Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Vino u knjizevnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 12:59

VINO JE POEZIJA U ČAŠI"

Sveti Trifun — Dan vinara i vinogradara. Puno manifestacija posvećenih grožđu i vinu. Ali u Mladenovcu postoji i nešto više. Tradicionalna manifestacija "Hleb i vino". Zašto baš ova dva proizvoda. Hleb je izvor života, a radost životu donosi vino. Tu radost su najbolje osetili i iskazali pesnici, te je i ovaj članak posvećen njima.

"U vodi ćeš videti svoje lice a u vinu vidiš izraz svoje duše."

Ova stara izreka kao da govori o vekovnom druženju čoveka sa vinovom lozom i vinom iz kojeg je i proizašlo raznovrsno ljudsko stvaralaštvo. "Govori se i o vezi vina i rada, vina i šetnje, vina i poezije" kaže Hamvaš. Od samog početka stvaranja vina i pesnici su u njemu videli radost života i opiranja smrti ili im je poslužilo kao inspiracija za najlepše stihove.

Čuvena već poslovična izreka "u vinu je istina" nastala je u VI veku pre nove ere. To je zapravo naslov pesme čuvenog pesnika Alkeja u kojoj on pored ostalog kaže:

"Vino, dragi moj, i istina
su stari prijatelji
*
Vino je ogledalo ljudske duše.
Zato ni jedno drugo drvo prije loze nemoj posaditi."

Naslov ove pesme danas više slovi kao latinska izreka IN VINO VERITAS. Međutim vino kao osnov životnih radosti i ljubavi uzdigao je jedan drugi pesnik, takođe Grk i takođe iz VI veka pre nove ere. Reč je o Anakreontu. O njegovoj popularnosti govori i činjenica da se pesništvo u maniru kojim je pisao i koje je opevalo ljubav, vino i uživanje naziva anakreontika.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:00



Vino u poeziji
« poslato: Novembar 09, 2010, 11:10:19 pm »
*
VINO U POEZIJI — 1


"VINO JE POEZIJA U ČAŠI"

14. februar je poseban praznični dan. Jedan od najlepših praznika. Dan zaljubljenih — koliko želja, poruka, cveća, uzdaha...

Sveti Trifun — Dan vinara i vinogradara. Puno manifestacija posvećenih grožđu i vinu. Ali u Mladenovcu postoji i nešto više. Tradicionalna manifestacija "Hleb i vino". Zašto baš ova dva proizvoda. Hleb je izvor života, a radost životu donosi vino. Tu radost su najbolje osetili i iskazali pesnici, te je i ovaj članak posvećen njima.

"U vodi ćeš videti svoje lice a u vinu vidiš izraz svoje duše."

Ova stara izreka kao da govori o vekovnom druženju čoveka sa vinovom lozom i vinom iz kojeg je i proizašlo raznovrsno ljudsko stvaralaštvo. "Govori se i o vezi vina i rada, vina i šetnje, vina i poezije" kaže Hamvaš. Od samog početka stvaranja vina i pesnici su u njemu videli radost života i opiranja smrti ili im je poslužilo kao inspiracija za najlepše stihove.

Čuvena već poslovična izreka "u vinu je istina" nastala je u VI veku pre nove ere. To je zapravo naslov pesme čuvenog pesnika Alkeja u kojoj on pored ostalog kaže:

"Vino, dragi moj, i istina
su stari prijatelji
*
Vino je ogledalo ljudske duše.
Zato ni jedno drugo drvo prije loze nemoj posaditi."

Naslov ove pesme danas više slovi kao latinska izreka IN VINO VERITAS. Međutim vino kao osnov životnih radosti i ljubavi uzdigao je jedan drugi pesnik, takođe Grk i takođe iz VI veka pre nove ere. Reč je o Anakreontu. O njegovoj popularnosti govori i činjenica da se pesništvo u maniru kojim je pisao i koje je opevalo ljubav, vino i uživanje naziva anakreontika.

