Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Knjizevne analize,osvrti,crtice

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Pet 20 Apr - 18:20

Embrouz Gvinet Birs, biografija


Biografija


Embrouz Gvinet Birs, jedan od najznačajnijih američkih pisaca IXX veka rođen je 24. juna 1842. godine u mestu Konjska dolja, oblast Megs u Ohaju. Bio je deseto, najmlađe dete od trinaestoro koliko su imali Laura Šervurd i Marko Aurelije. Birsov otac, Marko Aurelije bio je siromašni farmer i verski fanatik koji je svim svojim sinovima nadenuo ime koje počinje sa istim slovom A, a Embrouz ( Ambroze) je navodno dobio ime i po junaku jednog gotskog romana. Ne bi se moglo reći da je to bila srećna mnogočlana porodica koju je Embrouz Birs baš voleo, naročito ne svoga oca. Preselili su se još dok je E. Birs bio mali u Indijanu. On je vrlo rano pokazao interesovanje za knjige i kako će kasnije reći, najvažniji deo svog obrazovanja stekao je zahvaljujući očevoj biblioteci. Pored očeve biblioteke, važna osoba za njega bio je i njegov stric, general koji je bio vešt besednik, idealista , i na neki način bio je uzor dečaku. Kada je napunio sedamnaest godina Birs je upisao Vojnu školu u Kentakiju. U toj školi je bio godinu dana, i za to vreme stekao je znanje o topografskom inženjerstvu. Vraća se u Indijanu 1860. godine. Već sledeće godine počinje Građanski rat i u maju 1861. godine Embrouz Birs se prijavljuje kao dobrovoljac na unionističkoj strani, sledeće godine se pridružuje odredu V. Melzona, a zatim 1963. radi u štabu generala Hajzena kao topografski inženjer. Krajem 1963. godine dolazi kući na odsustvo i tada se verio sa Bimisom Rajt. Veridbu je raskinuo već sledeće godine, kada je ranjen u glavu i kada se vratio se kući. Učestvovao je u nekim od najznačajnijih bitaka u Američkom građanskom ratu, važio za hrabrog vojnika. Postao je vojni kartograf, a posle rata učestvovao je zahvaljujući znanju iz škole i vojske u ekspedicijama na indijanskim teritorijama radeći na mapama nepoznatih krajeva. Kada je 1865. godine proglašen nesposobnim za vojsku, ljut što je stekao samo zvanje potporučnika, Birs napušta vojsku, nastanjuje se u San Francisku i zapošljava se u kovnici novca, a malo kasnije počinje da piše za jedan od tamošnjih listova.
Prve priče E. Birs objavljuje 1867. godine, a sledeće počinje da piše kolumnu „Gradski bukač“ u listu The San Frncisko News Letter. Oštroumni, nemilosrdni tekstovi u kojima razobličava političku hipokriziju, stiče ugled, ali i neprijatelje. Ženi se sa Meri Elen i već sledeće godine odlaze u Englesku gde će ostati sledeće tri godine. Pisaće i za engleske novine u toku tih godina boravka u Londonu. U toku boravka u Engleskoj se pojavljuje i njegova prva pripovetka Ukleta dolina (1871), a zatim pod pseudonimom i prva knjiga Đavolji užitak (1873), pa druga, Paučina iz prazne lobanje (1874). Zahvaljujući svom satiričnom duhu i bespoštednom kritikovanju društva dobiće nadimak „Gorki Birs“. U vreme boravka u Engleskoj, Embrouzu Birsu rađaju se sinovi: Dei, 1873. godine. Mlađi sin Li rođen je sledeće, 1874. godine . Porodica napušta Englesku 1875. godine. Birs se vraća se u San Francisko, rađa im se kćer, Helen. Piše kolumnu „Brbljanje“ za list The Argonaut od 1877. godine, a 1881. postaje član redakcije lista The Wesp.
Pisao je za taj list narednih šest godina, sve do1887. godine, kada ga je vlasnik lista San Francisko Egzaminer, Viljam Rendolf Herst pozvao da radi za njegov list iz kog će se roditi Herstova medijska imperija. Birs, rođeni mizantrop bez obzira na burne i često negativne reakcije koje je izazivao postaje jedan od najpoznatijih novinara Zapadne obale. Istovremeno, objavljuje i svoje najpoznatije, najbolje priče: Čikamoga, Konjanik na nebu, Prikladno okruženje, (1889) Događaj na mostu kod Sovine reke, (1891) Čovek i zmija, Carstvo nestvarnog, Srednji prst desne noge (1890)…
Razvodi se, iako nezvanično, od svoje žene Meri Elen Dej 1888. godine, a već sledeće godine stariji sin Dej mu gine u sukobu pištoljima sa najboljim drugom. Na Herstov poziv seli se u Vašington 1896. godine i piše o korupciji tokom izgradnje južne pacifičke železnice i zahvaljujući njegovom pisanju i kritičkim tekstovima Kongres ne odobrava podršku investitoru. Umire mu 1901. godine i mlađi sin Li, od pneumonije, i Birs se vraća u krajeve gde je proveo mladost. Žena mu umire četiri godine kasnije, prethodno zatraživši razvod.
Prekida saradnju sa Herstom, ne piše novinarske tekstove, priprema svoja sabrana dela i žudeći za promenom, uspeva nekako da se prebrodi krizu zbog smrti sinova i žene. Nastanjuje se u Teksasu, sve češće odlazi u Meksiko i 1913. definitivno napušta Teksas. Konačno, krajem godine pridružuje se Pančo Vilji kao posmatrač. U poslednjem pismu od 26. decembra 1913. godine ispoljava nameru da ode u Ohinagu (Meksiko), ispisujući „vedro“ i sledeću rečenicu: „ Biti „gringo“ u Meksiku – ah, to je prava eutanazija!“
Posle toga niko nije čuo ništa o njemu. Zauvek je tajanstveno nestao u Meksiku Embrouz Gvinet Birs, jedan od najznačajnijih američkih pisaca.
U sledećem veku Karlos Fuentas će napisati roman Stari gringo u kome će glavni lik biti oblikovan prema čuvenom piscu koji traga za Pančom Viljom i njegovim revolucionarima. U Americi je ta knjiga bila bestseler i to prvi jednog meksičkog pisca. Po romanu je 1989. godine snimljen i film, a glavne uloge su igrali Gregori Pek i Džejn Fonda.
Sabrana dela (1909 – 1912) Embrouza Birsa objavljena su u 12 tomova. U okviru tih tomova su i: Zlatno grumenje i prah ispran u Kaliforniji (1872), Priče o vojnicima i civilima (1891), Oči pantera (1897), Smrt Halpina Frejzera, Da li su takve stvari moguće (1891), Fantastične basne (1899), kod nas prevedene kao Uvrnute basne. Sledi zatim i njegovo najznačajnije delo Đavolov rečnik (1906), zbirka eseja Senke na sunčaniku (1909). Kada je prvi put objavljena knjiga Đavolov rečnik objavljena je pod naslovom Rečnik jednog cinika.

Delo


Embrouz Gvinet Birs nije bio pisac okupiran samo kritikom društva, njegovih anomalija, već je svoje otrovne strele usmeravao čak do Boga koji je dopustio da čovek koji pretenduje da vlada svetom ispoljava svoju animalnu, „nedovoljno kultivisanu prirodu“. Jedan od najčuvenijih mizantropa u književnosti je taj pogled na svet, kao svoj program i sam definisao kao „hladno neodobravanje ljudskih institucija uopšte, uključivši sve vidove vlasti, većinu zakona i običaja…“
U knjizi eseja Senke na sunčaniku Birs se bavi različitim pitanjima uređenja jedne države, idejama, zakonima, predstavnicima zakona, emancipacijom žena i drugim temama. U istoimenom eseju primećuje: „Mudar guverner, pravičan sudija, pošten šerif ili strpljiv policajac, retka su pojava, kao što je i nepogrešiv otac. Dobri Bog nam nije dao posebnu vrstu ljudi na koje će preneti dužnost nadgledanja kako se poštuju dogovori koje nazivamo zakonima.“ U Đavolovom rečniku, koji za razliku od drugih rečnika i leksikona satirično i cinično tumači značenje pojedinih reči i izraza (preveden na srpski jezik 1992. godine) Embrouz Birs je neumoljiv kada objašnjava reč „ČOVEK- Životinja toliko izgubljena u oduševljenom razmatranju onoga što misli da jeste, da ne uviđa ono što bi bez sumnje trebalo da bude. Njegovo glavno zanimanje je istrebljenje drugih životinja, kao i sopstvene vrste, koja se međutim množi tako uporno i brzo da je već preplavila sve naseljive delove Zemlje, a i Kanadu.“
Cinik, čija se mizantropija, kažu, može meriti samo sa Sviftovom, video je stvari kakve jesu, a ne onakve kakve bi trebale da budu, pa će tako u tekstu „Smrtna kazna“ o vešanju ili drugim oblicima izvršavanja egzekucije podsmešljivo i jetko napisati: „Pustimo li penologe i filantrope da rade po svom, čak će i vešanje postati tako prijatno, i uz to tako zanimljiva društvena pojava, da neće služiti ničijem odvraćanju, osim same obešene osobe. Usvoji li se metod eutanazije korišćenjem električne energije, asfiksije uranjanjem u ružine latice, ili laganim trovanjem jakom hranom, smrtna kazna će postati predmetom otmenih težnji za bonivane i mladi samoubica bi mogao otići da ubije nekog drugog umesto sebe kako bi srećnije, no što bi njegova početnička ruka to mogla izvesti, bio otpremljen na drugi svet. Ali branioci prijatnih patnji i kažnjavanja kažu nam da je u mračnije doba, kada je okrutno i ponižavajuće kažnjavanje bilo pravilo, i slobodno se primenjivalo za svako lagano kršenje zakona, zločin bio uobičajeniji nego što je sada i u tome su, čini se, u pravu. Ali oni svi odreda previđaju činjenicu podjednako očiglednu i beskrajno važnu: da su intelektualni, moralni i društveni uslovi u kojima su živele mase bili na veoma niskom nivou. Zločin je bio češći, zato što je neprosvećenost bila češća, siromaštvo je bilo češće, gresi vlasti, i prema tome mržnja prema vlasti, bili su češći. Svet samo vek ranije bio je sasvim drugačiji u odnosu na današnji svet i neizmerno neugodniji.“
Iako, poput mnogih svojih junaka Embrouz Birs ima distancu od vladajućih pravila, zakona i običaja društva u kome je živeo, iako je smatrao da je zlo pravilo koje se ne da izbeći, pa su ga nazivali i „pesimističkom mašinom“, Birs je sebe smatrao romantičarem. Sumnjičav i pesimističan kakav je bio Birs je stvarao svoj svet, pa tako njegove priče nisu realistične, čak ni onda kada su o građanskom ratu. Prezirao je realizam pa su tako te priče pune aveti, mračne simbolike, običnih smrti iz besmislenih razloga i kako primećuju tumači njegove književnosti kao i Edgar Alan Po „umeo je da izvuče fantastiku i apokaliptično iz trezvenog i pedantnog opisivanja.“

izvor SPSK / Srbija protiv smrtne kazne
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 22 Apr - 15:56

Madam de Stal: „Zašto Francuzi ne odaju priznanje nemačkoj literaturi?“


Na ovo pitanje mogla bih da odgovorim veoma jednostavno objašnjavajući da je malo ljudi u Francuskoj koji znaju nemački i da lepote tog jezika, naročito u poeziji, ne mogu biti prevedene na francuski. Tevtonski jezici lako se prevode između sebe; to isto važi i za latinske: ali oni ne bi mogli da prenesu poeziju germanskih jezika. Muzika komponovana za jedan instrument ne može se s uspehom izvoditi na instrumentu druge vrste. Uostalom, nemačka literatura, u svoj svojoj izvornosti, postoji tek od pre četrdeset ili pedeset godina; a Francuzi su, poslednjih dvadeset godina, toliko obuzeti političkim događajima da su prekinuta sva izučavanja literature.

Ipak, bio bi to sasvim površan prilaz pitanju ako bismo se držali tvrdnje da su Francuzi nepravedni prema nemačkoj literaturi, zato što je ne poznaju; oni imaju, to je tačno, predrasude prema njoj; ali te predrasude postoje zbog nejasnog osećanja izrazitih raznolikosti u načinima na koje i jedan i drugi narod na nešto gledaju ili osećaju.

U Nemačkoj ne postoji ni u čemu određen ukus, sve je nezavisno jedno od drugog, individualno. O jednom delu ceni se prema utisku koji ono proizvodi, a nikako prema pravilima, jer opšteprihvaćenih pravila i nema: svaki autor slobodan je da ostvaruje sopstvenu sferu.

U Francuskoj, većina čitalaca ne želi da se uzbuđuje, pa čak ni da se zabavlja na račun svoje literarne savesti: skrupuloznost je tu našla pribežište. Nemački autor oblikuje svoju publiku; u Francuskoj, publika komanduje autorima. Pošto u Francuskoj ima mnogo veći broj ljudi od duha nego u Nemačkoj, publika je tu mnogo uticajnija, dok nemački pisci, bitno iznad onih koji ih prosuđuju, upravljaju publikom umesto da prihvataju njene zakone. Otuda i to što se takvi pisci nikad ne usavršavaju putem kritike: nestrpljenje čitalaca, ili pak gledalaca, ni najmanje ih ne primorava da prekrajaju dužinu svojih dela, i oni se retko zaustavljaju u pravo vreme, mada jedan pisac, kojem nikada nije dosta sopstvenih koncepcija, može o tome da dobije znak samo od drugih u trenutku kad one, te koncepcije, prestanu da budu zanimljive. Francuzi žive i misle kroz druge, bar u pogledu njihovog samoljublja; i u većini njihovih dela oseća se da glavni cilj nije da obrađuju objekat, već da je cilj efekat koji proizvode. Francuski pisci uvek su u društvu, čak i kada pišu svoje sastave, jer ne gube iz vida procene, podsmehivanja i ukuse koji vladaju, to jest literarnu vlast pod kojom u tom i tom vremenu žive.

Prvi uslov za pisanje to je sposobnost živog i jakog osećanja. Osobe koje proučavaju kod drugih ono što bi morale da osećaju, ili šta bi bilo dozvoljeno reći, u literarnom smislu i ne postoje. Nema sumnje da su se naši pisci od duha (a koji ih narod ima više od Francuske!) potčinjavali samo onim stegama koje nisu škodile njihovoj originalnosti. Ali, dve zemlje treba upoređivati globalno, i u odgovarajućem vremenu, da bi se saznalo u čemu leže njihove teškoće u sporazumevanju.

U Francuskoj, jedno delo čita se samo da bi se o njemu govorilo; u Nemačkoj se ono proživljava gotovo usamljenički, hoće se da to delo samo po sebi bude društvo; a kakvo se društvo duha može napraviti od knjige koja i sama ne bi bila odjek društva! U tišini povučenosti, ništa ne izgleda tužnije no svetski duh. Usamljen čovek ima potrebu da mu intimna emocija zameni spoljni promet koji mu nedostaje.

Jasnost u Francuskoj važi za jednu od prvih spisateljskih zasluga; jer, pre svega se radi o tome da se ne treba naprezati, da se čitajući ujutro uhvati ono čime će se uveče briljirati u razgovoru. Ali, Nemci znaju da je jasnost uvek samo relativna zasluga: jedna knjiga je jasna zavisno od sižea i zavisno od čitalaca. Monteskije se ne može razumeti tako lako kao Volter, a ipak je toliko jasan koliko to dozvoljava predmet njegovog razmišljanja. Nesumnjivo, svetlost treba proneti u dubine; ali oni koji se drže finoće duha i igre reči, mnogo su sigurniji da će biti shvaćeni: oni se ne primiču nikakvim tajanstvenostima, kako bi, onda, mogli biti opskurni? Nemci, po nekoj naopakoj sklonosti, uživaju u pomrčinama; često vraćaju u noćono što je bilo po danu, radije nego da idu utabanim putem; imaju toliku odbojnost prema opštim idejama da ih, kad se nađu primorani da idu za njima, uvijaju u apstraktnu metafiziku koja bi ih mogla prodavati kao nove, sve dok se to ne otkrije. Nemački pisci ne ženiraju se nimalo pred svojim čitaocima; budući da se njihova dela prihvataju i komentarišu kao proroštva, oni ih mogu sakrivati oblacima koliko hoće; strpljenje neće nedostajati da se ti oblaci razagnaju; ali je potrebno da se na kraju vidi neko božanstvo: jer, ono što Nemci najmanje podnose, to je da budu prevareni; njihovi napori i njihova ustrajnost donose im velike i potrebne rezultate. Čim u jednoj knjizi nema jakih i velikih misli, ona brzo doživi nipodaštavanje, i dok se zbog talenta sve oprašta, dotle se nimalo ne cene razne vrste veština kojima se nastoji zameniti talenat.


Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 22 Apr - 15:57

Nemačka proza je prečesto zanemarena. U Francuskoj se mnogo više pridaje važnost stilu nego u Nemačkoj; u reč se unosi ceo jedan prirodan niz interesa, kao i cena koju ona treba da ima u zemlji kojom dominira društvo. Svi oni koji imaju bar malo duha sude o tačnosti ili prigodnosti ove ili one rečenice, dok je za shvatanje celine ili povezanosti jednog dela potrebno mnogo pažnje i proučavanja. Uostalom, način izražavanja je mnogo pogodniji za zbijanje šala nego što su to misli, i svemu što se tiče reči, ljudi se smeju i pre nego što razmisle. Međutim, lepota stila, i u tome se treba složiti, nije neka prednost spoljašne prirode; jer prava osećanja nadahnjuju uvek najplemenitije i najtačnije izraze, pa ako se prema stilu kakvog filozofskog spisa joši može biti blagonaklon, to se ne može biti prema nekom književnom delu; u sferi lepih umetnosti forma pripada koliko duši toliko i samom subjektu.

Dramska umetnost nudi frapantan primer različitih sposobnosti dvaju naroda. Sve što se odnosi na radnju, na zaplet, na zanimljivost događaja, kod Francuza je hiljadu puta bolje složeno, hiljadu puta bolje zamišljeno; sve što je u vezi s razvojem onoga što se nosi u srcu, s potajnim burama jakih strasti, kod Nemaca je mnogo produbljenije.

Da bi ljudi uzvišena duha i jednog i drugog naroda stigli do najviše tačke savršenstva, trebalo bi da Francuz bude religiozan, a Nemac malo više svetski čovek. Pobožnost se suprotstavlja rasipnosti duše, koja je i falinka i finoća francuskog naroda; poznavanje ljudi i društva dalo bi Nemcima, u literaturi, ukus i lakoću koji im nedostaju. Pisci obeju zemalja nepravedni su jedni prema drugima: Francuzi su, ipak, u tom pogledu, više krivi od Nemaca; oni sude ne poznavajući, ili istražuju pristrasno. Nemci su manje pristrasni. Širina njihovih spoznaja izlaže njihovim pogledima tolike različite načine viđenja, da njihovom duhu obezbeđuje tolerantnost koja se rađa iz univerzalnosti.

Francuzi bi bili više na dobitku spoznajom francuskog duha, nego što bi Nemci dobili podvrgavajući se francuskom dobrom ukusu. Svaki put, za naših dana, kad je u francusku svakodnevicu bilo uneto malo životodavnih sokova sa strane, Francuzi su tome oduševljeno aplaudirali.

Ljudi od duha u svim zemljama pozvani su da se razumeju i da se cene; ali, priprostost nekih nemačkih i francuskih pisaca i čitalaca podseća na onu Lafontenovu basnu u kojoj roda ne može da jede iz tanjira, a lisica iz boce. Najači kontrast vidi se među onim duhovima koji su se razvijali u usamljenosti i onih koje je oblikovalo društvo. Spoljašnji utisci i pribiranje u duši, poznavanje ljudi i proučavanje apstraktnih ideja, akcija i teorija, daju sasvim susprotstavljene rezultate. Literatura, umetnost, filozofija, veroispovest dvaju naroda svedoče o toj razlici; a večna granica Rajna razdvaja dve intelektualne sfere koje su, ne manje nego i dve pokrajine, strane jedna drugoj.

O Nemačkoj – tako je književnica Madam de Stal (1732-1817), jedan od najbriljantnijih duhova tog doba, nazvala svoje delo puno entuzijazma za susede s druge obale Rajne. Godine 1813, kada je knjiga objavljena, zbio se prvi ozbiljan intelektualni pokušaj u istoriji francusko-nemačkih odnosa da se jednima objasni da su i oni drugi kulturni narod. I više od toga. O Nemačkoj – to je pronalazak jedne strasti. Upravo pročitani tekst odlomak je iz pomenute knjige.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 22 Apr - 16:14

Milan Kašanin o Jovanu Dučiću




Odrastao blizu Jadranskog mora i formiran u orbitu mediteranske kulture, Jovan Dučić je veći Latin od ijednog srpskoga pesnika. U njegovom mišljenju, u njegovom govoru i pisanju nema ničeg od Srednje Evrope, iz koje su izišli naši romantičari, niti ičega od Rusije, u koju su gledali naši realisti krajem prošlog veka. Bliži Rimu no Vizantu, Francuzima no Rusima, paganstvu no hrišćanstvu, Jovan Dučić je izrazito mediteranski čovek latinske kulture.

Kao da nije pravoslavljanin, tajno se zanosio veličinom istorije katoličkog sveta. Ne samo da su svetitelji koje on pominje u svojim putopisima svi odreda katolički, nego i sve što zna o hrišćanskoj veri on zna od Latina.

