koja će ispariti pred naletom revolucija.
Počinjem, dakle, tako što ću iz svog ustava ukloniti ministarsku odgovornost; suveren koga ja postavljam, biće jedini odgovoran pred narodom.

Monteskje: U pravi čas, i pravo u brk.

Makijaveli: U vašem parlamentarnom sistemu narodni poslanici imaju, kao što ste mi objasnili, pravo
predlaganja zakona, sami ili u saradnji s izvršnom vlašću. E vidite, to je izvor najgorih mogućih
zlouptreba, jer u takvom poretku stvari, svaki se poslanik može bilo kojom zgodom postaviti na mesto vlade i izneti posve nepromišljene i nepripremljene zakonske predloge; šta rekoh? S tom
parlamentarnom inicijativom, Zastupnički će dom oboriti vladu kad god mu to padne na pamet. Brišem, dakle, parlamentarnu inicijativu. Predlaganje i podnošenje zakona na usvajanje nalazi se u nadležnosti suverena.

Monteskje: Vidim da ste krenuli najkraćim putem koji vodi u apsolutnu vlast, jer kad je u nekoj državi pravo predlaganja zakona isključivo u nadležnosti suverena, onda to znači da je suveren gotovo jedini zakonodavac; ali, pre nego što krenete dalje, želeo bih vam izneti samo jedan prigovor. Hteli ste se osloniti na čvrstu stenu, a vidim vas kako sedite na pesku.

Makijaveli: Kako to mislite?

Monteskje: Niste li za osnovu svoje vlasti uzeli narodno izjašnjavanje?

Makijaveli: Bez ikakve sumnje.

Monteskje: Onda znači da ste vi samo punomoćnik koga narod, na kojem jedino počiva suverenitet, može opozvati u bilo kom trenutku. Verovali ste da se možete poslužiti tim načelom radi održavanja svoje vlasti, a ne primećujete da vas narod može svrgnuti kad ga je volja? Povrh toga, vi ste se sami proglasili jedinim odgovornim; mislite, dakle, biti anđeo? Budite, ako želite, ali zbog toga vas neće ništa manje optuživati za sve zlo koje bude došlo, i stradaćete pri prvoj krizi.

Makijaveli: Ne preskačite; ovaj je prigovor preuranjen, ali odgovoriću vam odmah, jer me na to
primoravate. Neverovatno je koliko se varate ako mislite da nisam predvideo i takav prigovor. Ako je moja vlast osporavana, to je onda samo od strane frakcija. Ali, od njih me štite dva bitna prava koja sam uno u svoj ustav.

Monteskje: Koja su to prava?

Makijaveli: Poziv ili obraćanje narodu, pravo proglašavanja vanrednog stanja u zemlji; ja sam vrhovni zapovednik oružanih snaga, imam, dakle, svu državnu fizičku silu u svojim rukama; na prvi znak pobune protiv moje vlasti bajonete će slomiti otpor, a putem glasačkih kutija narod će ponovo ozakoniti moju vlast.

Monteskje: Ti vaši argumenti su doista nepobitni, ali vratimo se, molim vas, Zakonodavnom telu koje ste ustanovili; nisam siguran da ste tu u potpunom zaklonu; lišili ste tu skupštinu parlamentarne inicijative, ali joj ostaje pravo izglasavanja zakona koje joj podnosite na usvajanje. Sigurno ne računate da joj ostavite mogućnost uživanja tog prava.

Makijaveli: Nepoverljiviji ste i od mene, jer priznajem da u tome ne vidim nikakvu nelagodnost. Buduć da niko drugi osim mene nema mogućnost podnošenja zakonskih predloga, nemam razloga strahovati da će biti usvojen neki zakon koji bi bio uperen protiv moje vlasti. Ja držim ključeve tabernakula. Kao što sam uostalom i rekao, u mojim je planovima da zadržim privid tih ustanova. Moram vam ipak izjaviti da ne nameravam ostaviti Parlamentu ono što nazivate pravom usvajanja amandmana na zakonski predlog. S uživanjem takva prava, očigledno, nema zakona koji ne bi mogao biti skrenut od prvobitnog cilja i čiji sadržaj ne bi mogao biti izmenjen. Zakon je usvojen ili odbačen, nema alternative.

Monteskje: Pa drugo i ne treba da bi vas se oborilo; dostatno je da zakonodavna skupština sistemno
odbacuje sve vaše zakonske predloge, ili samo da odbije izglasati poreze.

Makijaveli: Dobro znate da se to ne može dogoditi. Parlament, ma koji bio, a koji bi takvim
preterano smelim činom sputavao obavljanje državnih poslova, počinio bi samoubistvo. Uostalom, na
raspolaganju bi mi bilo hiljadu načina neutralizovanja moći takve skupštine Prepolovio bih broj poslanika i, usled toga, imao bih upola manje političkih strasti koje treba suzbiti. Pridržao bih sebi pravo imenovanja predsednika i potpredsednika koji rukovode sednicama. Umesto stalnih zasedanja,
parlamentarni bih rad sveo na nekoliko meseci. Preduzeo bih, to posebno, i korak koji je od veoma
velikog značaja, a koji je, kako mi je rečeno, ponegde već i preduzet: ukinuo bih besplatno obnašanje
zakonodavnog mandata i uveo novčanu nadoknadu; hoću da poslanici primaju platu, da njihove funkcije budu na neki način nagrađene. Na tu inovaciju gledam kao na najpouzdanije sredstvo vezivanja narodnih poslanika uz vlast; nema potrebe da vam to sad potanko razvijem, budući da se svrsishodnost te mere lako razume. Dodao bih samo to da kao poglavar izvršne vlasti imam pravo sazivanja i raspuštanja Zakonodavnog tela, i da ću, u slučaju raspuštanja, pričekati do isteka krajnjeg roka pre nego što budem sazvao novi sastav. Sasma mi je jasno da zakonodavna skupština ne može a da se ne izvrgne pogibeljima, ostati nezavisna o mojoj vlasti, ali ne bojte se: naići ćemo uskoro i na druge praktične načine da je privežemo. Jesu li vam ove ustavne pojedinosti dovoljne? Ili hoćete još?

Monteskje: Ne hvala, nije nžno; možete peći na sistem Senata.

Makijaveli: Vidim da ste veoma dobro naslutili da je upravo to glavni dio moga dela, zaglavni kamen
moga ustavnoga zdanja.

Monteskje: Ne znam uistinu što biste još mogli učiniti, jer odsada u vama vidim potpunoga gospodara države.

Makijaveli: Pričinjavam vam zadovoljstvo da to kažete; ali, u zbilji, suverenitet se ne može uspostaviti na tako plitkim temeljima. Pored suverena, potrebni su i korovi sjajni sa svojih dičnih naslova, dostojanstvenika i ništa manje ličnih ugleda njihovih članova. Nije dobro da osoba suverena bude stalno u igri, da se njegova ruka uvek vidi u prvom planu; treba da se njegova akcija, po potrebi, pokrije autoritetom visokodostojanstvenika koji okružuju prestolje.

Monteskje: Nije teško videti da je to uloga koju ste namenili Senatu i Državnom veću.

Makijaveli: Ništa vam ne promiĉe.

Monteskje: Govorite o prestolju: vidim da ste kralj, a sve dosad bejasmo u Republici. Zaokret pri punoj brzini.

Makijaveli: Glasoviti francuski publicist ne bi smio od mene traţiti da se na putu ostvarenja svoga nauma zaustavljam kod takvih sitnica: počev od trenutka kad imam u rukama svu vlast, pitanje kad ću s proglasiti kraljem samo je stvar zgodne prilike. Hoću li to učiniti pre ili nakon proglašenja moga ustava - to je pitanje od male važnosti.

Monteskje: Istina. Vratimo se organizaciji Senata.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:28

Deseti dijalog - sadržaj

Ustav (nastavak)
- O Senatu i njegovom sastavu. Senat mora biti tek prividno političko telo kojemu je svrha da prikrije
Vladarevo delovanje i da na nj prenese apsolutnu i diskrecionu moć nad celim zakonodavstvom.
- O Državnom veću. Ono mora, unutar svoje nadležnosti, igrati istu ulogu kao i Senat. Ono na Vladara prenosi vlast.
. Ustav je izrađen. Rekapitulacija razliĉčitih načina na koje Vladar donosi zakone u takvom sistemu. Donosi ih na sedam različitih naĉina.
- Odmah nakon donošenja Ustava, Vladar mora putem ukaza doneti i ĉčtav niz zakona koji će ukloniti, pozivanjem na izuzetak od pravila, načela državnog prava koja Ustav priznaje na opšti na.in.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:29

DESETI DIJALOG


Makijaveli: Za dubokih istraživanja koja ste morali preduzeti pri pisanju vašeg nezaboravnog dela Uzroci veličine i propasti Rimljana sigurno ste zapazili ulogu koju je kod careva igrao Senat poĉev od Augustove vladavine.

Monteskje: To je, ako mi dopuštate, mesto koje istorijska istraživanja, čini mi se, još nisu uvek potpuno rasvetlila. Ali, izvesno rimski je Senat, sve do kraja Republike, bio autonomnom ustanovom koja je raspolagala golemim povlasticama i imala vlastita ovlašćenja; to je bila tajna njegove moći, dubine njegovih političkih tradicija i veličine koju je podario Republici. Počev od Augusta, Senat više nije ništa drugo doli sredstvo u rukama careva, ali nije jasno kojim su ga sledom poteza uspeli lišiti njegove moći.

Makijaveli: Rasvetljavanje tog istorijskog trenutka nije, dakako, razlog što sam vas zamolio da se
zadržimo na tom razdoblju Carstva. To pitanje nije u ovom trenutku predmetom moje zaokupljenosti; sve što vam želim reći jest to da bi Senat, kakvim ga ja zamišljam, trebao vršiti, uporedo s vladom, političku ulogu sličnu onoj koju je igrao rimski Senat u razdoblju nakon pada Republike.

Monteskje: Ali, u tom razdoblju zakon više nije izglasavan na narodnim susretima, usvajan je senatskim odlukama (senatus consultum); je li to ono što ste hteli?

Makijaveli: Nipošto: to uopštee ne bi bilo u skladu sa savremenim nčelima ustavnoga prava.

Monteskje: Koje vam sve pohvale čovek nije dužan uputiti zbog takve savesnosti!

Makijaveli: Da bih propisao ono što mi se čini nužnim, te mi pohvale uopšte nisu neophodne. Nikakva zakonodavna moć, to znate, ne može proisteći izvan mog predloga; i, povrh toga, obznanjujem ukaze koji imaju snagu zakona.

Monteskje: Istina, zaboravili ste bili na taj moment, koji ipak nije zanemariv; ali, u tom slučaju ne vidim koje ste ciljeve namenili Senatu.

Makijaveli: Dignut u najviše ustavne sfere, njegova se izravna intervencija sme videti samo u
svečanim prigodama; ako je, na primer, nužno dirnuti u temeljni pakt, ili ako je suverenitet doveden u
pitanje.

Monteskje: Govor je taj još uvek u proročanstva uvijen. Volite držati u neizvesnosti?

Makijaveli: Vaši moderni ustavotvorci imali su sve dosad kao fiks ideju da sve predvide, da sve odrede poveljama koje poklanjaju narodu. Ja neću upasti u takvu grešku; i ne želim sebe zatvoriti u bezizlazni krug; odrediću samo ono što se ne može ostaviti neizvjsnim; promenama ću dati dovoljno mesta, kako bi u trenucima velikih kriza i druga sredstva bila na raspolaganju, osim onog zlokobnog kakvo predstavljaju revolucije.

Monteskje: Kao mudrac zborite.