"Ja vinopija nisam,
al' ako te volja opijem da se,
ded' prva probav' čašu iznesi, onda ću ja.
Ako ga usnam' dotakneš svojim,
ostati trijezan lako
bit neće, niti se ljupkog
vinotoče klonit.
Sa usana tvojih na usne mi
čaša poljubac
Šalje, šapćuć' o draži
što joj udjeli ti.
"Kad Bahus dođe, brige
na počinak sve odu.
Zamišljam da Krez jesam,
najlepše pesme pevam,
obavih lozom čelo,
i šta sad smeta meni?
Robe, ovamo pehar!
Bolje je biti prućen
Po zemlji pijan, nego mrtav.
"Kad vino pijem,
noje zadrijemaju brige,
Pa čemu onda taj lelek i muka
I sva ta žalost huka?
Htio il' ne htio mrijeti moram,
Pa zašto onda da proklinjem život?

Vino pijem, što krasnu slobodu donosi,
Kad vino pijem, ono mi brige odnosi…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:00


Osnovu persijske poezije čine vinske pesme a najpoznatiji pesnik je Omer Hajjam koji je pisao o životu, prolaznosti i najviše o vinu. Bio je pre naučnik nego pesnik ali je bio i nosilac titule hakim — onaj koji dokazuje istinu. Poznate su njegove ljubavne pesme rubaije od kojih se jedna trećina odnosi na vino ili je u njima bar pomenuto kao neodvojivi deo ljubavnog doživljaja.

"Samo jedan hlebac od čiste pšenice,
Jedan krčag vina, komad pečenice,
i ja kraj tebe puste sred ravnice —
šta su spram te slasti
sultanske granice?"

A u jednoj od narednih kaže:
U srce ne treba seme tuge sejati,
nego uvek treba knjigu sreće gledati;
vino treba piti, želji srca pustiti,
ko zna dokle će nas još to sunce grejati?"

Kineski pesnik Li Tai Pe svojom pesmom "Tri prijatelja" ističe vino kao onaj element koji spaja ljude, kao piće koje se u društvu pije i koje ga obogaćuje.

"U čardaku zelenome sam
sjedim i pijem vino,
Vina piti ne valja mi samom! —
Zar nema nikog, tko će
piti sa mnom?..."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:00

Francuz Olivije Baslen u svojoj pesmi "Vino" je najbolji lek kaže:

"U lekarstvu, ko me pita,
lek za mene od svih bolji —
to je loza plemenita
otkud vina mlaz grgolji.
*
Nek ne trče kod lekara,
nikakvih ne želim trava:
rujno vino iz pehara
održaće mene zdrava.
*
Ja ne žudim ni najmanje
nit mleko, nit voće fino;
al’ prodaću sve imanje
da nabavim vedro vino."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:01

Fransoa Rable slavi vino:

"Dobrog Baha bes me stihom zgrabi
Od vina mi svest se mrači, slabi,
Propev'o sam, eto, vrag mu babi!
*
Slava Bahu, kralju pobedniku,
Plemenitom u svakom obliku!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:01

Mađarski pesnik Šandor Petefi napisao je čuvenu pesmu, koja se često i danas i peva i sluša u posebnim prazničnim prilikama, "Na kraj sela čađava mehana" u kojoj je znao šta da traži:

"Amo vina krčmarice plava,
Iz bureta na kom mačak spava!
Nek je staro ko moj čukundeka,
A vatreno kao — tvoja ćerka."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:01

Ruski pesnici su često koristili vino kao osnov svojih pesama. Tako Puškin svoju pesmu "Zimsko veče" završava stihom:

"Pijmo dobra, verna drugo,
Mladovnju bednom mom,
Kamo čaša? Pijmo, tugo,
Lakše srcu biće s njom."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:01

Aleksandar Blok u pesmi "Neznanka" podseća na čuvenu izreku:

Meni u susedstvu, kraj gostiju,
Kelneri sanjivi se miču,
I pijanice zečjih očiju
"In vino veritas" mi viču.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:01

Slavni poeta Sergej Jesenjin takođe nije mogao bez vina i ljubavi.

"Povenula snaga, sila.
Umreti' — neveseo.
Usta bih tvoja mila,
Do smrti ljubiti hteo.
*
Da svetlost nad čašom vina
U peni ne posivi,
Pevaj i pij jedina,
Samo se jednom živi."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:02

No pored pesama koje govore o radosti življenja postoje i pesme koje prikazuju i drugu demonsku stranu vina. Čuveni francuski pesnik Šarl Bodler u pesmi "Himna lepoti" istu je uporedio sa vinom.