On se ne unosi u pravoslavlje, koje ne poznaje, i nema nikakve radoznalosti za vizantijsku kulturu, – on ne zna ni za njene arhitekte i slikare, ni za njene pesnike i besednike. Godinama je živeo u Atini, a čini se da nije pošao do Soluna, ili, ako je i bio u njemu, da se nije zadivio njegovoj istoriji, ni njegovim bazilikama i mozaicima u njima.

Izgleda da nije posetio ni Svetu Goru, niti zaželeo da vidi Hilandar, ili, ako ih je i video, da ih nije razumeo. Čitajući latinske pisce, Dučić je u Vizantiji i pravoslavlju nalazio ono što su u njima videli Latini.

Kao i za većinu mediteranskih ljudi s početka ovog veka, za Jovana Dučića svetsku istoriju predstavljaju antička Grčka, renesansna Italija i moderna Francuska. Niko u srpskoj književnosti nije s tolikim zanosom govorio o Atini, Rimu i Parizu, niti se tako divio helenskoj i latinskoj kulturi. U starih Helena, koji su, po njemu, najveći i najhumaniji narod na svetu, ne zna se šta više voli, zemlju ili istoriju, ni šta više u njih ceni, mudrost ili umetnost.

Razmišljajući o raznim kategorijama lepog, on kaže: „Lepo, to je ipak ono staro grčko lepo. To je materija i ideja, ujedinjena u harmoniju“. I dodaje, da ne ostanemo neobavešteni, kao što nije ni on: „Osim lepog na grčki način, postoji i bizarno kao lepo, i snažno kao lepo.

I primitivno kao lepo, i divljačko kao lepo.“ On se odlučio: „Ali apsolutno lepo, to je samo ono grčko, i definisano: lepota u harmoniji.“ Dučićevo shvatanje umetnosti i, dobrim delom, ljudskog života, prvenstveno je klasično i pagansko.

Književni rad Dučićev tekao je istim poretkom i logikom kojom je tekao njegov život. Počeo je, u mladosti, sentimentalnim monolozima o ženi, o ljubavi i prirodi, a produžio živopisnim slikama galantnih ljudi i običaja baroknog Dubrovnika i dostojanstvenih ličnosti i prizora srpskog carstva.

Uvek u pokretu i traženju, izišavši u zrelosti iz prirode i sebe, uputio se, u poeziji, u filozofiju ljubavi i smrti, u putničkim pismima u otkrivanje lepote i istorije sveta. Nepodmitljiv i jednak sebi, svoje pisanje je završio kao i svoj život – dijalogom koji je, usamljen i neveseo, vodio s bogom.

S vremenom, pesnik Dučić nije opadao, kao što biva s pesnicima; svoja najbolja dela on je dao ne na početku, nego na kraju svog rada. Sam se odrekao svih pesama — ne ni malobrojnih — koje je objavio pre nego što je imao trideset godina. Njegovi prvi stihovi i nisu značajni za njegovu i našu poeziju; značajni su za našu prošlost.

Prve svoje cikluse, „Senke po vodi“ i „Duša i noć“, Dučić je pisao za studentskih dana, u tuđini, u Ženevi i Parizu – oni su izraz koliko njegov toliko njegove okoline i njegove lektire.

U ranim svojim pesmama, više dekorativnim i sentimentalnim nego osećajnim, Dučić je pesnik ljubavne igre, ne ljubavnih sreća i nesreća – on više hoće da se vidi no da se ispovedi. Jeste da on u svojim stihovima često plače, i ne samo on, nego još više njegova draga, koja plače „svu noć i dan ceo“. I jeste da nas – iz bojazni da ne ostanemo u nedoumici – pesnik uverava: „U svakome stihu ima suza jada, u svaku je strofu leglo srce celo.“ Ali ni tu najavu pesnikovu, ni njegove jade i suze ne treba shvatiti doslovno: više nego izraz autentičnog bola, one su dekor ljubavi.

Te Dučićeve „mirne pesme osenčene jadom“, ta poezija „mirna kao mramor, hladna kao sena“, koja je „tužna sa sopstvenih jada“, nastala je u srećno doba, ne u nesrećno – srećno za pesnika, koji je provodio s njima mladost u divnim studentskim gradovima, i srećno za Evropu, koja je, mirna i moćna, živela u izobilju.

Više stvoreni no rođeni, i više smišljeni no proosećani, ti stihovi su manje život no što su književnost. U njima dan očajno tinja, vetar cvili, česme plaču, u pesnika je oko sumorno i suza mutna, ali bol pesnikov je veći na rečima no u srcu – te pesme nisu toliko lični govor koliko način savremenog poetskog kazivanja.

Više laskave no iskrene i više diskretne no intimne – pre pisane za čitaoce u inostranstvu nego kod kuće – „Senke po vodi“ i „Duša i noć“ su vanredno značajne, ali ne i reprezentativne pesme srpske književnosti i Dučićevog književnog dela – to je više velika literatura nego veliko pesništvo. Odjek salonskih udvaranja, ne istinskih drama, i refleks narcisoidnih ogledanja, ne samoposmatranja, sastavljene od lepih reči i još lepših slika, one nisu toliko poezija koliko poetska atmosfera.

Pisane radi toga da budu čitane u malom skupu pred ženama u večernjoj toaleti i pred ljudima u smokingu, za čitaoce koji ne znaju za smoking i kamin, te pesme su neme. Izbledele na suncu života, one imaju tu jasnu stranu da čuvaju igre koje se više ne igraju i mlada lica na portretima naših starih kojih više nema.

Značaj Dučićevih pesama napisanih između 1900. i 1908. nije toliko estetički koliko istorijski – s njima se u srpskoj poeziji, i vremenski i suštinski, svršava jedan i nastaje drugi vek. One obeležavaju prekid s folklorom i s pesništvom Srednje i Istočne Evrope – s njima srpska poezija ulazi u orbit francuskog pesničkog sentimenta i francuskog načina kazivanja.

Više proizvod intelekta nego osećanja, ta poezija je racionalizovana, više proračunata i smišljena no spontana. Ljubav u njoj nije samo osećanje, već i misao, žena nije samo biće, već i sudbina, odnos žene i čoveka je više složen no dramatičan. Govor pesnički, rečnik, ritam, iz osnova je nov.

Posle dinamičnog kazivanja revoltiranog Đure Jakšića i rečitativa zanesenog Laze Kostića, a posle umilne kangilene Vojislava Ilića, distancirani Jovan Dučić donosi dostojanstveni aleksandrinac i otmeni sonet. Dotad nijedan naš pesnik nije, kao on, slušao „u mrgrnoj ljubičastoj noći gde šušte zvezde“, ni čuo „te reči lišća i taj govor voda“, „vetrova pesmu i muziku kiše“, niti je ko pre njega video „prah srebrnih zvezda“, „purpurnu kišu iz jutrenjeg svoda“, niti je ko napisao: „Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem“. To su ne samo nove reči nego i nov senzibilitet. Koliko je pesnički govor sav u simbolima i slikama, toliko je duhovna radoznalost sva u slutnjama. Ako to nije velika poezija, to je velik stil.

Hladan i melanholičan pesnik ljubavi, koji o njoj više misli no što je doživljava, Jovan Dučić je vedriji i topliji kao pesnik Jadranskog mora i njegovih obala. U poređenju s drugim našim pesnicima koji govore o prirodi, on je drukčiji i po motivima i po osećanju.

Posle sumornih jeseni i mračnih zima, posle gromova i oluja, planina i stena, kojima su ispunjeni stihovi romantičarskih i realističkih pesnika, Dučić unosi u srpski pejzaž diskretnu tišinu i veliku svetlsot. Ni u čijim stihovima nema toliko sunca i neba, toliko sjaja i prostranstva kao u njegovim Jadranskim sonetima. U Dučićevo vreme, kad za većinu Srba Jadran nije bio realnost nego san, ti stihovi su bili više nego pesme – bili su otkriće.

Kao pesnik prirode, Dučić ne nalazi samo njene vidljive lepote nego i njene tajne, on ne samo da kazuje nego i sugeriše, i on ne ide u prirodu da uživa u njoj, nego da u njoj razmišlja – ona je za njega koliko muzika i slika toliko zagonetka. Nema, ne boljih, već nema ni drugih primorskih pejzaža u srpskoj poeziji od Dučićevih Jadranskih soneta.

Kao i svi veliki pesnici, Jovan Dučić nije živeo samo u sadašnjosti, nego i u prošlosti. Uvek različit, on, i tada kad zalazi u prošlost, zalazi u drukčiju nego drugi. Njega u našoj prošlosti ne privlače dani pada nego uspona; on se seća naših osvajanja i pobeda, ne naših poraza; njegova velika ličnost u našoj istoriji nije knez Lazar, nego car Dušan; on traži trijumf u životu a ne u smrti; njega zanosi, ne monaški Hilandar, nego aristokratski Dubrovnik. Nikakvih hajduka i nikakvih handžara u njegovim pesmama.

On ne gleda na našu prošlost očima guslara, niti ima rečnik i ritam narodnih stihova. On gleda na nju očima građanina, i peva o njoj prozodijom modernog pesnika. U vreme idolatrije seljaka i sela, Dučić je u našu književnost unosio kult gradova i gradske kulture. Dubrovačke poeme i Carski soneti dolazili su da svedoče da mi nismo samo seljački narod – kao što i nismo.

Izuzetne po motivima, Dubrovačke poeme su retke i po tome što su narativne. Ja znam da u naše dane nije ništa omrznuto kao naracija u stihovima i da se savremena poezija svodi na simbole i figure. Ali bogatstvo se nikad i nigde, pa ni u književnosti, nije sastojalo u siromaštvu. Narativna poezija – od Homera do Puškina – nije manja, ni manje privlačna od deskriptivne i intimne, niti u njoj ima manje misli i osećanja no što ih ima u refleksivnoj i simboličnoj.

U našem pesništvu, od „Bečkih elegija“ Jovana Subotića nije bilo duhovitijih ni više misaonih naracija u stihovima no što ih ima u Dubrovačkim poemama. Dučić je majstor da u pesmi od četiri strofe od po četiri stiha ispriča celu jednu ljudsku istoriju, vedru ili dramatičnu koliko i ona koja se sadrži u nekoj noveli ili u kratkom romanu.
Isto toliko priče koliko pesme, Dubrovačke poeme svojom materijom nisu manje za gledanje nego za slušanje – u našoj lirici nema živopisnijih slika ni privlačnijih portreta nego u njima. Po atmosferi, po scenama, licima, anegdotama, Dubrovačke poeme su ono što su galantne svečanosti francuskih i italijanskih slikara XVIII veka, koje je Dučić nesumnjivo video i njima se inspirisao.

U Dučićevom životu – videli smo – nema ničeg naglog ni neočekivanog. Ničega neočekivanog ni naglog nema ni u njegovom putu kroz književnost. Promene s njim i u njemu vršile su se po meri njegovih iskustava, što znači koliko postepeno toliko neprekidno. I književna i životna linija Dučićeva penjala se vertikalno. Među srpskim pesnicima nema nikog u čijoj bi aktivnosti bila tolika razdaljina između prvih sitnih koraka i završnog leta.

Književne faze Dučićeve izlaze jedna iz druge ne može biti prirodnije, kao što godina izlazi iz godine. U prvoj, koja nastaje posle prvih pokušaja i koja ide od 1900. do 1910. po prilici, kad su nastale „Senke po vodi“, „Duša i noć“, „Jadranski soneti“ i „Dubrovačke poeme“, kojima su se potom pridružili „Carski soneti“ i „Moja otadžbina“, Dučić je pesnik čiji je talenat izuzetan, ali u orbitu nacionalnog, ne evropskog pesništva. U drugoj fazi, koja nastaje 1910. po prilici i dostiže svoj visoki domet između 1920. i 1930, kad su nastale „Jutarnje pesme“, „Sunčane pesme“, „Večernje pesme“ i „Pesme ljubavi i smrti“, da im se pridruži na kraju „Lirika“, Jovan Dučić se uputio u pesnike svetske vrednosti.

U svojoj dužoj fazi, Dučić nije više pesnik „sa srcem što nije ni srećno ni plačno“, niti je njegova poezija „tiho bledo devojče što sneva“. Sad, kad piše stihove, njemu je „sva u čudnu svetlost obučena duša“, on sad čuje „poklič u dnu duha svoga, kao vest proročku“, on sad oseća gde mu „blage reči večitoga… prolaze kroz srce i usta“. On je sada isto toliko čovek koliko pesnik.
Stihovi Dučićevi u drugoj fazi nisu slikarske deskripcije, ni melanholična raspoloženja, ni vedre priče, kao što su, to, najčešće, bivali u prvoj. Daleko od snobizma koji su mu, za života, toliko, prebacivali, a kojeg je u mladosti svakako i imao, on sad piše pesme u kojima nema ni glumljenja ni preciznosti. Njegov svet je sad više unutrašnji nego spoljašnji, pesničke teme ne efemerne, već neprolazne, poetski utisak ne efektan, već subliman.

Druge misli i osećanja našli su i druge izražajne forme. Pesme su često u kratkom metru, govor sažet i spokojan, bogat metaforama i refleksijama, s poentama koje zvuče kao definicije u logici i finale u muzici. „Lirika je najviši stepen metafizike“, kaže sad Dučić u jednom eseju, „lirski pesnik je filozof koji ide do krajnje granice transcendentnog i opšteg“.

„Pesme ljubavi i smrti“ i „Liriku“ treba čitati polagano i s punom koncentracijom. U njima je svaka reč, u svakom stihu, ne potrebna, nego nezamenljiva. Među stihovima u ciklusima „Sunčane pesme“ i „Večernje pesme“ jedva je mogućno praviti izbor. Ako ima savršenih pesama, one su.

Veliki pesnički motivi Dučićevi u drugoj polovini njegova života, to su usamljenost čovekova, ljubav, traženje vere, pomirenje sa smrću. U „Pesmama ljubavi i smrti“ i „Večernjim pesmama“ on ništa toliko ne oseća koliko „neizmerne i bolne samoće“, „gorke samoće ove zemlje“, niti šta čuje koliko sopstvene „reči u samoći očajanja“, „setni govor s bogom, njegov glas u duhu“.

On pokušava da izađe iz samoće, oslobodi se tamnice života i porekne smrt. U njega je besna želja za lepotama, ljubavima, uživanjima, pobedama – on bez prestanka peva himne svetlosti i letenju. Ne nalazeći zadovoljenja u stvarnosti, on ga traži u snovima i himerama, u razgovoru sa prirodom i druženju sa nestalim svetom, u ogorčenoj težnji za nepropadljivošću i večnim trajanjem. Nomadi, Himera, Srca, Zavet, Krila, Zaborav nenadmašna su kazivanja o nezasitnim radostima na putu kroz život i bolu od nestanka.

Usamljen, on bi da voli i bude voljen, ali sve njegove ljubavi su nesrećne, i on govori o svima njima, ne kad se približuju ni kad su u njemu, već kad prestanu. Pa ni žena o kojoj on peva nije određena, jedna žena, koja ima svoje ime i svoj život. Svakako, on nije ni voleo jednu ženu, iako u njegovim stihovima nema razlike među njima. Žena u njegovim stihovima nije ličnost, nego misao, i ona je simbol, a ne biće — on ne peva o ženi koje ima, nego koje nema. Ni njegova ljubav nije igra, ni banalna sreća i nesreća koja dolazi i prolazi, nego sudbina. Njegovo pevanje nije samo poezija, nego i filozofija.
U srpskoj književnosti ima vatrenijih, nežnijih, mističnijih ljubavnih pesama od Dučićevih — u Đure Jakšića, u Zmaja Jovana Jovanovića, u Vojislava Ilića, u Disa — ali nema dubljih ni oduhovljenijih. Ima ih i poletnije napisanih i strasnije izrečenih, no nema ih koje bi bile toliko sublimne. Dučićeve Pesme sutona, Pesma tišine, Pesma umiranja, Poslednja pesma i Pesma ženi nalaze se na vrhuncu evropskog pesništva.

Polazeći od svog prvog sudbinskog trenutka, od mladosti, s njenom najvećom srećom, ljubavlju, Dučić u svojoj poeziji ide do poslednjeg trenutka koji ga čeka — do smrti. Nijedan naš pesnik nije više i dublje razmišljao o smrti od njega, koji je video u njoj negaciju, ne samo cilja i harmonije sveta nego i boga. Ničeanske Pesme smrti su jedinstvene u nas, i po dubini, ne samo po temi.

Na izgled sve u svetlosti, Dučićeve Sunčane pesme — među njima naročito Ćuk, Šuma, Sunce, Bor, Vetar, Noć, Bukva, Mravi — nisu samo sjajna deskripcija onog što im kaže natpis, već i simbolična apoteoza lepote i mistične sudbine nerazdeljivog života i sveta. Ne suprotnost, već nastavak njihov, Večernje pesme produžuju Dučićev monolog ljudi i stvari na rastanku sa svetom. Suncokreti, Seta, Pesma, Međa sadrže sav „gorki miris svega što nesta“, u neuporedivom kontrastu radosnog ritma i neveselih misli.

Nesvakidašnju sažetost misli i tananost osećanja pratilo je u Dučića savršenstvo forme, koje on nije postizao prostim nadahnućem. Ni u najranijim godinama on nije smatrao da je pesma improvizovanje. Tražeći od umetnika ne samo talent nego i kulturu, on je držao da je pisanje ne samo zanos već i posao. Blizak klasičarima svih vremena za koje je pisanje težak intelektualan rad, on je — kao i njegov model Bodler, kao i njegov savremenik Pol Valeri — smatra da poezija treba da počiva na radu i računu. Kritičari i čitaoci bili su iznenađeni njegovom izjavom da je pesnik kabinetski radnik i učeni zanatlija na teškom poslu rime i ritma.

Dučić je imao dva razloga da to kaže: što je to u mnogom pogledu istina, i što je on to možda više no ikoji noviji srpski pisac. Istrajan i metodičan, bio je krajnje kritičan prema sebi. Ima srpskih liričara koji su napisali isto toliko ili i više stihova nego on, ali nema nijednog u koga bi ih bilo toliko dobrih kao u njega — i najstroža antologija Dučićevih pesama iznosila bi, ne sveščicu, već knjigu. „Lirska pesma je jedini rod umetnički gde osrednje znači što i rđavo; i gde ništa nije dobro što nije i savršeno“, kaže on na jednom mestu, da bi potvrdio na drugom: „Pesma mora biti savršena, pošto inače nije nikakva“.
Dugo razmišljajući o onom što piše, Dučić je unapred beležio stihove, strofe, pa i reči, da bi potom od njih pravio pesmu, a nije je, ponesen osećanjem, odjednom napisao celu. Kad je priređivao svoja Sabrana dela, pregledao je u svakoj pesmi svaku strofu, svaku reč. U pesmi Oči, stih: „Imaju glas slutnje u granama bora“ izmenio je u „imaju šum slutnje“ — jedno zato što grane daju, ne glas, nego šum, a drugo da izbegne kakofoniju dva s. U ciklusima Senke po vodi i Duša i noć, pisanim pre 1908, retka je pesma u kojoj nije, 1929, izvršio izmene pri njenom unošenju u definitivno izdanje svojih dela.

„Nema nijedne knjige za koju njen pisac misli da je sasvim gotova“, kaže on sam i dodaje: „Najbolji je onaj pisac koji misli da bi svako svoje delo trebalo da iznova napiše“.

Lucidnog intelekta i budnih čula, cerebralan i meditativan pesnik, u koga nema osećanja koje nije proceđeno kroz sito razmišljanja, i za koga je zakon proporcije glavni zakon misli, Jovan Dučić je naslednik klasičara, ne romantičara. U njega ima i mudrosti, i spokojstva, i poleta, i žara ima, ali nezadrživih osećanja, vatre, strasti, nema u njega. On je retko uzbuđen kad što doživi ili vidi, ili kad što otkrije, i zato retko uzbuđuje i čitaoca. Njega zasenjuju boje, zanose zvuci, zavode žene, odvode u davninu prošli dani i on, ozaren i zadivljen, zasenjuje i zadivljuje druge, ali ih ne zanosi i ne očarava.

Sam Dučić u tome nije video nedostatak, nego vrlinu. „Ima pesama intimnih, neposrednih, toplih, čak i dubokih, ali to nije velika poezija“, kaže on; „pesma je savršena kad je pre svega sublimna“. U svojim književnim ogledima on na nekoliko mesta potvrđuje to osvedočenje. Sećajući se, svakako, Rasina i Getea, on kaže: „Veliki pesnici su uzvišeni, ali ne i intimni; oni nas zadivljuju, ali nas ne zanose“.

Ne može se (i ne treba) poreći da se u Dučićevim stihovima sublimnost katkad sadrži u blistavim metaforama više nego „u mislima i osećanjima; kroz osam stihova jedne njegove pesme ređa se poređenje za poređenjem, od kojih se ne zna koje je lepše, ali ih je toliko i toliko raznih da žive za sebe, a ne radi čega su napisane. Ali ako to jedno treba reći, ne treba ni drugo prećutati.

U Dučića je ne skroman, nego impozantan zbir pesama nastalih u onom suverenom vladanju sobom i umetničkom materijom koje je on video da imaju antički Heleni u skulpturi, Pijero dela Frančeska u slikarstvu i Ramo u muzici. Jovan Dučić nije hladan, već spokojan. Ono što je veliko u njega, to nije temperament, kome se mi obično divimo u jednog pesnika. Velika je njegova mirnoća, misaonost, koja ne plamti, nego svetli.

Želeći da o svemu što napiše postigne „savršenstvo i poslednju reč mudrosti i oblika“ — kao što sam kaže — Jovan Dučić je i kao pesnik i kao prozni pisac izuzetno mnogo davao na jezik i stil. Lepih stihova ima i pre njega — i kakvih! — u Njegoša, u Đure Jakšića, u Laze Kostića, u Vojislava Ilića; ali lepota reči kao zasebna estetička kategorija ulazi u našu književnost sa Jovanom Dučićem. Stihovi u generaciji naših romantičara — ko nije primetio! — puni su provincijalizama, aliteracija, elizija, pripovedačka proza u generaciji realista puna dijalekata i vulgarnih fraza.

