Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Odlomci iz vama najlepsih dela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 20 ... 40  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:26

„Ne, nije sigurno da smo živeli!
Kao oblaci, kao dim prolazili su naši dani.
Sad smo samo brodovi kojima obale beže, sjaj u vodi, glas u vetru...“

„Glasovi u vetru“ – Grozdana Olujić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 26 Mar - 13:27

"Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvredjenosti nalaze vanredno uživanje, a naročito kad ona kod njih dospe (što se dogadja vrlo često) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvredjeni nego neuvredjeni. Te osetljive ljude posle strašno muči kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se žestili deset puta više nego što je trebalo."

F. M. Dostojevski, “Idiot”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 26 Mar - 13:27

U Sijamu se veruje da je muškarac, kad se duboko, stra­ sno i nepovratno zaljubi u neku ženu, u stanju da učini sve kako bi je zadržao, udovoljio joj i naveo je da joj baš on bude vredniji od svih ostalih. Nekada davno jedan sijamski princ se tako zaljubio u ženu retke lepote. Udvarao joj se i osvojio je, ali ipak, samo nekoliko noći pre njihovog venčanja, svetkovine koju će ceo narod slaviti gozbom, igrom i veseljem, prin­ ca je obuzeo nemir. Znao je da joj mora nekako dokazati svoju ljubav, nekim činom čija će je moć vezati za njega za sva vremena. Mora naći nešto što je isto tako retko i lepo kao i ona. Posle mnogo razmišljanja, pozvao je trojicu slugu u koje je imao najviše poverenja i rekao im šta moraju da učine. „Čuo sam priče o crnoj orhideji koja raste u našoj kra­ ljevini, visoko gore, na planinama severa. Želim da je pronađete i da mi je donesete u palatu kako bih je podario svojoj princezi na dan našeg venčanja. Onog ko mi prvi donese orhideju nagradiću tolikim blagom da će postati bogataš. Ostala dvojica neće poživeti dovoljno dugo da vide moje venčanje.“ Trojici užasnutih slugu srce je sišlo u pete od straha, ali se samo pokloniše pred svojim vladarom. Znali su da gledaju smrti u oči jer je crna orhideja mitski cvet. Baš kao i draguljima ukrašeni zlatni zmajevi što su krasili pram­ ce kraljevskih barki, koje će odneti princa u hram da se zavetuje svojoj nevesti, ona je deo legende. Te noći su sva trojica otišli kućama da se oproste od svojih porodica. Ipak, jedan od njih je, ležeći u naručju svoje uplakane žene, bio pametniji od ostalih i nije želeo da umre. Do jutra je već skovao plan. Otišao je na plutajuću pija­ cu, gde su na čamcima prodavali začine, svilu… i cveće. Tamo je novcem platio izuzetnu orhideju najtamnije purpurne i ružičaste boje, sa obiljem tamnih baršunastih latica. A onda je s biljkom išao uskim klongovima Bangkoka sve dok nije pronašao pisara, koji je sedeo među mnoštvom svitaka u svojoj tamnoj i vlažnoj radionici iza radnje. „Svadi krup, pisaru.“ Sluga je položio orhideju na sto. „Imam jedan zadatak za tebe i, ako mi pomogneš, nagra­ diću te bogatstvom o kakvom si samo sanjao.“ Pisar, koji je jedva zarađivao za život otkad je prestao da radi u palati, zainteresovano podiže pogled ka slugi. „A kako da ti pomognem?“ Sluga pokaza cvet. „Želim da upotrebiš svoje umeće s mastilom i obojiš latice ove orhideje u crno.“ Pisar je namršteno zurio u slugu, a potom uze prouča­ vati biljku. „Da, moguće je, ali novi cvetovi, kad izrastu, neće biti crni i razotkriće te.“ „Kad izrastu novi cvetovi, ti i ja ćemo biti daleko i živećemo kao princ koga služim“, odgovori mu sluga.