Makijaveli: A što se Senata tiče, napisaću u ustavu: "Senat propisuje putem senatskih odluka sve ono što ustavom nije predviđeno, a što je nužno zarad njegova delovanja; određuje smisao ustavnih ĉlanaka koji podležu različitim tumačenjima; potvrđuje ili poništava sve akte na koje mu je vlada ukazala kao na protuustavne, ili je na to ukazano putem peticije građana; može postaviti osnove zakonskih projekata od velikog nacionalnog interesa; može predlagati promjene ustava, o čemu će se rešavati putem senatus consultuma."

Monteskje: Sve je to veoma krasno i na sliku i priliku rimskoga Senata. Izneću samo nekoliko
primedbi na vaš ustav: on će, dakle, biti pisan veoma neodređenim i dvosmislenim izrazima, kad
unapred držite da članovi mogu biti podložni različitim tumačenjima.

Makijaveli: Ne, ali treba sve predvideti.

Monteskje: Mislio sam, naprotiv, da je načelo vašega delovanja, kako ste se ranije izvoleli izraziti, da se u tim stvarima sve ne predvidi i sve ne propiše.

Makijaveli: Vidi se da predsednik nije zaludu pohodio palatu Temis, niti nosio sudsku togu.
Moje reĉi nisu imale druge svrhe osim ove: treba predvideti samo ono bitno.

Monteskje: Recite mi, molim vas: Poseduje li vaš Senat - taj tumač i čuvar zakona - i neku vlastitu moć?

Makijaveli: Ne, naravno.

Monteskje: Sve što, dakle, bude radio Senat, zapravo ćete raditi vi.

Makijaveli: Ne mogu a da se ne složim s vama.

Monteskje: Vi ćete, dakle, biti onaj koji će tumačiti ono što će on tumačiti; ono što on bude menjao, vi ćete menjati; vi ćete biti taj koji će poništiti ono što on bude poništio?

Makijaveli: I ne pomišljam da se zbog toga branim.

Monteskje: To zapravo znači da vi sebi pridržavate pravo razgrađivanja onoga što ste izgradili,
oduzimanja, onoga što ste dali, menjanja vašeg ustava - na dobro ili na gore - i čak da ga i potpuno
odbacite ukoliko smatrate nužnim. Ne osuđujem unapred nijednu od vaših pobuda ili nakana koje bi vas mogle pokrenuti u takvim i sličnim okolnostima; pitam vas samo gde će, sred te goleme samovolje, biti makar i najslabia garancija građanima i kako će se oni sa svim tim pomiriti?

Makijaveli: Vidim da vam se vraća vaša filozofska tankoćutnost. Budite uvereni da neću izvršiti nikakve preinake temeljnih ustavnih postavki a da ih prethodno ne dam narodu na usvajanje putem opšteg prava glasa.

Monteskje: Ali, vi ćete i dalje biti onaj koji će prosuđivati je li promena koju predlažete temeljne naravi i treba li je stoga dati narodu na odobrenje. Ipak, želeo bih verovati da nećete ni ukazom, ni senatskom odlukom, učiniti ništa što bi trebalo biti učinjeno putem plebiscita. Hoćete li svoje ustavne amandmane staviti na javnu raspravu? I hoćete li ih dati na usvajanje na narodnim zborovima?

Makijaveli: Ne, ni u kom slučaju; ako bi jednom bila pokrenuta rasprava o ustavnim člancima na
narodnim zborovima, ništa onda ne bi sprečilo da se narod lati ispitivanja svega i svačega na osnovi
svoga prava na pozivanje pred viši sud, i sutradan bi izbila Revolucija na ulici.

Monteskje: Ne moţe vam se poreći logičnost: ustavni su amandmani, dakle, predočeni kao celina, kao celina će biti i usvojeni?

Makijaveli: Nikako dručije, doista.

Monteskje: Onda verujem da možemo preći na sistem Državnoga veća.

Makijaveli: Vodite ovu raspravu sigurnom rukom predsednika Vrhovnoga suda. Zaboravio sam vam reći još i to da ću i ĉlanovima Senata dodeliti plate, kao što sam učinio i za ĉlanove Zakonodavnoga tijela.

Monteskje: Razume se.

Makijaveli: Ne mislim da je nužno još naglasiti da ću pridržati sebi pravo, također, imenovanja
predsednika i potpredsednika ovoga gornjeg doma. A glede Državnoga veća, bit ću kraći. Vaše su
moderne ustanove toliko moćna sredstva centralizacije da ne vidim kako je moguće služiti se njima bez suverene vlasti.
Što je zapravo, po vašim naĉelima, Državno veće? To je sena političkog tela kojemu je svrha da se u
ruke vladara prenese znatna naredbodavna vlast - koja je neka vrsta diskrecione vlasti - što može služiti, kad nam je volja, donošenju pravih zakona.
Državnom je veću kod vas dana, tako mi je barem rečeno, jedna posebna, možda još i prekomernija
nadležnost. U slučaju parbenog predmeta, ono može - putem prava na pozivanje pred viši sud - od
prvostepenih sudova zahtevati, uveravaju me, preuzimanje nadležnosti u svim parnicama za koje mu se čini da imaju upravni karakter. Tako - i da bi se jednom rečju okarakterisalo ono što je posve
izvanredno u toj najnovijoj nadležnosti - sudovi moraju odbiti da presuđuju svaki put kad pred sobom
imaju odluku neke upravne vlasti, a upravna vlast može, u sličnoj prilici, oduzeti predmete sudovima
pozivajući se na odluku Državnoga eća.
Ali, još jednom, šta je Državno veće? Ima li ono neku svoju vlastitu moć? Je li nezavisno o suverenu? Ni u kom sluĉaju. To je tek svojevrsno Uredništvo. Kad Državno veće donosi neki propis, suveren je taj koji ga donosi; kad donosi neku presudu, to je opet suveren koji je donosi, ili, kao što vi danas kažete, to je uprava, uprava koja je i sudac i stranka u sporu. Poznajete li nešto jače od toga i verujete li da ima mnogo toga za uraditi da bi se uspostavila apsolutna vlast u državama u kojima nailazimo na takve već potpuno ustrojene institucije?

Monteskje: Vaša je kritika veoma umjesna, priznajem; ali, kako je Drţavno vijeće samo po sebi izvrsna ustanova, ništa nije lakše nego mu pruţiti nužnu nzavisnost na taj način što bi ga se donekle udaljilo od vlasti. To verojatno nije ono što ćete uĉiniti?

Makijaveli: Zadržatću, u stvari, obrazac jedinstva u ustanovi, tamo gdje ga budem zatekao; obnoviću ga tamo gde ga nema, učvršćujući veze solidarnosti koju držim neophodnom. Kao što vidite, nismo stali nasred puta, jer eto mog ustava gotova.

Monteskje: Zar već?

Makijaveli: Nekoliko znalaĉki izvedenih smicalica i mahinacija dovoljno je da bi se izmenilo funkcionisane vlasti. Taj deo moga programa je ispunjen.

Monteskje: Verovao sam da ćete mi još govoriti o Vrhovnom sudu.

Makijaveli: To što vam o tome imam reći biće rečeno na prikladnijem mestu.

Monteskje: Istina je, ako sudimo po količini moći koja se nalazi u vašim rukama, vi biste već trebali
pokazivati znake zadovoljstva. Da ponovimo: Vi donosite zakone: 1. u vidu predloga koje podnosite
Zakonodavnom telu; 2. u vidu dekreta; 3. u vidu senatskih odluka; 4. u vidu opštih uredbi; 5. u vidu
presuda Državnoga veća; 6. u vidu ministarskih propisa; 7. u vidu državnih prevrata.

Makijaveli: Kao da i ne naslućujete da mi preostaje još najteži deo posla?

Monteskje: Istina, slutio nisam.

Makijaveli: Niste primeitli da je moj ustav žutke prešao preko mnoštva stečenih prava koja će biti
nespojiva s novim poretkom koji sam upravo uspostavio. To se, na primer, može reći za slobodu štampe, pravo na udruživanje, nezavisnost sudske vlasti, pravo glasa, za izbore - po opštinama - gradskih zaposlenika za ustanove gradske zaštite i za još mnogo toga drugog što treba nestati ili biti stubokom promenjeno.

Monteskje: Zar niste prećutno priznali sva ta prava, budući da ste svečano priznali načela ĉija su ona samo primena?

Makijaveli: Rekoh vam, nisam priznao nijedno načelo, nijedno pojedinačno pravo; povrh toga, mere koje želim preduzeti samo su izuzetak od pravila.

Monteskje: I to izuzeci koji ga potvrđuju, to je tačno.

Makijaveli: Ali, upravo zato moram dobro odabrati trenutak, jer u protivnom mogao bih sve upropastiti. U Vladaru sam napisao naputak koji bi trebao poslužiti u sličnim trenucima: "Zavojevaĉ mora, u času kad zaposeda državu, dobro razmisliti o svim nasiljima koja su mu neizbježna i počiniti ih sve odjednom, da ih ne bi danomice morao obnavljati; a pre svega, mora vladar živeti sa svojim podanicima tako da ga nikakav, ni loš ni dobar događaj ne može navesti da menja svoje držanje: jer, kad u nevolji skoči nužda za vrat, kasno ti je činiti zlo; dobro, pak, što ga činiš ne donosi ti koristi, jer ljudi smatraju da ga činiš iz nužde, pa ti za nj niko neće biti zahvalan."11 Sutradan po objavljivanju svoga ustava, doneću niz ukaza koji imaju snagu zakona i koji će jednim potezom uklonili slobode i prava, ĉija bi se uživanja mogla pokazati opasnima.

Monteskje: Trenutak je dobro odabran. Zemlja je još u strahu zbog vašeg državnog prevrata.
U pogledu vašeg ustava, ništa vam nije odbijeno, budući da i tako možete sve uzeti;u pogledu vaših ukaza, nema vam se šta dopustiti, budući da i tako ništa ne tražite, a sve uzimate.

Makijaveli: Oštri ste na jeziku.

Monteskje: Ipak nešto manje negoli vi na jelu, složićete se. Uprkos vašoj energičnosti i oštrovidnosti,
priznajem, teško mi je poverovati da se zemlja neće pobuniti protiv tog drugog državnog udara što se
priprema iza kulisa.

Makijaveli: Narod će dragovoljno zatvoriti oči; jer, po hipotezi od koje polazim, njemu je agitacije preko glave, žudi za odmorom kao pustinjski pesak nakon olujnog pljuska.

Monteskje: Od svega toga pravite još i lijepe retoriĉke figure; to je, ipak, previše.

Makijaveli: Žurim da vam kažem da ću, uostalom, svečano obećati povratak svih sloboda koje poništavam istom kad se stranke primire.

Monteskje: Verujem da ćemo se naćekati.

Makijaveli: Nije iskljuĉeno.

Monteskje: Zasigurno jer vaša načela omogućavaju vladaru, kadgod mu je to u interesu, da ne održi zadanu reĉ.

Makijaveli: Ne žurite s izjašnjavanjem; videćete šta ću uĉiniti od tog obećanja; neće proći dugo, a ja ću sebi dati u zadatak da u meni prepoznaju najliberalnijeg čoveka u kraljevstvu.

Monteskje: Gle čuda kojemu se nisam nadao! U međuvremenu, dakako, otvoreno poništavate sve slobode.

Makijaveli: Otvoreno nije reĉ dostojna jednog državnika; ništa ja otvoreno ne poništavam; to je upravo ono mesto gde lavlju grivu treba splesti u lisičji rep. Ĉemu bi služila politika ako se zaobilaznim putem ne bi mogli postići ciljevi koji nam ostaju izvan dohvata dok hodamo ravnom stazom? Temelji su moga zdanja položeni, snage su spremne, treba ih samo staviti u pogon. Ja ću to učiniti sa svim obzirima koje nalažu novi ustavni obiĉaji. To je pravo mesto za pokazivanje umeća vladanja i zakonodavstva što ih razboritost nalaže vladaru.

Monteskje: Primećujem da ulazimo u novu fazu; spreman sam vas slušati.

