Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Odlomci iz vama najlepsih dela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 21 ... 40  Sledeći
AutorPoruka
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32510

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Ned 15 Apr - 19:50

Shvatila sam da često ne postoji druga prilika; bolje je prihvatiti darove koje nam nudi svijet. Ako treba nekom ili nečemu da budem vjerna u životu, prije svega moram biti vjerna sebi. Ono malo iskustva koje sam stekla u životu naučilo me je da niko ničim ne gospodari, da je sve iluzija – a to važi kako za materijalna dobra tako i za duhovne vrijednosti. Ko je makar jednom izgubio nešto što je imao a smatrao svojim neotuđivim posjedom (što se meni već bezbroj puta desilo), shvati da mu zapravo ništa ne pripada. I ako mi već ništa ne pripada, nemam nikakve potrebe da gubim vrijeme baveći se onim što nije moje: bolje je da živim kao da je danas prvi (ili posljednji) dan mog života.

Ljubav je uvijek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu jer se stalno suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvijek nas nekud odvede. Treba je prihvatiti, jer je ona osnovna hrana našeg postojanja. Ako je uskratimo sebi, umrijećemo od gladi gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smjelosti da pružimo ruku i uberemo plodove. Treba tražiti ljubav, ma gdje ona bila, čak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedjelje razočarenja i tuge.
Jer onog časa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takođe polazi nama u susret!
I spasava nas.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 2:37

Mnogi ljudi imaju besmislen život. Kao da su u nekom polusnu, čak i onda kada rade nešto za šta misle da im je važno.
To je zbog toga što jure za pogrešnim stvarima.
Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom životu dati svrhu i smisao.


Tomas Man
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:45

Želeo sam da budem potreban.
Želeo sam da nekome budem neophodan. Potreban mi je neko ko će proždirati
svaki zalogaj mog slobodnog vremena, mog ega i moje pažnje. Neko ko će biti
zavisan od mene. Neko za uzajamnu zavisnost.

Čak Palahnjuk - Zagrcnut
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:46

Donje klase, kako ih nazivaju, a to je istina, podjednako su ogavne i podle,
podjednako dvolične kao gornje. Jedno od najodvratnijih obeležja ovog
vremena jeste da neprekidno tvrdimo da su takozvani jednostavni i
takozvani potlačeni ljudi dobri, a ostali loši, to je jedna od najgnusnijih
obmana za koje znam, tako je rekao Reger. Ljudi su, svi skupa, bez
razlike, podjednako podli i ogavni i lažljivi, tako je rekao Reger.

Tomas Bernhard - Stari majstori
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:46

Kome od ljudi koji ga mogu cuti kralj moze da veruje? Koji covek pred kralja stupa bez potajnih zelja, strasti, prituzbi ili teznji, sto ih skriva svom svojom umesnoscu i lukavstvom? Ko kazuje istinu pred kraljem? Svaki mu se covek obraca ili u stahu od onoga sto bi mu kralj mogao oduzeti ili lakom na ono sto bi mu mogao podariti. Svaki mu pristupa kao molitelj. Sta mu je na srcu laskavac ne govori glasno, vec prikriva plastom licemerja i pretvaranja. Svaki glas sto mu se zaklinje na saveznistvo, svako srce sto izjavljuje ljubav kralj mora da pretrazi i ispita poput trgovca na bazaru, tragajuci za najtananijim naznakama obmane i izdaje. Kako to zamorno postane. Kraljeve zene sapucu mu slatko u tmini kraljevske loznice. Vole li ga one? Kako da zna, kad opaza da su im prava strast snovanja i spletkarenja u korist njihove dece ili radi licnog dobitka? Niko ne kazuje celu istinu kralju, ni rodjeni brat, pa ni ti, moj prijatelju i srodnice.

Ognjena kapija
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:47

Možemo da govorimo o dobrom duševnom zdravlju Van Goga koji je, za celog svog života,
samo spržio sebi ruku, i sem toga, samo još jednom sebi odsekao levo uho. Šta je to
prema ludilu, beščašću, građanskoj učmalosti i psihičkoj poremećenosti istog tog sveta
koji drugome radi još strašnije stvari od onog što je Van Gog sam sebi uradio.