Pisar je polako klimao glavom dok je razmišljao o tome. „Dođi ponovo noćas i dobićeš svoju crnu orhideju.“ Sluga se vratio kući i rekao ženi da spakuje ono malo stvari što imaju, obećavši joj da će moći da kupi šta god joj srce poželi i da će joj sagraditi divnu palatu daleko, daleko odatle. Te noći se vratio u pisarevu radnju. Dah mu se pre­ sekao od ushićenja kad je na stolu video crnu orhideju. Osmotrio je latice i uverio se da je pisar izvanredno oba­ vio zadatak. „Osušila se“, kaza pisar, „i mastilo se neće skidati ako je protrljaju radoznali prsti. Proverio sam. Probaj i ti.“ Sluga učini kako mu je rečeno i na prstima mu ne ostade mastila. „Ali ne mogu ti reći koliko će to potrajati. Vlaga iz same biljke raskvasiće mastilo. I, naravno, nikako ne sme da pokisne.“ „Baš je kako treba.“ Sluga je klimao glavom podigavši biljku. „Idem u palatu. Sačekaj me pored reke u ponoć i daću ti tvoj deo.“ U noći svog venčanja, pošto je podelio radost s čitavom kraljevinom, princ je zakoračio u njihove privatne odaje. Princeza je stajala na terasi i gledala dole, u reku Čao­ praju, i dalje osvetljenu vatrometom priređenim u čast njenog sjedinjenja s princom. Prišao joj je i stao pored nje. „Jedina moja ljubavi, imam nešto za tebe, nešto što simboliše tvoju jedinstvenu lepotu i savršenstvo.“ Pružio joj je crnu orhideju, smeštenu u saksiju od suvog zlata ukrašenu draguljima.
Princeza pogleda u kao noć crne latice, koje kao da su posrtale pod težinom boje svoje vrste. Izgledala je umor­ no, klonulo i nekako zlurado zbog te neprirodne boje. Ipak, znala je šta drži u ruci… znala je šta to znači i šta je učinio za nju. „Prinče moj, izuzetna je! Gde si je našao?“, upita. „Tražio sam svuda po kraljevini, i u niziji i na visi­ nama. Ubeđen sam da nema druge takve, kao što nema ni druge žene nalik tebi.“ Pogledao ju je očima punim ljubavi. Ona je videla tu ljubav i nežno ga pomilovala po licu, nadajući se da on zna da mu je ljubav uzvraćena i da će ga uvek voleti. „Hvala ti, predivna je.“ Prihvatio je ruku na svom obrazu, žudeći da je uzme celu. Ovo je njihova prva noć i dugo je čekao. Uzeo je od nje orhideju, spustio je na terasu pa zagrlio svoju princezu i poljubio je. „Uđimo, princezo moja“, promrmljao joj je na uvo. Ostavila je crnu orhideju na terasi i pošla za njim u ložnicu. Malo pre zore, princeza je ustala iz bračne postelje i iza­ šla da pozdravi prvo jutro njihovog zajedničkog života. Zaključila je po plitkim baricama da je tokom noći pada­ la kiša. Novi dan se budio, a sunce još beše skriveno iza drveća na drugoj obali reke. Na terasi je, u istom onom ćupu od suvoga zlata koji joj je darovao princ, stajala orhideja ružičaste i purpur­ ne boje. Smešila se dok je dodirivala njene latice, sad zdrave i umivene kišom, mnogo, mnogo lepše od crne orhideje koja joj je poklonjena prethodne noći. U lokvi oko nje nazirao se nagoveštaj sivog. Shvativši sve, konačno ju je podigla i udahnula njen rajski miris, razmišljajući šta joj je činiti. Da li je bolja istina koja će povrediti ili laž koja će zaštititi? Nekoliko minuta kasnije vratila se u spavaću odaju, u prinčevo naručje, i privila se uz njega. „Prinče moj“, tiho je prozborila dok se on budio, „ukra­ li su nam noćas moju crnu orhideju.“ On naglo sede, užasnut, spreman da pozove stražu. Ona ga je, međutim, umirila osmehom. „Ne, dragi, verujem da nam je data samo na jednu noć, noć kada smo postali jedno, kad je naša ljubav pro­ cvetala pa smo i sami postali deo prirode. Nismo se ni mogli nadati da ćemo zadržati samo za sebe nešto tako magično… a osim toga, svenula bi i osušila se, i ja to ne bih mogla podneti.“ Uzela je njegovu ruku i poljubila je. „Verujmo u njene moći i u to da nas je svojom lepotom blagoslovila prve noći našeg zajedničkog života.“ Princ je malo razmislio i, zbog toga što ju je voleo svim srcem, i budući srećan što je sad potpuno njegova, nije pozvao stražu. I dok je stario – pošto im je brak bio uspešan, blago­ sloven detetom začetim njihove prve noći, za kojim je usledilo još potomstva – do kraja života je verovao da ih je crna orhideja začarala svojom magijom, ali da im nije bila data da je zadrže. Ujutru nakon prinčevog i princezinog venčanja, jedan siromašni ribar je sedeo na obali Čaopraje, nekoliko stoti­ na metara niz reku od kraljevske palate. Već dva sata mu
se ništa nije uhvatilo na udicu. Pitao se da nije vatromet od prethodne noći oterao ribu na dno reke. Ako je tako, neće uhvatiti ništa za prodaju i njegova brojna porodica ostaće gladna. Dok se sunce dizalo iznad drveća na suprotnoj obali da zracima blaženo obasja vodu, spazio je kako nešto svetluca u nanosu zelenih algi što plutaju rekom. Ostavio je štap i zagazio u vodu da to izvuče. Zagrabivši rukama u gužvu rastinja, pre no što predmet prekriven algama prođe pored njega, izvukao ga je na obalu. A kada ga je očistio, imao je šta da vidi! Ćup je bio od čistog zlata, ukrašen dijamantima, sma­ ragdima i rubinima. Zaboravljajući na štap i udicu, ubacio je ćup u korpu i pošao u grad na pijacu dragulja znajući, radosnog srca, da mu porodica više nikad neće gladovati.

