Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Najlepse pesme zeni

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:43


Jovan Jovanovic Zmaj (1833 - 1904)

,,Tijo noći..'

Tijo noći,
Moje sunce spava;
Za glavom joj
Od bisera grana,
A na grani
Ka da nešto bruji,
Tu su pali
Sićani slavuji:
Žice predu
Od svilena glasa,
Otkali joj
Duvak do pojasa,
Pokrili joj
I lice i grudi,
Da se moje
Sunce ne probudi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:44

TIJELO ŽENE

Tijelo žene, skrovito čudo nepoznato u tebi,
ima li veće nježnosti nego što je moja
dok spavaš ljupka u sjeni svoje svjetlosti?

Silazeći u tebe kao u ponornicu
ponavljam imena cvijeća da bih te objasnio:
perunija, azaleja, robinija hispida.

Dok spavaš ti se igraš, rijeko u koju uranjam
svoje ruke, rastužena i vječna,
sa svojim šljunkom od sedefa i spaljene mahovine.

Na tebi sve prepoznajem i svemu se čudim:
tu je ponor iz koga dolazim i kome se vraćam,
i slana me žeđ obilazi dok umireš, slatka patnjo.

Evo koliko te tražim: kao jeka svoj glas,
kao glas svoju jeku sto ne prestaje
i gori u mojoj krvi, u mojoj glavi bez svjetla.

Evo koliko te želim: kao pusta površina vode
svoj vir da je uznemiri i da sustane tamo
gdje sve počinje, i odakle smrt ne silazi.

Ima li ljepše od tvoje kovine,
od tvog voća koje se nudi? Ja sam brod
što tone i što se ljulja između tvojih obala.

Evo te, pobijeđene i gole, ali tko će proći
ispod slavoluka sa vijencem gorka lovora?
U tvom snu i ja sam izgubljen zauvijek.

Zagledan u beskrajne prostore otvaram
dio po dio tvog tijela što se ne razlikuje više
od mene u meni, jednako i jednako samo.

Tu je i nevidljiva pjesma koja preobražava
sva tvoja čuda u jedno, uzdrhtalo na kiši,
i prokleto nebo što ranjava plače iza tvojih vjeđa.



zvonimir golob
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:44

Žena


Ja sam svoju dušu u tvoj život preno,
i sve tvoje mane,grehe i vrline
zavoleo tamnom strašću,draga ženo,
strašću radi koje živi se i gine.

Ti si svetlost moje radosti i tuge
i molitva čista srca u samoći,
radost mojih snova u bojama duge,
vera moga bića u danu i noći.

Kad pričešće dođe duše koju zvona
zovu večnom carstvu čistote i mira,
ti si moje vere velika Madona
pred kojom se celi iz svetog putira.

Što živimo duže,vezani smo čvršće,
ti si tamna čežnja nagona i žudi,
i razblude moje,kad na meni dršće sve,
pohota se počinje da budi.

Kad instikt sa svešću počne da se bori,
kad se vani prospe mesečina bela,
crven plamen mojih strasti uvek gori
na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.

I sto tamnih veza u nama se spaja
veza ranih snova o večnoj lepoti,
veza našom decom,radosti i vaja,
i perverzne strasti i duše i ploti.




Sima Pandurović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:44

Devojka iz moga kraja _ Arsen Dedić

Provela je noć na putu
Kojim kreću od davnina
Naši snovi prema svijetu
S Perkovića preko Knina.
U očima njenim more,
Svjetluca joj sol u kosi,
Ona ne da da je slome,
Otima se i prkosi.

Djevojka iz moga kraja, na usnama njenim kušam
Okus prvih poljubaca, okus prvih oskoruša.
Ona pamti davne riječi, slatke boje zavičaja,
Ima želju da me liječi djevojka…iz moga kraja.

Provela je noć na putu
Na kojem se nade gase,
Ostala je svu noć budna
U vagonu druge klase.
U očima njenim more,
Svjetluca joj sol u kosi,
Ona ne da da je slome,
Otima se i prkosi.