Antonen Arto - Van Gog, samoubica žrtva društva
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:47

"Oni koji hoće da rađaju telom više se obraćaju ženama, a koji su bremeniti u duhu hoće da rađaju lepšu i besmrtniju decu-oni rađaju mudrost i vrlinu uopšte. Roditelji takve dece jesu pesnici, umetnici, filozofi, zakonodavci, državnici. Platon ne potcenjuje čulnost, ali duhovne potrebe ceni kao mnogo jače. I slava koja raste iz duhovnih proizvoda mnogo je veća i trajnija no slava koju može da obezbedi telesno potomstvo." Platon "Gozba"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:47

Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ici dalje? Šta ako me je nešto cekalo baš tamo gde me je mrzelo da prodjem? Šta ako bi sve bilo drugacije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave recenice, jedinog moguceg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i cini vam se da mu pripadate. Ponekad, medjutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogucih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi”

Jelena Lengold , “Baltimor”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:47

Fiktivno zlo živi od svoje fiktivnosti. Ono je kontrast banalnoj svakodnevici u odnosu na koju
predstavlja transcendens. ,,ZIo" se prevodi u ,,transgresije", ,,uzvišenost" itd. Sa
dominacijom estetizacije, medutim, gubimo iz vida aspekt strahote. Za čisto
estetski pogled, žrtve ne postoje. Zlo, kao isključivo estetski fenomen, postaje
neobavezna igra, nešto čime možemo da se kljukamo i da nam bude zabavno ili da
eventualno prolijemo koju, ne tako gorku suzu. Zlo se mora shvatiti ozbiljno kao
moralni objekt, a razumevanje zla je od suštinskog značaja za razumevanje nas
samih i obaveza koje imamo prema drugim ljudima.

Laš Svensen - Filozofija zla
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:48

Avelj i Kain se susretoše posle Aveljeve smrti. Hodahu pustinjom i prepoznaše se iz daljine, jer obojica behu vrlo visoki. Braća sedoše na zemlju, založiše vatru i obedovaše. Ćutahu kako čine umorni ljudi na izmaku dana. Na nebu se pomaljaše zvezda koja još ne beše dobila ime. Pri svetlosti plamena Kain primeti na Aveljevom čelu beleg od kamena, ispusti hleb koji prinosaše ustima i zamoli da mu bude oprošten zločin.
Avelj odgovori:
-Jesi li ti ubio mene ili sam ja ubio tebe? Ne sećam se više; opet smo ovde zajedno, kao nekada.
- Sada znam da si mi istinski oprostio, jer zaboraviti znači oprostiti. I ja ću pokušati da zaboravim.
Avelj reče sporo:
- Tako je. Dok traje griža savesti, traje i krivica.

Isak Levi, "Ovim putem u visine"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:48

Bila je divna noć, onakva noć kakva može jedino onda biti, ljubazni čitatelju, kad smo mladi. Nebo beše tako zvezdano, tako svetlo, te kad ga pogledaš, i nehotice si moraoda sebe zapitaš: zar pod takvim nebom, mogu da žive svakakvi srditi i hiroviti ljudi?
I to je novo pitanje, ljubazni čitatelju, posve novo pitanje, ali bog ti ga što češće slao na dušu!

Dostojevski, Bele noći
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:48

Postoji nesto sto bi moglo da se nazove emocionalnim smecem.
Ono se stvara u fabrikama misli.
To su bolovi iz proslosti,vec minuli i sada kao takvi nemaju vise nikakve koristi,neupotrebljivi su.
To su predostroznosti koje smo izgradili i koje su nam bile znacajan mehanizam odbrane u nasem delu zivota koji smo proziveli.
Sada vise nicemu ne sluze.
Ti imas,poput drugih,svoje uspomene,ali razdvoj ono sto je korisno od onog sto je izlisno:baci svoje emocionalno smece.
Ne pokusavaj da osetis stvari koje su sagorele,jer pepeo se ne moze,kao vatra,osetiti..
Ako postoji odlucnost u potrebi da se menjas,onda i tvoja nova osecanja neka te prate u toj promeni.