Lusinda Rajli - Kuća orhideja
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 26 Mar - 13:27

Ruke. Kako samo izgledaju te mase ljudskih ruku što se miču po gradskim ulicama? Te ljudske ruke kolju, puštaju krv drugim životinjama, stvaraju strojeve, bodu iglama, drže usijane pegle, svjetiljke, zastave, britve, instrumente, ljudi ih pronose ulicama i ne znaju što bi s njima? Skidaju suknene šešire, mašu palicama, nose u rukama predmete, cigarete, knjige, jedna ruka drži drugu ruku u magnetizmu tjelesnog dodira, tople su ruke ljudske, znoje se, krastave su, ranjene, okupane, nafarbane, njišu se u mrtvim njihajima, prate kretnju ljudskog gibanja kao mesnati uresi u jednoličnim amplitudama, i tako se miču ljudske ruke po ulicama zajedno s ljudima, po tom dugotrajnom i jalovom ljudskom putu, koji teče i koji navire izmedju zidova gradskih kao voda.
A ljudi vuku sobom svoje ruke, svoje dugove, svoje gnjile zube i brige, i žene, i djecu, i umorne noge, i nezdravo, žalosno tijelo, i tako se miču u bokovima i u zglobovima, otvaraju usta, govore, viču, a gdjegdje javlja se na usnama ljudski smijeh.


Miroslav Krleža - Povratak Filipa Latinovića
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 26 Mar - 13:27

Rđav je onaj obični ljubavnik koji više voli tijelo nego dušu, i on nije ni postojan, jer ni postojane stvari ne voli. Čim, naime, prestane cvjetane tijela što ga je volio i on odmah odleti osramotivši mnoge govore i obećanja. Naprotiv, ljubavnik čija je ljubav posvećena plemenitom biću ostaje postojan kroz cijeli svoj život jer se vezao za nešto što je postojano.