U Dučića, ne samo što nijedna reč nije zaludna, nego je i probrana, i probrana ne samo sadržajno, već i muzikalno. Svaki izraz koji ima ružan prizvuk on odbaci, a gde postoji mogućnost alternative, odlučuje se za plemenitiju. Kakvih li divnih reči u njega, i u stihovima i putničkim pismima! Staze pune kosovaca; zamrli gajić oskoruša; oganj daždi, dažd rominja; vitorog se mesec zapleo u granje; sijaju reke pune žerave; šuma pomrčala u senkama; žuti se mladi šiprag klena; u nebo prvi kozlac gleda — more jedno koliko lepih toliko retkih reči.

Niko u Dučićevoj generaciji, u kojoj je bilo toliko izvrsnih stilista, nije više kultivisao jezik od njega. Kao slikar u bojama, kao muzičar u tonovima, Dučić je senzualno uživao u rečima, u njihovom obliku, u zvuku. Po lepoti reči, pesme i putnička pisma Dučićeva prevazilaze sve što je u srpskoj književnosti napisano.

Izvor: Milan Kašanin, „Sudbina i ljudi“, 1968.

Slike: Kosta Miličević, „Predeli Krfa“, 1918.

Izvor teksta | Poezija Jovana Dučića | Slike Koste Miličevi
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Čet 3 Maj - 19:49

Franc Kafka, Iznenadna šetnja


Kad čovek uveče kao da se konačno odlučio da ostane kod kuće, kad navuče domaću haljinu i kad posle večere sedne za sto, kraj svetiljke, i uzme da se bavi onim poslom ili onom igrom posle čijeg dovršetka po navici odlazi na spavanje, kad je napolju ružno vreme, usled čega ostajanje kod kuće biva razumljivo samo po sebi, i kad čovek, mada je toliko vremena već proveo pritajen za stolom da bi izlaženje moralo prouzrokovati opšte čuđenje, i mada je sad stepenište već mračno, a kapija zaključana, - kad čovek onda uprkos svemu tome ustane, obuzet iznenadnom nelagodnošću, kad promeni kaput i za tili čas se pojavi obučen za ulicu, i kad izjavi da mora izaći pa to, posle kratkog pozdrava, i učini, s utiskom da je za sobom ostavio više ili manje ljutnje, već prema brzini s kojom zatvara vrata stana, kad se nađe na ulici, s udovima koji izuzetnom pokretljivošću odgovaraju na ovu već neočekivanu slobodu koja im je pala u deo, kad čovek, zahvaljujući ovoj jednoj odluci, oseti da je u njemu sabrana svekolika sposobnost za donošenje odluka, kada, pridajući tome značaj veći od uobičajenog, uvidi da se u njemu nalazi zapravo više snage nego potrebe da lako izazove i podnese čak i najbržu promenu, i kad tako korača niz dugačke ulice-onda je taj čovek za to veće potpuno izašao iz kruga svoje porodice, koja se gubi u nesuštasvenosti, dok se sam čovek, potpuno čvrst, crn od oštre omeđenosti, lupajući se po bokovima, uzdiže put svoga istinskog obličja.

Sve se to još pojačava kad u taj pozni večernji čas čovek poseti nekog prijatelja da bi video kako mu je.
Franc Kafka, Iznenadna šetnja








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Pet 18 Maj - 17:18

Sergej Nikolajevič Bulgakov, Ivan Karamazov u romanu Dostojevskog Braća Karamazovi kao filozofski tip


Pitanje koje s takvom tragičnom snagom i sumanutom hrabrošću ovde postavlja Ivan, pitanje porekla i značaja zla u svetu i razumnosti svetskog poretka - večno je pitanje metafizike, staro kao svet, pitanje je koje se od Lajbnicovog vremena počelo nazivati problemom Teodiceje. Na to pitanje odgovarali su i bogoslovi, kod kojih se ono formuliše kao problem Promisli božje, i filozofi - i optimisti kao Lajbnic, i pesimisti kao njegov pakosni kritičar Volter ili Šopenhauer i
Eduard Hartman, i spiritualisti, i materijalisti, i deisti, i ateisti. Ne treba misliti da to pitanje postavlja samo religiozni pogled na svet, ono ostaje i za ateistički koji još snažnije ističe harmoniju budućnosti koja se, međutim, kupuje disharmonijom sadašnjosti."

Bulgakov
Mnogopoštovane gospođe i gospodo,

Ivan Karamazov, sedeći u ružnoj krčmi veli svome bratu Aljoši: "evo kako do dana današnjeg rade ruski dečaci. A drugi? Evo, na primer, ova smrdljiva birtija, ovde se sretnu, pa posedaju u ćošak. Nikad pre u životu nisu znali jedan drugoga, a čim izađu iz krčme, opet se četrdeset godina neće znati, pa ipak, o čemu li će raspravljati kad tako ukradu časak u krčmi? O svetskim pitanjima, ni manje, ni više: ima li Boga, postoji li besmrtnost? A koji pak ne veruju u Boga, e, ti će raspaliti o socijalizmu i anarhizmu, o preuređenju celog sveta po novom rasporedu, što ti dođe isti đavo, jedna te ista pitanja, samo s druge strane. I tušta i tma najoriginalnijih ruskih dečaka ne bavi se ničim drugim u današnje vreme - do pričom o večnim pitanjima. Zar nije tako? - Da, - pravim Rusima su pitanja da li postoji Bog i besmrtnost, ili, kako ti to kažeš, pitanja s druge strane, naravno, najvažnija pitanja, iznad svih drugih, a tako i treba da bude" - odgovorio mu je na to Aljoša.

Ja takođe vidim u nesmanjenom interesovanju za ta pitanja najkarakterističniju odliku naše mladeži i naše inteligencije, crtu dubokog neprijateljstva prema svemu što nosi na sebi beleg kulturne građanštine, a pored toga vidim u toj crti pečat dubokoga idealizma, uzvišenosti raspoloženja, koje iz unutrašnjeg sveta prelazi u spoljašnji, koje od raspoloženja prerasta u delanje. Kao što je to istaknuto u Ivanovim rečima, naše društvo sa različitih strana prilazi tim pitanjima, čas iz ugla, recimo, sociologije, čas metafizike. Naravno, ove strane ne isključuju jedna drugu, tačnije, one uvek na ovaj ili onaj način podudaraju, ali obično se izrazitije naglašava jedna od tih strana. Ne tako davno preživeli smo period zanosa sociološkom stranom pogleda na svet; ako se ne varam, sada počinje zaokret prema metafizici. U svakom slučaju, moglo bi se smatrati neospornim da je naša inteligencija valjda najviše filozofski nastrojena, ali pritom sasvim nedovoljno filozofski obrazovana. Nivo filozofskog obrazovanja kod nas je izuzetno nizak, ne samo kod čitalačke publike, već i kod one koja piše. Do danas mi, Rusi, gotovo da ničim nismo obogatili svetsku filozofsku literaturu, i jedini naš originalni filozof ostaje zasad Vladimir Solovjov, čije filozofske zasluge osporavamo. Međutim, ako nemamo originalnu naučnu literaturu iz oblasti filozofije, imamo "najfilozofskiju" lepu književnost; ta snaga misli našega naroda koja se nije izrazila u filozofskim traktatima našla je sebi izlaz u umetničkim delima i u tom pogledu tokom XIX veka, bar u njegovoj drugoj polovini, u ličnostima Dostojevskog i Tolstoja, čak Turgenjeva, u manjoj meri i Čehova - kročimo na čelu evropske književnosti čineći njen obrazac. Veliko duhovno blago sakupljeno je u našoj književnosti i treba umeti oceniti ga.

Na žalost, ne mogu reći da smo mi verno izvršili tu prirodnu i, u najboljem smislu reči, patriotsku obavezu. Može biti da se to čini u odnosu na Turgenjeva, Tolstoja i naše savremene pisce, ali to još nije učinjeno u odnosu na velikoga stradalnika naše književnosti - Dostojevskog.

On ostaje nekako zaboravljen u isturenom sloju naše književnosti, oko njegovoga svetog imena skupljaju se uvredljivi nesporazumi zahvaljujući kojima ga bezmalo za svoga drže književni reptili, a najbolji deo društva ne oseća krvnu vezu sa njim. Naravno, u izvesnoj meri tome su razlog, može biti, specifični politički pogledi Dostojevskog, ali ko će se drznuti da ga pomeša sa zvaničnim predstavnicima i čuvarima tih pogleda?

U ličnosti Dostojevskog imamo ne samo neosporno genijalnog umetnika, velikog humanistu i privrženika naroda, već i izrazit filozofski talenat. Od svih naših pisaca počasno zvanje umetnika-filozofa s pravom pripada Dostojevskom; kada se stavi pored njega, čak i Tolstoj u tom smislu gubi dosta od svoje gorostasne veličine. I ta strana - na sramotu naše književnosti - ostala je najmanje rasvetljena i ocenjena u našoj kritici. Imajući to u vidu, uprkos svim beskrajnim teškoćama ocene Dostojevskog kao filozofa, osećam nesavladivu potrebu da se zadržim upravo na toj njegovoj strani. I u takvoj je prilici uvek prirodnije zaustaviti se na onome delu koje je i u filozofskom, u umetničkom smislu najgenijalnije; kod Dostojevskog su to Braća Karamazovi, a u tom romanu najsvetlija tačka u filozofskom smislu jeste lik Ivana Karamazova.

Od cele galerije tipova toga romana taj je lik nama, ruskoj inteligenciji, najbliži, najsrodniji; nas same bole njegove patnje, nama su razumljive njegove potrebe. Istovremeno, taj nas lik uzdiže u takve vrtoglave visine, na koje je filozofska misao uzletala samo u liku svojih najhrabrijih služitelja. Ali okrenimo se samome romanu.

Ivan Karamazov je jedna od središnjih figura te grandiozne epopeje ruskog života u kojoj je on našao odraza od svojih najviših do najnižih manifestacija. On je jedan od trojice braće Karamazova, koji su, možda, u očima Dostojevskog simbolično predstavljali celo rusko društvo, sav ruski život. Ali u isto vreme Ivan je epizodna figura u romanu, ne pripada mu u njemu nikakva akcija. Odnos Ivanov prema tragediji koja se odigrala među zidovima doma Karamazovih može se okarakterisati najviše kao neumesna popustljivost. Iako samoga Ivana kasnije muči misao da je zapravo on moralni vinovnik ubistva, to je bunilo njegove bolesne duše, karakteristično pre za to duševno stanje, negoli za određivanje stvarnog Ivanovog učešća u ubistvu.

- Nisi ga ti ubio - veli mu Aljoša kroz čija usta govori i sam autor. I odista, nije teško sagledati da se krvavi događaj u romanu nadvija s fatalnom silinom, da je tragedija neizbežna, te da bi se svejedno odigrala bez i najmanjeg Ivanovog učešća. Objektivno gledajući celu stvar, i Aljoša bi se mogao smatrati popustljivcem u istoj meri kao i Ivan.

S tačke gledišta arhitekture romana može se učiniti nesrećnim to što je jedna od centralnih figura u isto vreme nekako epizodna i suvišna u razvoju radnje.

Neosporno je da gotovo svi romani Dostojevskog pate od velikih nedostataka, čak aljkavosti u arhitekturi i izvedbi, te fanatici forme imaju razloga da zapadnu u pravedan gnev.

Ali nekako je čudno i neumesno govoriti o nedostacima forme kad je reč o tako kolosalnim delima kao što su Braća Karamazovi.

Ona su sama za sebe zakon, pa razumna kritika u odnosu njih treba da se ograniči samo na konstatovanje činjenica, na što je moguće potpuno predstavljanje umetničke zamisli.

Posle svega iznetog o Ivanovom mestu u romanu lako je razumeti da se duševni svet Ivanov u romanu od svega najmanje karakteriše njegovim postupcima. Glavni i osnovni izvor za razumevanje njegove duše jesu njegove vlastite reči o sebi. Relativno su drugorazrednog značaja opaske o njemu koje čine drugi akteri, ali one dobijaju značenje tek u vezi s rečima samoga Ivana. Ivanova karakteristika načinjena je u dramskoj formi, i to većim delom u obliku monologa, a ređe dijaloga. To je svojevrsna dramska epizoda u romanu; iako je sam Dostojevski izbegavao dramski oblik, mnoge stranice njegovih romana uzdižu se do pravog šekspirovskog dramskog patosa. Po dramskoj formi mnogo toga iz dijaloga i Ivanovih monologa može se u prvom redu uporediti sa prvim, filozofskim scenama iz Fausta. Posebnog spomena vredan je virtuozni tehnički zahvat, dostupan u našoj, pa i celoj svetskoj književnosti jedino Dostojevskom, a to je karakteristika Ivanove duše data kroz njegovo bunilo. Imamo u vidu izuzetnu glavu Đavo. Košmar Ivana Fjodoroviča. Zahvaljujući bunilu, praćenom halucinacijom i bolesnim podvajanjem svesti, imamo ovde nešto poput monologa u dijaloškoj formi. Đavo Ivana Fjodoroviča nije metafizički Mefistofeles koji predstavlja apstraktno načelo zla i ironije, to je proizvod vlastite bolesne duše Ivanove, delić njegovoga sopstvenog ja.

Sve što muči Ivana, što on prezire u sebi i mrzi, pri čemu ne samo u sadašnjosti, već i u prošlosti, sve to kao da dobija personifikaciju u đavolu. Psihijatrima prepuštamo da analiziraju ovu epizodu sa psihijatrijske tačke gledišta, koja u ovoj prilici nije od velike važnosti, dok je za nas dragocena kao svedočanstvo o Ivanovom duševnom stanju. To je kulminativna tačka nervnog i umnog uzbuđenja Ivanovog, trenutak kada njegove snage malaksavaju i kada njime, konačno, ovladava bolest. Njegovo pojavljivanje na sudu na poslednjim stranicama romana malo toga dodaje njegovoj duševnoj drami.

Malo toga dodaje Ivanovoj karakteristici i ljubavna intriga, njegova romansa sa Jekaterinom Ivanovnom, koju je Dostojevski pridodao radi spoljašnjeg povezivanja, pa, mogućno, i zbog nesposobnosti da previše komplikuje fabulu romana. Romansa sa Jekaterinom Ivanovnom je sasvim spoljašnja epizoda u Ivanovom životu; ona ne igra doslovce nikakvu ulogu u njegovom duševnom svetu, te je stoga suvišna i ne odgovara piščevim umetničkim ciljevima, suštinski isto onoliko suvišna, dodajemo sa svoje strane, kao što je to u tragediji Faust intriga Fausta sa Margaretom, koja se vrlo dobro mogla ustupiti bilo kojem od drugorazrednih lica i koja nimalo ne karakteriše Fausta. Ivan se upušta, kako se izrazio naš Hercen, u logičku, rekao bih čak - metafizičku romansu koja mu skriva sve ostalo. U duševnom životu Ivanovom svi likovi iz romana - otac, Aljoša, Mitja i posebno Smerdjakov - imaju svoj značaj, čega su lišene samo Jekaterina Ivanovna i Grušenjka. Iz toga razloga nećemo se više zadržavati na toj epizodi.

Dodao bih ovome da Dostojevski daje samo, tako reći, momentalnu fotografiju Ivanove duše. On vrlo kratko i isprekidano obaveštava o njegovoj prošlosti, o njegovom detinjstvu i mladosti -u romanu je Ivanu 23 godine - i ništa ne kazuje o njegovoj budućnosti. Priča se naglo prekida. Spoljašnji razlog tome bila je smrt pisca koji je sa sobom u grob poneo toliko neiskazanih reči.

Ali teško je pretpostaviti da bi Ivan u daljem toku zauzeo u romanu istaknuto mesto - u predgovoru Dostojevski govori u krajnjoj liniji samo o Aljoši kao o junaku budućeg romana koji je, prema autorovom planu, trebalo da bude nastavak Braće Karamazova.

Karakteristično je i to što u romanu nigde nema opisa Ivanove spoljašnjosti, iako se opisuje spoljašnjost svih glavnih ličnosti.

Čini mi se da to nije slučajnost, niti aljkavost, već unutrašnji umetnički instinkt. Ivan je duh, je sav apstraktan problem, on nema spoljašnjosti. Odista, kome bi na um palo da zahteva opis Faustove spoljašnjosti, o kojoj takođe nema nikakvog nagoveštaja u tragediji.

Na taj način sav talenat Dostojevskog usmeren je ka tome da razotkrije i osvetli stanje Ivanove duše u datom trenutku; ono kao da se nalazi u žiži reflektora piščevog talenta.

Ivan pripada onim višim prirodama kojima konačni problemi bitka, takozvana metafizička pitanja o Bogu, o duši, o dobru i zlu, o svetskom poretku, o smislu života, nisu prazna pitanja šture teorije, već poseduju najživlju, neposrednu realnost. Takve prirode ne mogu da žive, ako ne postave i ne razreše ta pitanja. S psihološke tačke gledišta nema značaja kakvi su zaključci ili odgovori do kojih je ovo ili ono lice došlo povodom tih pitanja. Karakteristična osobina stanja u kojem se nalazi Ivan u romanu jeste neverovanje, gubitak vere u staro, na čije mesto još nije došlo novo. Takvo prelazno stanje u najvećoj je mogućoj meri nezdravo; bolest razvoja preti ponekad smrtnim ishodom. Podsetiću vas na ono mesto u Ispovesti, tome izuzetno dragocenom psihološkom spomeniku, gde Tolstoj pripoveda kako je, nalazeći se na vrhuncu lične sreće, krio od samoga sebe oruđa samoubistva, jer ga je ono tako snažno privlačilo. Slično stanje opisano je u Milovoj autobiografiji gde je predstavljena bolest neverništva, moralna kriza koja ga je zadesila pri prelasku iz mladosti u zrelije doba.

Zamislite trenutak takvog prelaska, takvog bolnog loma čoveka obdarenog ogromnim umom, logičkom neustrašivošću, strastvenom iskrenošću, čoveka apsolutno nesposobnog na kompromise sa samim sobom, i dobićete Ivana Fjodoroviča Karamazova. Taj umni i talentovani čovek, u cvetu svoga života i životnih snaga, sasvim ozbiljno govori o samoubistvu, doduše, ne sada, već negde oko tridesete, kada se ohladi nedolična žudnja za životom. A Ivan voli život i ume da ga ceni. "Ako i ne verujem u poredak stvari, dragi su mi lepljivi listići koji se razvijaju u proleće, drago mi je plavo nebo, drag poneki čovek, kojeg pokatkad, veruješ li, ne znaš ni zašto voliš, drag mi je poneki ljudski podvig u koji sam, može biti, odavno prestao i da verujem, pa ga eto ipak, po staroj navici, poštujem srcem." Duša toga čoveka otvorena je za sve veliko i lepo. On veli da će otputovati u Evropu koju smatra dragim grobljem, "najdražim mogućim grobljem": "tamo leže dragi pokojnici, svaki kamen iznad njih svedoči o tako uzavrelom prošlom životu, o tako strasnoj veri u svoj podvig, u svoju istinu, u svoju borbu i svoju nauku, da ću, znam to već unapred, pasti na zemlju i ljubiti to kamenje i plakati nad njim." Na taj način, celokupna evropska kultura koju on ume toliko da ceni i poštuje, u sadašnjosti mu izgleda kao dragi pokojnik. Ceo život kao da mu je ostao bez ukusa. Ivanovo stanje moralnog mrtvila čini ga hladnim i bezosećajnim egoistom, kod kojeg okolni život izaziva samo gađenje i uznemirenje. Podilaze nas žmarci kad on o mogućnosti da Dmitrij ubije oca veli da će to "jedan gad prožderati drugoga", šokira nas, pa i ozlojeđuje njegov gospodski nadmen, grub odnos prema Smerdjakovu, kojem je sudbina slučajno namenila da postane pravi junak njegovog metafizičkog romana;mnogo nam toga u Ivanovom načinu ophođenja, postupcima i posebno u njegovim osećanjima izgleda nemilosrdno i odbojno. Ali pritom ne verujemo da u svemu tome nalazi odraza prava suština prirode toga čoveka kojeg znaju da dirnu lepljivi prolećni listići i koji bi celivao kamenje evroske kulture kvaseći ga suzama. Ne veruje u to ni sam Ivan kada o sebi kaže Aljoši: "nikad nisam mogao da razumem kako čovek može voleti svoje bližnje". Onaj Ivan kojeg vidimo u romanu nije onakav kakav je u stvarnosti, kao što je i Raskoljnikov koji se sprema za ubistvo starice veoma malo nalik na pravog Raskoljnikova.


Neprestana patnja, ljuti bol nerazrešenih sumnji primorava Ivana da se s pažnjom ophodi samo prema svome unutrašnjem svetu; za učešće u spoljašnjem životu njemu ponestaje snage. Ivan nije bolestan samo pri kraju romana, kada zapada u pravi delirijum, već je bolestan od samoga početka, bolestan od onoga časa kada su u svoj razgovetnosti pred njega iskrsla pitanja koja su ga mučila i koja je morao ili da reši ili da moralno umre.