Paolo Koeljo, "Prirucnik za ratnika svetlosti"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:48

"Držim štoviše da se nikad i ne rađa misao a da nije ili okupana u suncu ili zastrta sjenom. Ja ni dan-danas ne znam drukčije suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni javljaju u jednome ili u drugom osvjetljenju. Ako malo razmislim, postaje mi jasno da sam se uvijek, u svakom rješavanju i odabiranju u životu, u svakoj sumnji i pred svakim izborom, u stvari svagda riješio za onu alternativu koja se pojavljivala u svjetlosti."

Vladan Desnica - "Proljeća Ivana Galeba"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:49

''Istorija je jedna slučajna nužnost. Stvorena od slučajnih slučajeva, od sreće, koincidencija što vise o koncu, od neočekivano zaustavljenih vojski, nepogodom ili snegom, od revnosnih ili veštih generala, od prekinutih razgovora, od naglih susreta i smrti, od uspelih ili otkrivenih zavera, od prognanih koji beže ili begunaca koji su uhapšeni, od temperamenata vođa ili umetnika, koji su čudesno usklađeni sa nadama i potrebama neke epohe ili pokrajine. Ali, jednom upisani u tok časova, dana, godina i vekova, sve to postaje stabilnije od mreže reka i profila vulkana, masivnije od prirode. Ni sam Bog nije više u stanju da to izmeni. Od tog neizmenljivog bloka, budućnost će otkriti sad ovo, sad ono lice. Jer, Bog je gospodar samo budućnosti, prošlost mu izmiče. Tada ulazi na scenu istoričar i zamenjuje Boga. Istorija je duga kreacija i delo čoveka. Jer, samo čovek može da se igra sa prošlošću.''

Slava Carstva, Žan d'Ormeson
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:49

Rusou ipak ne ostaje skriveno da svojom totalitarnom vizijom
ulaska slobode u socijalnu sferu prenosi na društvo neku vrstu duga
zahvalnosti, jer je svestan da zadovoljstvo što je jedno Ja, ima da zah­vali
društvenom individualizovanju. Očito je da ono proizvodi tipove
kao što je Ruso, koji su toliko individualizovani da najveće osećanje
sreće nalaze upravo u povlačenju iz tog društva. On nije bio tako nai­van
da veruje da bi mogao da se vrati „prirodi”, on zna da nije ništa
drugo do društveno uslovljena negacija društva. On spoznaje sebe kao
kritičkog parazita društvene kulture i ostaje u dugu prema društvu, u
to nema nikakve sumnje. Kada bi čak sudio o sebi prema maksimama
svog Društvenog ugovora, morao bi da u sebi vidi čoveka koji neće da
pusti da bude konzumiran od strane društva, koji je svojim eskapi-
zmom počinio greh prema društvu i koji je dakle, sa stanovišta nje­gove
vlastite civilne religije - zao.
Rusou preti da postane slučaj sopstvenog mišljenja. On mora da
pokrene proces protiv sebe. Ruso sudi o Zan-Zaku naslov je njegovog
poslednjeg spisa. U njemu opisuje sebe kao monstruozni egzemplar
koji nije ni prirodno biće ni građanin. Ali pledira za ublažujuće
okolnosti. On je sasvim jednostavno neko ko je tražio i našao azil u
svetu koji mu se ukazuje samo još kao opasna džungla. Kopira bele-
ške, botanizuje i izlaže se u sanjarijama jednog usamljenog šetača.
Moli da ga se ostavi na miru i ne progoni, jer nije štetan čovek, već
samo „neupotrebljivi građanin”.
Pa ipak je moglo biti dobro da je Žan-Žaka Rusoa, da je samo
doživeo Francusku revoluciju, njegov obrazovani učenik Robespjer
poslao na giljotinu - kao „nekorisnog čoveka”, što je u doba totalne
mobilizacije „greh prema društvu”. Asocijalno je zlo koje mora da
bude eliminisano.