Djevojka iz moga kraja, na usnama njenim kušam
Okus prvih poljubaca, okus prvih oskoruša.
Ona pamti davne riječi, slatke boje zavičaja,
Ima želju da me liječi djevojka…iz moga kraja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:45

ROPSTVO


Žena sam…

Moja ispovjest prastara i tužna
drhtala je neizgovorena
pred nepomičnom savješću planina.
Ostanite bezazleni
dok pjevam ovu himnu istinitu
o robinji i ženi i orlu
koji je uzletio u modrine.


Ljubila sam najljepše mladiće
u ovoj dolini i u svim dolinama
kojima protiču nečujne rijeke bezbrižnosti.

Da znate kako sam ih ljubila
vi bi plakali. Da znate kako sam bdjela uz njih
vi nikad ne bi spavali spokojno
pokraj žene ili pokraj šume
ni pokraj ognja skitnica.


Ljubila sam ih kao istrazivač predio neznani
u koji se zaputi, ni od koga praćen.
Nema močvare koju ne pregazih
ni stabla pred kojim ne klonuh
ni brda put kojeg ne dizah oči
tražeći spas.


Ljubav je bila jača od mene.
Moje tijelo je strepilo.
Dodirujući sreću, cestu otkritu
koja izmiče u nedogled.


O, vi koji trošite suze
za svaki rastanak, za svaki cvijet
za svaki krug koji nestaje na vodi,
vi, koje bedra svoja čuvate za najveću bol
i ostajete ponižene pred sudbinom;


Pomozite mi da izreknem ništavilo našeg sjaja
prašinu ljepote koja nas zasipa.
Breme ljubavi pod kojim smo se slomile
noseći ga predano, kao da nosimo neotklonivi plod
svoje crne utrobe. Kao da nosimo
zapaljenu buktinju života.


Ja nisam ništa mudrija od vas.
Moj put isti je kao put vodonoše
koji ne može izbjeći strminu izvora
i počinkom ne umanjuje jaram svoj.
Gledajte moja ramena.
Ožiljci na njima isti su kao i vaši.
I bore oko mojih usana
gorke su od godina strpljenja
i od pelina šutnje.


Ne zatvarajte prozore,djevojke !
Ovo je i vaš glas, ovaj glas
preplašene noći što je prezrela
svoje ropstvo, i hoće da postane orao.
Izađite na ulice, i vidjet ćete
kako klečim na svakom pragu
na kojem je klečala Žena.


Nijedna od vas nije bila
tako pokorna kao ja.
I nijedna od vas nije tako prkosno
i gnjevno uspravila svoje lice,
i pogledala nad vrhove smreka
gdje su orlovi
i gdje je Ljubav.


O, šta je meni da izgubim jedno krilo, jednu zjenu,
šta mi je da pregorim nekoliko proljeća
nekoliko izvora, i žetve najljepše
koje se neće vratiti nikada !
Šta je meni da prebolim travu
svog djetinjstva i grad svoje mladosti.


Bila sam odana miru ljubavi.
I plakala sam kada bi vjetar
zatresao njene krošnje u nevrijeme.


Ljubav je bila jača od mene,
A muškarac je bio hram
s pročeljem zlatnim od mojih sanja
na stupovima moje smjernosti.


Dok je spavao, na prstima sam silazila
pred prag, i legla na kamen
pokrivši se mokrim zvjezdama.
A kad je ustajao, žalila sam njegove ruke
jednako umorne kad stišću hljeb
i kad noše oružje i stjegove.


Govorila sam da moju mladost
još nije dodirnula noć.
I skrivah suze da bi mi vjerovao.


I kad su prepoznali u mojim očima osmijeh
kojim žena sebe dariva zauvijek
onome s kim će podijeliti tajnu,
oni su odvrnuli svoje lice od mene
i gledali su nekuda u daljinu
jubomorni na slobodu
visoko raskriljenih ptica,
što su odabrale pustoću vidika
i odrekle se ljupke doline
koje se oni nisu mogli odreći.


I grlili su me odsutno
i mrzovoljno. I svlačili me
kao krivca, ne kao ženu.
I te noge su me gazile,
te ruke su me bičevale,
ta usta narugala su se cjelovima.
Ali ja sam se smiješila i dalje
postojano i bezazleno.
Ja sam ih ljubila.
Govorila sam da su dobri i mudri
i skrivala suze, da bi mi vjerovali.