Platon “Gozba ili O ljubavi”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 26 Mar - 13:28

Ne prepoznamo li glas čuvara praga i ne prepoznamo li kakav je smisao kušnje pred koju nas stavlja, zastat ćemo zastrašeni i nesposobni pomaknuti se, privezani za aveti prošlosti, projicirajući svoj unutrašnji pakao na svijet i ljude oko nas.. Samo oni, koji se usude, mogu ići naprijed. Samo oni koji se usude pogledati u tamu, mogu zaista stići do svjetla. To je jednostavna istina, koju znaju svi posvećeni i svi oni, koji otvorena srca kroče putem istine ne bojeći se rizika, koji donosi novo i nepoznato. Uspijemo li prepoznati i prevladati svoj strah i otpor te, usprkos njima, nastaviti put, uskoro ćemo spoznati da čuvar praga, kojeg smo doživljavali kao zastrašujućeg protivnika, u suštini nije protivnik već zaštitnik, koji nam pomaže da svojim putem ne idemo prebrzo, već svjesno i odgovorno napredujemo korak po korak.

Kad stojimo pred njim, a to se događa u svakoj krizi u kojoj se nađemo, čini nam se, u našem strahu, da znamo odgovore na sva životna pitanja. Ostajemo prikovani pred pragom novog početka, pred novim vratima koja nas čekaju, i možemo za to naći brojna objašnjenja, psihološka, filozofska ili čak religijska, ali - život prolazi mimo nas. Nakon nekog vremena - a katkada može proteći i cijeli jedan ljudski vijek - ponovno ćemo napustiti stavove na koje nas je naveo naš strah i opet početi živjeti. Do nove krize.

Usudimo li se, pak, suočiti se sa svojom tamom i strahom te proći pored "čuvara praga", imat ćemo prilike vidjeti kako se ta tamna zastrašujuća sila najednom transformira u svjetlo koje nas prati dalje na našem putu. Ono što nas je strašilo, bile su samo aveti prošlosti i naša vezanost za stvari koje su morale umrijeti kako bi napravile mjesta nečem novom. Čuvar se praga, od demonskog bića koje nas straši, pretvorio u anđela čuvara.

Samo se nesvjesni i nepažljivi ljudi potpuno identificiraju s događajima i situacijama koje život pred njih donosi. Ljudi koji kroče putem istine i samospoznaje znaju da je sve što se događa i sav materijalni svijet - tek pozornica i šifra kojom se objavljuje ono nevidljivo. Svaka je životna kriza ispit i prilika za predah i pitanja, te korak prema naprijed. Svaka je životna kriza, ma kako bolna i teška bila, prilika za novi početak, za novo rođenje duše; za inicijaciju. Upravo u krizi savršeno smo slobodni budući da sam osjećaj krize znači da je dotičnom odsad zauvijek zatvorena jedna mogućnost, no istovremeno, na jednoj dubljoj razini, pred njim se otvara bitno više mogućnosti no što ih je ikada bio svjestan.

Sve u prirodi ima svoj tijek i svoje vrijeme, sve je u prirodi podložno kozmičkom zakonima i ciklusima rađanja i umiranja. Sva mudrost svijeta sastoji se u tome da prepoznamo te faze u našim životima i na njih reagiramo na odgovarajući način, odnosno da pustimo neka umre ono što je staro i dotrajalo, kako bismo time napravili mjesta za rođenje nečeg drugog, novog. To je prirodan proces, prirodan tijek stvari. Sva mudrost svijeta sastoji se u tome da prepoznamo glas čuvara praga i osluhnemo, a onda se okrenemo svojoj unutarnjoj mudrosti i zamolimo je za vodstvo i podršku pri prvom koraku te potom, usprkos strahu, usprkos neznanju, krenemo. Svi slijedeći koraci ukazivat će nam se putem.- Tragajući za sobom
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13920

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 26 Mar - 19:34


"Koliko mogu biti jadni i bespomoćni mali ljudi vidim najbolje po tome što ponekad, u nekoj neprilici, pokušavaju da se zaklone i za moja leđa i, moralno, oslone na mene. A ja znam najbolje kakav je to zaklon, i šta im vredi takav oslonac"
Ivo Andrić-Znakovi pored puta
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13920

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 26 Mar - 19:34

"Jednom mu je neko - u zao čas! - rekao da je pametan. Kako i zašto, to sam bog zna. Tek, on je poverovao u to. I otada je taj inače mirni i bezazleni covek postao nemoguc, težak sebi i drugima."