Ridiger Zafranski - Zlo ili drama slobode
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:49

Za Tomasza mati je ostala pojam necega sto je odvec lijepo da bi cemu koristilo i, promatrajuci je,
on je od ljubavi gutao pljuvacku. Oca gotovo da i nije poznavao. Uvijek su zene bile oko njega,
najprije Pola, dok je jos bio sasvim mali, a posije Antonina. Polu je osjecao kao bjelinu koze,
lan i mekocu, i tu svoju naklonost prenio je kasnije na zemlju cije ime slicno zvuci: Poljska.
Antonina je pred sobom gurala trbuh opasan prugastom pregacom. Za pojasom je nosila svezanj kljuceva.
Njen je smijeh podsjecao na rzanje, i u srcu je bila puna dobrohotnosti prema svakome.
Govorila je mjesavinom dvaju jezika, to jest litvanskog, koji joj je bio maternji jezik, i poljskog koji je naucila.
Kad bi govorila poljski, to je zvucalo otprilike kao ovaj poziv kojim je izrazavala svoju dobrotu:
»Tomaszu, hodi, kolaca dat cu tebi.«

Ceslav Milos - U dolini rijeke Isse
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:50

Salem, uvazeni Jedigej-aga! Iako si ti vidjen covjek u sarozekama, ipak ces morati da poslusas neprijatne stvari.
Mislio sam da si ti covjek malo jaci. Zasto si raspustio svog razbojnika Karanara? To od tebe nismo ocekivali.
On je u sve nas ovdje veliki strah unio. Obogaljio je nase atane, a sam je oteo tri najbolje zenke,
sem toga ovamo nije stigao sam – dognao je nekakvu osedlanu kamilicu, sigurno je usput otjerao gazdu, jer zasto bi inace kamila bila osedlana.
Dakle, oteo je on one zenke, otjerao ih u stepu i nikoga ne pusta ni blizu – ni covjeka, ni zivotinju. Zar se to tako moze?
Jedan mladi atanca je vec lipsao, rebra mu je polomio. Ja htjedoh pucanjem u vazduh da zastrasim Karanara, da mu otmen nase zenke. Ma kakvi!
On se nimalo ne plasi. Spreman je da ujede, da namrtvo izujeda koga bilo! Samo da mu niko ne smeta da tjera svoje.
Niti zdere, niti pije, podase gazi one zenke, sama se zemlja trese. Muka covjeka spopadne kako on to zvjerski radi.
I urla pri tome da se cijela stepa ori, ko da ce smak svijeta. Nema covjek snage da ga slusa! I, kako bi’ ja rek’o, mogao bi on tu stvar sto godina bez predaha.
Takvog izroda nisam u zivotu sreo. U nasem naselju svi su uznemireni. Zene i djeca boje se da se udaljavaju od kuce.

I zato ja trazim da smjesta dodjes i odvedes tog Karanara. Dajem ti rok. Ako se za jedan dan ne pojavis i ne izbavis nas te napasti, onda se nemoj ljututi, dragi aga.
U mene je puska velikokalibarska. Takvim mecima se i medvjedi obaraju. Prostrijelicu mu pred svjedocima onu odvratnu glavurdekanju, i kraj.
A kozu cu ti poslati usputnim teretnim vozom. Necu se osvrtati na to sto si ti Burani Jedigej.
A ja sam covjek koji drzi do rijeci. Dodji, dok nije kasno.

I duze od vijeka traje dan - Čingiz Ajtmatov
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:50

Ne smrt, zaborav rešava sve. Zaborav, i to ne samo pojmova, reči i lica, nego svega što postoji i živi.
Zaborav tela i zaborav vremena. Zaborav, da bi se moglo predahnuti i živeti dalje u telu bez sećanja, sa duhom bez imena.
Zaborav, smrt sa pravom na nadu.

Ivo Andric, Znakovi pored puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:50

Tesko je reci nesto o Puskinu onome ko o njemu nista ne zna. Puskin je veliki pjesnik.
Napoleon je manji od Puskina. I Bizmark je u poredjenju s Puskinom nula.
I Aleksandar I, II i III obicni su mjehurici u poredjenju s Puskinom.
Pa i svi ljudi su u poredjenju s Puskinom mjehurici, samo sto je Puskin u poredjenju s Gogoljem i sam obican mjehuric.

I zato, umjesto da pisem o Puskinu, bolje da napisem nesto o Gogolju.
Mada je Gogolj toliko veliki da o njemu ne treba nista ni da se pise, zato cu ipak da pisem o Puskinu.
Ali poslije Gogolja pisati o Puskinu nekako je uvredljivo. A o Gogolju ne treba pisati.
Zato vise ni o kome necu da pisem.