Zatim su me milovali
kao što kraljevi miluju robinju najdražu.
A ja sam u njihovim rukama osjećala
usplamtjeli žar bića. I u njihovu glasu
zavijanje vukova u divljini.


Tako mi mladosti moje, evo, imam svjedoke,
prah ove ceste i ovaj zdenac
kome zazvah vodu duboku.
Kad ih pogledah, to bjehu vukovi.
To bješe zaista divljina i noć,
a ja tek plijen, pred pećinu domamljen
u brlog pohotnika, pred noge osvajača.


A oni su i dalje gledali spokojno
u neku zlatnu mrlju neba, koja se dizala uvis,
i za koju mislim da bijaše orao
što je kružio nad dolinama.


I kad su već sasvim vjerovali
u moju blizinu i moju postojanost,
ja sam pogledala onamo kud su gledali oni
u daljine modre i raskopane, u visine
put kojih se vinuše najsmjeliji.
I poželjeh da sam ja ta zlatna ptica,
raskriljeni orao nasred neba.
Tada stadoh da se smijem.

Otvarala sam vrata široka i smijala se, smijala
mimo trave i plastova pšenice,
do crne vjetrometne zemlje
kojom su mi snagu opasali.


I smijeh moj se budio u zoru
i prosipao do prvih zvijezda.
A onda sam zaspala umorna
kao od hoda kroz planinu.


Čudila sam se tom putniku podmuklom
koji je zaustavio konja
pod ovim brdom, na ovom pjesku.
I traži noćište na pragu žene.
I želi da mu pjevam uspavanku
ja, koja ću prezreti nježnost
da bih dosegla svoju istinu.
Ja, koja svoju sutrašnju čežnju
već čitam u lijetu ptice izgubljene.


I odvrnula sam svoje lice
da želju na njegovu licu ne vidim.
I prestala se smijati.
I krišom plačući odoh. Odoh posve sigurno.
Odoh na put žalosni da budem pjevač lutanja.
Ja više ne tražim. I ne vjerujem…

Ne vjerujem u vrlinu gospodara.
Pamtim kako ruke bičevi postaju,
i kako je zagrljaj muškarca strašan
kada se odmaraju osvajači
i kad se u njihovu zahvalnu glasu
opet čuje zavijanje vukova.
Zato, mladići iz moje doline,
ne vjerujte mi kad ležim pored vas u travi
krotka i pokorna kao srna.
Ni kad vas napajam i tetošim,
ni kada ištem vašu vjernost
u zamjenu za proljetni oblak u visini,
za oluje mog promjenljivog srca.
Jer, jao onom ko mi povjeruje
i ko dovede svoje stado
pred moj šator, da ga othranim!
Ja ću ga napustiti
u čas kad tama obavija polja.
Uspravit ću svoje lice
i stresti cvijeće kojim ste me okitili.
I drhtat ću, jer je stablo u daljini
veličanstveno, a vaša ljubav ništavna.
I vaši ognjevi pred ognjem zore
kržljavi i turobni.
Idite svojim putem, zaljubljeni!
Moja svirka nije za vaše uho!
Ljubav je bila jača od mene.
Ali pjesma postade orao
i napušta svoju dolinu.
Put modrih gora lete orlovi
i ne okreću se.
To je ispovjest žene i robinje.
Himna ponižene ljubavi.
To je pjesma o mojoj istini
što je istina ostavljenih…

vesna parun
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:45


POSVETA

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje zube.
Pjesme? Šta ćeš od mojih pjesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćeš od mojih pjesama koje ne mogu da te ljube?

Tako je dobro što nismo ni ptice ni bogomojci u predvečerje
i što nemamo krila već ruke.
Posljednje što nas čeka ne može biti naša smrt., jer želje naše krvi negdje su moraju nastaviti.

Ti si žena, mala,

ti si mala žena,
i jedan besmrtni avgust donio te u moje balade.
Ostani s mojim Volim koje će nadživjeti sve moje tužaljke, sve moje promjene.

Kraj mojih očiju ostani.

Nadživjećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nježni i oholi,
bježeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.

Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tijela naša ležaće pod nijemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranitenaše usne,
i naše mrtve poglede da ne zgazite.


izet sarajlić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:46

Милан Ракић

Симонида

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није хтео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
Те човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,
На почађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:46

E m i n a

Sinoc kada se vratih iz topla hamama
prodjoh pokraj basce staroga imama
kad tamo u basci, u hladu jasmina
s ibrikom u ruci stajase Emina

Ja joj nazvah Selam
jes, tako mi dina
nece ni da cuje lijepa Emina
vec u srebrn ibrik zahvatila vode
pa niz bastu djule zalijevati ode

S grana vjetar duhnu
pa niz pleci puste
rasplete joj one pletenice guste
zamirisa kosa ko zumbuli plavi
a meni se krenu bururet u glavi

Zamal' ne posrnuh, mojega mi dina
ali mi ne dodje lijepa Emina
samo me je jednom pogledala mrko
niti haje alcak sto za njome crkoh

Ajsi, ajsa, jabasa
konja jase subasa

Po basci se sece, a plecima krece
ni hodzin mi zapis, nista pomoc nece
ja kakva je pusta, moga mi imana
stid je ne bi bilo da je kod Sultana

Umro stari pjesnik, umrla Emina
ostala je pusta basca od jasmina
salomljen je Ibrik, uvelo je cvijece
pjesma o Emini nikad umrijet' nece

A.Santic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:46

Čergari na putu

To proročko pleme sa zenama plamnim
krenulo je juče, s decom u naručju;
najmanju, da smire njihovu glad vučju,
ponele su majke na dojkama tamnim.

S rukom na oružju idu uz njih ljudi,
uz čeljad skutkanu u povorci kola,
što im za žudnjama pogled nebom bludi
i od tog umoran pun je setna bola.

Zrikavac iz svoga skrovišta u pesku
čim ih spazi, pesmu otpoče da vije;
Kibela ljubimce dočeka u blesku:

zbog njih cveta stepa, vir iz stene bije, -
zbog tih lutalica što im zene plamne
otvaraju carstva buducnosti tamne.

CHARLES BAUDELAIRE
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:47

SMRTNE RUŽE

Bokori ruža mirisom žubore
Oko tvoga čela blijeda, zamišljena.
Kroz zatvoren prozor zore svijećom gore.
Na krevetu ležiš od sna ispijena.
Pijana od ruža. U smrt zaljubljena.

Vani trešnja miri prvim pahuljama
Moje misli k tebi pčelama se roje.
Ti smiješiš se mrtva u bijelim haljinama,
Dok pred kućom svati smrznuti -
Propeti konji ukopani stoje.

Spavaš poput cvijeta u knjizi,
Pritješnjena između smrti i života.
I kao da nisi šena.
Sva si u snu ljepota.


enes kišević
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:47

PRETNJA


To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas
življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.

borhes
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:47

JA VIDJEH


Ja vidjeh sunce gdje se s mora diže
pod bujnom grivom od zlaćanih zraka,
a u licu mu takva sjajnost žarka
kao da plamen iz pučine liže.

Vidjeh kad grane rosom se ogrnu,
ružu kad cvatuć takvom bojom sine
te svak bi reko, motreć iz daljine:
to vatra gori na zelenom trnu.

Proljeće vidjeh, zemlju obnovljenu,
i mlade travke kad se blago pruže
i kad bujaju mlađanim životom.

I vidjeh jednu božanstvenu ženu
pod ranim suncem kako bere ruže
i sve na svijetu zastire ljepotom.

M. M. Bojardo
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:48

Iz kojeg si ti svijeta
Iz kojeg cvijeta dolaziš
Zašto nisi kao i sve druge žene
Koje prođu kao sjene
Čija se ni imena ne pamte
Čiji se dodiri usana zaborave
S prvim jutrom.

Iz koje si ti ljubavi
Iz koje knjige
Iz kojeg romana
Kad mi tako bez ikakvog plana
Bez namjere
Srce lomiš na djelove
I noći mi pretvaraš u dane.

Koja si ti žena
Kad mi pola života u tebe stane
Zbog koje žalim
Sve ovo što prebrzo ide
Što su jeseni bliže
I što mi se suze vide prvi puta.

Jedino si s neba mogla doći
Jer druge putove poznam
I na njima sam s drugima bio sam.