Sofista i dijalektičar u Ivanu pokatkad zaklanja mučenika za ideju, ali ovaj poslednji ne može se sakriti pred prodornim pogledom starca Zosime koji posle znamenitog razgovora o crkvenom sudu proročanski veli Ivanu: "ta ideja (o besmrtnosti duše) još nije razrešena u našem srcu i muči ga. Ali i mučenik voli pokatkad da se bavi svojim očajanjem, opet na neki način iz očajanja. Zasad se iz očajanja i vi bavite člancima iz časopisa i svetovnim sporovima, a ni sami ne verujete svojoj dijalektici i s bolom u srcu podsmehujete joj se u sebi... U vama to pitanje nije rešeno i u tome je vaša velika nesreća, jer ono uporno zahteva rešenje..." U tim vidovitim rečima sadržan je ključ Ivanove duše. Kakvo je to pitanje ili, bolje reći, kakva su to pitanja koja su kod Ivana ostala nerešena i čija je nerešenost njegova velika nesreća?

Petar Aleksandrovič Miusov u istoj sceni u manastiru o Ivanu priča ovu stvar: "Nema ni pet dana kako je u jednom ovdašnjem, uglavnom ženskom društvu u raspravi svečano izjavio da na celoj zemlji apsolutno pouzdano nema ničeg što bi ljude primoravalo da vole sebi slične, da uopšte nema takvoga prirodnog zakona po kojem čovek treba da voli čoveka, te da ako i jeste do sada bilo ljubavi na zemlji, onda to nije bilo zbog prirodnog zakona, već samo stoga što su ljudi verovali u svoju besmrtnost. Ivan Fjodorovič dodao je uzgred da upravo u tome i jeste sav prirodni zakon, tako da čim uništite u čovečanstvu veru u njegovu besmrtnost, u njemu će odmah presušiti ne samo ljubav, već i svaka živa snaga koja bi trebalo da nastavi svetski život. I ne samo to: kada ništa više ne bude nemoralno, sve će biti dozvoljeno, čak i antropofagija. Ali ni to nije sve: završio je tvrdnjom da se za svako pojedinačno lice, koje ne veruje ni u Boga ni u svoju besmrtnost, moralni zakon prirode mora odmah pretvoriti u potpunu suprotnost ranijem religioznom i da egoizam čak do zločina ne samo da treba da se dozvoli čoveku, već i da se smatra za neophodan, najrazumniji i bezmalo najplemenitiji izlaz u njegovom sadašnjem položaju." A Ivan u romanu ne veruje ili još ne veruje u besmrtnost duše. Istu tu misao ponavlja mu njegov strašni dvojnik-đavo. On govori o budućem carstvu slobode i nauke, kada će čovek, pošto konačno odbaci veru u Boga, postati čovekobog. Ali "sada se postavlja pitanje, mislio je moj mladi mislilac (ismejava Ivana đavo): je li moguće da će ikada doći takvo vreme ili ne?"
Ako dođe, onda je sve rešeno, te će se čovečanstvo konačno urediti. Ali pošto se to, zbog ukorenjene ljudske gluposti, valjda ni za hiljadu godina neće dogoditi, svakome ko je već sada svestan istine dozvoljeno je da svoj život uredi onako kako to njemu odgovara, na novim načelima. U tom smislu njemu je "sve dozvoljeno".

To nije sve: ako to vreme nikada i ne dođe, a pošto Boga i besmrtnosti ipak nema, novome čoveku dozvoljeno je da postane čovekobog, pa makar i jedan jedini u celom svetu i da već, naravno, u novom zvanju, laka srca preskoči svaku raniju moralnu prepreku ranijega robačoveka, bude li to potrebno. Za Boga nema zakona! Tamo gde stupi Bog, tamo je već mesto božje! Gde stupim ja, tamo će istoga časa biti najviše mesto... "sve je dozvoljeno" i gotova priča! To "sve je dozvoljeno", uopšte uzev, najdraža je ideja ili, bolje, omiljeni predmet razgovora Ivana Karamazova: on razvija tu ideju i Aljoši, i Mitji u tamnici, i Smerdjakovu, a vi znate kakav će koban smer Smerdjakovljevim mislima zadati ovo gledište.

Ali ako ostavimo po strani epizodu sa Smerdjakovom i zaustavimo pažnju isključivo na filozofskoj strani stvari, vidimo da se ovde bezuslnovno odlučno postavlja jedan od najvažnijih, centralnih problema svih vremena i naroda, problem koji je postavio već Sokrat, pa čak i njegovi prethodnici, antagonisti sofisti, a to je etički problem, pitanje kriterijuma dobra i zla, pitanje etičke sankcije. Izgleda da se u naše vreme od svih filozofskih problema etički stavlja na prvo mesto i vrši presudan uticaj na celokupan razvoj filozofske misli. Ali, razume se, taj problem nikada nije iskorenjen, niti je iskorenjiv iz filozofije i držim da on predstavlja najvažnije, po važnosti odista prvo pitanje filozofije.

Čestit u svojoj hrabrosti i nemilosrdan u svojoj doslednosti, Ivan izvlači etičke zaključke iz filozofije ateizma ili, ako mi dozvolite da upotrebim filozofski termin današnjice, pozitivizma, i dolazi do zaključka, neveselog po njega, da se kriterijum dobra i zla, pa dakle i morala, ne može dobiti bez metafizičke ili religiozne sankcije. On nema religioznu veru, ali s njenim gubitkom, on sa zaprepašćenjem gubi i moral. Namerno ne ulazim u teorijsku ocenu Ivanovih pogleda, dakle, da li je on u pravu ili ne, kada vezuje kriterijum dobra i zla za religiju, jer na to pitanje ljudi različitih pogleda na svet odgovoriće različito. Ističem samo opšteljudski sadržaj toga pitanja koje postavlja sebi svaki čovek počinjući da živi svesnim životom i prelazeći sa dečje, tradicionalne vere na svesnu veru ili neverništvo.

Ivanova tragedija nije u tome što on dolazi do zaključaka koji negiraju moral. Zar je malo ljudi kojima teorijsko "sve je dozvoljeno" služi samo kao zgodan izgovor za praktičnu amoralnost? Njegova je tragedija u tome što se sa takvim zaključkom ne može pomiriti njegovo srce, "uzvišeno, sposobno da muči takve muke", kako ga je okarakterisao starac. Dovoljno je setiti se Ivanovih muka kada je sebe smatrao krivcem za ubistvo oca. Teorijski razum dolazi ovde u nesklad sa praktičnim, ono što negira logika podiže svoj glas u srcu i, uprkos svim negiranjima, postoji kao činjenica neposredne moralne svesti, kao glas savesti.

Priroda, u najvećoj meri etička, prinuđena je da negira etiku - u tome taj čudovišni konflikt. To je kao kad bi neko bio prinuđen da negira dnevnu svetlost koju vidi svojim očima, s tom razlikom što taj nesklad koji se tiče pojedinačne činjenice spoznaje ne može da se poredi po svome značaju s pitanjem koje zadire u celokupan moralni život čovekov.

Ateistički amoralizam, kako bi se mogli definisati Ivanovi etički pogledi, i mimo volje podseća na slična traganja nemirnog duha, kojem je, zahvaljujući ćudima mode, bilo suđeno da postane idol današnjice - Fridriha Ničea. Svako ko je makar i površno upoznat sa Ničeovom filozofijom morala, bez muke će sagledati istovetnost osnovnih motiva i osnovnih ideja kod Ničea i Ivana, što sasvim razumljivo proističe iz srodnosti njihovog osnovnog problema - problema kompatibilnosti apsolutnog morala sa pozitivizmom. (Ostavljamo pritom, razume se, detalje Ničeove filozofije, smatrajući sve ostalo drugorazrednim u poređenju sa etičkim problemom.) Videli smo da se ovde i tamo ponavlja ne samo opšti pogled koji Ničeovog "natčoveka" ili Ivanovog "čovekoboga" stavlja "s onu stranu dobra i zla" i za njih čini "sve dozvoljenim", karakterističan za obojicu, već i princip egoizma, negacija altruizma, koja se zauzima mesto eliminisanog morala. Egoistička veličina natčoveka, moral gospodara i moral robova - to su neizbežni "plodovi praznine srca" koji ostaju na ruševinama morala dužnosti i ljubavi. Duševna drama Fridriha Ničea i Ivana Karamazova istovetna je - teorija amoralizma koja se ne podudara sa moralnim zahtevima ličnosti. Veličina Ničeovog duha, po mom viđenju, izražava se upravo u strastvenosti i iskrenosti doživljavanja te drame koja se završila tragično - Ničeovim ludilom. Drugoga puta iz Ničeove filozofije nema i ne može biti; da je on, pošto je napisao ono što je napisao, ostao uspešan malograđanin, kakav je ostao, na primer, Volter pošto je napisao Kandida, tu stvar punu očajanja i neverovanja, Niče bi ostao samo beletrista koji je u prefinjenoj prozi i stihovima varirao razne filozofske teme. Svojim ludilom, više nego svojim spisima, pokazao je stvarni značaj i istinsko značenje problema koje je tretirao.

Ničeov život je nužni komentar koji tragičnim lučem obasjava njegove sumanute spise i koji čini razumljivim stvarne Zaratustrine patnje. Dostojevski je proročanski i dalekovido formulisao Ničeov problem, problem ateističkog amoralizma, ali suprotno Ničeu koji se sav istrošio u proživljavanju te protivurečnosti, Dostojevski je razume i uzdiže se iznad nje; duh našeg romansijera, pored Ničeove duše - Ivana, sposoban je, ispostavlja se, da pronađe u sebi mesta za Aljošinu dušu i za proročanski duh starca Zosime. Za samog Dostojevskog može se kazati đavolovim rečima o podvižnicima, koje je nečastivi imao prilike da iskušava i čija duša "vredi koliko i čitavo sazvežđe": "oni su u stanju da u isti mah predočavaju u mislima takve bezdan vere i neverovanja da se zbilja pokatkad čini kako bi se čovek za dlaku sunovratio naglavačke"...[2] Nužnost da suzimo svoje izlaganje nagoni nas da ovde ostavimo po strani težak zadatak kritičkog ocenjivanja opšteg pogleda na svet Dostojevskog, taj dug ljubavi i pažnje koji naše društvo nije odužilo velikom piscu.

Ivan se neodlučno i uslovno izjašnjava o moralu; on veli: ako nema Boga i besmrtnosti duše, sve je dozvoljeno. Ali kada ga pitaju da li ima Boga, on ponekad odlučno odgovara da nema Boga, a ponekad daje gotovo suprotan odgovor. Sva težina Ivanovog položaja sastoji se u tome što nije kadar da izvuče nikakav konačan zaključak. Ivan žudno traži veru, umoran je od sumnji. O njemu veli njegov podrugljivi dvojnik-đavo: moj je san "da se ovaplotim u dušu trgovkinje od sedam pudova, pa da palim sveću Bogu". Ali dovoljno je izbliza zaviriti u Ivanovu dušu kako bi se razumelo koliko je on dalek od spokojstva vere, koliko mu je ono nedostupno i koliko su duboke i široke njegove sumnje. I mimo volje obuzima me zbunjenost što se moje izlaganje više primiče onim glavama romana gde se opisuje razgovor braće Ivana i Aljoše u krčmi. Dostojevski ovde postiže odista titansku snagu i hrabrost, teк su glave krvlju pisane i jedinstvene su u svojoj vrsti u vasceloj svetskoj književnosti. Specifična zamisao krije se čak i u enterijeru u kojem se braća sreću prvi put da bi razgovarali o Bogu i njegovom svetu. Ivan, o kojem se kaže da nije voleo ni pijanstvo, ni razvrat i da "uopšte nije bio ljubitelj gostionica", i iskušenik Aleksej sede u prljavoj krčmi, poput one u kojoj je Raskoljnikov slušao Marmeladovljevu priču. Sedeli su "kod prozora, iza paravana... Soba je ta bila prva od ulaza, sa bifeom kod zida sa strane. Kroz nju su svakog trenutka promicali kelneri. Od gostiju bio je samo jedan starčić, penzionisani oficir, koji je u kutu pio čaj. Sva uobičajena gostionička jurnjava bila je u ostalim sobama, čulo se dozivanje kelnera, otvaranje pivskih flaša, lupa bilijarskih kugli, brujanje vergla." A iza paravana, u uglu, nemilosrdno se ocenjuju stvaralačke zamisli božje, otvara se istorija sveta u daljinu i dubinu vekova, otkrivaju se bezdane dubine legende o velikom inkvizitoru, uzdiže se k nebu tamjan ljudske misli... Ima nečega nepatvoreno ruskog u toj jednostavnosti i odsustvu svih spoljašnjih efekata dekora koje ovde prati iznošenje velikih ideja.

Takav je, dakle, ambijent u kojem se braća prvi put međusobno upoznaju. Ivan odgovara na neizgovoreno Aljošino pitanje "u šta veruje i za šta živi njegov dragi brat". Najpre Ivan u duhu pozitivizma veli: otkud može moj "euklidovski zemaljski" um "pojmiti štogod o Bogu" i zaključiti postoji li on. Ali potom nastavlja: "prihvatam Boga, i ne samo rado nego još i više: prihvatam i premudrost i cilj njegov, koji su nam već potpuno nepoznati; verujem u poredak, u smisao života, verujem u večnu harmnoniju, u kojoj ćemo se navodno svi mi sliti, verujem u 'slovo', u kome leži sva vasiona i koje samo 'bi k Bogu' i koje samo je Bog, i ostalo, i tako dalje u beskonačnost. U tom pogledu ljudi su mnogo reči načinili. Izgleda, dakle, da sam već na dobrom putu - a? Ali zamisli sad da ja, u krajnjoj liniji, ovaj svet božji ne prihvatam, znam da postoji, ali ga nikako ne priznajem. To nije da ja Boga ne prihvatam, shvati to, nego ovaj svet, što ga je on stvorio, ne prihvatam, niti mogu pristati da ga prihvatim. Da objasnim: ubeđen sam kao dete da će se sve patnje zaceliti i proći, da će cela neprijatna komika ljudskih protivurečnosti nestati kao bedna utvara, kao gnusna izmišljotina nemoćnog i kao atom majušnog čovekovog euklidovskog uma; da će se, najzad, u vasionskom finalu, u trenutku večne harmonije, desiti i pojaviti nešto toliko dragoceno da će ga biti dosta za sva srca, za utoljenje svih negodovanja, za iskupljenje svih zločinstava ljudskih, za svu od njih prolivenu krv; biće dovoljno da se ne samo oprosti nego da se i opravda sve što se dogodilo ljudima - neka, neka se sve to zbude i pojavi, ali ja to ne prihvatam, niti hoću da prihvatim!"


Ivan neće da prihvati svojim "euklidovskim" umom celishodnost i razumnost ljudskih patnji. O svima "suzama ljudskim, kojima je prožeta cela zemlja od kore do središta ne kažem ni reč... Ja sam stenica i priznajem sa svom poniznošću da nikako ne mogu razumeti zašto je sve tako uređeno. Ljudi su, dakle, sami krivi: dat im je bio raj, njima se prohtelo slobode, pa su ugrabili vatru s nebesa znajući i sami da će biti nesrećni, znači, nemaš ih zašto žaliti". "Ali dečica su nevina, ona nisu 'kušala jabuku'", na primeru njihovih patnji jasnija je stoga nepotrebnost patnji uopšte. I tako slede strahovite stranice o dečici zaklanoj, ubijenoj iz pištolja dok su igrajući se pružale ruke prema tom pištolju, mučenoj na poganim mestima, mučenoj, rastrgnutoj od čopora napujdanih pasa pred materinim očima... duga, krvava galerija. "Nikako ne razumem" - grmi Ivan - "zašto su ona morala da pate i zašto da se patnjama kupuje harmonija? Zašto su i ona dospela među materijal i sobom nađubrila za nekoga buduću harmoniju?" Ivan se odriče harmonije po tu cenu. "Ona ne vredi ni jedne jedine suzice ni samo onog jednog izmučenog deteta što je tuklo sebe šačicom u grudi i molilo se 'Bogi' u svojoj smrdljivoj jazbini neiskupljenim suzicama svojim! Ne vredi, jer su suzice njegove ostale neiskupljene. One moraju biti iskupljene, inače ne može biti harmonije. Ali čime, čime ćeš ih iskupiti? Zar je to mogućno? Zar time što će one biti osvećene? Ali šta će mi ta osveta, šta će mi pakao za mučitelja, šta tu može pakao popraviti kad su ona već namučena?" - "Suviše skupo cene tu harmoniju" -zaključuje Ivan - "nije za naš džep da toliko platimo ulaznicu. I stoga ja žurim da svoju ulaznicu vratim. I samo ako sam pošten čovek, dužan sam da je vratim što je moguće pre. To i činim. Nije da ne prihvatam Boga, Aljoša, nego mu samo sa najvećim poštovanjem vraćam ulaznicu." - "To je pobuna! - progovori tiho Aljoša, oborivši pogled."[3] Da, to je pobuna, pobuna čoveka protiv Boga ili, izražavajući istu tu misao na ateistički način, pobuna nemoćne ljudske ličnosti protiv objektivnog poretka stvari. Vatreni duh bajronovskog Kaina, duh svetskog bola, vaskrsnuo je u Ivanu! Ivan odgovara Aljoši: "Pobuna? Ja ne bih želeo od tebe takvu reč... Može li se živeti od pobune, a ja hoću da živim". Da od pobune se ne može živeti i to raspoloženje ili to shvatanje sveta mora se nekako pobediti ili preživeti, jer inače nema izlaza.

Krivo ogledalo Ivanove duše, njegov đavo, prostački podrugljivo razvija istu ideju nužnosti zla u svetskoj disharmoniji. On suprotstavlja sebe Mefistofelesu koji uvek želi zlo. "Ja sam možda jedini čovek u celoj prirodi koji voli istinu i želi dobro." Đavo priča kako je i on poželeo da uzvikne "hosana", ali "šta bi ispalo od moga povika 'hosana'? Istoga trena sve bi utrnulo i prestale bi se događati nesreće. I eto, samo po službenoj dužnosti i svome socijalnom položaju bejah prinuđen da ugušim u sebi podsticaj za dobro i da se zadržim na gadostima. Svu čast dobra neko uzima za sebe, a meni preostaju samo gadosti." "Znam - žali se đavo - u tome postoji neka tajna, meni nipošto neće da je otkriju, jer ja bih, kad se dosetim u čemu je stvar, verovatno urliknuo 'hosana!', pa bi nestao neophodni minus i na celom bi svetu nastalo blagostanje." "Durim se i stegnuta srca vršim svoju misiju: upropašćujem hiljade da bi se spasao jedan. Koliko je, na primer, trebalo upropastiti duša i osramotiti poštenih reputacija da bi se dobio samo jedan Jov, s kojim su me tako žestoko nasamarili vo vremja ono! Ne, dok se ne otkrije tajna, za mene postoje dve istine: jedna tamošnja, njihova, meni zasad nepoznata, a druga moja." Ivan gorko pati zbog tog đavolovog ruganja njegovim idejama.

Pitanje koje s takvom tragičnom snagom i sumanutom hrabrošću ovde postavlja Ivan, pitanje porekla i značaja zla u svetu i razumnosti svetskog poretka - večno je pitanje metafizike, staro kao svet, pitanje je koje se od Lajbnicovog vremena počelo nazivati problemom Teodiceje. Na to pitanje odgovarali su i bogoslovi, kod kojih se ono formuliše kao problem Promisli božje, i filozofi - i optimisti kao Lajbnic, i pesimisti kao njegov pakosni kritičar Volter ili Šopenhauer i Eduard Hartman, i spiritualisti, i materijalisti, i deisti, i ateisti. Ne treba misliti da to pitanje postavlja samo religiozni pogled na svet, ono ostaje i za ateistički koji još snažnije ističe harmoniju budućnosti koja se, međutim, kupuje disharmonijom sadašnjosti.

Kao primer takvog pogleda na svet može poslužiti savremeno materijalističko shvatanje istorije i na njemu zasnovano učenje socijalizma: buduća harmonija socijalizma kupuje se ovde neizbežnom žrtvom kroz patnje kapitalizma; "porođajne muke" novoga društva, prema poznatom Marksovom poređenju, ne mogu se izbeći. Otuda se s punim pravom i iz sve snage može postaviti Ivanovo pitanje cene te buduće harmonije i, razume se, njega nužno postavlja sebi svaka svesna ličnost.

Nema i ne može biti univerzalnog filozofskog sistema koji ne bi uzeo u obzir to pitanje u njegovoj sveukupnoj meri. U punom smislu reči to je svetsko pitanje; njegova osobina kao takvog nije samo u njegovoj nametljivosti, već i u nerešivosti, i to utoliko što mu nikakav progres nauke, nikakva snaga misli ne može doneti takvo rešenje koje bi likvidiralo i samo pitanje. Naprotiv, kako god da ga naizgled savršeno reši jedan filozof, njega obavezno mora iznova postaviti i drugi. Svaki filozof, tačnije, svaki čovek koji misli, pa otud i filozofira, to pitanje mora rešavati za sebe i na sopstvenu odgovornost, ne samo razumom, ne samo logikom, već celim svojim bićem. Čak i u slučaju njegovog nesamostalnog rešenja, tuđa misao mora proći kroz najveće svetilište svakog čoveka i tako postati organski deo lica koje ju je prihvatilo. To je odlika svih svetskih pitanja koja, uz to, čine i temeljne probleme metafizike; time se, pored ostaloga, odlikuju i sva pitanja koja su mučila Ivana Karamazova. Mi lično mislimo da je problem teodiceje, na način kako ga je postavio Ivan, nerešiv s gledišta eudemonističkog shvatanja progresa, pri čemu se progres tretira kao uvećanje sreće najvećeg broja ljudi. Taj se problem može rešiti ili otkloniti samo putem metafizičke i religiozne sinteze.