Danil Harms - Apsurdne price
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:50

"Ima trenutaka u zivotu kada coveku mogucnost da bude povredjen uopste I ne prodje kroz glavu. Kratkih trenutaka slobode kada se osecamo besmrtnima. Trenutaka kad znamo da nas nista na svetu ne moze dotaci. To je ono najbolje u postojanju."
Toni Parson
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:51

Dvadeset godina je provela u toj stolici, krpeći stvari, ljuljajući se, posmatrajući stolicu u uglu kao da ne pazi onog dečka s kojim je provela mnoge dane svog detinjstva, već oduzetog unuka koji sedi u tom uglu od dana kada je baba napunila pet godina. Kad sagne glavu, pokušaću da priđem ružama. Ako uspem, otići ću na brdo, ostaviću ih na grobu, a zatim ću se vratiti na svoju stolicu da čekam dan kad se ona neće pojaviti na vratima i kad će samo tišina dopirati iz susedne sobe.
Taj dan biće drukčiji jer ću ja morati da iziđem i javim nekome da žena koja gaji ruže i živi sama u onoj oronuloj kući, moli da dođu četiri čoveka da je prenesu na brdo. Tad ću ostati da samujem u sobi. Ali ona će biti zadovoljna. Uvek je mislila da nedeljom duva vetar koji dira njene ruže na oltaru. Tada će znati da to nije bio vetar.

Marquez- Oči plavog psa
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:51

"Kad bi ajkule bile ljudi", upita gospodina K. ćerkica njegove gazdarice, "da li bi bile pristojnije prema malim ribama?".
"Sigurno", reče on.
"Kad bi ajkule bile ljudi, sagradile bi za male ribe u moru ogromne sanduke, pune svakojake hrane, kako od biljaka tako i od životinja. Vodile bi računa da voda u sanducima bude uvek sveža i, uopšte, primenjivale bi razne sanitarne mere.
Kad bi, na primer, kakva ribica povredila peraije, smesta bi joj uvile zavoj da ne umre ajkulama pre vremena. Da se ribice ne rastuže, s vremena na vreme priređivale bi se velike vodene fešte, jer vesele ribice imaju bolji ukus od tužnih.
Bilo bi u tim golemim sanducima, razume se, i škola. U tim školama bi ribice učile kako se pliva u ajkulinim čeljustima. Bila bi im, na primer, potrebna geografija, da bi mogle pronaći velike ajkule koje se negde lenjo izležavaju.
Glavno bi, razume se, bilo moralno obrazovanje ribica. Predavali bi im da je za ribicu najlepša stvar kad se ona radosno žrtvuje, i da sve one treba da veruju ajkulama, pre svega kad ajkule kažu da će se pobrinuti za njihovu lepšu budućnost.
Ribicama bi se objašnjavalo da im je ta budućnost osigurana samo ako budu poslušne. One bi se morale čuvati svih niskih materijalnih, egoističkih i marskističkih sklonosti, i smesta bi morale prijaviti ajkulama ako bi neka od njih pokazivala takve sklonosti.
Kad bi ajkule bile ljudi, one bi, naravno, između sebe vodile ratove da bi osvajle tuđe sanduke i tuđe ribice.
Ratove bi vodile njihove sopstvene ribice. Ajkule bi učile svoje ribe kako je između njih i riba drugih ajkula ogromna razlika. Male ribe su, objavljivale bi ajkule, kao što je poznato, neme, ali one ćute na sasvim različitim jezicima, pa se s toga nikako ne mogu razumeti. Svakoj ribici koja bi u ratu ubila nekoliko drugih neprijateljskih ribica koje ćute drugim jezikom prikačile bi po jedno malo odlikovanje od morske trave i dodelile titulu heroja.
Kad bi ajkule bile ljudi, bilo bi kod njih, razume se, i umetnosti. Bilo bi lepih slika na kojima bi zubi ajkula bili naslikani divnim bojama, njihove čeljusti kao prekrasni zabavni parkovi po kojima se može divno juriti i igrati.
Pozorišta na dnu mora prikazivala bi kako herojske ribice oduševljeno plivaju u čeljusti ajkula, a muzika bi bila tako lepa da bi male ribice uz te zvuke, s orkestrom na čelu, zanesene i uljuljkane u ne može biti prijatnije misli, u čitavim jatima ulazile ajkulama u čeljusti.
Pa i religije bi bilo, kad bi ajkule bile ljudi.
Ona bi propovedala kako male ribe tek u utrobi ajkula počinju da žive pravim životom. Uostalom, kad bi ajkule bile ljudi, više se ne bi verovalo da su male ribe, kao što je to sada, jednake. Neke od njih dobijale bi položaje i bile postavljane iznad ostalih.
Čak bi one malo veće smele proždirati manje. To bi ajkulama samo prijalo, pošto bi onda i one češće dobijale veće zalogaje. A veće ribice, na položajima, starale bi se za red među malim ribama, postajale bi učitelji, oficiri, inženjeri za gradnju sanduka i td.
Ukratko, tek onda bi uopšte i bilo kulture u moru, kad bi ajkule bile ljudi".
Bertolt Breht, između 1920. i 1950. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:51