Iz kojeg si svijeta
Iz kojeg cvijeta nosiš taj miris
Da te volim
I nikad ne prebolim.

Željko Krznarić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:48

Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:

Što utehom zovu, zovi zaboravom;

Jad istinski dubok nikad ne zadrema.

Rastrzana tako među snom i javom,

Gledajući kako nepomično bdije

Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.

Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije

Ni sad ispijena ta čemerna čaša,

I svirepi otrov jedne ironije;

I da će nas večno strasna prošlost naša

U nemirne noći da trgne i seti,

Kao zveket lanca starog robijaša.

Surovi će dani doći i uzeti

Svaki po svoj deo od srca što bunca,

Što želi, što moli; a ti ćeš se peti;

Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,

Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete

Pružajući ruke i vapijuć: Sunca

I tako ti dani bez sreće i mete,

Odnoseć svoj deo stradanja i suza,

Kao gavrani će kraj nas da prolete,

I ne pokidavši ni jednu od uža

Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji,

Za nama i gleda na nas ko Meduza.

Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,

Mladosti moje to uzglavlje meko

Dugo nam ima do u tihu luku,

Ostrvo mira i sad je daleko.

Katarke stoje gordo na toj vodi

Što znači život... Mi hitamo žurno;

Nejasno nebo nad nama se svodi,

Pod nama more nemirno i burno.

I zaman hita naše slabo oko

Kule tog mora da pozna i spazi;

Istina mora da leži duboko -

Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.

Pitanja naša šum nejasni sreta,

I žudnom duhu odgovara nije;

Gde je početak? Gde li čudna meta?

U neprovidnim maglama se krije.

Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,

Istine blago tražeć u dubini;

I ne spaziše svetiljke iz luke -

A gle po vodi razvalina njini...

Ne s teškom kotvom ne srljaj duboko,

Ranjeno srce drukčije nam zbori

Niti u pustoš pustaj žudno oko,

Da te nespokoj za saznanjem mori.

Spokojan pogled po površju baci,

Sladosnog mira tu ćeš samo steći. -

O, Muzo, tuda samo trepte zraci,

I val se pjeni slatko žuboreći.

I snivaj samo Biće manje suza

I više svjetlih i spokojnih noci...

Svikni na odmor pod teretom uža

Istina jedna i sama će doći

Zovi se ljubav I nas samo pjevaj,

I našu mladost bezbrižno i tio:

U jednom srcu cio svemir ima,

U jednoj suzi ima život cio

Ne pitaj nikad: zvuke naših dana

Hoce li vjetri da raznesu šumom,

Ko bjeli behar sa procvalih grana,

Il cvjeće nekad nad našijem humom;

Il će da žive... Niti pitaj, mlada,

Da li se rodi odjek tvome glasu,

I da l ga naše gluho doba sada

Vjencima svojim il kamenjem zasu, -

Budi ko ptica sa sjevernih mora,

Stanovnik magle i ostrva leda,

Što pjeva žudno izmeđ lednih gora,

Ne pitajući da l je kogod gleda,

I da l je sluša; i sred mrtvog dola

Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije

I najzad umre - bez imalo bola

Što joj pjesmu nikad niko čuo nije

Jovan Ducic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:49

Strofe jednoj ženi






Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,

I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,

Kao prvo gnezdo budno među svima,

Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.



Ti si iskra moga mača pobednoga;

Sto muzičkih vrela što bruje i plave;

Pogled koji hoće da sagleda Boga;

Pehar iz kog pijem strasno piće Slave.



Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,

Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;

I kao da svemu ti beše poreklo,

Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.



Sve vode postaše za odsev tvog stasa,

Prostor, da imadneš dušu začuđenu,

Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,

Sunce da na svetu baciš svoju senu.



Ti si kao lađa sa krupinim jedrilima,

Što nosi poneblja drugih kopna; o, ti,

Što se, neumitna, javi među nama

Da daš svoj dah zemlji i svoj glas lepoti.

Jovan Ducic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:50

Žena

Žena je dobro najveće u ljudi,
(ludost je reći da to nije tako)
ona nam daje život, dobro svako,
ona nam često smrt i otrov nudi.

Mirno se nebo u oku joj budi,
a mnogo puta paklu je jednako;
svijet vrijednost njenu uočava lako,
a čovjek pati od podle joj ćudi.