Ali nismo dodirnuli još jednu od najmučnijih sumnji koje uznemiravaju Ivanovo srce, svetsko pitanje čiji odgovor podrazumeva veru i nadu naših dana; imamo na umu problem globalnoistorijskog razvoja čovečanstva ili, što je isto, problem demokratije i socijalizma. Nama, deci XIX veka, nije teško da shvatimo suštinu toga problema. U umovima mnogih XIX vek je razorio ili bar sasvim poljuljao staro verovanje i stare predstave o ovom, zemaljskom životu kao pripremi za budući, nebeski. On je doneo gledište po kojem je naš život odista priprema za budući, ali ne nebeski, već zemaljski život. Mesto religije privremeno je zauzela teorija progresa ili, prema starom Kantovom izrazu, religija čovečanstva. Izračunavalo se i naučno dokazivalo da je budućem čovečanstvu suđeno carstvo slobodnog i ničim nepomućenog razvoja u kojem će se ovaplotiti i oživotvoriti svetli principi slobode, jednakosti i bratstva. Sve što nas opterećuje i ubija u našem sadašnjem životu, sve forme eksploatacije i podjarmljivanje čoveka od strane čoveka skončaće prirodnom smrću i svetu će se objaviti novi, slobodni čovek koji naučno vlada prirodom, čovekobog, kako bi to Dostojevski rekao.

Bez obzira na to da li se duša moli novim bogovima ili ne, treba primetiti da se u osnovi novoga shvatanja života, uprkos njegovom naučnom ruhu i čak ponekad stvarno naučnom pristupu pojedinim obuhvaćenim pitanjima, nalazi ipak vera; ona se ukratko može okarakterisati kao vera u čovekoboga koja je zamenila raniju veru u Bogočoveka. Neka se ne misli da ja na ovaj način korim novi pogled na svet. Ne, ja uopšte držim da se na dnu svakog pogleda na svet, dovoljno širokog i delatnog da se neposredno pretvara u religiju (pa makar i ateističku), nalazi vera; u osnovi svakog religioznog pogleda na svet postoji nešto što je nedokazivo i što je iznad svakog dokaza.

Veruj onom što ti srce veli,
Zalud jamstva čekaš od nebesa.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Pet 18 Maj - 17:19

Ova teza, prema mome viđenju, znači da se samo na nauci ne može izgraditi živ i celovit pogled na svet, jer u njegovom stvaranju - pored uma koji nalazi izraza u nauci - učestvuju i iracionalni elementi osećanja, ukratko rečeno, srca. Dakle, da bi se živelo od uzdanja u svetlu i lepu budućnost čovečanstva i radilo u korist te daleke perspektive, treba verovati u čovečanstvo; verovati u to da je čovek stvarno sposoban da bude čovekobog, da se čovečanstvo kao celina zaista može uzdići do tih nečuvenih visina, a da se neće izvrgnuti u moralno siromaštvo čak i ako postigne animalnu sreću. U to treba da se veruje, ali se u to i ne mora verovati. Ovde je, dakle, problem u tom smislu što postoji mogućnost različitog shvatanja, ovde su mogućne sumnje, ukratko, ovde opet imamo svetsko pitanje, tj. pitanje koje se ne može konačno rešiti, ali koje i pored toga postavlja svako svesno biće. I to je pitanje postavljeno, a sumnja izražena u Legendi o velikom inkvizitoru. Legenda o velikom inkvizitoru jedan je od najdragocenijih bisera koje je sazdala ruska književnost. U toj neobičnoj, genijalnoj tvorevini spojena je uzvišenost jevanđelske predstave sa potpuno savremenim sadržajem, predstavljena su nemirna traganja naših dana, kao što je veličanstvena priča iz knjige o Jovu, preneta na jezik novovremenih pojmova, već jednom poslužila kao okvir za jedno od najvećih dela evropske književnosti - čudesnog Prologa na nebu u Faustu.

Legenda o velikom inkvizitoru je epizodna interpolacija u romanu: iako je ona najvažniji dokument za karakterizaciju Ivanove duše, ona se može izdvojiti i posmatrati kao samostalno delo. Legenda predstavlja "beskrajnu fantaziju", filozofsku poemu mladog studenta koji nikad u životu nije napisao ni dva stiha. To je, ako mi dozvolite smelo poređenje, religiozna slika Vasnecova koja svesno zanemaruje realizam materije u ime realizma ideje. Ona po drugi put dovodi Hrista na zemlju, i to u jeku religioznog nasilja i inkvizicije u najfanatičnijoj i najmračnijoj državi - Španiji. Divnim potezima predstavljena je pojava Hristova: "On se javi tiho, neprimetno, no - začudo - svi ga odmah poznadoše. To bi moglo biti" - dodaje Ivan - "jedno od najlepših mesta poeme, odnosno, ono baš po čemu ga poznaju. Narod s nezadrživom silinom hrli k Njemu, okružuje ga, jati se oko Njega, prati ga. On ćutke prolazi između njih s blagim osmehom beskonačne samilosti. Sunce ljubavi gori u njegovom srcu, zraci Svetlosti, Prosvećenosti i Sile izviru mu iz očiju, obasjavaju ljude i potresaju njihova srca ljubavlju koju mu uzvraćaju." Ovo je čisto ruski način umetničkog tretmana Hristovog lika, te zbližava po duhu u svakom pogledu tako daleke pisce kao što su Turgenjev i Dostojevski. Prisetite se, zar se ne slika na isti način zanosan lik čovekoljupca u jednoj od najlepših Turgenjevljevih "pesama u prozi" - Hristos?

Hristos čini čuda, vaskrsava mrtve. Opaža ga pri tome i poznaje veliki inkvizitor - zvanični služitelj Njegovog učenja i naređuje da se uhapsi. Gomila se razmiče, a Hrista odvode u tamnicu. A u noć, zagušljivu seviljsku noć, Hristu u ćeliju dolazi inkvizitor, devedesetogodišnji starac, i tu dolazi do razgovora prožetog filozofskom uzvišenošću i svetom misticizmu. Uostalom, sve vreme govori veliki inkvizitor; Hristos govori bez reči, premda vi sve vreme čujete taj neizgovoreni uzvratni govor, govor ljubavi i svepraštanja. Ne tražite istorijsku vernost u kazivanju inkvizitora. Uskoro stičete uverenje da u fantastičnom liku srednjovekovnog inkvizitora razaznajete ojađenu i pometenu dušu Ivanovu; sin XVI veka kadar je, ispostavlja se, da primi u sebe najtegobnije sumnje naših dana, te suvereni despot nezadrživo hrabro, karamazovski drsko postavlja problem demokratije i socijalizma.

Inkvizitor ispoveda svoju veru ili, tačnije, svoje neverovanje u čovečanstvo koje ne može živeti, po njegovom mišljenju, oslanjajući se na sopstveni um i savest. On prebacuje Hristu to što mu je ovaj, pošavši od idealnog shvatanja čovečanstva i njegovih zadataka, svalio na pleća preteško breme. Jevanđelska priča o iskušenju Hristovom u pustinji i trima sablaznima kojima ga je kušao đavo služi inkvizitoru kao simbol celokupnog istorijskog problema. "U tim trima pitanjima kao da je skupljena u jednu celinu i predskazana sva potonja istorija čovečanstva i data u trima oblicima u kojima će se spojiti sve nerazrešive istorijske protivurečnosti ljudske prirode na celoj zemlji." "Pretvori u hlebove, i za Tobom će pohrliti čovečanstvo kao stado, zahvalno i poslušno, premda večno u strahu da ćeš povući ruku svoju od njih i da će im nestati Tvojih hlebova. Ali nisi hteo da lišiš čoveka slobode i odbio si predlog, jer kakva bi to bila sloboda - zaključio si Ti - kad bi se pokornost kupila hlebovima?" Ali za to nemaju dovoljno snage. Posle teških iskušenja, ljudi će razumeti "najzad i sami da se ne može ni zamisliti da slobode i hleba zemaljskoga bude dovoljno za sve u isto vreme, jer nikada, nikada oni neće biti kadri da se među sobom podele! A uveriće se i u to da nikad i ne mogu biti slobodni, jer su slabi, poročni, ništavni i buntovni." Tako inkvizitoru izgleda ekonomski problem socijalizma, slobodne demokratske organizacije proizvodnje, problem koji je pre toliko vekova postavio "strašni i zli duh" u njegovim proročanskim iskušenjima. "Da si primio 'hlebove', Ti bi zadovoljio ljudsku žudnju, kako pojedinog bića, tako i vascelog čovečanstva, a ta je: 'Kome se pokoriti?' Nema dugotrajnije i mukotrpnije brige za čoveka nego da, kad ostane slobodan, što pre nađe onoga kome će se pokoriti." Inkvizitor kori Hrista i zato što je odbacio drugu ponudu đavolovu da se strmoglavi s hrama, da načini čudo. "Ali Ti nisi znao da će čovek, čim odbaci čudo, odmah odbaciti i Boga, jer čovek ne traži toliko Boga koliko čuda." Raspeti Hristos nije hteo da siđe s
krsta. "Nisi sišao stoga što nisi želeo da čudom porobiš čoveka, žudeo si za slobodnom verom, a ne za čudom. Žudeo si za slobodnom ljubavlju, a ne za ropskim ushićenjima nevoljnika pred silom koja ga je jednom zauvek užasnula. Pa i tu si sudio o ljudima i suviše visoko, jer, naravno, oni su robovi, iako su stvoreni kao buntovnici." "Ispravili smo podvig Tvoj i zasnovali smo ga na čudu, tajni i autoritetu. I ljudi se obradovaše što su ih nanovo poveli kao stado i što je, najzad, sa njihovih srca skinut strašni dar koji im je doneo toliko muka." Jara bije iz inkvizitorovih reči. U poređenju s njima reči o istoj ili sličnoj temi nekakvoga danas modernog i slavnog "Doktora Štokmana" i sličnih izgledaju kao dečje čavrljanje.

Inkvizitor treći put prigovara Hristu što nije hteo da od velikoga duha uzme vlast, zemaljsko carstvo koje mu je ovaj nudio, što je odbacio mač, uzdajući se samo u reč slobodnog ubeđenja. Ispravili smo podvig Tvoj - veli inkvizitor - uzeli smo mač u pomoć krstu, nasilje u pomoć slobodnom ubeđenju, "mi nismo s Tobom, već sa njim". Malobrojni izabranici uzeli su na sebe upravljanje ljudskim rodom zasnovavši ga na slatkom zavaravanju. "I svi će biti srećni, svi milioni bića, sem stotine hiljada onih koji upravljaju njima. Jer samo mi, mi koji čuvamo tajnu, samo ćemo mi biti nesrećni. Biće hiljade miliona srećne dece i sto hiljada stradalnika koji su uzeli na sebe prokletstvo spoznanja dobra i zla."

Dakle, na pitanje da li je čovečanstvo sposobno da prevaziđe svoje sadašnje stanje poniženosti, da primi u sebe načelo novog, slobodnog, autonomnog moralnog života, da izvrši budući zadatak na koji mu je skrenuta pažnja - inkvizitor odgovara jetkim i strastvenim ne. Dostojevski kao da daje nagoveštaj u kojem smeru treba tražiti izlaza iz očajanja inkvizitorovih pogleda, on to čini uz pomoć reči ćutljivog sagovornika - Hrista. S kakvom nas neponovljivom veštinom umetnik primorava da osećamo prisustvo toga ćutljivog sagovornika. "Što me ćutke i tako prodorno gledaš krotkim očima svojim?" - srdi se odjednom inkvizitor. - "Ja ne želim tvoju ljubav, jer ni ja Tebe ne ljubim... Ovo što imam da Ti kažem sve Ti je već znano, čitam to u očima Tvojim." Osećate kako taj ćutljivi pogled Spasiteljev, pun ljubavi, ne da mira i oduzima samopouzdanje. I kakvim se čudesnim akordom završava ova legenda: "kad je inkvizitor ućutao, on neko vreme čeka da čuje šta će mu zarobljenik odgovoriti. Teško mu pada njegovo ćutanje. On je video kako ga sužanj za sve vreme sluša, pronicljivo i tiho mu gledajući u oči, i očigledno ne želeći ništa da mu odgovori. Starac bi želeo da mu ovaj štogod rekne, pa makar i nešto gorko, strašno. Ali on se najednom, ćutke, približava starcu i tiho ga ljubi u njegova beskrvna devedesetogodišnja usta. I to je ceo odgovor." Inkvizitor pušta zarobljenika kojeg je ne tako davno nameravao da spali. Iako starac ostaje pri svojim pređašnjim idejama, "poljubac mu gori na srcu".


Ovde se, velim, daje nekakav nagoveštaj mogućnog rešenja otrovnih pitanja koje se, može biti, sastoji upravo u njihovom skidanju sa dnevnog reda, a to ne može učiniti logika koja ih je postavila, već delatna snaga ljubavi, poljubac koji gori na inkvizitorovom srcu. To je ona misao koju je tako svečano izrazio Vladimir Solovjov u svojim stihovima:

I smrt i vreme care na zemlji,
Vladarima pak nemoj ih zvati,
Nestaje sve u vrtlogu tmine.
Samo će sunce ljubavi sjati.

Inkvizitor nije uzalud hteo da spali Hrista, jer njegove, inkvizitorove ideje su direktna negacija hrišćanstva, ali ne zato što on drži bogohulni govor, već po samoj svojoj suštini. Osnovna ideja hrišćanstva sastoji se u etički jednakoj vrednosti svih ljudi, ideja formulisana kao jednakost svih pred Bogom. Nije reč o mehaničkom ujednačavanju prava i obaveza, niti o lažnoj jednakosti ljudi koji se po svojim prirodnim odlikama nužno razlikuju, te tako i nisu jednaki među sobom, već o potvrđivanju postojanja punopravne moralne ličnosti u svakom čoveku, u svakom biću, pri čemu ona ima izvesna prava, pa otud i obaveze. Nijedna ličnost - ponovljena je kasnije ista ta ideja u Kantovoj etici - nikada ne treba da bude sredstvo, ona je sama sebi cilj. Ideja etičke jednakosti ugrađena je u temelje naše evropske kulture - antički život negirao je tu ideju; on je bio zasnovan na suprotstavljanju morala gospodara i morala robova. Hrišćanska ideja etički jednake vrednosti i moralne autonomije, da bi se ostvarila u životu ljudi, zahteva uklanjanje spoljašnjih prepreka, tj. onih ljudskih ustanova koje protivureče toj jednakosti; ona stoga zahteva ukidanje onih oblika života u kojima je čovek čoveku sredstvo, a ne cilj, ukidanje formi eksploatacije čoveka od strane čoveka.

U tom smislu najnovija evropska kultura jeste hrišćanska kultura, te se osnovni postulati hrišćanske etike združuju sa osnovnim postulatima učenja savremene demokratije, ekonomske i političke, i to do potpune istovetnosti. Eto zbog čega je veliki inkvizitor, odbacujući demokratiju i slobodu u ime porobljavanja ličnosti, "sa njim, a ne s Tobom" ili, kako bi to Niče oholo rekao, antihrist. Ne zato što on sumnja u ostvarivost ovih ili onih oblika političkog ili društvenog uređenja - nije nemoguće sumnjati i istovremeno smatrati to moralnim idealom, a težnju ka tome idealu moralno obavezujućom - već zato što negira osnovni zavet Hristov koji uči o jednakoj vrednosti svih ljudi kao moralnih ličnosti i o ljubavi prema tim ljudima kao nosiocima jednog istog božanskog načela. "Tvoj inkvizitor ne veruje u Boga, eto šta je njegova tajna!" - veli Aljoša i Ivan to u potpunosti potvrđuje. Dostojevski hoće da ukaže na slabosti ateističkog (ili naturalističkog) učenja o jednakosti, na njegovu neprirodnost u smislu njegove suprotnosti čovekovim grubim, animalnim instinktima. Ljudi su jednaki u Bogu, ali nisu ravni u prirodi, a ta prirodna nejednakost pobeđuje etičku ideju njihove jednakosti tamo gde je ta ideja lišena religiozne sankcije. Ideja jednakosti među ljudima jeste moralni aksiom, moralni postulat koji se formuliše u velikoj zapovesti ljubavi: jednakost među ljudima je u tom smislu natprirodni, metafizički princip koji svoje ostvarenje nalazi u istoriji, ali upravo ta istorija svedoči o neprestanom skrnavljenju te ideje, o upornoj i u tom pogledu hroničnoj greholjubivosti ljudi koji čine nasilje jedan nad drugim. To nasilje do ideala uzdiže veliki inkvizitor, tako dalek od hrišćanske ljubavi koju se Hristov poljubac trudi da zapali u njegovom srcu. Inkvizitor hoće da podeli ljude na dve rase, na dva različita soja, između kojih zjapi nepremostiva provalija; na taj način uspostavljaju se dva morala - moral gospodara i moral robova, prema poznatoj Ničeovoj formulaciji.

Više puta smo, govoreći o inkvizitoru, spominjali Ničeovo ime. To nije slučajno, jer vidimo zapanjujuću bliskost polaznih ideja inkvizitorovog antihrišćanstva i autora Zaratustre. Osnovni motiv Ničeove socijalne filozofije je ista ideja kao i kod velikog inkvizitora - negacija etičke jednakosti ljudi, potvrda razlikovanja morala robova i gospodara. "Obaveze postoje samo u odnosu na ravne sebi, u odnosu na bića nižega reda može se postupati po sopstvenom nahođenju." Taj viši soj ljudi zapravo je i cilj istorije. Polazeći od te ideje Niče stiže do svih patoloških nakaznosti svoga učenja - do negacije ljubavi, samilosti, do veličanja rata, potpunog odbacivanja demokratskih ideala itd. itd. Zadivljujuće je genijalna dalekovidost Dostojevskog koji je prozreo jednu od najkarakterističnijih moralnih bolesti našega veka. Lik "natčoveka" uporno pobuđuje stvaralačku maštu Dostojevskog: u svoja dva najveća dela - Zločinu i kazni (Raskoljnikov) i Braći Karamazovima, da ne govorimo o onim drugim - pisac se vraća tome liku.

Svi problemi koje postavlja Ivan (i od kojih smo dotakli samo najvažnije), kao što se lako možemo uveriti, međusobno su organski povezani. Tiču se najsuštastvenijih strana pogleda na svet XIX veka. Osnovna je vera toga veka - vera u beskonačni progres čovečanstva; u toj veri susreću se sve teorije progresa kako god one bile različite. Taj je progres sam sebi cilj, nema nikakvoga spoljašnjeg imperativa koji bi taj cilj opravdavao ili ga pretvarao u sredstvo za drugi, viši cilj. Smisao toga progresa jeste što je moguće veća sreća za što veći broj ljudi. Osnovno pravilo morala XIX veka jeste altruističko služenje tome progresu. Najmarkantniji i najodlučniji izraz toga pogleda na svet jeste teorija takozvanog naučnog socijalizma ili uopšte socijalizma. Napominjem da je učenje socijalizma teorijski tek pojedinačan slučaj teorije progresa uopšte; mogućni su i drugi slučajevi da se zamisli budući razvoj čovečanstva, ali istorijski to je najvažnija, bar u naše vreme, gotovo jedina rasprostranjena teorija progresa. U tom smislu između teorije progresa uopšte i socijalizma posebno može se, imajući u vidu današnje vreme, staviti znak jednakosti. Stoga sve Ivanove sumnje, usmerene protiv dominantnog učenja progresa, usmerene su istovremeno i protiv teorije socijalizma shvaćene ne samo kao ekonomsko učenje, već kao opšti pogled na svet, rekao bih i šire - kao religija. Ivan izražava sumnju u tri osnovna verovanja te religije: u obavezu moralnih normi koje nalažu da se za taj bezlični progres ili dobro drugih ljudi žrtvuju lično dobro i interesi, zatim u ono što se može nazvati cenom progresa u kojem se sreća budućih pokolenja kupuje na račun nesreće sadašnjih (čisto
eudemonistička verzija teorije progresa), kao i najposle u budućnost toga čovečanstva kojoj se
prinose sve te žrtve.

Iz rečenoga vidi da u malenom gradu gde žive Karamazovi otkucava puls svetske misli. Ivan
Karamazov je svetski lik (premda još ni izdaleka dovoljno shvaćen i ocenjen). Dostojevski je u
tome romanu upravo onaj svečovek kojega je tako strastveno i rečito okarakterisao u svome
govoru o Puškinu.


Svetski značaj Karamazovljevog lika postaće nam razgovetniji kada ga uporedimo sa drugim
svetskim likom - Faustom. Možda će se nekome učiniti smelim takvo poređenje besmrtnog
Geteovog dela, te, kako je rekao Hajne, svetovne biblije Nemaca, pa i vascelog kulturnog sveta, i
našega Ivana Karamazova - toliko smo nenaviknuti da u punoj meri cenimo vlastitu nacionalnu
svojinu u poređenju sa zapadnom. Ali ja promišljeno vršim to poređenje i držim da je ono sasvim
umesno. Poređenje se, naravno, ne tiče forme dvaju dela, koja se ne dв porediti, već njihovog
idejnog sadržaja. A sa gledišta toga sadržaja Faust i Karamazov su u nesumnjivoj genetskoj vezi:
jedan izražava sumnje XVIII, a drugi XIX veka, jedan izvrgava kritici teorijski, drugi - praktični
um.


Gde je koncentrisan patos tragedije Faust? To je drama ograničenosti ljudske spoznaje, tj., ako
se ovde može upotrebiti filozofski termin, gnoseološka drama. Prve scene prvoga dela Fausta, taj
neosporno najgenijalniji deo tragedije, izražavaju skepsu Hjuma i Kanta. Na Kantovo pitanje: da
li je mogućna spoznaja (iskustvo) i koja je cena te spoznaje, Faust na izmaku života posvećenog
traganju za istinom odgovara: "und sehe, dass wir nichts wissen kцnnen! / Das will mir schier
das Herz verbrennen."[4] To je kritika čistoga uma, skeptički shvaćena. Faust se odaje magiji da
bi čarobnjaštvom stekao celovito znanje. Čaranjem izaziva duha zemlje - simbol univerzalne
kosmologije - trudeći se da ga pojmi i približi ga sebi, ali dobija od njega razoran odgovor koji
ga baca u očajanje: "Du gleichst dem Geist, den du begreifst, / Nicht mir."[5] Ovaploćena
sumnja i ironija - i prema sebi i prema svemu na svetu - stoji kraj Fausta u liku Mefistofelesa.