Uronjen u noc. Onako kao sto ponekad spustimo glavu da razmislimo, potpuno utonuli u mrak. Okolo ljudi spavaju. Mala predstava, nevina iluzija da spavaju u kucama, solidnim krevetima, pod sigurnim krovom, rasireni ili sklupcani na dusecima, na carsafima, pod cebadima; u stvarnosti oni su se okupili kao davno jednom i opet kasnije u pustosi; logor na otvorenom, nebrojeni ljudi, vojska, narod, pod hladnim nebom na hladnoj zemlji, baceni tamo gde se nakad stajalo, cela oslonjenog o ruku, licem prema zemlji, disuci tiho. A ti bdis, ti si jedan od nocobdija, pronalazis sledeceg vitlajuci zapaljenim drvetom iz gomile pruca pored tebe. Zašto bdis? Neko mora da bdije, receno je. Neko mora da bude tu.

Franz Kafka, Nocu
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:52

Jer istorija smrti filozofa isto tako je i pripovedanje o čudnim sudbinama, ludostima, samoubistvima, zločinima, nesrećama, patosu, prelaženju iz uzvišenog u smešno i donekle o crnom humoru. Umiraćete od smeha, to vam obećavam. Evo nekoliko primera o kojima će se u daljem tekstu podrobnije govoriti:

Pitagora je više voleo da ga ubiju negoli da pređe preko polja s bobom;
Heraklit se udavio u goveđoj balezi;
Platon je navodno umro zarazivši se od vašiju;
Za Aristotela se kaže da se ubio jedićevim otrovom;
Empedokle se sunovratio u Etnu nadajući se da će postati bog, ali jednu od njegovog para metalnih sandala vulkanska vatra je izbljuvala natrag, potvrdivši njegovu smrtnost;
Diogen je umro zadržavajući disanje;
To se isto desilo i sa Zenonom iz Kitiona;
Zenon iz Eleje je umro junačkom smrću grizući tiraninovo uho sve dok nije bio do smrti izboden;
Lukrecije je navodno izvršio samoubistvo pošto je uzeo ljubavni napitak od koga je poludeo;
Hipatiju je ubila rulja besnih hrišćana, a kožu su joj oderali školjkama od ostriga;
Boetija su surovo mučili dok nije pao mrtav u krvi, po naređenju ostrogotskog kralja Teodorika;
Džona Skota Erigenu, velikog irskog filozofa, navodno su engleski studenti izboli do smrti;
Avicena je umro od preterane doze opijuma posle isuviše jake seksualne aktivnosti;
Toma Akvinski je umro četrdeset i pet kilometara udaljen od kuće, pošto je udario glavom o granu drveta;
Pika dela Mirandolu je otrovao njegov sekretar; Sigera od Brabanta je njegov sekretar izbo nožem;
Vilijam Okamski je umro od kuge;
Tomasu Moru su odsekli glavu i istakli na kolac na Londonskom mostu;
Đordanu Brunu su zapušili usta i inkvizicija ga je živog spalila;
Galilej je jedva izbegao istovetnu sudbinu, ali je osuđen na večitu robiju;
Bekon je umro tako što je na londonskim ulicama ispunio pile snegom da bi proverio dejstvo smrzavanja;
Dekart je umro od zapaljenja pluća kao posledice davanja lekcija, u ranim zimskim stokholmskim časovima, čudnoj kraljici Kristini Švedskoj, koja je bila transvestit;
Spinoza je umro u Hagu u svojim iznajmljenim sobama, dok su svi ostali bili u crkvi;
Lajbnic, diskreditovan kao ateista i zaboravljen kao javna ličnost, umro je usamljen i sahranjen je noću, u prisustvu samo jednog prijatelja;
Lepi i briljantni Džon Toland umro je u tako strašnom siromaštvu da na mestu gde je sahranjen nije stavljen nikakav beleg;
Berkli, žestoki kritičar Tolandov i drugih takozvanih "slobodnih mislilaca", umro je jedne večeri u nedelju, prilikom posete Oksfordu, dok mu je njegova žena čitala propoved;
Monteskje je umro u zagrljaju svoje ljubavnice, ostavivši nedovršenim jedan ogled o ukusu;
Ateista, materijalista Lametri umro je od probavnih smetnji, pošto se prejeo paštete od gomoljike;
Ruso je umro od izliva krvi u mozak, izazvanog verovatno sudarom sa jednom danskom dogom na ulicama Pariza dve godine ranije;
Didro se smrtno zadavio jednom kajsijom, takoreći sigurno zbog toga da bi dokazao kako je uživanje moguće do poslednjeg daha;
Kondorsea su ubili jakobinci za vreme najkrvavijih godina Francuske revolucije;
Hjum je umro mirno u svojoj postelji pobijajući Bosvelova pitanja u vezi sa razmišljanjima jednog ateiste o smrti;
Kantova poslednja izgovorena reč bila je Sufficit, "dosta je";
Hegel je umro u toku epidemije kolere i njegove poslednje reči bile su: "Samo jedan čovek me je razumeo... i nije me razumeo" (verovatno je imao u vidu samog sebe);
Bentam se mumifikovao i sedeo izložen pogledima publike u vitrini na londonskom Juniversiti koledžu sa ciljem da do krajnjih mogućnosti iskoristi svoju ličnost;
Maksa Štirnera je leteći insekt ujeo za vrat i on je umro od nastale groznice;
Kjerkegorov nadgrobni kamen se oslanja na kamen njegovog oca;
Niče je, pošto je u Torinu poljubio konja, krenuo u dugu i postepenu mentalnu otupelost;
Morica Šlika je ubio jedan poremećeni student koji je potom pristupio nacističkoj stranci;
Vitgenštajn je umro dan po svom rođendanu, za koji mu je gđa Bevan poklonila električni pokrivač poželevši mu: "Mnogo leta živeo"; Vitgenštajn je odgovorio, buljeći u nju: "Mnogih leta neće biti";
Simona Vej je, u Drugom svetskom ratu, iz solidarnosti sa Francuskom izgladnjivala sebe do smrti;
Edit Štajn je umrla u Osvjenćimu;
Đovanija Đentilea su ubili italijanski antifašistički partizani;
Sartr je rekao: "Smrt? Ja o njoj ne razmišljam. U mome životu njoj nema mesta"; njegovoj sahrani prisustvovalo je 50.000 ljudi;
Merlo-Pontija su navodno našli mrtvog u njegovoj radnoj sobi s licem na jednoj Dekartovoj knjizi;
Rolana Barta je udario furgon jedne hemijske čistionice pošto se vraćao sa sastanka sa budućim ministrom kulture;
Fredi (Alfred) Ejer, pošto mu je prethodno zastala kost lososa u grlu, doživeo je prividnu smrt, posle čega je govorio da se susreo sa gospodarima svemira;
Žil Delez je iz svog pariskog stana skočio kroz prozor kako bi izbegao muke koje mu je nanosio emfizem;
Derida je umro od raka na pankreasu u istim godinama u kojima je umro njegov otac koji je bolovao od iste bolesti;
Moj učitelj Dominik Žaniko umro je sam na plaži, avgusta 2002, tamo gde počinje le chemin de Nietzsche nadomak Nice, u Francuskoj, pošto je posle plivanja pretrpeo srčani udar.
Smrt je blizu i sve vreme biva sve bližom. Smešno, zar ne?