Ivo Andrić-Znakovi pored puta
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 7413

Godina : 31

Lokacija : Na Dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do Srži.


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Uto 27 Mar - 23:17

Frida Kalo Dijegu Riveri

"Ništa se ne da uporediti sa tvojim rukama, ni sa pozlaćenim zelenilom tvojih očiju. Moje telo je ispunjeno tobom danima i danima. Ti si ogledalo noći. Groma bljesak besan. Vlaga zemlje. Udubljenje tvog pazuha sklonište je moje. Moji prsti krv tvoju dotiču. Sva moja radost je kad osetim da život kulja iz tvoje fontane i ispunjava putanje svakog mog nerva koji je i tvoj.”

Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 7413

Godina : 31

Lokacija : Na Dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do Srži.


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sre 28 Mar - 0:24

Ja vm, gospodine, nisam zao, premda bih imao dovoljno razloga da budem takav. Svi mi smrtnici imamo istu kožu kad se rodimo, a ipak, kako rastemo, sudbina nas mijenja i oblikuje kojekako, baš kao da smo od voska, i vodi nas različitim putevima, istom cilju: smrti. Ima ljudi kojima je staza posuta cvijećem, dok drugi moraju gaziti po čičku i trnju. Oni prvi imaju vedar pogled i nedužno im se lice smiješi od sreće i blaženstva što ga udišu; drugi se muče pod žestokim suncem na pustopoljini i mršte čelo, uvijek spremni da se brane, baš kao zvijeri. Jedno je ukrašavati tijelo purpurom i mirisnom vodicom, a sasvim drugo nagrđivati se tetoviranjem koje se poslije ničim ne da istrti..."

Camilo Jose Cela - "Pascual Duarte i njegovi zločini"
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 7413

Godina : 31

Lokacija : Na Dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do Srži.


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pet 30 Mar - 12:46

Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pet 30 Mar - 22:37

Dvanaest glasova besno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je bilo jasno sta se promenilo u izgledu svinja. Pogled zivotinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do coveka, od coveka do svinje, i ponovo od svinje do coveka ; ali, vec je bilo nemoguce raspoznati ko je svinja, a ko covek.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pet 30 Mar - 22:37

Kad su naša srca otvorena i volimo, poštujemo i cijenimo jedni druge, sposobni smo, pružiti im potporu , čak i kad nisu tako savršeni, kao što smo mislili u ranijim fazama veze..
Duhovna privlačnost, daje nam moć, da prevladamo osude, sumnje,zahtjeve i kritičnost, koju možda ponekad doživljavamo.
Čak i ako se naša srca povremeno zatvore, lakše pronalazimo put natrag k toj ljubavi, ako imamo čvrste temelje..
Ponovljenim vraćanjem ljubavi, na kraju stičemo samopouzdanje i samouvjerenost,
koja je potrebna da biste odabrali svog posebnog životnog partnera.
Umjesto , da se međusobno borite za moć, što mnogi parovi čine, moći ćete iskoristiti tu duhovnu privlačnost za pronalaženje pravog kompromisa, kad je to potrebno i opraštanje partneru što nije savršen








Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 7413

Godina : 31

Lokacija : Na Dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do Srži.


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Čet 5 Apr - 12:09

Takva sam.Povredicu te i slucajno i namerno,oticicu bez pozdrava,polako samo da vidim hoces li me zaustaviti.Budes li ti odlazio ,stajacu sa strane i samo gledati.Vikacu i svadjati se,ljubiti i grliti ,biti raj i pakao.Volecu te najvise ali ti nikad necu priznati.Bicu najgora i najbolja,glasna i mirna,umiljata i divlja i andjeo i djavo..
Samo iz jednog razloga da vidim da li si vredan upoznati pravu mene ili samo onu koju ti ja dopustim..
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 102989

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Sub 7 Apr - 11:17

Ako sam nešto u životu naučila to je da ako neko nešto hoće on to hoće, a ako neće onda neće, bez obzira na cenu. Zato, ne spuštajte cenu da biste bili dostupniji svakom, već podižite sopstvenu vrednost da biste bili blagoslov onom nekom.