Ona krv daje, život nam podari,
i Bog ne stvori od nje luđe stvari:
sad anđeo je, sad gora od zmije.

Voli pa mrzi, miluje pa mrvi,
i žena, to je ko puštanje krvi
što katkad spasi, a katkad ubije.

Lope de Vega
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:50

USAMLJENE ŽENE

stiskaju zube
i kažu da ne mare
jeste, gadno je ostati sam
ali, to je greška koja nas od rođenja prati.
Usamljene žene se resko smeju
i čujemo ih oko ponoći kada komšijine mace mjauču,
usamljene žene kažu:
njegova je greška, bio je nezreo
a ja sam samo bila malkice nesigurna
u umetnosti i u vlastitom položaju na ovom svetu.
Da odista je grozno biti sam
boriti se puzati muvati
po tuđim spavaćim sobama
reći: zbogom dušo naravno
divno nam je bilo
javi mi se nekad
nije da ja marim, ali svakom
ljudskom biću prija mala nežnost
a eto, gotovo da sam uživala u njoj
celu celcatu godinu,
skoro tri godine, a sada
o, baš je grozno, opet me je ostavio
i dok mi stvaralački nagon govori
čekaj, ne podiži tu slušalicu
ostani večeras kod kuće
neko vredniji će te zvati
jednoga dana, možda baš večeras
možda će se javiti baš on
iako mi se čini da ne želim nikada više
da ga čujem egoistu jednog
koji nema nimalo "stila" ni
domaćeg vaspitanja, svejedno,
odvratno je sve to i način,
način na koji je otišao
stvarno je grozan, i da nisam
umetnica i da nemam
svoj ponos bilo bi još gore,
onda bi tek bilo grozno, ali noćas
ne mogu da mislim o svom ponosu, o
rečenicama kao "dala sam mu najbolje
godine svog života", "bio je moja pretposlednja
šansa i stvarno ne neka ljubav na prvi pogled
ali na drugi pogled stvarno mi se učinilo da se
tako dobro slažemo, tako smo harmonično
živeli u celom svemiru ne beše
dve duše srećnije spojene
ali se onda pokazao ko je u stvari
obična svinja u jagnjećoj koži u pesničkoj
kabanici sa podužom bibliografijom
znala sam šta u njoj piše"
kada se konačno iselio
bio je jučerašnja podgrejana supa
ali je bilo tako grozno ostati sama
prepuštena svojoj umetnosti i ostalim svakodnevnim
zadacima, nisam mogla ni imena
da mu se setim kada je juče
prošao preko puta ulice u kojoj
smo stanovali, samo sam se setila
koliko je bolelo
kada sam donela odluku
odluke uvek bole
ali sam oduvek imala vlastitu glavu
da ih njome donosim
odluke bi se uselile i iselile
nakon svake odluke postoji
neka bolja odluka koja se pojavi
a najgora je
kada se nakon toliko odluka
niko više ne oseća usamljenim
gospode, ovaj svet je tako mali, gospode, tako
ništavna tvorevina
ali ako sami ne odaberete svoj svet
odabraće vam ga neko drugi i onda će vas
ostaviti sasvim samu a do sada ste već
svi naučili kako je grozno
biti sam
ponekad vas dvoje istovremeno
odaberete usamljene sate
da ih delite jedno sa drugim
a ponekad je sve
toliko usamljeno


Nina Živančević
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:51

BEZIMENOJ

Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene vec se rdjom zute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotnicke pute.

Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oci. Noc je. Topla. Plava.
Tako je tesko kada stvari sute
i kad se mijesa proslost, san i java.

Pa gasim staru lampu, sklapam oci.
Nitko mi nece u posjete doci,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga zena.

Naslonim glavu na krilo samoci
i slusam zvizduk vlakova u noci.
— O, gdje si sada, gdje si, Bezimena?

gustav krklec
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:51

Njeno nepoznato ime i prezime omogućuju da postoji ovo pismo. Nanjušio sam krv kao jednorog i kopam nogom po jari šalitre, peska i sunđeraste zemlje. Zar je to taj Vavilon, ta Mesopotamija i ta večnost? Upaljen vetar buši u licu crne rupe.