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:29

Jedanaesti dijalog- sadržaj

O zakonima
O štampi.
-Duh Makijavelijevih zakona. Njegova je definicija slobode preuzeta od Monteskjea.
Makijaveli se ponajprije bavi zakonima o štampi u njegovu kraljevstvu. Njihov će se djelokrug proširiti i na izdavaštvo.
-Vladina saglasnost za pokretanje novina i za sve promene u sastavu redakcije.
Porezne mere u cilju ometanja štamparske delatnosti. Ukidanje poratnoga suda u predmetima delikta
štampe.
- Administrativne i sudske kazne. Mere upozorenja. Zabrana pristupa zapisnicima parlamentarnih
sednica kao i zapisnicima sa suđenja u predmetima štampe. Suzbijanje lažnih vesti.
- Mere zaštite od inostranih novina. - Zabrana uvoza nedozvoljenih spisa. -Zakoni protiv građana koji u inostrastvu pišu protiv vlade. - Zakoni sličnog sadrţžaja diktirani susednim državicama protiv njihovih vlastitih građana. - Strani dopisnici trebaju biti vladini plaćenici. Načini obuzdavanja izdavačke delatnosti. - Vladina odobrenja koja se izdaju štamparijama , izdavačima i
knjižarima. - Mogućnost privremenog oduzimanja tih povlastica. - Kaznena odgovornost štampara. Ona ih primorava na to da sami vrše policijski nadzor i da o tome izveštavaju upravne organe.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:29

JEDANAESTI DIJALOG


Makijaveli: U Duhu zakona pripominjete, s mnogo razloga uostalom, da je sloboda reĉ kojoj se pridaju veoma razliĉita značenja. U vašem delu, može se pročitati i sledeća tvrdnja: "Sloboda je pravo da se čini ono što zakoni dopuštaju."12 Ovu definiciju, koju nalazim tačnom, vrlo rado uzimam za svoju i mogu vas uveriti da će moji zakoni dopuštati samo ono što je potrebno. Vidćete sad koji duh preteže u svemu tome. Od čega biste želeli da počnemo?

Monteskje: Ne bi mi bilo mrsko ponajprije videti kako se mislite obraniti od štampe.

Makijaveli: Dirnuli ste, doista, u najosjetljivije mesto moga nauma. Sistem koji zamišljam u tom je
pogledu toliko opsežan koliko su mnogostruke njegove primene. Na sreću, tu su mi potpuno odvezane ruke; mogu krojiti i rezali do mile volje, bez straha da ću izazvati ikakav prigovor.

Monteskje: Zašto, za boga miloga?

Makijaveli: Zato što je štampa u većini parlamentarnih zemalja - budući da služi samo silovitim,
egoistiĉkim i nepopustljivim strastima - sklona zameriti se celom setu; zato što je potkupljiva,
nepraviĉna, bez ikakve velikodušnosti i rodoljublja; i - na kraju -zato što širokom delu stanovništva neke zemlje nikada nećete moći objasniti ĉemu ona služi.

Monteskje: Ah! Ako tražite pritužbe i zamerke na raćun štampe, lako ih je naći. Ako pitate ĉemu ona
može poslužiti, to je onda druga stvar. Ona jednostavno spreĉava samovolju u vršenju vlasti; prisiljava da se vlada na ustavni način; primorava sve dužnosnike na poštenje, na skromnost, na poštovanje sebe i drugih. Na kraju - i da skratimo - ona svakome ko je ugnjeten pruža način da se izjada i da bude saslušan. Mnogo se toga može oprostiti ustanovi koja, i pored tolikih zloupotreba pruža neizostavno i tolike usluge.

Makijaveli: Da, poznat mi je taj pledoaje; ali, ako možete, objasnite ga velikom mnoštvu, uračunajte tu ĉak i one koji će se zanimati za sudbinu štampe, pa ćete videti.

Monteskje: To je i razlog zašto je bolje da odmah pređete na praktiĉne načine na koje ćete joj staviti
brnjicu; verujem da je to prava reĉ.

Makijaveli: To je prava reĉ, uistinu; povrh toga, ne kanim obuzdati samo novinarstvo

Monteskje: Tu je i izdavaštvo.

Makijaveli: Počinjete se slžiti i ironijom.

Monteskje: Sve dok mi i nju u jednom trenutku ne oduzmete, budući da ćete podjarmiti štampu u svim vidovima.

Makijaveli: Nema oruţja protiv takve duhovne razigranosti; ali, razumjet ćete dobro, ne bi imalo smisla izbeći napadajima novinarstva ako bi se moralo ostati izložen napadajima knjige.

Monteskje: Pa krenimo s novinarstvom

Makijaveli: Ako bih se usudio na potpunu obustavu novina, veoma bih se nepromišljeno izložţio javnom negodovanju kojemu je teško otvoreno prkositi; stoga ću pristupiti donošenju čitavog niza odredaba koje će izgledati kao puke mere obazrivosti . Dekretom ću narediti da se ubuduće nijedne novine ne mogu pokrenuti bez vladine suaglasnosti; time smo na samom početku predupredili širenje zla; jer, nije vam teško zamisliti da novine koje budu dobile pristanak za izlaženje ne mogu biti ništa drugo doli glasila privržena vladi.

Monteskje: Ali, kad već ulazite u sve te detalje, neka mi bude dopušteno reći i ovo: duh novina menja se zajedno s članovima uredništva; kako mislite ukloniti redakciju koja je neprijateljski raspoložena prema vašoj vlasti?

Makijaveli: Taj je prigovor uistinu slab, jer neću dopustiti - na kraju krajeva i ako me je volja - izlaženje nijednog novog lista; ali, imam i druge planove, kao što ćete vijeti. Pitate me kako ću neutralizovati neprijateljski raspoloženu redakciju? Na najjednostavniji mogući način: dometnuću da je, zbog svih personalnih promena do kojih je došlo na položajima glavnih i odgovornih urednika, nužna vladina dozvola za izlaženje.

Monteskje: Ali, postojeće novine - koje su ostale neprijateljski raspoložene prema vašoj vladavini i ĉije uredništvo nije pretrpelo promene - i dalje će pisati.

Makijaveli: E pričekajte: sve postojeće i sve buduće novine pogođene su poreznim merama koje će, kao što je i red, obezvrediti svaku reklamu i publicitet; političke ću listove podvrgnuti onome što vi danas nazivate taksenom markom i obaveznim finansijskim osiguranjem ili garancijama. Štamparska će delatnost uskoro, zahvaljujući porastu tih poreza, biti toliko malo unosna da će se samo najodvažniji upustiti u tu pustolovinu.

Monteskje: Ta mjera nije dostatna, jer političke stranke neće štedeti novca.

Makijaveli: Budite spokojni. Imam čime da im zatvorim gubicu, jer stupaju na red represivne mere. U Evropi postoje države u kojima je nadlžnost u predmetima delikta štampe preneta na porotne sudove. Ne znam za žalosniju meru, jer to često puta znaĉi uznemiravati javnost, makar i povodom najmanje novinske blezgarije. Budući da delikti štampe imaju veoma rastegljivu narav, pisac svoje napade može prerušiti u tako različite i istančane forme da je čak nemoguće i na prave sudove preneti nadležnost za te i takve slučajeve. Sudovi će ostati uvek pri vlasti, ne treba to ni naglašavati, ali svakodnevno represivno oružje mora ostati u rukama državne uprave.

Monteskje: Postojaće, dakle, delikti za koje sudovi neće biti nadležni, ili ćete udarati obema rukama -
sad rukom pravde, sad rukom državne uprave?

Makijaveli: Velike li nevolje! Evo što je brižnost spram šaĉice loših i zloĉestih piskarala kojima je jedino stalo da sve napadnu, da se svemu izruguju; i koji se prema vladama ponašaju poput onih razbojnika s puškom u ruci, a na koje putnici nailaze na drumovima. Stalno se postavljaju izvan zakona; e pa, neke će trebati i staviti iza zakonskih rešetaka!

Monteskje: Samo će se na njih, dakle, obrušiti vaša neumoljivost?

Makijaveli: Ne bih se baš mogao zakleti, jer taj soj ljudi je poput glave lernejske hidre; kad ih se poseĉe deset, izraste novih pedeset. Ponajviše ću se okomiti na novine kao na oglasna i reklamna poduzeća. Njima ću se ovako obraćati: Mogao sam vas sve zabraniti, ali to nisam učinio; mogu to sada uĉčiniti, ali ostavljam vas na životu; no, samo po sebi je jasno da uslov toga jest taj da ne ometate moje delovanje, niti da ocrnjujete moju vladavinu. Ne bih želeo da vas svakoga dana tužim, ni da neprestano moram tumaĉiti zakon kako bih suzbio vaše prekršaje; ne želim, isto tako, mobilisati celu vojsku cenzora kojima bi dužnost bila ĉitati danas sve ono što ćete vi sutra objaviti. Imate pero, pišite; ali, dobro zapamtite: za sebe i svoje punomoćnike pridržavam pravo da vam sudim svaki put kad budem napadnut. Bez suvišna izmotavanja. Kad me budete napali, ja ću to osjetiti, ali bogami i vi; u tom ću sluĉaju uzeti pravdu u svoje ruke, ne odmah, jer ne želim ići bezobzirno; upozoriću vas jedanput, dvaput; treći put ću vas ukinuti.

Monteskje: Sa ĉuđenjem primećujem da u takvom sistemu nije novinar taj koji je pogođen, već same
novine, ĉije ukidanje povlaĉi za sobom i gubitak kamata koje se s tim novinama ubiru.

Makijaveli: Neka ih idu ubirati negde drugde; s tim stvarima se ne trguje! Moja će državna uprava
odrediti kazne, kao što sam istakao, ne prejudicirajući, dakako, sudske presude. Dve osude tokom
godine punopravno povlaĉe za sobom prekid izlaženja novina. Na tome neću stati, reći ću još na adresu novina, a putem ukaza ili zakona, razume se: Svedite na najmanju moguću meru polje vašeg zanimanja, nemojte se nadati da ćete komentarima o raspravama još dugo moći uznemiravati javnost,
zabranjujem vam pristup zapisnicima sa sednica, zabranjujem vam čak, šta više, i sudske zapisnike sa
suđenja u predmetima štampe. Nemojte računati da ćete, isto tako, uznemiravati javnost lažnim vestima iz sveta; lažne ću vesti kažnjavati i telesnim kaznama, ako treba; svejedno jesu li objavljene u dobroj ili lošoj nameri.

Monteskje: To mi izgleda malo prestrogo, jer ako se novine, bez velikih opasnosti, ne budu mogle baviti politiĉkim procenama, od čega će drugog onda živeti osim od vesti. Ali, kad neke novine objave jednu vest, ĉini mi se da je veoma teško postaviti kriterij istinitosti, jer najĉešće neće tome moći na pouzdan način udovoljiti, a kad i budu uverene u istinitost, tada će im nedostajati materijalni dokaz.

Makijaveli: Zato će dvaput promisliti pre nego što se budu odvažile na uznemiravanje javnosti, a to je najhitnije.

Monteskje: Ali, to nije sve. Ako vas je nemoguće napasti u domaćoj štampi, napasće vas inostrana. Svi nezadovoljnici i sve mržnje ovoga sveta raspisaće se pred samim pragom vašega kraljevstva; a preko granice će se prenositi raspaljive novine i spisi.

Makijaveli: Ah! Dirnuli ste u pitanje koje kanim rešiti na najstroţi mogući naĉin, jer inostrana je štampa veoma opasna. Ponajpre, svako unošenje u Kraljevstvo ili rasturanje nedozvoljenih novina i spisa biće kažnjavano zatvorom, i kazna će biti dovoljno surova da nikome ubuduće neće pasti na pamet nešto sliĉno. Zatim, oni od mojih podanika za koje je utvrđeno da su tamo pisali protiv vlade, po povratku u zemlju će biti gonjeni i kažnjeni. Ništa nije nedostojnije nego protiv svoje vlade pisati u inostranstvu.