Faust simbolizuje evropsku misao koja se oslobodila od tutorstva bogoslovlja i koja pokušava
da korača sopstvenim nogama, prvi put postajući svesna svojih snaga. Prvi deo Fausta jeste
tragedija sumnje, čak i razočarenja u znanje. Taj motiv, posebno karakterističan za određenu
istorijsku epohu ili, tačnije rečeno, epohe, nikada, s druge strane, ne gubi za čovečanstvo svoj
značaj. Faustovu sumnju treba da preživi svaki čovek obdaren svesnom egzistencijom; ljudska
misao se neprestano vraća problemu spoznaje - to je večan problem filozofije. Pored ostalih
svetskih pitanja, ni ovo pitanje ne dopušta rešenje koje bi likvidiralo sбmo pitanje. Faustova
pitanja postavljaće se dok god čovečanstvo živi i misli; eto zašto nam i sada, sto godina pošto je
Faust napisan, njegova drama izgleda kao nešto rođeno, blisko i sasvim razumljivo. To je
osobina svetskih problema.

Istorijski Faust, čovečanstvo XVIII veka, izlazi iz svoje radne sobe na arenu društvene borbe,
on teži da se udalji od svojih sumnji i da se zaboravi u društvenoj delatnosti. Težište života
prenosi se iznutra napolje, za cilj života proglašava se delatnost u korist ljudi. Vidite da je Faust
iz drugog dкla već sin XIX veka, propovednik društvene delatnosti, društvenog morala. Kratko
rečeno, nemoćni i umirući Faust postaje prorok socijalizma XIX veka. Njegov pogled na svet
gotovo da je istovetan sa pogledom Ogista Konta i religije čovečanstva, beskonačnog progresa
koji je sam sebi cilj

Nach drьben ist die Aussicht uns verrannt,
Tor, wer dorthin die Augen blitzelnd richtet,
Sich ьber Wolken seinesgleichen dichtet!
Er stehe fest und sehe hier sich um;
Dem Tьchtigen ist diese Welt nich stumm,
Was braucht er in die Ewigkeit zu schweifen!
Was er erkennt, lдsst sich ergreifen
Er wandle so den Erdentag entlang;
Wenn Geister spuken, geh' er seinen Gang,
Im Weiterschreiten find' er Qual und Glьck,
Er, unbefriedigt jeden Augenblick![6]

A predsmrtni zavet Faustov je zapravo deviza savremenog socijalizma koju neprestano ponavljaju njegovi predstavnici

Das ist der Weisheit letzter Schluss:
Nur der verdient sich Freicheit wie das Leben,
Der tдglich sie erobern muss.[7]


Dakle, Faust završava sa teorijom progresa. To je poslednji teoretski korak koji on uspeva da
načini pred smrt. Često se ukazuje na odsustvo unutrašnjeg jedinstva između prvog i drugog dela
Fausta. Ta je primedba tačna u tom smislu što drugi deo nije odgovor i rešenje pitanja koja je
postavio prvi. Faust ne rešava postavljeni gnoseološki problem, već se od njega udaljava, prestaje da se zanima za njega. Harmoniju duha nalazi u ravnoteži njegovih različitih sposobnosti, glas srca i kod njega daje odgovor na zahteve razuma. Na taj način društvena delatnost je za Fausta teorijski pis aller, praktično, a ne teorijsko rešenje pitanja. Društvena delatnost je za njega samo činjenica, a ne teorijski postulat. Ali od onoga čime završava jedno pokolenje - nastavlja drugo. I ono što je za jedno pokolenje krvlju plaćeni rezultat, za drugo, koje počinje od te tačke, sačinjava problem; na taj način, Faustovo zaveštanje je problem za Karamazova. Kao što je već rečeno, sve Ivanove sumnje, u celini uzete, sačinjavaju problem socijalizma, ali ne u ekonomskom smislu, kako ga postavlja u poslednje vreme, recimo, Bernštajn i sva ekonomska literatura, već u smislu moralnog pogleda na svet, kako ga postavlja savremena filozofija, posebno Niče, dakle, ne njegova teorija, već njegova religija. Ivan nije
socijalista ili bar ništa ne daje povoda da ga smatramo aktivnim socijalistom, ali on je u potpunosti obuzet tim pogledom na svet, on je dete socijalizma, ali nepoverljivo dete, dete koje sumnja. Nije neophodno da neko svesno deli ideje veka da bi ipak bio njegov sin; ponekad negiranje svedoči o mnogo strasnijem odnosu prema učenju koje se negira, negoli njegovo ravnodušno prihvatanje. U tom smislu može se, između ostalog, reći da je Niče, sa svim svojim neprijateljstvom prema socijalizmu, u potpunosti proizvod njegovog pogleda na svet, njegov nezakoniti sin. Veliki duh Dostojevskog zapazio je sve osnovne osobine novoga pogleda na svet; ne deleći ga, neprestano je mislio o njemu i tragovi toga napetog, strasnog razmišljanja sačuvani su u mnogim njegovim umetničkim delima (na primer, u Zlim dusima) i, u publicističkoj formi, u Piščevom dnevniku. I ta svoja razmišljanja, svoje neverice izrazio je umetnički markantno u Ivanu Karamazovu. Braća Karamazovi poslednje su u vremenu i najzrelije delo velikog pisca. Možda mu je upravo neverovanje pomoglo da dublje zaviri u probleme toga pogleda na svet; njegovo oko nije žmurilo pred njegovim slabim stranama i teorijskim naprslinama.
Dostojevski je posmatrao pogled na svet socijalizma isto kao i Ivanovo duhovno stanje, i to kao
nešto poput moralne bolesti, bolesti razvoja, kao prelazni pogled na svet posle kojeg će uslediti
viša sinteza, koja - dodaćemo sa svoje strane - treba da se sastoji u stapanju ekonomskih zahteva
socijalizma sa načelima filozofskog idealizma i opravdanju prvoga od strane drugoga.
Nespojivost filozofskog materijalizma ili pozitivizma sa onim etičkim zamahom koji zahteva
socijalizam, bolest religioznog neverovanja koja parališe i socijalni idealizam - to je dijagnoza
koju je Dostojevski u liku Ivana Karamazova postavio naprednom evropskom društvu. I, čini
nam se, istorija potvrđuje ispravnost te dijagnoze. Možda je i za pogled na svet XIX veka, pored
ostalog, Dostojevski vezivao velike jevanđelske reči, koje je uzeo kao moto za roman i koje
izražavaju zakon svakog zdravog razvoja: "Zaista, zaista vam kažem: ako zrno pšenično
padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi." (Jovan, 12, 24.)
Dakle, Ivan Karamazov izražava muke i sumnje XIX veka, kao Faust XVIII. Ako je Faust
predstavnik epohe individualističkog pogleda na svet, Ivan Karamazov je skeptički sin epohe
socijalizma. U tome je svetski značaj Karamazovljevog lika.


Ali sve veliko javlja se u nacionalnom obličju, te ističući svetske, nadnacionalne crte datoga
lika, moramo naznačiti i one nacionalne. Neposredan utisak govori sasvim jasno da je Faust,
ostajući pritom svetski lik, istovremeno Nemac od glave do pete, od kojeg pokatkad dopre zadah
filistarstva; isto je tako nesumnjivo da je Ivan Karamazov u potpunosti Rus s kojim svako od nas
mora osećati krvno srodstvo. Određenije govoreći, Ivan je ruski intelektualac od glave do pete,
sa svom njegovom strašću prema svetskim pitanjima, s njegovom sklonošću prema beskrajnim
razgovorima, sa neprestanom samoanalizom, s njegovom bolesnom, iscrpljenom savešću. U ovoj
poslednjoj odlici vidim najrazgovetniju i najkarakterističniju osobinu ruske inteligencije, osobinu
koja je u književnosti istaknuta mnogo puta; u izvesnom smislu, može se reći da celokupna naša
umetnička književnost i dobar deo publicistike direktno ili indirektno govori o toj bolesti savesti.
Priznajem, ja volim i cenim tu osobinu ruske inteligencije, po kojoj se ona, bar prema mome
viđenju, razlikuje od zapadnoevropske. Ona pridaje oreol moralnog mučeništva i čistote, ona
isključuje uobraženost i kulturnu malograđanštinu, ona produhovljuje. Tako ponekad lice teškog
bolesnika izgleda lepše, inteligentnije, plemenitije od zdravoga i rumenoga lica.

Bolest savesti, ta čudna bolest, određuje celokupan karakter naše kulture i, držim, celokupnog
našeg filozofskog razvoja. Spomenuo sam već gotovo potpunu teorijsku besplodnost ruske
filozofske misli; međutim, nas, Ruse, mori neprestana i silna metafizička i religiozna žudnja;
kako primećuje Ivan, mi smo stalno zaokupljeni, čas u jednom, čas u drugom obliku, svetskim
pitanjima. Nemoć naše filozofske misli, bez obzira na to, uzrokuje ista ta bolest savesti. U svakoj
teoriji mi pre svega tražimo odgovore na zahteve savesti, tražimo praktične upute. Na taj način
prilazimo teoriji sa njenoga praktičnog kraja, odakle se ne može doći do vrednih teorijskih
zaključaka. Otud nedostatak spokojstva, preterana strastvenost, koja spontano prodire u teoriju i
zamućuje njenu razgovetnost. Iz istoga razloga, od svih velikih problema filozofije, naš omiljeni
problem je etički. Etički problem, na primer, čini sav sadržaj filozofije gr. Tolstoja, te tipično
ruske filozofije. U tome je njena vitalnost, u tome je i njena potpuna metafizička slabost.
Polazeći od etičkog problema, posebno se njime ograničavajući, teško je izgraditi celovit i
vredan filozofski ili metafizički pogled na svet. Kant je od kritike čistoga uma došao do kritike
praktičnog uma i do pozitivnog učenja o moralu, mi idemo upravo suprotno. Ivan Karamazov je
pravi Rus upravo po tome što je u potpunosti zauzet etičkim problemom; zapanjujuća je
ravnodušnost toga snažnog filozofskog uma prema svim ostalim problemima filozofije, na
primer, prema teoriji spoznaje. I obratno, Faust, koji istupa sa gnoseološkim problemom, pravi je
Nemac, sa svom zadivljujućom snagom nemačke filozofske misli i sa nemačkim filozofskim
Grьbeleien[8] (za taj pojam jedva da bi se i mogla naći ruska reč). Osetili smo na taj način kod Ivana svoj rođenu bolest koja predstavlja našu nacionalnu odliku, bolest savesti, i sagledali smo u njoj Ivanovu osnovnu psihološku crtu.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Pet 18 Maj - 17:19

Zašto se bolest savesti u toj meri ispoljava kao naša nacionalna crta? Odgovor na to pitanje
jasan je svakome. Zato što se između ideala i stvarnosti, između zahteva savesti i razuma s jedne,
i života s druge strane - kod nas isprečila ogromna provalija, zato što postoji strahovit nesklad, te
od toga nesklada postajemo bolesni. Ideal po samoj svojoj suštini ne podudara se sa stvarnošću,
on je negira; ali stepen te nepodudarnosti može biti različit, pa se u Rusiji ta nepodudarnost meri
razlikom od nekoliko vekova, jer dok inteligencija u svojim idealima kroči naporedo sa naj- naprednijom evropskom mišlju, dotle je naša stvarnost u drugom pogledu više vekova zaostala za Evropom. To je razlog što nigde u Evropi život ne vređa tako duboko na svakom koraku, ne muči i ne sakati kao u Rusiji. I sav taj moralni bol, koji potiče od te nepodudarnosti u svesti inteligencije, izražava se u osećaju moralne odgovornosti prema narodu, s kojim se inteligencija ne može potpuno i plodonosno sjediniti, jer je u tome ometaju tuđe sile. Taj bol u srcu ruskog intelektualca Dostojevski je izrazio s genijalnom jednostavnošću i potresnom snagom u jednome liku iz istog romana. Mitja Karamazov koji je, iznuren ispitivanjem sudskog istražitelja, prilegao na jednostavan sanduk sanja san:


"Kao putuje nekud u stepu, tamo gde je odavno služio, i vozi ga seljak po lapavici, na dvoprežnim kolima. Mitji kao da je hladno: početak je novembra, sneg veje krupnim mokrim pahuljicama, pa kako padne na zemlju, odmah se topi. I seljak ga živahno vozi, lepo zamahuje; ima dugačku rusu bradu, ne bi se reklo da je sasvim star, ali biće mu pedesetak godina, odeven u sivi seljački gunjac. Kad nedaleko eto seoca, vide se kuće u njemu, crne da ne mogu biti crnje, a pola kuća izgorelo, strče samo nagorele oblice. Na ulazu u selo naređale se seljanke, mnoštvo žena, čitav špalir, sve mršave, ispijene, lica im dođu nekako mrka. Naročito jedna s kraja, koščata, visokog rasta, reklo bi se da ima četrdesetak godina, a možda i svega dvadeset, lice joj izduženo, mršavo, u naručju joj plače dete; i grudi su joj, mora biti, isto tako sasušene, bez ijedne kapi mleka. A dete plače li plače, pruža ručice, golišave, stisnute u malene pesnice, od zime nekako sasvim modrikave.

- Što li plaču? Što li plaču? - pita Mitja prolećući kraj njih u žestokom trku.

- Detićak - odgovara mu kočijaš - detićak plače. Mitja je zapanjen što on to rekao onako svojski, seljački: 'detićak', a ne dete. I dopada mu se što je seljak rekao 'detićak': kao da je u tome više sažaljenja.

- Ama što li plače? - navaljuje Mitja kao glupak. - Što su mu ručice gole, što ga ne umotaju?

- Eto, ozebo detićak, promrzla mu pelena, pa ne greje.

- Ali zašto je to tako? Zašto? - nikako da se skrasi glupi Mitja.

- Puka sirotinja, pogorelci, leba ni za nokat; šta će, prose za svoju pogorelinu.

- Ne, ne - Mitja kao da baš ne razume - reci mi: zašto stoje majke-pogorelke, zašto su ljudi siromašni, zašto je stepa gola, zašto se one ne grle, ne ljube, zašto ne pevaju vesele pesme, što su tako pocrnele od crne bede, zašto ne nahrane 'detićka'?"


Ovaj san stalno, kroz ceo XIX vek, sanja ruska inteligencija. Sanja i sada da u mnogim
gubernijama, na razdaljini od mnogo hiljada vrsta i među mnogim milionima stanovnika gladuje
i plače "detićak". Ali do nas dopire samo njegov prigušeni plač i ne možemo mu pomoći
vlastitim dobrim pobudama. Neka se sanja taj san, neka boli savest sve dok mi ne budemo kadri
da naučimo šta je to "detićak", nećemo ga moći ni nahraniti, sve dok je on "siromašan i pocrneo
od crne bede", sve dok se oni "ne grle, ne ljube, ne pevaju vesele pesme"!


Preveo
Petar Bunjak








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 27 Maj - 16:31

Paulo Koeljo, O životu

Pisanje znači deljenje. To je deo ljudske prirode, da ima potrebu da podeli stvari - misli, ideje, mišljenja. Vrlo rano sam u životu otkrio da je za mene najbolji način komunikacije pisanje, ali mi je dugo trebalo da shvatim da pisanjem treba da se bavim kao glavnim poslom.

Sećam se momenta kad sam se rodio. Neko je ušao u sobu, i ja sam sebi rekao: „Ovo je moja baka“. Niko mi ne veruje. Pitao sam lekare da li je to moguće, ali odgovor je uvek bio „ne“. Ipak, ja znam šta sam video tog dana.

Pisanje je usamljenička profesija. Ja sam veoma sujeveran. Ako progovorim o knjizi ili kažem naslov naglas pre završetka, osećam kako me energija za pisanje napušta. To je toliko intimno da ne mogu da podelim čak ni sa svojom suprugom.

Moja veza s Brazilom je veoma apstraktna. Moja krv i moj način razmišljanja su brazilski, ali to je sve. Nemam nameru da se tamo vraćam, iako imam stan, koji retko posećujem. Kada jednom odem, onda sam otišao zauvek.

Zaradio sam mnogo novca. Lepo je biti u stanju da nosite veoma dobar kaput u Ženevi zimi (gde Koeljo sada živi), ali uvek sam imao osećaj da sam bogat. Svoja najveća zadovoljstva mogu da priuštim i bez mnogo novca. Putovanja, streličarstvo, pisanje i čitanje ne koštaju mnogo.

Mogu da kontrolišem svoju sudbinu, ali ne i svoju kob. Sudbina znači da postoji mogućnost da izabereš da li ćeš da skreneš desno ili levo, ali kob je jednosmerna ulica. Verujem da svi imamo izbor da li želimo da pratimo našu sudbinu, ali naša kob je zapečaćena.

Mnogi ljudi me se plaše. Postoje dva načina na koje se odnose prema mojoj slavi: ili postanu veoma stidljivi pa ja moram da pričam, što me zamara, ili pokušavaju da me opčine svojim pričama o tome koliko novca imaju.

Ne propustite da budete hipik. Mnogo sam se zabavljao i proputovao sam svet za malo novca. Ali nisam mogao zauvek da ostanem u tom stanju, potpuno naduvan, lutajući svetom.

U ljudskoj prirodi nije da budemo samo s jednim partnerom. Da bi naša vrsta bila sačuvana, moramo da budemo s više ljudi. Ali ja verujem u brak. U braku sam već 36 godina. Ljubav je najvažnija stvar u mom životu.

Kada sam besan, reagujem poput životinje. U meni kulja latinska krv. Kad sam loše raspoložen, odmah ćete to videti. Bio bih loš političar pošto uvek kažem sve što mislim.

Mnogi ljudi žele da postanu vampiri. Borba protiv starosti je izgubljena bitka. Presrećan sam što nisam umro mlad, tako da starost dočekujem bez gorčine. To je velika radost.

Imam mnogo slobodnog vremena. Postoji uverenje da kad je neko uspešan pisac, on mora da je veoma zauzet, ali ja nisam. Mnogo vremena provodim u šetnji i ispijanju kafe s nepoznatim ljudima.

Obilazim opskurne knjižare samo da bih proverio da li na policama i dalje imaju moje knjige.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 27 Maj - 16:32

Arto Paasilinna, o autoru

Arto Pasilina (Arto Paasilinna), jedan od najznačajnijih i bez premca najprevođeniji finski pisac, privukao je pažnju svetske javnosti na savremeno finsko književno stvaralaštvo i pokrenuo internacionalno interesovanje za ovu malu nordijsku zemlju. Njegove knjige prodate su u milionskim tiražima širom sveta, što je posebno značajno kad se ima na umu da finski jezik govori samo oko pet miliona ljudi.

Rođen je 1942. godine u finskoj Laponiji, u gradiću Kitila, na oko sto pedeset kilometara od polarnog kruga. Njegova porodica je izbegla iz Petsama, kad je taj grad, koji je do Drugog svetskog rata bio finski, pripao Sovjetskom Savezu i promenio ime u Pečong. Živeli su u prilično teškim uslovima, „kao izbeglice u sopstvenoj zemlji“, posebno nakon očeve smrti, koji je državnom službom porodici obezbeđivao egzistenciju. Arto je tada imao sedam godina. Uprkos finansijskim teškoćama, osmoro dece provelo je detinjstvo ispunjeno avanturama i kreativnošću i odraslo u poznate i priznate ljude. Arto, Erno i Mauri postali su pisci, Rejno je novinar, TV voditelj, režiser i član Evropskog parlamenta, a njihova sestra Sirpa slikarka.
Аrto je rano počeo da piše. Kad je imao deset godina, napravio je novine koje je delio svojim ukućanima. Iako je morao da počne da radi već sa sedamnaest godina, i to kao drvoseča, nije prestajao da piše – što publicistiku, što romane. Članke je objavljivao pod pseudonimom dok nije postao glavni urednik regionalnog časopisa Pohjolan Työ. Potom je radio kao novinar u Nuoren Voiman Liitto i Nuori Voima-lehti, a krajem šezdesetih bio je urednik i kolumnista u nedeljniku Apu.
Pasilinin prvi književni pokušaj završio se nesrećno: izdavač je toliko izmenio njegov roman da je duboko povređeni dvadesetogodišnjak spalio rukopis. Dve godine kasnije objavio je prvu knjigu, reportažnu prozu Lovac na medvede (Karhunkaataja Ikä-Alpi, 1964), a potom prvi roman Operacija Finlandija (Operatio Finlandia) 1972. godine. Pasilina kaže da je, kako se bližio tridesetoj, osećao da novinarstvo postaje „sve površnije i besmislenije“ i želeo je promenu. Prekretnica u njegovom životu bio je roman Godina zeca (Jäniksen vuosi) čije je objavljivanje 1975. godine sam finansirao, prodavši čamac, baš kao što i junak ovog romana prodaje čamac da bi došao do novca za bekstvo od dotadašnjeg života. Knjiga je odmah doživela ogroman uspeh, i sve do danas jedna je najpriznatijih i najpoznatijih finskih knjiga. Godina zeca prevedena је na preko četrdeset jezika, dobila je nekoliko internacionalnih nagrada, između ostalih Air Inter (Francuska, 1989), Acerbi (Italija, 1994), a 1994. godine uvršćena je u Uneskovu zbirku reprezentativnih umetničkih dela, na kojoj se nalaze odabrana remek-dela svetske književnosti. Na osnovu ove knjige napravljene su mnoge pozorišne predstave i dve filmske adaptacije, jedna istoimena u Finskoj (1977), a druga u Francuskoj pod imenom Knjiga o Vatanenu (Le Lièvre de Vatanen, 2006).
Zahvaljujući uspehu Godine zeca, Pasilina je mogao da se posveti književnosti. Objavljivao je jedan roman godišnje i povremeno pisao za novine. Pored Godine zeca, njegovi najpoznatiji romani su Sretan čovek (Onnellinen mies, 1976), Mlinar koji zavija (Ulvova mylläri, 1980), Za boga miloga (Herranen aika, 1980), Šuma obešenih lisica (Hirtettyjen kettujen metsä, 1983), Gromovnikov sin (Ukkosenjumalan poika, 1984), Slatka trovačica (Suloinen myrkynkeittäjä, 1988), Nezaboravno kolektivno samoubistvo (Hurmaava joukkoitsemurha, 1990), Život je kratak (Elämä lyhyt, Rytkönen pitkä, 1991), Leteći drvoseča (Lentävä kirvesmies, 1996). Objavio je i desetak knjiga iz oblasti dokumentarne literature. Na Pasilinin šezdeseti rođendan, pojavile su se dve knjige o njegovom životu – biografija koju je napisao novinar Ejno Lejno (Lentojätkä. Arto Paasilinnan Elama) i autobiografija Devet noći sna (Yhdeksän unelmaa). Njegova dela prevođena su širom sveta, u mnogim zemljama postala su bestseleri, a pogotovo su popularna u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj.