S ukusom nagorelog sunca, izgovaram reči duge pet hiljada i pet stotina godina. Šapućem stvari koje su bile i još u meni traju. U međuprostoru od tog kipa do mene, sve što je bilo žena ima nestvarni izgled, kao avetinjski oblak nad pustinjom, kao iznenadni žbun u rastaljenom vazduhu, ili taj grč prepoznavanja u mome sećanju.

Sva je još tu. Jedan naprsli lav od krečnjaka razdire njeno kameno telo i kamene vekove na nekadašnjem trgu ispred kule. Pet i po hiljada godina on to čini tako strpljivo, tako uporno, da mu se pola njuške okrunilo od gladi.

Komadi zore, krti kao ovčiji sir i mirisavi, utolili su lavež predela obrušenih ka vasioni, koja je ovde tako nisko.

Pedeset i pet vekova boga Marduka muči pitanje da li da ustane iz zaborava, siđe do Kut al Amare i napije se Tigrisa. Kakve li veličanstvene neodlučnosti!

Svi su ga ostavili. Narodi, bilje, voda i ptice. Samo bogovi mogu da budu tako zamišljeni i zabrinuti na groblju jedne kulture pod ustajalim suncem. Miljama prema jugu Sumer. Huar al Hamar – otvorena voda. Zatim močvare. Zatim Ur.

A na severu kapija Stesefona, kao zabrinuta obrva, zagledana očima prozračnim kao vrisak u posrkani talog stvarnosti. Na izvijenom luku još nešto sluzokože svetlosti, kao odavno osušena nevinost.

Posle mene i svih pljačkaša lepote u ovoj izumrloj boji vremena gde sam ostao bez konja, dok mi je horda odjahala u nešto što će tek sutra postojati kao Azija Evrope, držim na trgu kamenu ženu i osećam da živi u mojim prstima.

Ženu svih žena. Toplu i vlažnu, kao da se između nas nikada nije isprečio ovaj ogromni prostor civilizacije.

Dišem usoljen vazduh. Zatim priklanjam svoja usta uz njena usta. Izgovaram je krvotokom u znaku njene vere. I kažem, dok mi iz grive kipi hiljadu i pet stotina pokolenja:

Ništa, samo njeno nepoznato ime i prezime omogućuju da postoji ovo pismo.


Mika Antić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:52

Eleni

Prva kap kiše ubila je ljeto
Natopile se riječi koje su rađale svjetlost zvijezda
Sve one riječi kojima si TI bila jedini cilj!
Gdje sada da raširimo ruke kada vrijeme ne računa više na nas
Gdje sada da spustimo oči kad su daleki horizonti potonuli u oblake
Sada kada su se tvoji kapci sklopili nad našim predjelima
A mi smo - kao da nas je prožela magla -
Sami samcati okruženi tvojim mrtvim slikama.
Sa čelom na prozorskom staklu bdimo nad novim bolom
Smrt nas ne može savladati dok ti postojiš
Dok na nekom drugom mjestu vjetar može da te cijelu drži u životu
Može da te odjene izbliza kao naša nada izdaleka
Dok na nekom drugom mjestu postoji
Sasvim zeleno polje iza prvog osmijeha sve do sunca
Koje mu u povjerenju kazuje da ćemo se ponovo sresti
Ne nećemo se suočiti sa smrću
Nego sa ovom sitnom kapi jesenje kiše
S nekim mutnim osjećanjem
S mirisom vlažne zemlje u našim dušama koje se stalno udaljavaju
A ako tvoja ruka nije u našoj ruci
I ako nema naše krvi u venama tvojih snova
Ni svjetlosti na neoskrnavljenom nebu
Ni nevidljive muzike u nama o! tužna
Prolaznice kroza sve ono što nas jos uvijek drži na svijetu
Onda je to vlažni vjetar čas jeseni rastanak
Gorko naslanjanje lakta na sjećanje
Koje se javlja kada noć hoće da nas rastavi sa svjetlošću
Iza četvrtastog prozora koji gleda na tugu
Koji ne vidi ništa
Jer je već postala nevidljiva muzika plamen
na ognjištu otkucaj velikog zidnog sata
Jer je već postala
Pjesma stih uz drugi stih sazvučje kiše suza i riječi
Riječi ne kao druge već onih kojima si samo TI bila jedini cilj!