Bilo da s neba silaziš
il' iz provalije, o, lepoto!
Tvoj pogled, božanski i pakleni,
zločin i dobročinstvo u jednom mahu lije,
i zato si ponajpre na vino nalik meni."
— Himna lepoti
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:02

Ali pesme iz zbirke "Cveće zla" prikazuju njegovo viđenje demonske strane vina.

"Žena mi mrtva — široko mi polje!
Kad sam bez para vraćao se kući
Kidala mi živce jaučući,
A sad ću piti ja do mile volje!
*
U sebi nosim žeđ toliko jaku
— Što razdire me, pali iz nutrina —
Da trebalo bi njoj toliko vina
Koliko bi u njenu stalo raku."
— Vino ubice
"jer radujem se silno kad
se niz grlo lijem
čoveka nekog što je malaksao od rada,
i radije u grobu njegovih grudi spijem
nego u podrumima gde večna studen vlada."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:02

Engleski pesnik Džordž Gordon Bajron napisao je pesmu o peharu načinjenom od lobanje.

"I ja sam živeo ko i ti; voleo i pio,
I umro: nek se zemlja odriče
kostiju mojih;
Ti toči; mene nećeš okužiti, ma htio;
Usne su crva uvek odvratnije od tvojih!
Jer bolje je u sebi nositi sokove skupe
No blatnom gojiti crvu naraštaj
glibav i sluzav;
Bolje je nuditi redom uzevši oblike kupe
To piće bogova, nego hranu za porod puzav."

Vlada Gojković
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:02

Vino je u srpskoj poeziji prisutno u zdravicama na različitim slavljima i vrlo je čest motiv u narodnoj poeziji, kako epskoj tako i lirskoj. Poznati junak epskih narodnih pesama, Marko Kraljević, čuven je po tome što pije vino iz "tulumine".

Kosovka devojka, junakinja istoimene pesme, tražeći svog dragog na bojištu, ranjene junake je "zalagala ljebom bijelijem i pojila vinom crvenijem".

U epskim pesmama česta je i poznata kletva:

"od ruke mu ništa ne rodilo,
Nit u polju pšenica bjelica
Nit u brdu vinova lozica..."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:03

Vino kao večno piće koje prevazilazi ljudsku prolaznost i trošnost česta je tema narodnih lirskih pesama:

"Vince je teklo,
nama je reklo:
Pijte me, pijte,
dobri junaci!
Mene će biti,
a vas biti neće;
ali će biti
ko će me piti."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:03

Od pesnika koji su voleli vino i pevali o njemu istakao se i Jovan Jovanović Zmaj koji je i prevodio poeziju velikana svetske književnosti. Poznata je njegova "Pesma o piću" u kojoj opisuje ko sve i kad pije vino.

"Ko god samo piti mari,
povoda će lako naći;
Ta pije se na svečari — a pije se i na daći.
*
Pije s' posle masnih jela —
al' i onda kad se posti,
Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti.
*
Bilo jutro, podne veče — vino veli:
sad je doba.
Jedan pije jer ga znade, drugi pije
da ga proba.
*
U krčmu se lako stupa — za piće je
uvek zgoda —
Jedan pije kad što kupi, drugi pije
kad što proda.
Piju mudri, piju ludi — ta pije se
na sve strane.
Jedan pije jer ga nude, drugi pije
jer mu brane."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:03

Popularni čika Jova je autor i omiljene pesme mnogih posetilaca kafana i onih koji imaju čega da se sećaju:

"Kad se setim mila dušo,
Rumenila lica tvoga,
Tad ne pijem drugog vina
Nego samo crvenoga."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:03

Čika Jova je bio i poznati vinopija:

"Kako biva
Ispio sam čašu vina,
Ispio sam drugu, treću.
Braća vele: De, još jednu,
A ja ne znam kaz'ti neću.
Ispio sam petu, šestu,
Pa i sedmoj dođoh na dno —
Onda me je zabolelo
Srce moje davno jadno,
Uzdahn'o sam dva tri puta
Uz čašicu uz devetu —
P'onda dreknuh: Daj de vina
Kolk'o ga je god na svetu."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:03

Jovan Jovanović Zmaj nije i jedini pesnik srpskog romantizma kome je vino bilo inspiracija, slično je i sa ostalim pesnicima druge polovine XIX veka.