Monteskje: Zavisno o prilikama. Ali, pisaće đtampa pograničnih zemalja.

Makijaveli: Mislite? Pretpostavljamo, zar ne, da vladam nekim većim kraljevstvom. Manje države što lže na mojim granicama imaće, uveravam vas, dosta razloga za strah. Ja ću im izdiktirati zakone po kojima će se proganjati njihovi vlastiti građani u slučaju napada - putem listova ili na neki drugi načn - na moju vladu.

Monteskje: Vidim koliko sam bio u pravu kad sam u Duhu zakona napisao da se granice silnika moraju uništiti. Civilizaciji tu ne bi smeo biti slobodan ulazak. Vaši podanici, siguran sam, neće poznavati svoju istoriju. Po rečima Benžamena Konstana, od Kraljevstva ćete napraviti ostrvo na kojem se ništa neće znati o zbivanjima u Evropi, a od glavnoga grada drugi ostrvi na kojem se neće znati ništa o onome što se zbiva u unutrašnjosti zemlje.

Makijaveli: Ne želim da moje kraljevstvo bude uznemiravano galamom što dolazi izvana. Kojim putem dopiru strane vesti? Zahvaljujući malom broju agencija koje objedinjuju informacije što su stigle sa svih strana sveta. U tom sluĉaju potrebno je potplatiti ove agencije i otada će one prenositi samo vesti pod nadzorom vlade.

Monteskje: To je doista velebno; možete sada preći na mere u izdavaštvu.

Makijaveli: To me manje zaokuplja, budući da se u vremenu u kojem je novinarstvo uzelo tolikog maha, knjige više gotovo i ne ĉitaju. Ipak, ne pada mi na pamet da im ostavim otvorena vrata. Isprva ću primorati sve koji budu hteli baviti se štampanjem i izdavaštvom da dobiju posebno odobrenje,
povlasticu koju im vlada može u svakom trenutku oduzeti, bilo direktno, bilo pak sudskom presudom.

Monteskje: Ali, u tom će sluĉaju ti preduzetnici postati nekom vrstom javnih funkcionara. Instrumenti razuma postaće instrumenti vlasti!

Makijaveli: Nećete valjda zbog toga kukati, nadam se, Jer tako je bilo i u vaše vreme parlamentarne
vladavine; treba očuvati stare navade kad su uspešne- Pribeći ću poreznim merama; na knjige ću
proširiti zaštitnu meru garancija koja pogađaju novine, ali pre svega, nametnuću porez na one knjige
koje ne budu imale određeni broj stranica. Knjiga koja ne bude imala dvesto, ili tristo stranica, na primer, neće se ni smatrati knjigom, već brošurom. Verujem da ste u potpunosti shvatili prednost ove mere; s jedne strane, putem ovog poreza prorediću celu tu hrpu manjih spisa koji predstavljaju svojevrsne novinske dodatke; a s druge, prisiljavam one koji žele izbeći plaćanje da se bace na pisanje obimnih i skupocenih dela koja će se jedva prodavati, ili će ih, u tom obliku, retko ko ĉitati. Samo još sirotani danas imaju svest o potrebi objavljivanja knjiga, ali ni oni neće dugo. Porez će rashladiti književnu taštinu, a kazneni će zakon sam dovesti u red štamparije, jer ću i izdavače i štamparije proglasiti kriviĉno odgovornima za sadržaje knjiga. U slučaju da još bude pisaca dovoljno odvažnih da pišu dela protiv vlasti, oni ne bi smeli naći nijednog izdavača.
Uĉinci takva spasonosnog zastrašivanja neizravno će povući sa sobom cenzuru, koju - zbog gubitka
ugleda koji ta preventivna mera povlaĉi - neće morati vršiti sama vlada. Pre no što nova dela ugledaju
dana, izdavači i štampari će pitati za savet, doći će da se raspitaju, i objavljivaće samo knjige koje se
budu tražile. Ali, na taj naĉin vlada će uvek i pravovremeno biti obaveštena o publikacijama koje se
pripremaju protiv nje; pristupiće prethodnoj zapleni svaki put kad bude smatrala da je to potrebno, a
krivce će predati sudu.

Monteskje: Rekli ste mi da nećete dirati u građanska prava. Kao da ne primećujete da ste zakonom
pogodili upravo slobodu privređivanja; pravo vlasništva je također dovedeno u pitanje, a i ono će kasnije biti pogaženo.

Makijaveli: To su samo reĉi.

Monteskje: Onda mislim da ste sa štampom završili.

Makijaveli: Naravno da nisam!

Monteskje: Pa što još preostaje?

Makijaveli: Druga polovica posla.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:30

Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea (1864), poslužio je kao osnova za sastavljanje poznatog dokumenta pod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionističkog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da sruše hrišćansku civilizaciju, pomoću liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku državu no svojim pravilima.
Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji . Dijalog se vodi između Macchiavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Montesquiera, koji govori sa liberalnih pozicija.

Poglavlja Protokola od broja 1. do 19. prate Jollyijev Dijalog, od poglavlja 1. do 17. na mnogim mestima od reči do reči.


PRVI DEO: I -VIII
DRUGI DEO : VIII - XVII
TREĆI DEO : XVII-
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:30

Dvanaesti dijalog - Sadržaj

O štampi (nastavak)

-Kako će Makijavelijeva vlada uništiti štampu tako što će se sama baviti novinarstvom.
Provladine novine biće dvaput brojnije od nezavisnih, službene i poluslužbene, neslužbene i
poluneslužbene novine .
-Vlada krišom finansira liberalnu, demokratsku i revolulucionarnu štampu. Način organizacije i
usmeravanja.
-Usmeravanje javnoga mnenja. Taktika, zbunjivanje i probni baloni.
Štampa u unutrašnjosti. Važnost njihove uloge.
-Upravna cenzura novina. - Saopštenja.
- Zabrana objavljivanja pojedinih vesti privatnoga karaktera.Govori, izveštaji i službeni zapisnici kao dodatak vladinoj štampi
- Jezički i stilski postupci nužni zapridobijanje javnoga mnenja. Večno uznošenje vlade.
- Prenošenje tobožnjih napisa iz svetskogih novina u kojima se hvali vladina politika.
- Kritika ranijih vladavina.
- Stvarna tolerancija verskih rasprava i lake književnosti.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:31