Odisej Elitis
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:52

Pozdrav neznanoj

Zeno neznana,gospo blagorodna,
onoga za kim moje srce zudi,
da vas sad voli,znaju Bog i ljudi,
o srcu mome on zborit ne sme
nikada nikom,ni cime probudi,
ko cvet na biljci,na dusi mi pesme.

Ja znadem gospo,kako on glavu spusta
u blede ruke kad bol ga ljubavni skoli,
ja znam kako on mrzi,kako voli.
Ja znam,vi ste mu sada zivot i sreca,
a ja mu bejah bol i svetinja.

On sanja ljubav ukraj vaseg skuta,
i srca vasa ko zvezde su srodna;
al´ zeno neznana,gospo blagorodna,
misao na mene,kao avetinja
ja znam da sada vasim domom luta.

D.Maksimovic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:53

ŽENA



Treba mi žena, noćas...
da me zagrli, obgrli,
da prenoćim u njenim očima,
a, sutra ću opet na put. Sam.

Potrebna mi je noćas,
da me zaveje svojim poljubcima,
da je držim oko struka, obema rukama,
kao da je samo moja...

I kad se sretan probudim,
na njenom toplom stomaku.
Da ne žalim... ni da je to,
- Moj poslednji dan



Ratko Petrović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:53

ZENE


Zene su s Venere bica, sto zive kod nas.
Pretrazujemo ih prstima, zeleci ih prouciti.
Cini se, da one znaju nesto bolje od nas,
nesto, sto mi ne zelimo dokuciti.
Kad ih prstima izbodemo,
mi tvrdimo, da ih znamo i odemo.

One ostaju i nikad im ne mozemo sve otet.
To nas ljuti i mi kusamo opet.

Ali kroza sve dane one nam ostaju strane,
I – mozda ce se jednom natrag na Veneru popet.







WOMEN


Women are creatures from Venus, except that we live together.
In order to become acquainted with them, we search them in and out.
There are some things they seem to know better,
some things that we don’t really care to think about.
After we had fingered them for no other reason than to make a test,
we run off claiming we had already got to know their best.

They stay. All efforts to take everything from them seem to be in vain.
That’s what really makes us cross, and so we try again.

Time passes but they are still alien and bizarre.
Maybe they’ll go back to that planet, very far.


Ivan Slamnig
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:53

Pogledaj kako su raznovrstne ptice koje naseljavaju ovu
planinu ukrašenu visokim grebenima! Među njima su
Jedne nalik na srebrne kitice, druge – na krv...Pogledaj
to drveće polomljeno borbom slonova, pogledaj kako ono
lije svoje smolaste suze! Sa svih strana zrikavci pevaju
svoje elegije. Čuj tu ptičicu koja iz ljubavi prema
svojim golužavcima cvrkuće: sine – sine, sine – sine!
kao što je nekad govorila slatkim i žalostivim glasom
moja majka...Eno lijane koja se povila pod teretom
svojih cvetova; ona traži oslonac u cvetnom drvetu kao
ti, kraljice, kad se umorna pribijaš uza me svom težinom
svoga tela.

Iz »RAMAJANE«(III pre n.e. – II n.e.), Indija
Preveo Vojislav Đurić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   Sre 11 Apr - 13:54

Твој осмех поезију пише
У очима ти Орион блиста
У њих се моје жудње слише
Богињо страсти смоквиног листа.

На уснама ти чедност гори
Зору постидеше твоја недра
У коси спава Бог што те створи
К'о јулски дан су твоја бедра.

Корак ти је музика тија
К'о роса свеж мирис твоје пути
Пољубац твој је ујед који прија
Осећање што се увек слути.

И ноћас нека полуде усне твоје
Њихов немир нека ме зароби
А кад тишину уздаси освоје
Твој додир – у прах нека ме здроби.

Анђелко Заблаћански
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Najlepse pesme zeni   

Nazad na vrh Ići dole
 
Najlepse pesme zeni
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najlepse pesme o ZENI
» Horhe Luis Borhes
» William Wordsworth
» Branislav Petrovic
» Najlepse duhovne pesme
Strana 2 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-