U većini pesama Branka Radičevića tema su vino i vinogradi:

"Zora, zori, sve poustajalo
Pa s uz brdo veselo nagnalo
Svirac svira, puške popucuju
Mome poju, momci podvriskuju
Jošte malo eto vinograda
Gledaj sada ubavoga rada"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:04

Stihovi su čuvene poeme "Đački rastanak".

Vojislav Ilić takođe za temu nekih od pesama uzima vino i ljubav.

"Uz dubok pehar rujna vina
Kličemo svi u jedan glas
Da zivi Laza i Irina
i bujna radost oko nas."

Laza Kostić svoju pesmu "Šesti dan" završava stihovima:

"a iz grožđa rujno teče vino:
ko ga pije da se ne opija,
a ko ljubi da se ne ubija."

Na sasvim drugačiji način vino doživljava Đura Jakšić.

"Pijem, pijem… al u piću
Još se nikad ne osmenu —
Kao da je rujnim vinom
Bog polio hladnu stenu!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:04



Vino u poeziji
« Odgovor #1 poslato: Novembar 09, 2010, 11:10:32 pm »
*
VINO U POEZIJI — 1


"VINO JE POEZIJA U ČAŠI"

Vino je u srpskoj poeziji prisutno u zdravicama na različitim slavljima i vrlo je čest motiv u narodnoj poeziji, kako epskoj tako i lirskoj. Poznati junak epskih narodnih pesama, Marko Kraljević, čuven je po tome što pije vino iz "tulumine".

Kosovka devojka, junakinja istoimene pesme, tražeći svog dragog na bojištu, ranjene junake je "zalagala ljebom bijelijem i pojila vinom crvenijem".

U epskim pesmama česta je i poznata kletva:

"od ruke mu ništa ne rodilo,
Nit u polju pšenica bjelica
Nit u brdu vinova lozica..."

Vino kao večno piće koje prevazilazi ljudsku prolaznost i trošnost česta je tema narodnih lirskih pesama:

"Vince je teklo,
nama je reklo:
Pijte me, pijte,
dobri junaci!
Mene će biti,
a vas biti neće;
ali će biti
ko će me piti."

Od pesnika koji su voleli vino i pevali o njemu istakao se i Jovan Jovanović Zmaj koji je i prevodio poeziju velikana svetske književnosti. Poznata je njegova "Pesma o piću" u kojoj opisuje ko sve i kad pije vino.

"Ko god samo piti mari,
povoda će lako naći;
Ta pije se na svečari — a pije se i na daći.
*
Pije s' posle masnih jela —
al' i onda kad se posti,
Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti.
*
Bilo jutro, podne veče — vino veli:
sad je doba.
Jedan pije jer ga znade, drugi pije
da ga proba.
*
U krčmu se lako stupa — za piće je
uvek zgoda —
Jedan pije kad što kupi, drugi pije
kad što proda.
Piju mudri, piju ludi — ta pije se
na sve strane.
Jedan pije jer ga nude, drugi pije
jer mu brane."

Popularni čika Jova je autor i omiljene pesme mnogih posetilaca kafana i onih koji imaju čega da se sećaju:

"Kad se setim mila dušo,
Rumenila lica tvoga,
Tad ne pijem drugog vina
Nego samo crvenoga."

Čika Jova je bio i poznati vinopija:

"Kako biva
Ispio sam čašu vina,
Ispio sam drugu, treću.
Braća vele: De, još jednu,
A ja ne znam kaz'ti neću.
Ispio sam petu, šestu,
Pa i sedmoj dođoh na dno —
Onda me je zabolelo
Srce moje davno jadno,
Uzdahn'o sam dva tri puta
Uz čašicu uz devetu —
P'onda dreknuh: Daj de vina
Kolk'o ga je god na svetu."

Jovan Jovanović Zmaj nije i jedini pesnik srpskog romantizma kome je vino bilo inspiracija, slično je i sa ostalim pesnicima druge polovine XIX veka.

U većini pesama Branka Radičevića tema su vino i vinogradi:

"Zora, zori, sve poustajalo
Pa s uz brdo veselo nagnalo
Svirac svira, puške popucuju
Mome poju, momci podvriskuju
Jošte malo eto vinograda
Gledaj sada ubavoga rada"

Stihovi su čuvene poeme "Đački rastanak".

Vojislav Ilić takođe za temu nekih od pesama uzima vino i ljubav.