Moj lični stav o smrti blizak je Epikurovom i onome što je poznato kao "četvorostruko lečenje": ne plaši se Boga; ne brini o smrti; ono što je dobro lako je dostupno; a onome što je strašno nije teško odoleti. U poslednjem od četiri pisma koja se njemu pripisuju, Epikur piše: "Navikavaj se na misao da se smrt nas ništa ne tiče. Jer svako dobro i zlo se zasniva na opažanju, a smrt je gubitak opažanja. Zato nam pravo saznanje da se smrt nas ništa ne tiče omogućava uživanje u onom što je smrtno u životu, jer nam ne dodaje neograničeno vreme, nego nam oduzima čežnju za besmrtnošću."
Epikurovo gledište o smrti bilo je od ogromnog uticaja u antičkom svetu, kao što se to može videti kod Lukrecija, kako je to, u XVII veku ponovo otkrio Pjer Gasendi. Ono predstavlja izraženu i snažnu podtradiciju u zapadnoj misli, čemu nije posvećena dovoljna pažnja: kada je smrt prisutna, onda mene nema; kada sam prisutan ja, onda nema smrti. Prema tome, bespredmetno je brinuti zbog smrti i jedini način da se stekne spokoj duše je u otklanjanju uznemirujuće žudnje za zagrobnim životom.
Ma koliko privlačan bio ovaj stav, on je bremenit očiglednim problemom da po sebi nije u stanju da pruži lek za vid smrti koji je najteže podneti: ne našu sopstvenu, već smrt onih koje volimo. Smrt onih za koje smo vezani našom ljubavlju je ta koja nas raščinjuje, koja para istkano pletivo našeg sopstva, koja razara svaki značaj koji smo nečem pridali. Po ovome mišljenju, bez obzira koliko čudno to zvučalo, mi samo kroz bol postajemo ono što zaista jesmo. To će reći, biti ono što jesi ne sastoji se, dakle, ni u kakvom prividu koji imamo o sebi, nego u spoznanju onog dela nas samih koji smo nepovratno izgubili. Cela teškoća se sastoji u tome, dosetiti se koja vrsta zadovoljstva ili spokoja je mogućna u suočavanju sa smrću onih koji su nam dragi. Ja nisam u stanju da obećam kako ću rešiti ovo pitanje, ali čitalac će se sa njim, raščlanjenim, sučeliti u raznim zapisima koji slede.

Sajmon Kričli - Knjiga mrtvih filozofa
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 21 Apr - 20:52

Vjerujem da je život poput rijeke i da većina ljudi uskače u tu rijeku,nikad zaista ne odlučivši gdje žele završiti. I tako, za vrlo kratko vrijeme oni bivaju uhvaćeni u struji; struji dogadjaja, struji strahova, struji izazova.
Kada stignu do mjesta gdje se rijeka račva,oni ne odlučuju svijesno kamo žele poći ili koji im smjer odgovara. Oni jednostavno idu, kamo ih voda nosi...
Postoji dio gomile ljudi koju usmjeravaju dogadjaji umjesto njihovih vlastitih vrijednosti.
Zbog toga osjećaju,da nemaju nadzor. Ostaju u tom nesvjesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbiješnjele vode. Tada otkrivaju,da se nalaze dva metra od slapova Niagare u čamcu bez vesla. U tom trenutku kažu: "Oh , k vragu."
A tada je već - kasno. Nalaze se pred padom. Ponekad je to emocionalni pad.
Ponekad je pad tjelesni. Ponekad je riječ o financijskom padu. Velika je vjerovatnost,da je ono, što vas trenutno opterećuje u životu moglo biti izbjegnuto boljom odlukom - uzvodno!

Antony Robbins, “I to je život”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   

Nazad na vrh Ići dole
 
Odlomci iz vama najlepsih dela
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Lav Nikolajevič Tolstoj
» Od književnog dela do filma
» Da li je Šekspir zaista bio autor svojih dela
» Krađe umetničkih remek dela
» 10 najlepsih zena na svetu - 2014
Strana 2 od 40Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 21 ... 40  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-