Pasilina uglavnom piše pitke, duhovite, otkačene avanturističke romane o Fincima i njihovoj naravi. Njegovi junaci su najčešće autsajderi i čudaci koji raskidaju veze sa dotadašnjim životom i beže od civilizacije, odbacujući urbane okove radi života u divljini i idilične samodovoljnosti. To mu je, s jedne strane, donelo reputaciju oštrog kritičara savremenog društva i birokratije, pobunjenika protiv ispraznosti modernih društvenih okvira, i, s druge, reputaciju ironičnog, reskog eko-filozofa. Finci su, načelno, narod okrenut prirodi, a oko tri četvrtine njihove zemlje prekriveno je šumama. Međutim, u Pasilininim romanima nije reč o uživanju u divljini koje je blisko finskom mentalitetu, još manje o povratku u pastoralnu prošlost ili o romantičarskom ili new age veličanju jednostavnog života u prirodi. Sasvim suprotno, Pasilina je zagledan u budućnost ljudskog roda, u natkolektivno ljudsko stanje, krajnji razvoj individue koja je prerasla svaku potrebu za kolektivom, u pojedinca kojem više nije potrebno gotovo ništa od onoga što ljudska zajednica nudi, ili kojem se šteta od života s drugima čini veća od blagodeti. Arto Pasilina pripoveda o eskapizmu, o pobuni modernog čoveka koga guše društvene stege. Ta pojava prelazi nacionalne granice i zapravo govori o čitavoj jednoj evropskoj generaciji – zato su njegove knjige tako toplo primljene širom Evrope. Kao u nekakvom naučnom ogledu, Pasilina izmešta čoveka iz interakcije sa savremenim svetom, jer se u tako zamućenoj sredini ne može jasno sagledati, i smešta ga u laboratorijske uslove, u nekultivisanu prirodu, u divljinu, da bi ga tamo posmatrao izolovanog, prepuštenog elementarnim potrebama, kako onim materijalnim tako i duhovnim. Pred očima čitalaca odvija se gorko-zabavan eksperiment u kome, pod sečivom analitičnog, ciničnog a ipak saosećajnog pripovedača-naučnika, posmatramo ogoljenog čoveka, oslobođenog svega što je društveni konstrukt, koji je prinuđen da se suoči sa sobom, otkrije šta mu je zaista neophodno da bi pronašao novi modus vivendi koji više neće biti u neskladu sa njegovim bićem. Tako, ako bi se i moglo reći da Pasilina zagovara poštovanje prirode i život u skladu s prirodom – on prvenstveno ima na umu ljudsku prirodu, osakaćenu i ugušenu. Zato gotovo svaki njegov junak pokušava da se izbori za pravo da poštuje sebe, svoje najličnije, najsebičnije porive (makar i suicidalne), za pravo da provede život u skladu sa sopstvenim karakterom i potrebama, nauštrb društvenih normi, konvencija i svih oblika stega. Pripovedač u Godini zeca ovako sumira svoj utisak o junaku romana (i najslavnijem Pasilininom junaku): „Po mom shvatanju, Vatanenov život je, sa stanovišta istorijskog razvoja individualnosti, revolucionaran i u pravom smislu prevratnički; u tome je njegova veličina.“ Premda im se smeje i bespoštedno ih razotkriva, Pasilina svoje junake po pravilu nagrađuje prosvetljujućom samospoznajom i, nakon neočekivanog susreta sa nestvarno zgodnom srodnom dušom – ljubavlju. Delom zahvaljujući takvom raspletu, a delom zahvaljujući karakterističnom Pasilininom humoru, njegovim delima dominira optimističan duh.
Pasilinin „pobunjeni čovek“ nije mislilac ni heroj, već odmetnik i skitnica. Begunac od poznatog, sumornog i besmislenog života, on se upušta u lutanje kroz nepoznato, zaboravljeno, izolovano, naizgled bez cilja, a zapravo s jedinim ciljem da otkrije sebe i pronađe način života koji može da prihvati. To traganje gotovo sve Pasilinine junake vodi na putovanjе kroz predele van glavnih tokova savremene civilizacije, sporednim putevima, divljinom, zabačenim mestima. Iako smo u književnosti već sretali slične obrasce, na primer u pikarskim romanima, karakteristično pasilinovsko putovanje mnogo je bliže jednom filmskom žanru: road movie. Načelno, analogija s filmom često se nameće kad treba opisati duh njegovog stvaralaštva, jer se, umesto tradicionalnim romanesknim sredstvima usmerenim ka pružanju dubokog uvida u psihologiju likova, Pasilina služi filmskim jezikom: kreira situacije u kojima su junaci prisiljeni da delovanjem iskažu svoj karakter. Njegovi junaci „delaju a ne pripovedaju“, iz čega i izvire pretežno dramski karakter njegovih dela. Zato i ne čudi što se Pasilinini romani često izvode na pozornici i doživljavaju brojne filmske adaptacije.

Godina zeca, publici i autoru najdraži roman, sadrži sve ključne teme Pasilininog opusa. Protagonista, novinar Karlo Vatanen, sažali se na zeca kojeg je njegov kolega, fotograf, pregazio kolima. Vatanen pronalazi povređenu, uplašenu životinju, napravi joj udlagu za nogu, uzima je pod zaštitu i bez ikakvog plana zalazi dublje u šumu. Od tog trenutka, on i zec su nerazdvojni. Vatanen napušta posao, kuću i ženu, prodaje brodić i luta finskom divljinom sa zecom koji mu viri iz džepa, a kad poraste, iz korpe. Njih dvojica će biti toplo primani ali i hapšeni, i uplešće se u bezbroj avantura. Uvek spreman da se baci na neki težak, fizički posao koji oslobađa um, i uvek spreman da pomogne, Vatanen će ostaviti snažan utisak na ljude koje sreće. Prepuštajući se stihiji života, Vatanen će čak pronaći i srodnu dušu, zanosnu advokaticu – za koju se ne seća ni kako ju je sreo, ni kako se zove, ni šta su radili, ali će mu dobro doći kad završi u zatvoru i koja nakon Vatanenovog bekstva iz zatvora, i sama nestaje, na osnovu čega se da zaključiti da će mu se priključiti u lutalačkom životu. Od trenutka kad je utekao od sopstvenog sumornog života, Vatanena više ne sputavaju nikakve društvene norme, ambicije niti inhibicije. Čvrsto se drži jedino – zeca. Taj zec je zapravo oličenje neukrotivog dela Vatanenove duše, divljeg i plašljivog, privrženog i nestalnog, krvoločnog i saosećajnog, spremnog na sve u borbi za opstanak – opstanak koji odjednom znači nešto posve drugo. Ma koliko bio spreman da se prosto prepusti događajima, prihvatajući sve što mu život donese, Vatanen ne pristaje samo na jedno: da mu oduzmu njegovog zeca, taj slobodni delić njegovog duha. Vatanena i njegovog zeca nemoguće je zarobiti, porobiti, ukrotiti. Svako ko to pokuša, doći do istog zaključka kao i pripovedač, koji ovu priču završava rečima: „S Vatanenom nema šale.“
Pasilina koristi Vatanenova lutanja i da bi, kroz niz labavo povezanih epizoda, predstavio niz neobičnih, bizarnih, zanimljivih likova, i da bi se satirično osvrnuo na razne delove društva, profesije, pa i osobine raznih nacija. Taj postupak srećemo i u ostalim njegovim romanima, koji strpljivom čitaocu otkrivaju živopisno, karikaturalno i surovu preciznu ocrtanu mapu finskog i savremenog evropskog društva.

Pasilinini junaci i junakinje su, poput Vatanena, jake ličnosti, a uglavnom i ekscentrici i usamljenici. Junak romana Mlinar koji zavija, Gunar Hutunen, postepeno se odvaja od sveta – najpre pokušava da renovira stari mlin, i usput usavršava svoj dar da imitira životinje, što beskrajno zabavlja decu, ali do ludila dovodi komšije koji ne mogu da spavaju od njegovog zavijanja. Za njega ima razumevanja samo zaljubljena Sanelma, žena koja populariše gajenje organskog povrća. Kad ga proglase manično-depresivnim i strpaju u psihijatrijsku bolnicu, Gunar pobegne u šumu i živi od onog što tamo ulovi i ubere. Iako samo želi da ga ostave na miru, vlasti ga ipak progone. Gunar pribegava nasilju – preseče seoske telefonske žice, napadne banku – a njegovo vučje zavijanje postaje očajnički vrisak osujećene slobode. Većina stanovnika sela prikazana je satirično, izvrgnuta ruglu zbog korupcije, sitničavosti, razmetljivosti i izbegavanja obaveza prevarom i prenemaganjem. Pasilinina oštrica usmerena je pre svega ka lokalnim moćnicima koji su mlinarevi „tužioci, progonitelji i tamničari”. Međutim, i pored kritike, preovlađuje utisak komičnog pogleda na svet, jer se Pasilina smeje svim svojim likovima, pa i glavnom protagonisti, koji nije ni pozitivan ni negativan junak već tipičan „junak našeg doba“.

Najčuvenija Pasilinina junakinja je Linea Raskava iz romana Slatka trovačica, sedamdesetosmogodišnja udovica koja živi sama u selu na južnoj obali Finske. Njen nećak grubijan dolazi s namerom da joj ukrade penziju. Stiže sa dva pajtosa u ukradenim kolima, naprave joj haos u kući i ubiju joj mačku, čime u njoj bude novo osećanje – mržnju i odluku da otruje mučitelje. Iako na kraju nikoga ne otruje, Linea uspeva da preokrene situaciju i nadjača siledžije, i usput pronalazi srodnu dušu, penzionisanog mornara pijanca. Roman se završava ironičnim obrtom: slatka bakica završiće u paklu, „gde se šalju svi članovi finskog porekla, uvek i bez izuzetaka“. Svi Pasilinini junaci mogli bi da završe u paklu, čak i da nisu Finci, jer su to ponosna, svojevoljna i, kad treba braniti slobodu životnog izbora, vrlo tvrdoglava stvorenjа.

Nezaboravno kolektivno samoubistvo objedinjuje tipične Pasilinine teme. Kao i u ostalim romanima, Pasilina se bavi finskim mentalitetom. Na samom početku nam kaže da su Finci narod sklon depresiji, povlačenju u sebe i u svoj svet, a s druge strane vrlo nepopustljivi u svemu što započnu i spremni na saradnju čim primete zajedničkog protivnika. Pasilina nudi insajderski uvid u finske ćudi i ćefove, ali se i poigrava sa zapadnjačkom predstavom o narodu koji ne važi baš za veseljake: čudaci iz severnih šuma, koji žive u polumraku tokom zimskih meseci, u saunama udaraju jedni druge brezovim grančicama i među prvima su u svetu po stopi samoubistava. Glavni junaci, pukovnik Kempajnen i direktor Relonen, zato se i ne čude što su obojica odabrali isto mesto i vreme za samoubistvo. Međutim, slučajni susret obojicu spreči da svoj naum izvedu do kraja, i služi kao povod da se sklopi prijateljstvo i da se samoubistvo sagleda na drugi način, ne više kao jedini izlaz iz sopstvene tame već kao pojavu raširenu u njihovom društvu. Tako dolaze na ideju da daju oglas i okupe ljude sa sličnim mislima. Kad se neočekivano velika grupa kandidata za samoubistvo jednom okupila, od isprva neodređenog poduhvata, brzo se razvija konkretan plan: iznajmiće autobus u kome će zajednički okončati život na nekom svečanom, lepom mestu. Kolektiv samoubica kreće na putovanje Evropom, tražeći to idealno mesto, a razni krajevi Finske, severne Norveške, Nemačke, francuskog Alzasa, Švajcarske i Portugalije služe kao scenografija za nove epizode, ponovo pasilinovski labavo povezane, u kojima se uvode novi likovi i nove teme, a glavni junaci iznova dovode u nove apsurdne situacije. Likovi su opisani u nekoliko reči, pre svega svojom profesijom, što je često izvor komike usled nesklada sa onim što rade u datom trenutku. Čini se da Pasilina ta razna zanimanja koristi ne samo kao način individualizacije junaka već i kao šlagvort za novu epizodu i povod da se pozabavi problemima koji se tiču tih profesija, da bi se satirično osvrnuo na apsurdno funkcionisanje finskog društva i ljudsku tragikomičnu nesposobnost da se u tom haosu snađu. Jednako se slatko smeje vojnicima bez vojske i malim preduzetnicima čija bankrotstva preživi samo poneko odelo, bilo da su ulagali u cirkus s vidrama, brod koji ne može da zaplovi, penzionerima i zanatlijama koje je prosto pregazilo vreme, pa i ljudima koji prosto nisu imali sreće u životu, poput zlostavljane nastavnice domaćinstva bez doma ili obolelima od neizlečivih bolesti. U životu nema ničega toliko ozbiljnog da se ne može nasmejati na njegov račun. Ipak, Pasilina je posebno oštar prema birokratama: za njih kao da nema iskupljenja, čak i kad su i sami žrtve apsurdnog sistema kojem služe, poput inspektora tajne službe Rankale čiji požrtvovan rad ostaje bez priznanja zato što je – tajan. Rankala i Odbor sastavljen od predstavnika državne vlasti iz raznih oblasti, koji pokušava da dokuči misteriju autobusa krcatog anonimnim samoubicama, nikada neće uspeti da razjasne slučaj, jer bezdušni državni aparat ne može da razume nasumično životno kretanje, promenu planova, transformišuća iskustva, kompleksnost odluke živeti ili umreti za koju je neophodno najpre utvrditi šta za koga znači život. Zato je slepo poslušni birokrata, inspektor Rankala, i morao da umre, jer jednoznačni, nedvosmisleni odgovor koji je toliko istrajno pokušavao da dobije – daje jedino smrt. Rasplet ovog romana mogao bi se sažeti na zaključak da se junacima okruženim prijatnim društvom i čarima leta vratila volja za životom, ili, možda: da su se, putujući preko sopstvenih granica, umesto na kolektivno samoubistvo u nečovečnim društvenim okvirima, odlučili za individualni život na slobodi.
Zanimljiv je podatak da je te godine kad je knjiga Nezaboravno kolektivno samoubistvo objavljena značajno opala stopa samoubistva u Finskoj, što je inspirisalo norveškog izdavača da je reklamira kao antidepresiv, sa promoterima maskiranim u doktore.

Retki su pisci koji o ozbiljnim temama govore tako pitko i zabavno. Satirični aspekt, kritika društva, najbolje se i prihvata kroz humor. Međutim, Pasilinino umeće ogleda se u veselom predstavljanju složene ljudske prirode: suštinski sebične uprkos povremenim instinktivnim saosećajnim potezima, bezobzire u svojoj potrebi za slobodom, divlje i neukrotive. Arto Pasilina je, poput najboljih filmova, pronašao način da se obrati širokom krugu savremene publike i da bude po ukusu književnih sladokusaca.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 27 Maj - 16:33

Gustave Flaubert: Piščeva ispovest

Mi pisci koji stalno visimo na našoj umetnosti u dodiru s prirodom, skoro bi se reklo, samo putem imaginacije i zbilje bi nam bilo potrebno, ponekad pogledati mesec ili sunce. Dugim, nevinim gledanjem u naše se srce uvuče životni sok stabla. Kao ovce, koje po livadi pasu stolisnik pa im je meso zbog toga ukusnije, naš će duh prožeti okus prirode, ako ga dobro okupamo u njoj. Jedva da je nedelja dana kako mirno živim i na naivan način uživam u svemu što vidim. Na početku odmora osećao sam samo zbunjenost, onda sam se rastužio i dosađivao se: i sad, kad mi je dobro, moraću otputovati. Mnogo pešačim, sa slašću se naprežem, i ja koji nisam podnosio kišu malo pre sam se smočio do kože i čak se nisam ni uzbuđivao, i ako odem opet ću biti tužan: to je moja strana priče. Da, moje ja i moje uspomene ipak se postepeno odljube od mene. Trska koja povremeno udara po mojim cipelama, kad se vraćam kući preko dina, mnogo me više zanima nego sva moja stara sanjarenja. (Gospođa Bovary je od mene tako daleko, kao da nikad nisam o njoj ni retka pisao!)

Ovde su veliki unutrašnji obračuni zarobili moj um i evo rezultata ova četiri dokone nedelje: oprostio sam se od svega što je osobno, intimno i relativno. Odustao sam i od starog plana da jednom napišem svoja sećanja. Ne zanima me ništa više što je u vezi s mojom ličnošću. Već ne vidim lepima ni mladenačka oduševljenja, mada ih ulepšava perspektiva sećanja, i u bengalskoj vatri stila otprva izgledaju divnima. Čemu sve to? Sahraniću sve i neka ništa ne uskrsne. Čovek nije više od jedne buhe, naše radosti i boli se trebaju pročistiti u našim delima – u oblacima ne prepoznajemo rosne kapi koje je zraka sunca bacila gore. Isparite zemaljske kišne kapi, suze prošlih dana i dižite do neba goleme svodove po kojima hoda sunce.

Sad me zaokupljaju metamorfoze. Hteo bih napisati sve što vidim, ali ne tako kako vidim, nego u potpunosti. Ne bih bio sposoban tačno da ispričam ni najsjajniji stvarni događaj i njega bih trebao ukrasiti.

Ništa ne pisati i sanjariti o lepim stvarima (kao što ja sad činim) zbilja je drago zanimanje. Ali kako skupo plaćamo kasnije ove slasne zabave! A zapravo sam mogao već naučiti (ali mene ništa ne opameti). Gospođa Bovary, koja je krenula kao izvrsna vežba, kasnije kao reakcija, imaće na mene možda tužni efekat jer mi je konačno ogadila svakodnevne teme (iako je to slaba i glupa stvar). Upravo zbog toga tako teško pripremam ovu knjigu, svoje likove mogu zamisliti samo s velikim, velikim naporom i toliko sam ih se zasitio da sam jedva u stanju učiniti da govore. Ali, ako nešto pišem krvlju onda to ide jako brzo. Međutim, opasnost je upravo u tome. Kad čovek piše o sebi, rečenica može zvučati i ritam imati zamaha; lirske prirode već i onda proizvedu utisak, ako prate svoju prirodnu sklonost; međutim, nedostaje jedinstvo, na svakom su koraku ponavljanja, fraze i banalne uzrečice. Ako pak pišemo o zamišljenom predmetu, onda svaki detalj mora proisteći iz plana dela, onda i najsitniji zarez zavisi o nacrtu celine. I piščeva se pažnja stalno udvostručuje: ne smemo izgubiti iz vida horizont, s druge strane moramo gledati i pod noge…




S mađarskog prevela: Jadranka Damjanov








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 27 Maj - 16:34

Mihail Agejev, 'Roman o kokainu'- prikaz


Prva minuta – osećam lagani dodir oko vrata.
Dodir je sve topliji, širi se telom. U sledećoj minuti me ispod prsne kosti zapljuskuje hladni val, nakon čega moje misli postaju neobično jasne a radna sposobnost iznimna. Nestaje svaki neugodan osećaj. Duhovna snaga čoveka doseže svoj vrhunac.