Brankica Damjanovic








love
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 9 Apr - 14:52

* Hteo bih da u re­či­ma bu­de pro­na­đe­no pe­va­nje du­še... U po­čet­ku be­še emo­ci­ja, a ne reč. Čo­vek je pr­vo pe­vao a ne go­vo­rio.

*U zo­ru, Smrt je sta­la is­pred nje­ga.
– Je­si li raz­u­meo, Gven­do­re?
– Raz­u­meo sam, o Smr­ti! Raz­u­meo sam još na po­čet­ku ovog da­na... Pre­po­znao sam u svom sr­cu, u svo­joj ru­ci, u oči­ma svo­jih pri­ja­te­lja, čak i po ko­ra­ku svog ko­nja, ne­ka­kvu tu­gu, uspo­re­nost i oma­mlje­nost, na­lik po­spa­no­sti... U mo­jim pro­mr­zlim ru­ka­ma ga­si­la se mo­ja zve­zda... Svi su se da­li u beg! O, Smr­ti! Ka­jem se straš­no! Sra­mo­ta je ve­li­ka!... Gle­daj ova jad­na te­la!... Ne mo­že me opra­ti či­ta­va več­nost ti­ši­ne!
– Na ovom sve­tu ne­ma to­pli­ne, Gven­do­re! Osim u le­gen­di! Sva car­stva za­vr­še usnu­loš­ću!...

*Da bi čovek bio dobro viđen i ugledan, trebalo je požuriti i navrat nanos se sprijateljiti s civilima, jer su ovi u pozadini, što je rat trajao duže, bivali sve pokvareniji. Odmah sam to shvatio, i to čim sam se vratio u Pariz, kao i to da su se ženama uspalile guzice i da matorci usta ne sklapaju, a ruke im ne miruju: čas su pod nečijom suknjom, čas u tuđem džepu....

*Majke, čas bolničarke čas mučenice, nisu se više rastajale od dugih crnih velova, a ni od malih diploma koje im je blagovremeno Ministar dostavljao preko opštinskog službenika. Jednom reči, stvari su se organizovale.

*Na prostojnim sahranama čovek je takođe vrlo tužan, ali ipak misli na nasledstvo, na iduće letovanje, na udovicu, koja je slatka i za koju kažu da je temperamentna, i da je pred njim, naprotiv, dug život, da možda nikad neće crći... Ko zna? .....

*U vreme rata, umesto u prizemlju, igranke su bile u podrumu. Borci su to prihvatili, čak im se to i dopadalo. Tražili bi ih čim bi stigli, i niko u tome nije video ništa sumnjivo. Samo je hrabrost, u stvari, sumnjiva. Biti telesno hrabar? Onda tražite i od gliste da bude hrabra, jer je ružičasta i bleda i meka kao mi.

*Što se mene tiče, nisam više imao razloga da se žalim. Čak sam bio na najboljem putu da me oslobode zahvaljujući ratnoj medalji, koju sam dobio, i rani i svemu tome. Dok sam se oporavljao, doneli su mi medalju u samu bolnicu. I istog dana sam otišao u pozorište da je pokažem civilima na pauzi...... Čak sam tom prilikom u foajeu Komične opere upoznao malu Lolu, Amerikanku, i zbog nje su mi se konačno otvorile oči..... Došla je da pomogne da spasemo Francusku, poverila je to direktoru hotela, koliko joj to njene slabe snage dozvoljavaju, ali od sveg srca! Odmah smo se razumeli, mada ne potpuno, jer su mi zanosi srca postali krajnje neprijatni. Više sam voleo zanose tela, prosto i jednostavno. Mnogo se treba čuvati srca, tome su me itekako naučili u ratu! I nije mi pretila opasnost da to zaboravim.

* „Ne stva­ra­mo vi­še mi­to­ve i le­gen­de. Ari­jev­ci ni­su vi­še po­ro­di­ca. Ne­ma so­li­dar­no­sti...”