DVANAESTI DIJALOG


Makijaveli: Pokazao sam vam tek deo, obrambenu stranu, moglo bi se tako reći, osnovnog uređenja pod koje ću staviti štampu; preostaje mi da vam sad pokažem kako ću se znati okoristiti tom ustanovom radi jačanja svoje vladavine. Usuđujem se reći da nijedna vlada, sve do danas, nije imala smionije koncepcije od ove o kojoj vam želim govoriti. U zemljama parlamentarnoga sistema, štampa je gotovo uvek ta koja je kriva za propast vlada. Pa kad je tomu tako, onda nazirem mogućnost neutralizacije štampe putem same štampe. Budući da je novinstvo stvarna velevlast, znate li onda što će učiniti moja vlada? Ona će se sama početi baviti novinarstvom - biće to, štono vele, živo, pravo novinarstvo.
Monteskje: Zaista, priređujete mi neverovatno iznenađenje za iznenađenjem! Veĉno promenjiva
panorama što je vrtite pred mojim očima; dovoljno sam znatiželjan, priznajem, videti kako ćete izvesti taj novi program.
Makijaveli: Trebaće mi kudikamo manje mašte no što mislite. Prebrojaću novine koje će predstavljati
ono što vi nazivate opozicijom. Ako ih je deset za opoziciju, imaću dvadeset provladinih; bude li
dvadeset opozicionih, ja ću ih imati ĉetrdeset; ako ih bude ĉetrdeset, ja ću ih imati osamdeset. Sad vam je jasno čemu služi pravo koje sam sebi pridržao, pravo odobravanja izlaska novih politiĉkih novina.
Monteskje: To je, zasigurno, više nego jednostavno.
Makijaveli: Ne toliko koliko mislite, jer ne bi bilo dobro da veći deo javnosti prozre ovu taktiku;
mahinacija bi bila razotkrivena i, dakle, promašena, a javnost bi se okrenula od novina koje bi otvoreno branile moju politiku.
Podeliću, u tri ili ĉetiri kategorije, štampu koja su privržena mojoj vlasti. Na prvo mesto staviću
odreženi broj novina čiji će ton biti otvoreno služben i koje će u svim sukobima braniti do kraja moju
stranu. Ali, te novine, želim vam odmah reći, neće dakako imati i najvećeg uticaja na javnost. Na drugom mjestu nalaziće se duga falanga poluslužbenih novina, a ĉija je uloga u tome da uz moju vlast privuku celo mnoštvo mlitavaca i ravnodušnih ljudi koji, bez grižnje savesti, prihvataju sve što postoji, ali dalje od toga svoga politiĉkog kreda ne idu.
Ali, upravo u kategoriji što sledi nalaziće se đtampa koja će predstavljati najmoćnije poluge moje vlasti.Tu potpuno išĉezava, naizgled naravno, razlika izmežu službenoga i poluslužbenoga tona, jer te novine - o kojima vam želim govoriti - biće sve istim sponama vezane uz moju vlast, lancem vidljivim u sluĉaju jednih, nevidljivim u sluĉaju drugih. I ne pokušavam vam kazati koliko će ih biti na broju, jer imaću privrženu štampu u svakom delu javnoga mnenja, u svakoj stranci; imaću aristokratske novine u aristokratskoj stranci, republikanske u republikanskoj stranci, revolucionarno mežu revolucionarima, anarhistiĉke novine, ako ustreba, mežu anarhistima. Moja će štampa, kao bog Višnu, imati stotinu ruku, i te će se ruke ispružiti ka svim mogućim strujama javnoga mnenja celom zemljom. Biće na mojoj strani, a da i ne znaju. Oni koji budu verovali da govore svojim jezikom, govoriće mojim; oni koji budu verovali da pomažu svoju stranku, pomagaće moju; oni koji budu išli pod svojim stegom, ići će pod mojim.
Monteskje: Jesu li te zamisli ostvarive ili su puke fantazmagorije? Vrti mi se u glavi.
Makijaveli: Pripazite na svoju glavu, jer ovo je tek poĉetak.
Monteskje: Pitam se samo kako će vam poći za rukom da predvodite - i u kolonu svrstate - sve te
publicistiĉke satnije koje je vaša vlada potajno zavrbovala.
Makijaveli: Sve se svodi na pitanje organizacije, morali ste već to shvatiti; osnovaću, na primer, a pod firmom Odseka za izdavačku i novinsku delatnost, jedan koordinativni centar gde će dolaziti potražiti savet i odakle će krenuti signal. Tada će se - pred oĉima onih koji nisu u potpunosti upoznati s tajnom ove majstorije - odvijati ĉudan prizor: napadaće me novine koje su privržene mojoj vladi, zapomagaće i stvarati mi mnoštvo neprilika.
Monteskje: To nadilazi moj razum. Više ništa ne razumem.
Makijaveli: Ipak, nije tako teško shvatiti; jer, upamtite dobro, temelji i naĉela moje vladavine nikada neće biti dovedeni u pitanje od strane tih novina o kojima vam govorim; neće pokretati ništa krupnije od polemiĉkih prepucavanja, dinastijsku opoziciju u taĉno zacrtanim granicama.
Monteskje: I kakvu prednost tu nalazite?
Makijaveli: Pitanje je veoma naivno. Rezultat, već i bez toga grandiozan, sastojaće se u tome što će
najveći mogući broj ljudi reći: Pa, vidite da smo slobodni, o svemu se može govoriti u ovom režimu, bez razloga ga napadaju; umesto da tlaĉi, što bi mogao ĉiniti, on podnosi, toleriše!
I drugi rezultat, ništa manje znaĉajan, jeste u tome što će, pri takvom stanju stvari, doći do na primer
sledećeg zapažanja: Vidite kako temelji i naĉela ove vladavine izazivaju poštovanje svih: ĉak ni novin koje si dopuštaju najveću moguću slobodu izražavanja, nikada ne napadaju postojeće ustanove. I treba da su one iznad nepravdi koje podstiĉu strasti, kad im i sami neprijatelji vlade moraju odati priznanje.
Monteskje: Priznajem da ste uistinu makijavelist.
Makijaveli: Dodeljujete mi veliku ĉast, ali to još nije ono najvažnije: pomoću te tajnovite privrženosti
javnih novina, mogu reći da po volji usmeravam javno mnenje u pogledu svih bitnih pitanja unutrašnje ili vanjske politike. Raspaljujem ili uspavljujem duhove, ulivam im pouzdanje ili ih zbunjujem, zastupam"za" i "protiv", istinito i lažno. Dajem naslutiti neki korak i, zavisno o okolnostima, objavim demanti. Tako sondiram javno mnenje, sabirem utiske, isprobavam mahinacije, projekte, naprasne odluĉnosti, i puštam ono što vi u Francuskoj nazivate probnim balonima. Napadam svoje neprijatelje po miloj volji, a da pri tom ne krnjim ugled svoje vlasti, jer, nakon što sam tim novinama dopustio da se izbrbljaju, mogu ih, ako je preka potreba, najenergiĉnije opovrgnuti; pridobivam javnost za određene odluke, guram je ili privlaĉim, prst mi je uvek na njenim žilama kucavicama, te ona odražava, a da i ne zna, moje lične utiske. Ona je pokadšto i zadivljena što je tako postojano u saglasju sa svojim suverenom. U tom sluĉaju kaže se da imam narodnu žicu, da izmežu mene i moga naroda postoji tajnovita i ĉudna neka veza.
Monteskje: Te razliĉite smicalice boluju, ĉini mi se, od idealnog savršenstva. Potegao bih, ipak, još jedan prigovor, ovoga puta veoma mlak: ako već izlazite iz duboke kineske ćutnje, ako dopuštate satnijama svojih novina da zarad vaše koristi i vaših nauma majmunišu opoziciju - o ĉemu ste upravo zborili - nije mi jasno kako ćete spreĉiti ostale novine, koja se nisu svrstala uz vašu vlast, da ljutito odgovore na ta prenemaganja ĉiju su tajnu prozreli. Zar vam ne prolazi glavom da će, na koncu, dignuti barem neke od tih zavesa koje prikrivaju tolike tajanstvene zaplete? Možete li ih, kad budu spoznali tajnu te komedije, sprečiti da se barem narugaju? Ta mi se igra ĉini priliĉno škakljivom.
Makijaveli: Nipošto; priznaću vam da sam veliki deo vremena utrošio na vaganje jaĉih i slabijih strana ovih mahinacija, skupio sam mnoga obaveštenja o položaju štampe u zemljama parlamentarnog sistema.
Morali biste znati da je novinarstvo svojevrsna framasonerija: svi oni koji od toga žive međusobno su, više ili manje, povezani profesionalnom diskrecijom; nalik u tome drevnim gataocima; ne odaju lako tajnu svojih gatanja. Ništa ne bi dobili ako bi se odali, a mnogo bi mogli izgubiti, jer većina njih ima sramotnih mrlja u biografiji. Veoma je verovatno, u to sam ĉak i siguran, da u određenom krugu ljudi u prestonici te stvari neće ostati tajnom; ali svuda drugde o tome se neće ništa znati, i velika će većina naroda s nenaĉetim poverenjem hodati stazama predvodnika koje ja budem odredio. Ne hajem što bi određeni broj ljudi u prestonici mogao biti upućen u sva ta lukavstva moga novinarstva? I tako sam najveći deo njegova uticaja namenio unutrašnjosti zemlje. Tu ću uvek na raspolaganju imati
željenu i preko potrebnu temperaturu javnoga raspoloženja, svaki će moj udarac pogoditi cilj. Lokalne će mi novine biti potpuno odane, jer tu ne sme biti mesta ni protureĉju ni mogućoj raspravi; iz središta državne uprave gde ću stolovati, guvernerima će se svake oblasti redovito izdavati naredbe kako da pišu novine, tako će - u istom trenu i na celom podruĉju zemlje - biti požnjeven željeni uticaj, dan željeni podsticaj, ĉak pre no što se u prestonici i posumnja. Time vam postaje jasno zašto me javno mnenje u glavnom gradu nije u stanju preterano zaokupiti. Ono će kasniti za vanjskim kretanjima koja će ga, a da i ne zna kako, preduhitriti.
Monteskje: Bujica vaših ideja nosi sve pred sobom, s toliko snage da sam zaboravio poslednji prigovor koji sam vam hteo uputiti. Uprkos svemu što ste maloĉas rekli, izvesno je da je u prestonici preostao određeni broj nezavisnih novina. Biće im gotovo nemoguće govoriti o politici, to je blizu pameti, ali će vam ipak moći zagorĉati život brojnim neugodnostima. Vaša državna uprava neće biti savršena; razvitak apsolutne vlasti sadrži mnoge zlouporabe -uzrok kojima ne treba uvek tražiti ĉak ni u takvom vrlom vođi; ali, za sve što vaši zaposlenici budu uĉinili protiv privatnih interesa građana, sena sumnje će pasti na vas; biće žalbi, napadaće vaše zaposlenike i vi ćete, neizostavno, biti odgovorni. Vaš ugled će postupno tamniti.
Makijaveli: Ne plašim se toga.