"Uz dubok pehar rujna vina
Kličemo svi u jedan glas
Da zivi Laza i Irina
i bujna radost oko nas."

Laza Kostić svoju pesmu "Šesti dan" završava stihovima:

"a iz grožđa rujno teče vino:
ko ga pije da se ne opija,
a ko ljubi da se ne ubija."

Na sasvim drugačiji način vino doživljava Đura Jakšić.

"Pijem, pijem… al u piću
Još se nikad ne osmenu —
Kao da je rujnim vinom
Bog polio hladnu stenu!"

Nešto slično piše i Srboljub Mitić u svojoj pesmi "U stigu crni pijač".

"Sam sred Stiga sa flašom pod miškom
Prepun vina puniji praznine
crni vrisak sred crne tišine
Sam pod nebom u žižištu stiškom."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:04

Vladislav Petkovič Dis u svojim pesmama takođe je skeptičan i ne vidi izlaz. U poznatoj, toliko puta recitovanoj pesmi "Pijanstvo" on kaže:

"I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:04

Pesma "Orgije" takođe izražava njegov pesimizam.

"Zvuci violina, vino, jak dodir žena
Daju nam pir,
Al svuda se kreću senke mrtvih vremena,
Umrli mir."
*
"Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet;
I znamo, radost ne može da se probudi,
Opao cvet."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:05

Boem među pesnicima Rade Drainac u pesmi "Uobraženje" priznaje:

"Vino za me ne beše ko za ništariju drugu
Pohlepna navika sebe da uništavam,
U njemu sam mnogu svoju tugu
Umeo da tiho da uspavam."

Ali ne baš svaku:

"Samo mi jedno nikada ne uspe, makar i da se posrne,
Alkoholom da izbrišem čudan lik jedne žene
I oči njene crne,
Nekom teškom tugom bolno ukočene.

Na dnu čaše taj lik me progonio,
I sve je uzalud bilo!
Uzalud se ludo i krvnički pilo. —
Crn se pogled na dnu čaše krio!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:05

Poznati pesnik vojvođanskih ravnica, Miroslav Antić, u svojoj pesmi "Kad dođe crvena jesen" zna šta mu je raditi:

"Poliću košulju vinom preko celih nedara
i zapevaću nešto otegnuto niz kuće.
Još sam toliko momak, još imam toliko para
da kupim usne sveta, mokre, crvene i vruće."

No nisu sve pesme o vinu za njega pohvalne, bar ne na prvo čitanje.

Ljubomir Simović napisao je pesmu "Rugalica o vinu" u kojoj ne prekoreva vino već one koji su ga takvog napravili.

"Pa zar ovim da se posvete Dečani?
Ovim bi se i ale i guje plašile!
Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani?
Zar ovo despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine?
Pa zar je ovo vino za patrijarha?
Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje?
Pijem, pa razumem Kraljevića Marka
Što pola pije, a pola Šarcu daje!"
*
"…znam ja, vinopije, kako vam je bilo!
Ne može niko ko naši vinari
Od boljeg grožđa gore vino!"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   Ned 29 Apr - 13:05

ema pesnika Slobodana Markovića su bile vinske čaše, naravno one ispijene!

"Poslednje ostaju one nasred stola.
Nekad pune smeha, nekad pune bola.
Sa malo vina što im na dnu osta
Pričaju u mraku sudbu kasnog gosta.
A sa poda sivog kao mrtva sena
sanja svoje vino čaša razbijena."

I u popularnim narodnim pesmama vino je čest gost. Skoro na svakom veselju može se čuti: "Krčmarice još vina natoči", "Vino točim a vino ne pijem", "Pijem da je zaboravim", "Izađi iz moje čaše"… I još mnogo stihova i naslova pesama...

Iako boljeg pića od vina nemamo ne treba od njega uvek očekivati previše. Koliko će nam ono pružiti zavisi isključivo od nas, od toga kako ga i u kojim prilikama konzumiramo i doživljavamo. "Vino, žene i snovi ne pruže uvek ono što od njih očekujemo" — reče Bela Hamvaš.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Vino u knjizevnosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Vino u knjizevnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Vino - piće bogova
» Vino otkriva ličnosti
» STARA KNJIŽEVNOST
» Jovan Dučić - vaš izbor
» Psiho-test tobogan
Strana 1 od 8Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-