Luj-Ferdinand Selin
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 9 Apr - 14:54

Zanima me samo besmislica, samo ono što nema praktično nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard - mrski su mi i kao reči i kao osećanja."
(Harmsov dnevnik iz 1937. godine)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 9 Apr - 14:54

Traži više od onoga što možeš naći.
Ne ispisuj uzalud riječi.
Stanite! Zaustavite se i počujte neobičnu priču. Čak ne znam ni otkuda početi. To je jednostavno nevjerovatno!
Mrzim ljude koji mogu prozboriti sedam puta zaredom.
Nema ničeg dosadnijeg na svijetu od toga da netko ili priča svoj san ili kako je bio u ratu ili pak kako je putovao na jug.
Blagoglagoljivost je majka nedarovitosti!
Brojevi, kakav važan dio prirode! I rast i djelovanje, sve je broj.
A riječ, to je snaga.
Broj i riječ - naša su majka.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 9 Apr - 14:54

Makarov i Petersen


Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.
Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.
Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.
Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?
Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.
Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!
Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.
Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?
Makarov: Naslov joj je zagonetan…
Petersen: Hi-hi-hi!
Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.
Petersen nestaje.)
Makarov: Gospode Bože! Šta je sad ovo? Petersene!
Petersenov glas: Šta se desilo? Makarove! Gde sam?
Makarov: Gde si? Ne vidim te!
Petersenov glas: A gde si ti? Ni ja tebe ne vidim! Kakve su ovo lopte?
Makarov: Šta da se radi? Petersene, čuješ li me?
Petersenov glas: Čujem! Ali, šta se to desilo? I kakve su ovo lopte?
Makarov: Možeš li da se krećeš?
Petersenov glas: Makarove! Vidiš li ti ove lopte?
Makarov: Kakve lopte?
Petersenov glas: Pustite! Pustite me! Makarove!
(Tišina. Makarov stoji užasnut, a zatim uzima knjigu i otvara je.)
Makarov (čiita): “…Postepeno, čovek gubi svoj oblik i postaje lopta. A, postavši lopta, čovek gubi sve svoje želje”.
Zavesa.
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13920

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 9 Apr - 17:21

Edi ::
Makarov i Petersen


Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.
Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.
Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.
Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?
Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.
Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!
Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.
Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?
Makarov: Naslov joj je zagonetan…
Petersen: Hi-hi-hi!
Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.
Petersen nestaje.)
Makarov: Gospode Bože! Šta je sad ovo? Petersene!
Petersenov glas: Šta se desilo? Makarove! Gde sam?
Makarov: Gde si? Ne vidim te!
Petersenov glas: A gde si ti? Ni ja tebe ne vidim! Kakve su ovo lopte?
Makarov: Šta da se radi? Petersene, čuješ li me?
Petersenov glas: Čujem! Ali, šta se to desilo? I kakve su ovo lopte?
Makarov: Možeš li da se krećeš?
Petersenov glas: Makarove! Vidiš li ti ove lopte?
Makarov: Kakve lopte?
Petersenov glas: Pustite! Pustite me! Makarove!
(Tišina. Makarov stoji užasnut, a zatim uzima knjigu i otvara je.)
Makarov (čiita): “…Postepeno, čovek gubi svoj oblik i postaje lopta. A, postavši lopta, čovek gubi sve svoje želje”.
Zavesa.

@Esti ::
Makarov i Petersen


Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.
Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.
Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.
Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?
Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.
Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!
Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.
Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?
Makarov: Naslov joj je zagonetan…
Petersen: Hi-hi-hi!
Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.
Petersen nestaje.)
Makarov: Gospode Bože! Šta je sad ovo? Petersene!
Petersenov glas: Šta se desilo? Makarove! Gde sam?
Makarov: Gde si? Ne vidim te!
Petersenov glas: A gde si ti? Ni ja tebe ne vidim! Kakve su ovo lopte?
Makarov: Šta da se radi? Petersene, čuješ li me?
Petersenov glas: Čujem! Ali, šta se to desilo? I kakve su ovo lopte?
Makarov: Možeš li da se krećeš?
Petersenov glas: Makarove! Vidiš li ti ove lopte?
Makarov: Kakve lopte?
Petersenov glas: Pustite! Pustite me! Makarove!
(Tišina. Makarov stoji užasnut, a zatim uzima knjigu i otvara je.)
Makarov (čiita): “…Postepeno, čovek gubi svoj oblik i postaje lopta. A, postavši lopta, čovek gubi sve svoje želje”.
Zavesa.
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13920