Monteskje: Istina je, namaknuli ste tolika sredstva represije da vam preostaje još samo izbor strane s koje ćete udariti.
Makijaveli: Nisam to htieo reći; ne bih želeo ĉak ni da neprestano moram pribjegavati represiji; hoću da osnovom obiĉnog naloga mogu prekinuti svaku raspravu oko onoga što je u direktnoj vezi s državnom upravom.
Monteskje: I kako to mislite izvesti?
Makijaveli: Natjeraću novine da na svojim udarnim stupcima objave ispravke koje će im saopštiti vlada; državni će im zaposlenici prenijeti primedbe u kojima će odluĉno biti reĉeno: "Objavili ste taj i taj podatak, ali to nije toaĉno; dopustili se sebi takvu i takvu kritiku, i bili ste nepravedni, bili ste nedoliĉni, niste imali pravo, imajte ubuduće to na umu". Kao što se moţžete i sami uvjeriti, to će biti lojalna i neprikrivena cenzura.
Monteskje: Pri ĉemu, dakako, neće biti mesta replici.
Makijaveli: Naravno da neće; rasprava će tako biti zakljuĉena.
Monteskje: Vaša će, dakle, uvek biti zadnja, i to bez pribegavanja nasilju. To je, nema što, veoma
oštroumno. Kao što ste mi maloprie lepo rekli, vaša će vlada biti živo, pravo novinarstvo.
Makijaveli: Kao što ne želim da zemlju uznemiruje halabuka koja dolazi izvana, isto tako ne želim ni da je uznemirava graja koja dolazi iznutra, ĉak ni viesti privatnog karaktera. Kad bude došlo do nekakvog neobiĉnog samoubistva, neke krupne i veoma sumnjive novĉane afere, nekog zlodela što ga je poĉinio neki državni službenik, Istom ću novinama zabraniti da o tome pišu. Tišina o tim stvarima kudikamo je više dokazom javne ĉestitosti negoli što je to galama.
Monteskje: A za to vreme vi ćete se baviti novinarstvom, sve u šesnaest, što no vele?
Makijaveli: I treba tako. Koristiti se štampom, koristiti je u svim vidovima, takav je danas zakon za vlasti koje žele opstati. To je veoma ĉudno, ali je tako. Osim toga, ja ću tim putem otići i dalje nego što biste mogli i naslutiti. Da bi se shvatio doseg mog poduhvata, potrebno je videti kako je pisanje moje štampe pozvano da se takmiĉi sa službenim aktima moje politike; ţželim, pretpostavimo, da se iznađe rešenje nekog vanjskog ili unutraršnjeg pitanja; i to rješenje - koje je tek nabaĉeno u mojim novinama što već mesecima, svako na svoj naĉin, izražava javni duh - dogodi se jednog epog dana kao službeni događaj: poznato vam je s koliko tajnosti, domišljatosti i uviđavnosti trebaju, u znaĉajnim okolnostima, biti pripremljeni službeni dokumenti; problem koji u takvim sluĉajevima treba rešiti jest da se svima izađe u susret. I tako će se svako od mojih novina , sledeći svoju osnovnu orijentaciju, truditi uveriti druge strane da usvojeno rešenje jest upravo ono koje njima ponajbolje odgovara. Ono što neće biti napisano u sluţžbenom dokumentu, biće istaknuto putem tumaĉenja; ono što će tek biti naznaĉeno, poluslužbena će štampaq otvorenije prevesti, a demokratska i revolucionarna trubiće na sva zvona; i dok se tako budu vodili sporovi, dok se budu iznosila i najrazliĉitija moguća tumaĉenja mojih poteza, moja će vlada moći odgovoriti svima i svakome: "Varate se u pogledu mojih najera, slabo ste ĉitali moje izjave; ja sam samo hteo reći ovo ili ono". Bitno je da nikada ne dođete u protureĉje sa samim sobom.
Monteskje: Zar? Nakon svega što ste mi rekli, vama se i dalje po glavi vrzma takva preuzetnost?
Makijaveli: Nesumnjivo, a vaše ĉuđenje mi jasno pokazuje da me niste razumeli. Reĉi, a ne dela, treba dovesti u sklad. Kako moţžete i pomisliti da bi velika većina mogla suditi o tome ima li u postupcima vlade bilo kakve logike? Dovoljno je da im se to lepo kaže. Želim, dakle, da razliĉite faze moje politike budu predoĉene kao razvijanje jedne jedine misli koja je vezana uz nepromenjivi cilj. Svaki predviđeni ili nepredviđeni događaj neće biti ništa drugo do mudro podstaknut i željeni rezultat, a otkloni od zacrtanih smernica biće protumaĉeni samo kao razliĉiti vidovi istoga pitanja, razliĉiti putevi što vode ka istome cilju, razliĉita sredstva istog rešenja za kojim, preko brojnih prepreka, neprekidno tragamo. Posljednji događaj će stoga biti predoĉen kao logiĉkia posledica svih prethodnih.
Monteskje: Zavredili ste, uistinu, da vam se svet divi! Kakva umna snaga i kakva aktivnost!
Makijaveli: Svakoga će dana moja štampa biti puna sluţžbenih govora, sopštenja. izvještaja podnesenih ministarstvima ili samom suverenu. Neću smetnuti s uma da živim u vremenu u kojem ĉovek veruje d putem industrije može rešiti sve društvene probleme, i u kojem se neprestano vodi briga o poboljšanju poloţžaja radniĉke klase. To više ću se posvetiti tim pitanjima, što su ona veoma dobar naĉin da se skrene pažnja s pitanja unutrašnje politike. Kod južnjaĉkih naroda, vlade moraju ostavljati utisak stalne zaokupljenosti; široke mase pristaju da budu pasivne, ali pod jednim uslovom - da vladajući sloj ostavlja utisak neprekidne i grozniĉave aktivnosti; da njihove poglede stalno privlaĉi novotarijama, iznenaĊđenjima, preokretima; što je sve, može biti, veoma bizarno, ali, još jednom da istaknem, to je tako.
Strogo ću se, taĉku po taĉku, pridržavati ovih načela; poslediĉno, a u stvarima trgovine, industrije,
umetniĉkoga obrta i ĉak državne uprave, podsticaću na prouĉavanje svakovrsnih projekata, planova,
ešenja, promena, preuređenja, poboljšanja, a odjeci toga će u novinama nadjaĉati i glasove najbrojnijih i najplodnijih publicista. Politiĉka ekonomija, govori se, na glasu je u vašoj zemlji; ali, ja neću dopustiti da se išta izmišlja, da se išta objavi, da se išta kaže, ĉak ni vašim teoreticima, vašim utopistima, najstrastvenijim krasnoslovcima svih vaših škola i strujanja. Dobrobit naroda biće jedinstven i nepromenjiv predmet svih mojih javnih saopštenja. Bilo da sam govorim, bilo da govorim preko svojih ministara ili dvorskih pisaca, neprestano će se govoriti o veliĉini zemlje, o blagostanju, o uzvišenosti njena poslanja i njene sudbine; neprestano će se isticati velika naĉela modernoga prava, raspravljati o velikim pitanjima koja potresaju savremeno ĉoveĉanstvo. Moji će spisi odisati najzanosnijim i najopštijim liberalizmom. Narodi Zapada vole istoĉnjaĉki kićeni stil, tako će onda stil svih javnih govora, svih službenih manifestacija biti slikovit, uvek visokoparan, pun uznošenja i odseva. Narodi ne vole bezbožne vlasti, i ja u svojim obraćanjima javnosti nikada neću propustiti da svoja dela stavim pod božansku zaštitu, povezujući vešto svoju vlastitu zviezdu sa zvezdom domovine.
I hteo bih da se u svakom trenutku djela moje vladavine usporešuju s delima onih prethodnih. To će biti najbolji način da se istaknu moja dobroĉinstva i izmame zasluţžena priznanja. I biće od najveće vaţžnosti istaći pogreške mojih predĉasnika, pokazati kako sam ih ja uvek mudro znao izbeći. Na taj bi se naĉin protiv režima koji su prethodili mojoj vladavini održavala neka vrsta antipatije, ĉak averzije, koja će na kraju postati nepopravljiva, kao ispaštanje greha.
Ne samo što ću delu novinstva poveriti zadaću da neprestano uznosi slavu moje vladavine i da na druge vlade svaljuje odgovornost za greške u evropskoj politici, nego ću se pobrinuti da veliki deo objavljenih pohvala bude samo odjek pisanja inostranih novina, ĉiji će se ĉlanci u kojima se hvali moja politika - autentiĉni ili lažni, svejedno - prenositi u domaćim izdanjima. Povrh toga, ja ću u 'inostranstvu imati potplaćene novine, ĉija će mi podrška biti utoliko uĉinkovitija što ću od njih zatraţžiti opozicioni nastup kadgod su posredi neka nebitna pitanja.
Moja naĉela, moje ideje i moja dela biće predoĉena s aureolom mladosti, sa sjajem novoga prava koje je u kontrastu s oronulošću i zastarelošću starih ustanova.
Znam da su javnome mnenju neophodni ventili, da se intelektualna delatnost, potisnuta na jednom,
nuţžno prenosi na drugo mjesto. Zato ću celu naciju zaposliti svim mogućim teorijskim i praktiĉnim
špekulacijama o industrijskom tipu društava, na primjer.
Izvan same politike, uostalom, biću, kažem vam, veoma dobar vladar, dopustiću da se u potpunom miru pretresaju filozofska i vjerska pitanja. U stvarima vere, doktrina o slobodi rasuđivanja postala je
svojevrsnom monomanijom. Ne treba se suprotstavljati toj moćnoj struji, jer moglo bi biti pogibeljno. U najnaprednijim zemljama Evrope pronalazak je štamparije doveo do bujanja lude, pomamne, razuzdane i gotovo gnusne literature, pa je to već postalo veliko zlo. Stoga, premda je to žalosno priznati, biće skoro dovoljno ne ometati ga, pa da tom ludovanju za pisanjem - koje je obuzelo vaše parlamentarne zemlje -bude udovoljeno.
Ta kužna literatura koju je nemoguće zaustaviti, prostaštvo pisaca i politiĉara koje će vladati novinarstvom, neizostavno će predstavljati odvratnu suprotnost spram dostojanstvena govora koji će odzvanjati s prijestolja, spram tvrdokorne i ţživopisne dijalektike s kojom će se pomno podržavati svekoliko delovanje vlasti.
Shvaćtate sada zašto sam htieo okruţžiti poglavara cijelim tim jatom publicista, upravnog osoblja,
advokata, poslovnih ljudi i zakonoznanaca koji su od neprocjenjive vriednosti za pisanje mnoštva tih
sluţžbenih saopštenja - o ĉemu sam vam govorio - a ĉiji će utjicaj na duhove biti uvek upeĉatljiv. Takav je, ukratko, opšti sistem mog režima kad je štampa u pitanju.
Monteskje: Znaĉi onda da ste s tim završili?
Makijaveli: Naţžalost jesam, jer sam bio kraći no što je trebalo. Ali, naše vreme istiĉe i moramo požuriti.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:31

Trinaesti dijalog - Sadržaj
O zaverama


Raĉun žrtava koji treba platiti da bi se osigurao mir.
O tajnim društvima. Njihova štetnost.
- Deportacije i masovni progoni njihovih ĉlanova. Moguće proganjanje onih koji im budu kasnije pristupili. Zakonito postojanje pojedinih tajnih društava ĉije će poglavare imenovati vlada, kako bi se sve znalo i svime upravljalo. Zakoni protiv prava na okupljanje i udruživanje. Promjene u organizaciji sudstva. Naĉini delovanja na sudsku vlast, a da se izričito ne dirne u nesmjenjivost sudaca.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:31

TRINAESTI DIJALOG


Monteskje: Treba mi malo da se priberem od uzbuĊđenja koja ste mi upravo priredili. Kakva bujna mašta, kakve ĉudne koncepcije! Ima i poezije u svemu tome i ne znam kakve već fatalne ljepote koju ni ovovremeni Bajroni ne bi opovrgli; a nailazimo tu i na scenski dar pisca Mandragole.
Makijaveli: Mislite zoaista tako, Gospodaru od Sekondata? Nešto mi ipak govori da niste posve sigurni u svom ruganju, niste sigurni da sve te stvari nisu moguće.
Monteskje: Ako vas brine moje mišljenje, onda ćete ga imati; ĉekam samo kraj.
Makijaveli: Nisam još završio.
Monteskje: Nastavite onda.
Makijaveli: Stojim vam na službi.
Monteskje: Na samom poĉetku nametnuli ste štampi strašnu zakonsku regulativu. Ugušili ste sve glasove, s izuzetkom vašeg vlastitog. Eto, i stranke su pred vama umukle. Ne strahujete li od
zavera ?
Makijaveli: Ne, bio bih priliĉno nesmotren kad ih jednim udarcem ne bih sve uklonio.
Monteskje. Koja vam sredstva stoje na raspolaganju?
Makijaveli: Poĉeću s deportacijama stotina onih što su s oružjem u ruci doĉekali moju vlast. Reĉeno mi je da se u Italiji, Nemaĉkoj i Francuskoj, preko tajnih društava, regrutuju podstrekaĉi nemira koji
zaplotnjaĉki rovare protiv vlada; uništiću tu decu mraka koja se, kao pauĉina, okupljaju po skrovištima.
Monteskje: A posle?
Makijaveli: Osnivanje nekog tajnog društva, ili samo ĉlanstvo u njemu, biće najstrože kaţžnjavano.
Monteskje: U redu je to što se tiĉe budućnosti; ali, što s već postojećim takvim društvima?
Makijaveli: Prognatću, u ime državne sigurnosti, sve one za koje će biti poznato da su njihovi
ĉlanovi. Oni, pak, koje ne budem pogodio tom merom, ostaće pod stalnom prietnjom, jer izdaću
zakon koji će nalagali vladi da administrativnim putem progna svakoga onog koji bude pristupao tajnim društvima.
Monteskje: Znaĉi bez suđenja.
Makijaveli: Zašto kažete bez suđenja? Pa i odluka vlade je valjda neka vrsta suđenja? Budite sigurni da se neće imati mnogo milosti prema buntovnicima. U zemljama što su stalni plen građanskih sukoba mir treba povratiti merama izuzetne strogosti; postoji raĉun u žrtvama koji treba platiti da bi se osigurao mir, i on će se platiti. Povrh toga, slika onoga koji zapoveda postaje toliko upeĉatljiva i preteća da se niko neće usuditi na pokušaj ubistva.
Nakon što je Italiju preplavio krvlju, Sula se mogao kao obiĉan smrtnik pojaviti u Rimu i niko ga nije ni krivo pogledao.
Monteskje: Vidim da ste se dali na velika smaknuća; ne usuđujem se stoga izneti vam ni najmanji
prigovor. Ĉini mi se ipak da biste mogli, držeći se ĉak svojih nauma, biti manje okrutni.
Makijaveli: Ako su te reĉi upućene na adresu moje samilosti, ja ću to onda i razmotriti. Mogu vam ĉak poveriti da će jedan deo strogih odredaba koje ću uneti u zakon ostati samo upozorenje, pod uslovom, dakako, da ne budem primoran da se njima poslužim.
Monteskje: I to vi nazivate upozorenjem! Vaša mi samilost ne uliva mnogo poverenja; ima trenutaka
kad se smrtniku koji vas sluša ledi krv u žilama.
Makijaveli: Zašto? Živeo sam u neposrednoj blizini vojvode Valentina koji je za sobom ostavio groznu reputaciju, doista zasluženu, jer na trenutke je bio nemilosrdan; ipak, uveravam vas, kad bi minula ta neminovnost smaknuća, bio je to veoma dobroćudan ĉovjek. Moglo bi se to isto reći i za gotovo sve apsolutne monarhe; oni su u biti dobri, naroĉito prema slabima.
Monteskje: Ne znam, ali ĉini mi se da vas više volim u nastupima gneva; vaše se blagosti više grozim. Ali, da se vratimo na temu, vi ste uništili tajna društva.
Makijaveli: Nemojte tako žuriti; ja to nisam uradio, izazvaćete tako konfuziju.
Monteskje: Štoa? Kako?
Makijaveli: Zabranio sam samo ona tajna društva ĉiji karakter i delovanje izmiĉu nadzoru moje vlade, ali ni trenutak nisam pomislio da bih se lišio tako moćnog sredstva informisanja, okultnog uticaja koji može biti od velike koristi, ako se s njim zna postupati.
Monteskje: Kakva su vaša razmišljanja o tome?
Makijaveli: Slutim da bih određenom broju takvih društava mogao pružiti neku vrstu zakonskog
postojanja ili, radije, da ih sva centralizujem u jednom jedinom, ĉijeg bi vrhovnog poglavara sam
imenovao. Tako ću u svojim rukama držati razliĉite revolucionarne elemente koji se nalaze u zemlji. Ljudi koji ĉine ta društva pripadaju svim mogućim nacijama, svim klasama, svim položajima; biću upoznat s najskrovitijim politiĉkim spletkama. To će predstavljati neku vrstu dopune mojoj policiji o kojoj ću vam vrlo brzo govoriti. Taj podzemni sviet tajnih društava vrvi od praznih mozgova, do kojih mi je stalo kao do lanjskoga sniega, ali postoje smernice koje treba dati, snage koje treba podstaknuti. Ako se nešto komeša, moja je ruka ta koja pokreće; ukoliko se priprema, pak, neka zavera, ja sam njen kolovoĊđa: ja sam vođa zaverenika.
Monteskje: I verujete da će vam te ĉete demokrata, ti republikanci, ti anarhisti i teroristi dopustiti da im se približite i da s njima koze ĉuvate; možete li biti sigurni da će oni, kojima je mrsko svako ljudsko gospodarenje, pristati na vođu - štas znaĉi na gospodara!
Makijaveli: Vi, Monteskje, vi uopšte ne znate kolika je slabost, pa ĉak i glupost, kod većine tih evropskih demagoga. Ti tigrovi imaju dušu škopca, a glave pune propuha; dovoljno je da im se obratimo njihovim jezikom pa da uđemo u njihove redove. Gotovo sve njihove ideje, uostalom, imaju neverovatnu srodnost s doktrinama o apsolutnoj vlasti. Njihov je san utonuće pojedinca u veliko simboliĉko jedinstvo. Traže potpuno ostvarenje jednakosti putem vlasti koja može biti samo u rukama jednog jedinog ĉoveka. Vidite da sam ja predstojnik i njihove škole! Ali, ponajpre, treba reći da i nemaju drugoga izbora. Tajna će društva postojati u uslovima koje sam upravo naznaĉio, ili ih neće biti.
Monteskje: Finale tog sic volo, sic jubeo neće trebati dugo ĉekati. Verujem da ste se zaista dobro
osigurali od mogućih zavera.
Makijaveli: Sigurno, jer, neka i to bude još reĉeno, zakonodavstvo neće dopustiti tajne sastanke preko
određenog broja prisutnih.
Monteskje: Koliko?
Makijaveli: Stalo vam je do pojedinosti? Neće se dopustiti, ako baš hoćete, okupljanja više od petnaest ili dvadeset osoba.
Monteskje: Zar tako! Prijatelji se neće moći okupiti na veĉeri preko tog broja?
Makijaveli: Vidim da se uzbuĊđujute u ime, valjda, vaše galske veselice, e pa, biće moguće, jer moja
vladavina neće bili tako okrutna kao što mislite, ali pod jednim uslovom: da se ne razgovara o politici.
Monteskje. Hoće li se moći razgovarati o književnosti?
Makijaveli: Da, ali pod uslovom da se pod tim izgovvorom ne sastaju s politiĉkim ciljem, jer ne mora se uopšte raspravljati o politici a da takva gozba poprimi karakter manifestacije koju će javnost razumeti. Toga ne sme biti.
Monteskje: Žali Bože! U takvome je uređenju građanima teško da - već i samim pokazivanjem znakova života - ne pobude sumnju vlasti!
Makijaveli: Pogrešno mislite, jer samo će smutljivci trpeti od takvih ograniĉenja; niko ih drugi neće ni osetiti. Samo po sebi se razume da se ovde uopšte ne bavim delima pobune protiv vlasti, niti atentatima koji bi za cilj imali njeno obaranje, kao ni napadajima na vladarevu osobu, svejedno jesu li upereni na njegov autoritet ili na njegove ustanove. To su istinski zloĉini koje suzbija kriviĉni zakonik u svim zakonodavstvima. Biće predviđeni i kažnjavani prema klasifikaciji i definicijama koje neće dopustiti - ma ni najmanji, direktni ili indirektni - nasrtaj na postojeći poredak.
Monteskje: Dopustite mi da vam ovom prilikom izrazim svoje puno poverenje, kao i odluku da se ne
raspitujem potanko o naĉinima na koje ćete to provesti. Ipak, ĉini mi se da nije dovoljno uvesti drakonsko zakonodavstvo, potrebno je još naći i sudsku vlast koja će da bdije nad njegovom primenom; to ne ide bez određenih teškoća.
Makijaveli: Ne vidim ni jedne jedine.
Monteskje: Uništićete, dakle, sudsku organizaciju?
Makijaveli: Ne uništavam ništa: ja samo unosim promene i novine.
Monteskje: Onda znaĉi da ćete uspostaviti preki sud, besprizivne i iznimne sudove?
Makijaveli: Ne.
Monteskje: Šta ćete, dakle, uĉiniti?
Makijaveli: Ponajpre bi bilo dobro da znate da mi uopšte neće trebati donositi veliki broj strogih zakona, ĉilju bih primenu nadzirao sudskim putem. Mnoge ću od njih već zateći, jer su sve slobodne ili apsolutne vlasti, republikanske ili monarhijske, na muci i bore se s istim teškoćama; dužnost im je da u trenucima krize pribegnu strogim zakonima, od kojih jedni ostaju na snazi, a drugi slabe istom kad nestanu nužnosti koje su ih bile nametnule. Treba rabiti i jedne i druge; u pogledu ovih potonjih, valja podsetiti da nisu bili izričito ukinuti, da su bili mudri zakoni, i da povratak zloupotreba koje su suzbijali ĉini nužnom njihovu primenu. Na taj naĉin vlada samo pruža dokaz - a to će ĉesto puta biti sluĉaj - dobrog upravljanja.
Vidite da se ne radi ni o ĉemu drugom do o tome da se unese malo poleta u rad sudstva, što je uvek lako u centralizovanim zemljama gde se sudska vlast, preko nadležnog ministarstva, nalazi u direktnoj vezi s državnom upravom.
U pogledu novih zakona koji će biti doneseni za moje vladavine, a koji će u većini sluĉajeva biti objavljeni u obliku jedinstvenih ukaza, njihova primena verovatno neće ići tako lako, zato što se sudska vlast, u zemljama u kojima je stalna i doživotna, u tumaĉenjima zakona nekako sama po sebi opire neposrednom mešanju vlasti. Ali, verujem da sam pronašao domišljatu i veoma jednostavnu kombinaciju, prividno ĉisto uredsku koja će, a da ne ide na uštrb nesmenjivosti sudaca, izmeniti sve što je suviše apsolutistiĉko u posledicama takvoga naĉela. Objaviću ukaz kojim ću suce poslati u penzijupo isteku određenog broja godina starosti… Ne sumnjam da i tu neću imati javnost uz sebe, jer muĉno je gledati suca - a to nije retka pojava - koji je u svakom trenutku pozvan da presuđuje o najznaĉajnijim i najtežim pitanjima, kako je pogođen duhovnom oronulošću koja ga ĉini nesposobnim.
Monteskje: Dopustite mi, ja ipak imam nekakva znanja u tim stvarima o kojima govorite. Ĉinjenica koju podastirete nije uopšte iskustveno potvrđena. Kod ljudi koji žive u stalnoj duhovnoj aktivnosti razum uopšte ne slabi na taj naĉin; to je, ako mogu tako reći, povlastica misli kod onih kojima je postala osnovnim zanimanjem. Ako sposobnost kod ponekih sudaca i posrće, kod najvećeg broja njih, zauzvrat, ona je sasvim oĉuvana, a njihovo znanje sve je veće; nema potrebe da budu zamenjeni, jer smrt i tako stvara prirodnu prazninu u njihovim redovima; ali, kad bi među njima i bilo toliko primera onemoćalosti, kao što tvrdite, hiljadu bi puta bilo bolje - u interesu same pravde - istrpiti to zlo negoli prihvatiti vaš protulek.
Makijaveli: Imam i razloga koji su viši od vaših.
Monteskje: Državni razlog?
Makijaveli: Možda. Budite sigurni u jedno: u ovoj novoj organizaciji, kad se bude radilo o ĉisto
građansko-pravnim interesima, suci neće skretati s puta više no ranije.
Monteskje: Sta ja znam? Jer, prema vašim reĉima, već vidim da će oni skretati kad se bude radilo o
politiĉkim interesima.
Makijaveli: Neće skretati, vršiće samo svoju dužnost, kao što i treba da ĉine, jer u stvarima politike
interes poretka nalaže da suci budu uvek na strani vlasti. Ništa ne bi bilo gore nego da suveren bude u
neprilici zbog stranĉarskih presuda koje bi istom ela zemlja mogla zloupotrebiti protiv vlasti. Ĉemu bi onda služio muk nametnut štampi ako bi mogla progovoriti kroz sudske odluke?
Monteskje: Premda pod skromnim plaštom, vaše je sredstvo veoma moćno, kad mu pridajete toliku
dalekosežnost?
Makijaveli: Da, jer treba ukloniti duh otpora, korporativni duh koji je uvek opasan u sudskim sredinama što su saĉuvale uspomenu, možda ĉak i pravi kult, na minule vladavine. Tako se unosi znatna koliĉina novih elemenata ĉiji su uticaji, svi redom, povoljni za duh kojim je prožeta moja vlast. Dvadeset, trideset ili ĉetrdeset mesta koja svake godine ostaju upržnjena zbog odlaska istog tolikog broja sudaca u penziju, povlaĉi za sobom premeštanja delitelja pravde, koje se tako svakih šest meseci može obnavljati od vrha do dna. Jedno jedino upraţžnjeno mesto, vi to znate, može izazvati pedeset imenovanja, zbog lanĉanog delovanja na nositelje razliĉitih zvanja, koji se tako premeštaju s mesta na mesto. Procenite sami šta će biti kad trideset ili ĉetrdeset mesta bude odjednom upražnjeno. Ne samo što nestaje duh kolektiva, u njegovu politiĉkom znaĉenju, već dolazi i do tešnjeg povezivanja s vladom, budući da raspolaže s većim brojem unosnih položaja. Mnogi mladi imaju želju da se probiju i u svojoj karijeri odsada više nisu sputavani doživotnim funkcijama svojih starijih i pretpostavljenih kolega. Oni znaju da vlast voli poredak, da ga i cela zemlja voli također, i ne radi se tu ni o ĉemu drugom no da se, deleći pravdu, udovolji obema, a sve u interesu poretka.
Monteskje: Ali - osim u pretpostavci neizmernog slepila - spoĉitnuće vam se da u sudstvu podstiĉete
duh kobnog takmiĉenja; neću vam ukazati na moguće posledice toga, jer verujem da vas ni to ne bi
zaustavilo.
Makijaveli: Ne želim uopšte bežati od kritike i ja uostalom ne hajem za nju, pod uslovom, dakako, da ne dopire do mojih ušiju. U svemu ću se, inaĉe, pridržavati naĉela o neopozivosti svojih odluka, uprkos mogućem zanovetanju. Vladar koji tako postupa može uvek biti siguran da će njegova volja biti poštovana.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:32

Četrnaesti dijalog - Sadržaj

O zatečenim ustanovama

Sredstva koja od njih preuzima Makijaveli.
Ustavna sigurnost. O tome da je to apsolutan ali nužan imunitet koji uživaju vladini punomoćnici.
O državnom odvetništvu. Što se može izvući iz te ustanove. O Vrhovnom sudu, opasnost koju predstavlja ova sudska instanca ukoliko je suviše samostalna. Pomoć koju daje umeće tumaĉenja primene zakona u oblasti politiĉkih prava. Kako se zakonski tekst dopunjuje putem presuda. Primeri.
Naĉin da se, koliko je moguće, spreĉi obraćanje građana sudovima u pojedinim osetljivim sluĉajevima. Poluslužbene izjave državne uprave o delokrugu zakona i o njihovu znaĉenju. Rezultat takvih izjava.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:32