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Pon 9 Apr - 17:33

Edi ::
Zanima me samo besmislica, samo ono što nema praktično nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard - mrski su mi i kao reči i kao osećanja."
(Harmsov dnevnik iz 1937. godine)

@Esti ::
"Zanima me samo besmislica, samo ono što nema praktično nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard - mrski su mi i kao riječi i kao osjećanja."

(Harmsov dnevnik iz 1937. godine)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Uto 10 Apr - 14:49

Dokonost je stanje duha, indolentnost!
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Čet 12 Apr - 17:59

Naišla je oluja crnog tela, sa juga, i donela je kišu i dvanaest vetrova da oteraju brdske ptice sa lica neba, naišla je oluja, crni čovek, kao sa dna mora, riblje kamenje, grmljavina, noćni šljunak, kao mučnina, kao posteljica posle rođenja iz utrobe vremena; ludo kao magla, kao antihrist iz morskog plamena, ili iz krsta od pare. Kiselina je postajala jača, bura se umnožavala, i boja ljutnje, i zdravi, i prokleti, s rukama od stena - svi su naišli, penjući se.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Ned 15 Apr - 13:33

Životni drug je neko cije brave odgovaraju svim našim kljucevima, a kljucevi odgovaraju svim našim bravama. Kad se osjecamo dovoljno bezbjednim da otvorimo brave, naše najiskrenije ja izlazi i onda možemo biti potpuno i iskreno ono što smo.
Možemo biti zaista onakvi kakvi jesmo, a da se ne pretvaramo.
Bez obzira na sve, što može oko nas da se poremeti, sa tom jednom osobom smo sigurni u našem vlastitom raju. Naš životni drug je neko ko dijeli sa nama najdublje cežnje, naš smisao, naša uvjerenja.

Naš životni drug je neko ko život donosi u život.

Ali na kraju krajeva i nije važno da li se slažemo ili ne, ili ko je u pravu. Ono što je zaista važno jeste šta se dešava izmedu nas dvoje i da li se stalno mijenjamo, razvijamo i volimo jedno drugo sve više i više!

Jedino što je važno, na kraju našeg boravka na zemlji jeste, koliko smo dobro znali da volimo, kakav je bio kvalitet naše ljubavi!

Ricard Bah – Most preko Vjecnosti
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   Ned 15 Apr - 13:34

" Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slučajni susreti ne postoje.Ali, da li ćemo biti u stanju da primamo poruku, zavisi od toga kako ćemo odgovarati na ove susrete. Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trnutni problem, to ne znači da poruka ne postoji. To samo znači da smo je iz nekog razloga propustili.

Da li ti se ikada desilo da naletiš na nekog straog prijatelja ili poznanika, razgovaraš sa njim minit i nastaviš dalje, a onda ga ponovo sretneš istog dana ili iste nedelje? I šta obično kažeš? " Zanimljivo je što smo se ponovo videli, - nasmeješ se i nastaviš dalje.

Rukopis , medjutim, kaže da u takvoj situaciji moramo da se zauststavimo i da otkrijemo poruku koju ta osoba ima za nas, i poruku koju mi imamo za nju. Rukopis kaže da kada ljudi jednom budu shvatili takvu realnost , naši susreti će se usporiti i postati mnogo smisleniji. "


CELESTINSKO PROROČANSTVO - Dzejms Redfild
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Odlomci iz vama najlepsih dela   

Nazad na vrh Ići dole
 
Odlomci iz vama najlepsih dela
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Lav Nikolajevič Tolstoj
» Od književnog dela do filma
» Da li je Šekspir zaista bio autor svojih dela
» Krađe umetničkih remek dela
» 10 najlepsih zena na svetu - 2014
Strana 1 od 40Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 20 ... 40  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-