ČETRNAESTI DIJALOG

Makijaveli: Rekao sam vam već mnogo puta, a ponovit ću još jednom: nemam nikakvu potrebu da sve stvorim, sve organizujem ; jer, u već postojećim ustanovama nalazim veliki dwo sredstava neophodnih za funkcionisanje vlasti. Znate li što je mera ustavne sigurnosti?
Monteskje: Da, i žao mi je zbog vas, jer sam vam, i ne hoteći, uskratio iznenađenje koje ste mi rado hteli prirediti s tim vašim neospornim darom za inscenaciju.
Makijaveli: I šta o tome mislite?
Monteskje: Mislim, barem kad je o Francuskoj rieĉ - a ĉini mi se da o njoj želite govoriti - da je to jedan okolnostima diktiran zakon koji bi trebalo preinaĉiti, ako ne i potpuno ukinuti, u režimu ustavne slobode.
Makijaveli: Nalazim da ste veoma umereni oko tog pitanja. Ali, prema vašim idejama, to je jedno od
najokrutnijih mogućih ograniĉenja. Zar bi, kad vladini zaposlenici za obavljanje svojih funkcija uvrede ovo ili ono fiziĉko neko lice i kad ih ono tuži sudu, suci trebali reći: Ne možemo vam dati pravnu zadovoljštinu, vrata su sudnice zatvorena; idite i od državne uprave zatržţite saglasnost za gonjenje njenih revnosnih zaposlenika!? Ali, to je istinsko negiranje pravde. Koliko će puta vlada dopustiti takva gonjenja?
Monteskje: A zbog ĉega se vi žalite? Ĉini mi se da to upravo vama ide na ruku.
Makijaveli: Kažem vam to samo zato da bih vam pokazao kako u državama gde delovanje pravde nailazi na takve prepreke, vlada nema razloga da se toliko boji sudova. Isto je tako i s prelaznim rešenjima kad se u zakone unose takve i takve iznimke, ali po isteku prelaznog razdoblja iznimke ostaju, što je posve opravdano, jer dok vlada poredak, one ne smetaju, a kad je poredak ugrožen, one postaju nužne.
Ima jedna druga ovovremena ustanova koja nije ništa manje uĉinkovita u delovanju središnje vlasti: to je osnivanje, pri sudovima, visoke magistrature koju vi nazivate drţžavnim tužiteljstvom ili državnim odvetništvom, a koju se nekada s kudikamo više razloga, nazivalo Kraljevskim tužiteljstvom, jer ta je funkcija u bitnome promjnjiva i opoziva po vladarevoj volji. Nema razloga da vam govorim koliki je utjicaj tog magisterija na sudove pri kojima stoluje; on je znatan. Zapamtite dobro sve to. Sada vam želim ponešto kazati o Vrhovnom sudu, koji igra golemu ulogu u sudskoj upravi.
Vrhovni je sud više nego sud: to je, u neku ruku, ĉetvrta vlast u državi, jer na njemu je da u zadnjoj
instanci, dakle, bez prava priziva, odredi smisao zakona. Ponoviću i na ovome mestu ono što sam vam, verujem, rekao u pogledu Parlamenta i zakonodavne skupštine: takav jedan sud, koji bi bio potpuno nezavisan o vladi, mogao bi, na osnovu svoje vrhovne i gotovo diskrecione moći tumaĉenja, srušiti vladu kad mu je po volji. Za to bi mu bilo dovoljno sistematski sužavati ili proširivati, u smislu slobode, odredbe zakona koji propisuju uživanje politiĉkih prava.
Monteskje: A vi od njega, zasigurno, tražite suprotno?
Makijaveli: Neću tražiti ništa, on će sam uĉiniti što je uputno. Jer, to je upravo ono mesto gde se
najmoćnije vide razliĉiti uticaji o kojima sam vam maloĉas govorio. Što je sudac bliži vlasti, više joj i
pripada. Konzervativni duh vladavine će se tu razviti do stepena koji je viši no bilo gde drugde, i zakoni o politiĉkom uređenju dobiće, u okrilju te velike skupštine, tumaĉenje koje je toliko naklonjeno mojoj vlasti da će mi to prištedeti donošenje mnoštva restriktivnih mera koje bi bez toga bile nužne.
Monteskje: Reklo bi se, slušajući vas, da su zakoni uistinu podložni svakojakim tumaĉenjima. Je li to, prvo, zato što zakonski tekstovi nisu jasni i precizni, i drugo, mogu li se rastezati ili podvrgnuti
restrikcijama poput onih koje ste naznaĉili?
Makijaveli: To svakako nije pisac Duha zakona, iskusni sudac koji je morao doneti tolike izvanredne
presude, koga bih ja želeo ovde poduĉiti o tome što je jurisprudencija. Nema zakonskog teksta, ma koliko jasan bio, koji ne bi mogao rezultirati najrazliĉitijim rešenjima, ĉak i u ĉisto privatnom građanskom pravu; ali, ja vas molim da ne zaboravite da smo ovde na politiĉkom terenu. No, zakonodavcima svih vremena zajedniĉka je navika da u nekim od svojih odredaba usvoje dovoljno elastiĉan jezik kako bi mogao, već prema prilikama, poslužiti rešavanju parnica ili uvođenju iznimaka o kojima ne bi bilo mudro izjasniti se na precizniji naĉin.
Potpuno mi je jasno da vam moram podastreti primere, jer bez njih moj bi vam predlog mogao
izgledati krajnje neodređen. Teško mi je, međutim, pružiti dovoljno opšte primere koji bi me
poštedeli iznošenja suviše opširnih pojedinosti. Evo, ipak, jednog koji rado uzimam, jer smo maloĉas
dotakli to pitanje.
Govoreći o merama ustavne sigurnosti, rekoste da taj Iznimni zakon treba da bude proenjen u
slobodnoj zemlji. Kad je tome tako, onda pretpostavljam da takav zakon postoji u državi u kojoj ja vladam, pretpostavljam da su unesene i izmene; tako zamišljam da je pre mene bio objavljen zakon koji u sporovima oko izborne problematike dopušta da se državni zaposlenici izvedu pred sud i bez prethodne saglasnosti Državnoga veća.
Ovo se pitanje postavlja pred mojom vladavinom koja je, kao što znate, uvela velike promene u državno pravo. Hoće se pred sud izvesti zaposlenika zbog nekog izbornog prekršaja; advokat državnog tužilaštva ustaje i kaže: "Prednost kojom bi se htelo okoristiti danas više ne postoji; više nije spojiva s postojećim ustanovama. Stari zakon - koji je oslobađao od obaveze dobivanja saglasnosti Državnoga veća u sliĉnim sluĉajevima - prećutno je ukinut". Sudovi odgovaraju sa "da" i "ne" i spor je na kraju prenesen pred Vrhovni sud. Ta visoka jurisdikcija određuje šta je državno pravo u tom predmetu: stari zakon je prešutno ukinut; saglasnost Državnoga veća je, dakle, neophodna da bi se pred sud izveli državni funkcionari, ĉak i u pitanjima vezanim za izbornu problematiku. Evo i jednog drugog primera, koji je donekle poseban, a posudili smo ga iz uredbe o štampi: reĉeno mi je da je u Francuskoj postojao zakon po kojem je svaki onaj koji se bavio distribucijom ili kolportiranjem bio primoran, pod pretnjom kazne, pribaviti punomoć koje u svakom okrugu izdaje nadležni dravni zaposlenik. Zakon je hteo uredbama propisati kolportažu novina i podvrgnuti je strogom nadzoru; to je bitni cilj tog zakona; ali, tekst te odredbe, pretpostavljam, glasi: "Svi distributeri ili kolporteri moraju posedovati punomoćje, itd".
Pa dobro, Vrhovni će sud, ukoliko mu je to pitanje postavljeno, moći kazati: Ne radi se samo o
profesionalnom ĉinu što ga je ovaj zakon o kojem je reĉ imao na umu. To je bilo koji ĉin distribucije ili kolportaže. Prema tome, sam pisac nekog spisa ili dela, koji bude predao jedan ili više primeraka istoga, makar to bilo na dar, ili u znak poštovanja, a bez prethodnog odobrenja, vrši ĉin distribucije ili kolportaže; poslediĉno, pada pod udar kaznene odredbe.
Vidite što sve sledi iz jednog takvog tumaĉenja; umesto jedinstvene prekršajne odredbe, imate
restriktivni zakon o pravu na objavljivanje vlastitoga mišljenja u štampi.
Monteskje: Samo vam još nedostaje da postanete pravnikom.
Makijaveli: To je apsolutno nužno. Jer, kako se danas obaraju vlade? Putem zakonskih rasčlanjivana,
cepidlaĉenjem oko ustavnoga prava, rabeći protiv vlasti sva sredstva, sve oružje, sva moguća lukavstva koje zakon izričito ne zabranjuje. Vi, dakle, ne želite da pravne smicalice, kojima se stranke s tolikožara služe protiv vlasti sama vlast koristi protiv stranaka? Ali, borba bi onda bila nejednaka, a otpor nemoguć; trebalo bi abdicirati.
Monteskje: Budući da morate izbeći tolike grebene, pravo je ĉudo kad biste sve predvideli. Sudovi nisu oabvezni svojim presudama. S jednom takvom jurisprudencijom, kakva će biti primenjena pod vašom vladavinom, već vas vidim s mnoštvom procesa za vratom. Tuženici neće prestajati kucati na vrata sudova kako bi tražili druga tumaĉenja.
Makijaveli: To je moguće u prvo vreme; ali, kad određeni broj presuda bude konaĉno utvrdio
jurisprudenciju, niko više neće sebi dopustiti ono što ona bude branila, i samo vrelo tih procesa će
presušiti. Javno mnenje će biti ĉak toliko stišano da će se, u poglede znaĉenja zakon, oslanjati na
poluslužbena mišljenja državne uprave.
Monteskje: A kako, molim vas?
Makijaveli: Kad pri ovom ili onom sticaju prilika, država ima razloga da se pribojava izbijanja spora oko ove ili one zakonske odredbe, ona će u vidu posebnog mišljenja izjaviti da se delokrug zakona proširuje na taj i taj sluĉaj.
Monteskje: Ali, to su samo izjave koje ni na koji naĉin ne oabvezuju sudove

Makijaveli: Nesumnjivo, ali te izjave zbog toga neće imati ništa manje presudan znaĉaj, niti išta manji uticaj na odluke pravde, budući da one dolaze od tako moćne uprave kao što je ta koju sam ja uspostavio. One će imati posebno znaĉajan uticaj na individualne odluke, i - u mnogim sluĉajevima, da ne kažemo uvek - one će spreĉiti odvijanje muĉnih procesa; ĉovek će se suzdržati od pokretanja sudskih sporova.
Monteskje; Što dalje odmiĉemo, to sve jasnije vidim kako vaša vlada postaje sve više paternalistiĉkom. To su gotovo patrijarhalni sudski obiĉaji. Ĉini mi se uistinu nemogućim ne odati vam priznanje za brigu koja se iskazuje na tolike domišljate naĉine.
Makijaveli: Primorani ste, eto, priznati da sam daleko od barbarskih postupaka vladavine koje ste mi, ĉini mi se, pripisivali na poĉetku ovoga našeg razgovora. Vidite da u svemu tome nasilje ne igra nikakvu ulogu; svoje uporište nalazim tamo gde ga svako danas nalazi, u pravu.
Monteskje: U pravu jaĉega.
Makijaveli: Pravo koje primorava na poslušnost jest uek pravo jaĉega; i ne znam ni za jednu iznimku od tog pravila.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5835

Godina : 29

Lokacija : Žensko pismo

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Iznad snova


PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   Pon 30 Apr - 16:33

Petnaesti dijalog : sadržaj

O opštem pravu glasa

Teškoće koje treba izbeći u primeni opšteg prava glasa. Treba izbeći da se putem izbora imenuju predsedavajući upravnih veća koja su izabrana na opštim izborima.
O tome da načelo opšteg prava glasa ne bi smelo - bez najveće moguće opasnosti - biti prepušteno
slobodnom delovanju pri izboru poslanika .
Kandidate treba obvezati prethodnim polaganjem zakletve. - Vlada treba biraĉima predložiti svoje
kandidate, a svi njeni opunomoćenici moraju zdušno pripomoći da oni budu i imenovani.
Biraĉi ne smeju biti u mogućnosti da se okupljaju u svrhu izbornog dogovaranja. Treba izbegavati da
biraĉi odlaze na glasanje u veće gradske sredine.
Ukidanje glasanja za izbornu listu: usitnjavanje izbornih okruga u kojima se oseća uticaj opozicije. -
Kako se mogu dobiti izbori bez pribegavanja izravnoj kupovini glasova.
O opoziciji u Domovima. O parlamentarnoj strategiji i umeću odnošenja pobede pri glasanju o pitanjima s dnevnoga reda.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Moris Žoli   

Nazad na vrh Ići dole
 
Moris Žoli
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Moris Ravel
» Moris Ešer
» MINI vozila
» Naj auto za dame?
» Strip u bivšoj Jugoslaviji
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-