Mihail Bulgakov, Morfij


Kokain je vrag u bočici – tvrdio je nesretni doktor Poljakov u kultnoj pripovijetci Morfij Mihaila Bulgakova, nakon što je kokainom pokušao nadomestiti morfij: „Odmah nakon ubrizgavanja (...) nastupa stanje apsolutnoga spokoja koje ubrzo prelazi u oduševljenje i blaženstvo. To traje tek minutu-dve. Zatim sve iščezava u nepovrat. Nastupa bol, užas, tama“. Upravo je taj polagani pad u bezdan zabeležio i Vadim Maslennikov – glavni junak Romana s kokainom ... „Telo se tromo opuštalo, u ljutitom očaju od neizrecive tuge koja se pojavila ko zna otkud, čiji su se nokti urezivali u dlanove, a pamćenje je kao kod mučnine odbacivalo sve, i ja sam gledao, nisam mogao ne gledati te vizije srama“.
Nisu narkotici jedino obeležje koje je zajedničko spomenutim književnim delima, no pre razotkrivanja veze koja među njima postoji nužan je povratak u sada već daleku 1934. godinu. Tri su se značajne koincidencije tada odigrale:
Na Prvome kongresu Saveza sovjetskih pisaca socijalizam je konstituisan kao jedina moguća književna estetika i vrhunaravna umetnička doktrina; iste je godine španski teoretičar Federico de Onis u Antologiji španjolske i latinoameričke poezije među prvima upotrebio termin postmodernizam, a u pariškome časopisu ruske emigracije Čisla izašao je Roman s kokainom (izvorno Istorija s kokainom, tj. Pripovest s kokainom) – delo koje u jeku socrealističke propagande donosi gotovo postmodernističku ispovest mladića narkomana. Umesto traženih socrealističkih postulata, kao što su jasnoća, heroizam, optimizam, nada i svrhovitost, Roman s kokainom već u naslovu koketira sa „zabranjenim“ i unosi u svoju pripovednu maniru filozofičnost, razlomljenost i jezičnu hiperboličnost, a problemu seksualnosti, zavisnosti i ljubavi pristupa fiziološki, pa čak i nihilistički. Iako prevoditeljica Irena Lukšić u izvrsnom pogovoru tvrdi kako je Roman s kokainom mogao postati jedan od stupova postmodernističke poetike (da je kojim slučajem napisan 1970-ih godina), čini mi se da je posredi sretan spoj realističko-filozofske tradicije u maniri Dostojevskoga s modernističko-postmodernističkim elementima. Dve su tzv. postmodernističke dimenzije romana: jedna se odnosi na otvorenu i skrivenu mrežu intertekstualnih aluzija, a druga na skrivenoga autora.

Potraga za autorom


Naime Roman s kokainom potpisuje izmišljeno ime, tačnije autor pod pseudonimom – što za rusku književnosti i nije neka novost (dovoljno je spomenuti Andreja Beloga ili Maksima Gorkoga), no ono po čemu je poseban jest činjenica da je pitanje autorstva razrešeno tek 1997. godine! Irena Lukšić u pogovoru romana donosi svaku etapu te neverovatne detektivske potere za identitetom autora, skrivenoga iza pseudonima Mihail Agejev. Potera za „stvarnim“ autorom Romana s kokainom aktualizira se i intenzivira 1980-ih godina, kada se na popisu mogućih autora romana našao Vladimir Nabokov (koji se svojedobno koristio pseudonimom Sirin).
„Od svih je emigrantskih pisaca samo Sirin-Nabokov dosegnuo slično majstorstvo, a Roman s kokainom po svojoj strukturi podseća na celi niz Nabokovljevih romana iz 1930-ih, ali i kasnijih godina (…) Nadajmo se da će već sutra postati jasno da je posredi deveti po redu roman jednoga od najvirtuoznijih i najjezivijih pisaca 20. veka“ – pisalo je u novinama Vestnik RHD 1986.

Književni teoretičari M. Sorokina i G. Superfin su 1996. javnosti predočili čvrste dokaze zahvaljujući kojima su Nabokova izbrisali s popisa potencijalnih kandidata te ubacili novo ime. Serkov je 1997. objavio pisma u kojima se spominje priča o Vadimu Maslennikovu, kraj čijega je tela pronađena bočica s natpisom 1 gr. Cocain hydrohlor. Autor tih pisama bio je neobičan Rus burnoga života, profesor nemačkoga jezika na Pedagoškome fakultetu u Jerevanu, gde je preminuo 1973. Ime mu je bilo Mark Levi te je upravo on autor koji se skrivao iza pseudonima Mihail Agejev.


Formiranje narkomana


Roman s kokainom pisan je u dnevničkoj formi koju krasi četverodelna kompozicija; dnevnik hronološki beleži duhovni, moralni i fizički raspad glavnoga junaka – Vadima Maslennika – od gimnazijskih dana (u prvome poglavlju naslovljenom Gimnazija) preko kokainskoga ludila (treće poglavlje Kokain) do neminovne smrti (u poslednjemu poglavlju Misli, koje ima ulogu svojevrsnoga epiloga). Da posredi nije tek roman o kokainu dokazuje drugo poglavlje, aluzivno naslovljeno Sonja. Međutim nije samo otvoreno intertekstualno evociranje Sonje Marmeladove iz romana Zločin i kazna – tačnije dekonstrukcija tipično ruske heroine, svetice i prostitutke, čija čistoća srca spašava junaka od njega samoga – jedina poveznica s Dostojevskim. Dmitrij Merežkovski je još 1934. oduševljeno pohvalio živ i slikovit jezik koji istovremeno podseća na Bunina i na Sirina (tj. Nabokova), ali je također ustvrdio da se njegova „nutrina“ (točnije, filozofska potka i način obrade teme) udaljava od spomenutih autora i približava nasleđu Fjodora Dostojevskoga. Poznati kulturolog i stručnjak za rusku emigrantsku književnost Vladimir Vejdle mu je pak zamerio jezičnu nezgrapnost (tačnije, jezičke defekte), ali je apostrofirao neobičnu, gotovo magnetsku privlačnost romana, koja nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Kritika je Roman s kokainom uglavnom povezivala s romanom Mladić (Podrostok, 1875) Dostojevskoga, u fokusu kojega je problem formiranja ličnosti kroz turgenjevljevsku dihotomiju očeva i dece, no uticaj Dostojevskoga je kudikamo dublji (sukob dobra i zla kao moralne i duhovne kategorije; nemogućnost emocionalnoga sazrevanja; grad kao arena večitih klasnih diskriminacija; motiv poniženoga i uvređenoga dostojanstva i sl.). Stoga ni najmanje ne čudi što je Merežkovski ustanovio da je Agejev (tj. Levi) Dostojevski 20. veka, tačnije Dostojevski 1930-ih godina.


Neuočena veza: Agejev i Bulgakov


Savremena kritika Roman s kokainom vrlo često dovodi u vezu s Marcelom Proustom i Jeromeom Salingerom, čime se verovatno želi naglasiti bliskost s temom adolescencije, odnosno odrastanja. Međutim zanimljivo je to što niko nije uočio mnogo bližu, rusku vezu, koja se gotovo sama od sebe nameće. Svega nekoliko godina pre no što će 1934. u emigraciji biti objavljen Roman s kokainom, 1927. u Rusiji izlazi pripovetka kakva u 1930-ima nikada ne bi mogla biti objavljena. Reč je, dakako, o Bulgakovljevome Morfiju, koji već u naslovu eksplicitno najavljuje temu dela – baš kao što je to učinio Agejev. Ni u Bulgakovljevu ni u Agejevljevu slučaju zavisnost nije jedina tema, uprkos tomu što je ključna, centralna. Sporedna no važna tema koja se suptilno provlači u Morfiju i Romanu s kokainom jest odrastanje u posebnim društvenim okolnostima. Bulgakovljev Poljakov je mlad i neiskusan lekar, tek diplomirani student, čije dnevničke beleške nastaju posebne 1918. u ruskoj zabiti, ali i u samome epicentru revolucionarnih zbivanja koja su potresla zemlju – u turobnoj i razorenoj, ratom opustošenoj Moskvi. I Poljakov i Maslennikov dele istu sudbinu, izvesnu već od prvih stranica – smrt. Agejevljev Vadim nije okončao fakultet; u njegovim je beleškama predočena životna putanja koja započinje u gimnazijskim danima (1914) i završava u prvim studentskim godinama (1919). Budući da je Vadim fokalizator Agejevljeva romana, iznimno je važna priroda njegovih beležaka, tj. izbor događaja koje stavlja u žarište svoga pripovedanja. To su pretežno intimna internalizirana zapažanja koja govore o nemogućnosti prihvatanja sveta, o tvrdoglavoj otuđenosti glavnoga junaka. Budući da ona dostiže svoj vrhunac u narkomanskome deliriju, stiče se utisak da su opijati tek narativni manevar koji će junakov usađeni nihilizam samo vinuti do neslućenih visina pre neminovnoga pada. Ali hronologija Vadimove propasti nije lišena društveno-političkih zapažanja i komentara. Štaviše, upravo jednim takvim komentarom roman započinje i završava. U gimnazijskim beleškama Vadima Maslennikova kroz potrete četiri mladića-gimnazijalca Agejev je podario četiri tipa intelektualaca u dorevolucionarnoj Rusiji. Samo će se jedan od njih proslaviti u Rusiji 1919, a to je Burkevic – utelovljenje novoga socijalističkoga čoveka. Upravo je njemu posvećen epigraf romana – Burkevic je odbio. Istim rečima roman i završava, uz pojašnjenje da je Maslennikovljev život zavisio o dobroj volji jedne visokopozicionirane osobe koja je rukovodila bolnicom i primanjem bolesnika. Taj je pretpostavljeni – sad je već posve jasno – bio upravo Burkevic.

Ivana Peruško








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 27 Maj - 16:35

II crtica
-------
Roman s kokainom Mihaila Agejeva (pravim imenom Mark Levi) objavljen je u Parizu gde je, iz Istanbula, godine 1933. pristigao na konkurs za najbolja prozna dela ruske emigracije. Rukopis je, kao i sve ostale, primio kritičar Georgij Adamovič, te ga isključio iz konkursa jer isti nije bio potpisan šifrom, kako su propozicije nalagale, već imenom i prezimenom. Uglednom kritičaru Roman s kokainom se svideo pa ga je prosledio uredniku časopisa Čisla, Nikolaju Ocupu koji stupa u kontakt s autorom, otkupi od njega prava i objavi ga u 10. knjizi za 1934. godinu.

Kratki roman Mihaila Agejeva privukao je pažnju kritike, a jedan od prvih koji je napisao osvrt o njemu bio je upravo Adamovič. Već 1935. uredništvo časopisa Čisla zamoli pesnikinju Lidiju Červinsku da u Istanbulu pronađe autora i sredi s njim prava za knjigu. Červinska, koja je tamo odlazila u posetu roditeljima, pronalazi Marka Levija/Agejeva u ludnici iz koje će ga ubrzo izvući van i čuti neverovatnu Levijevu životnu priču. Vrativši se u Pariz poetesa je ponudila novinama priču o neobičnom susretu, no niko joj nije verovao ni reč.

Godine 1936. Roman s kokainom izlazi u obliku knjige i postaje kulturni događaj godine. Kritičari ga porede s delima Nabokova i Dostojevskog, ali rat već kuca na vrata, a kako ni od samog autora nema ni traga ni glasa, roman pada u zaborav.

Skoro pola veka kasnije, 1983., prevoditeljica L. Chweitzer pronaći će Agejevljev roman u jednom antikvarijatu u Marseilleu, prevesti ga na francuski, nakon čega sledi reprint na ruskom, te prevodi na gotovo sve veće evropske jezike.

Ko je tajanstveni autor? Novinari, knjiški ljudi, nagađali su ko bi se mogao kriti iza pseudonima Mihail Agejev. Červinskoj, koju pronalaze u jednom staračkom domu, opet niko ne veruje. Po jednoj teoriji Agejev bi mogao biti Vladimir Nabokov.

Tajna je otkrivena tek devedesetih, nakon raspada SSSR-a i otvaranja do tad dobro čuvanih i javnosti nedostupnih državnih arhiva. To je ipak Mark Levi. Godine 1942. turske vlasti deportovale su ga u SSSR, nastanio se u Erevenu, glavnom gradu Armenije, gde je na ondašnjem Erevenskom Pedagoškom fakultetu predavao nemački jezik i književnost. Umro je 1973., deset godina pre nego će njegovo delo biti otrgnuto od zaborava.

Roman s kokainom podeljen je na četiri dela. U prva dva, Gimnazija i Sonja, Vadim Maslenikov pripoveda o svojim školskim danima i ljubavnim zgodama. Neke od školskih drugova, čiji su komplicirani karakteri vrlo umešno napisani, biće pronađeni u onim državnim arhivama i to, više-manje, pod točno onim imenima koja Levi i koristi u romanu.

Levijev Maslenikov, kako je to kritika podvlačila još tridesetih, u prvim poglavljima, pa i kasnije, neodoljivo podseća na A.M. Dolgorukog iz Mladića F.M. Dostojevskog. Vadim Maslenikov zasigurno ne spada u najsimpatičnije literarne likove u istoriji književnosti. Već na prvim stranicama nailazimo na silnu odbojnost koju ovaj mladić oseća prema majci, staroj i neuglednoj ženi, pa on nipošto ne želi da neko od školskih kolega dozna da on ima ikakve rodbinske veze s tom sirotom staricom.

Gotovo mrzeći majku, iako mu ona ne čini ništa nažao osim što postoji, Maslenikov mrzi i samog sebe. U njemu grmi oluja suprodstavljenih osećaja gurajući ga u stanje trajnog nezadovoljstva životom. Njegovi prijatelji uglavnom žive puno bolje od njega, a neki i na visokoj nozi rasipajući novce na kratkotrajna zadovoljstva. Nakon iskustva sa Sonjom, ženom starijom od njega i ljubavi koja ostaje nerealizirana i nedorečena, Maslenikov se nađe u ponešto drugačijem društvu.

Njegovi novi prijatelji zavisnici su o belom prahu, pa slab kakav već jest, i on ubrzo propada u kokainsku izmaglicu. U trećem i četvrtom poglavlju, Kokain i Misli, svedočimo propadanju ovog mladog, nesretnog čoveka. Vrlo detaljni i uverljivi opisi iskustva s kokainom temeljeni su na stvarnom iskustvu autora Marka Levija, a o čemu je u Istanbulu pričao poetesi Červinski – ženi kojoj se nije verovalo.
Bitna razlika je u tome šta je autor prebrodio sve svoje krize i dočekao mirnu, verojatno i dosadnu, duboku jesen svog života u Erevenu.

Koliko god mi preporučivali Roman s kokainom kao vredno književno delo, valja ipak reći da je priča o životu Marka Lazareviča Levija, posebno period do 1942., zanimljivija od njegovog, danas već kultnog dela.

Roman s kokainom štampan je u višemilionskom izdanju , doživeo je pozorišno (2004.) i filmsko uprizorenje (2012.)....








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 27 Maj - 16:36

Deniz Levertov, Beleške o organskoj formi

Pozadinu ideje organske forme, po mom mišljenju, čini koncept po kome sve stvari (i naše iskustvo) imaju formu koju pesnik može pronaći i razotkriti. Nema sumnje da postoje razlike u temperamentu između pesnika koji se služe ustanovljenim formama i onih koji tragaju za novim, između ljudi kojima je potreban strogo propisan plan da bi išta uradili, i ljudi koji moraju imati potpunu slobodu – međutim, razlika u njihovim koncepcijama „sadržaja“ i „stvarnosti“ je funkcionalno mnogo bitnija. S jedne strane stoji ideja da su sadržaj, stvarnost, doživljaj – suštinski podložni promeni i da im se mora dati forma; s druge – osećaj za pronalaženje pripadajuće, iako ne odmah očigledne, forme. Džerard Menli Hopkins1 je smislio reč „inskejp“2 da označi suštinsku formu, model esencijalnih svojstava kako neke same stvari po sebi, tako i (što je još zanimljivije) stvari u odnosima sa drugim stvarima, i reč „instres“3 da označi iskustvo spoznaje tih esencijalnih svojstava, njihovu apercepciju. U promišljanju poetskog procesa kakvim ga poznajem, proširujem upotrebu ovih reči, koje je on, čini se, koristio uglavnom u vezi sa čulnim fenomenima, tako što ću isto tako uključiti i umne i emocionalne doživljaje; govoriću o skupu esencijalnih svojstava nekog doživljaja (koji se može sastojati od jednog ili svih ovih elemenata, uključujući čulni) ili o skupu esencijalnih svojstava niza ili grupacije sličnih doživljaja.

Definicija organske poezije, dakle, delom može biti, da je ona metod apercepcije, tj. prepoznavanja onog što opažamo, a zasniva se na intuitivnom poimanju nekog reda, forme iznad svih formi, u kojoj sve forme sudeluju, i koje u stvaralaštvu predstavljaju – analogije, sličnosti, prirodne alegorije. Takva poezija je istraživačka.

Kako se piše takva poezija? Mislim da je to ovako: prvo mora biti nekog doživljaja, niza ili grupacije sličnih opažaja dovoljnih da pobude interesovanje, opažaja koje pesnik dovoljno snažno oseća i koji od njega traže ekvivalent u rečima: on je naveden na govor. Zamislimo pogled na nebo kroz prašnjav prozor, ptice i oblake i papiriće koji lete nebom, zvuk muzike sa radija, osećanje besa, ljubavi i veselosti zbog upravo prispelog pisma, sećanje na neku davnu misao ili događaj povezan sa onim što je pesnik video, čuo ili osetio, i sa idejom, konceptom o kojem je mozgao, sve to određuje jedno drugo; zajedno sa svim onim što zna o istoriji; i sa onim o čemu je sanjao – bilo da se toga seća ili ne – sve to vrši određeni uticaj na njega. Ovo je samo gruba skica jednog mogućeg životnog trenutka. Ali činjenica da je on pesnik znači da takvi preseci ili grupacije sličnih doživljaja (u kojima jedan ili drugi element može imati prevlast) povremeno zahtevaju od njega ili pobuđuju u njemu zahtev za pesmom. Početak ispunjavanja ovog zahteva jeste kontempliranje, meditiranje o rečima koje dočaravaju stanje u kojem intenzitet osećanja pobuđuje intelekt. Kontempliranje potiče od reči „templum, hram, mesto, prostor za opažanje koji se izdvaja po tome što služi za proricanje.“ Ova reč ne označava prosto opažanje, posmatranje, već izvođenje tih radnji u prisustvu božanstva. A meditirati znači „održavati um u stanju kontemplacije“; njen sinonim je „nadahnjivati se“, a nadahnjivati se potiče od reči koja znači „stajati otvorenih usta“ – što i nije tako komično kad pomislimo na „inspiraciju“ – udisanje vazduha.

Dakle – dok pesnik stoji otvorenih usta u hramu života, kontemplirajući o nekom svom doživljaju, eto njemu prvih reči pesme: reči koje će biti njegov ulazak u pesmu, ako će pesme biti. Pritisak koji vrši taj zahtev i meditiranje o njegovim delovima kulminiraju u trenutku vizije, uobličavanja, u kojem se dešava neki nagoveštaj korespondiranja elemenata jednih sa drugima; a to se događa kroz reči. Ako pesnik forsira početak pre ovog trenutka, neće imati uspeha. Ove reči nekad ostanu prve reči, katkad, kada je pesma gotova, njihovo konačno mesto može biti negde drugde, ili se može ispostaviti da su one samo preteče nekih reči koje su ispunile svoju ulogu da pesnika dovedu do onih reči koje su pravi početak pesme. Pouzdana pažnja koja se pruža doživljaju od samog početka uobličavanja je ta koja omogućava tim prvim rečima ili rečima-pretečama da isplivaju na površinu: i sa istom tom autentičnom pažnjom pesnik, od tog trenutka od kada je uvučen u mogućnost pesme, mora da je prati, mora dopustiti doživljaju da ga vodi kroz svet pesme, da se njen jedinstven skup esencijalnih svojstava sam pred njim razotkrije.

Tokom pisanja pesme, različiti delovi pesničkog bića su udruženi i pojačani. Uho i oko, intelekt i strast, međusobno se povezuju suptilnije nego inače; a „provera tačnosti“, preciznosti jezika, do koje mora doći kroz proces pisanja nije pitanje nadmoći jednog dela pesničkog bića nad drugim, već predstavlja intuitivnu interakciju svih uključenih delova.

Isto tako su sadržaj i forma u stanju dinamične interakcije; razumevanje toga da li neko iskustvo predstavlja pravolinijski niz ili grupaciju sličnih doživljaja koji zrače iz glavnog središta ili ose ili ka njemu, može se otkriti samo u delu, ne pre njegovog nastanka.

Rima, zvonka melodija, eho, neprestano ponavljanje: ne služe samo da isprepletu elemente jednog doživljaja već su to često sama sredstva, jedina sredstva kojima se zbijena struktura i vraćanje ili kruženje opažaja može pretvoriti u jezik, apercipirati. A može voditi do E direktno kroz B, C i D: ali ako onda postoji jasno sećanje na A ili njeno obnavljanje, to vraćanje mora naći svoj metrički ekvivalent. To može da se dogodi kroz bukvalno ponavljanje reči koje su označavale A prvi put (a ako se to vraćanje desi više od jedanput, dolazimo do refrena – koji nije tu prosto zato što je neko odlučio da napiše nešto što će imati refren na kraju svake strofe, već upravo zato što to sadržaj zahteva). Ili može biti da, pošto je vraćanje na A sada uslovljeno putovanjem kroz B, C, i D, te reči neće predstavljati prosto ponavljanje već varijaciju . . . S druge strane, ako su B i D komplementarni, onda će rima njihovih misli-ili-osećanja naći njima odgovarajuću rimu u rečima. Korespondirajuće slike su neki vid neauditivne rime. Obično se događa da unutar celine, odnosno između trenutka uobličenja koji označava početak ili nalet pesme i trenutka u kojem se intenzitet kontemplacije završava, postoje jasne jedinice svesti; i upravo su one, bar za mene, te koje nagoveštavaju dužinu trajanja strofa. Ponekad su ove jedinice tako jednakog trajanja da cela pesma može biti, recimo, sastavljena iz tri strofe, u vidu nekakvog pravilnog šablona koji deluje kao da je predodređen, a nije.
Kada je moj sin imao osam ili devet godina, posmatrala sam kako bojicama crta neki viteški turnir na konjima. Nisu ga zanimali oblici kao takvi, već sama želja da likovno nešto saopšti, da kaže: „masa ljudi je gledala vitešku borbu kopljima.“ Imao je potrebu da prikaže tribine, i ljude koji na njima sede. A iz te potrebe se pojavila skica forme koja je bila krasna – sačinjena od niza ramenâ i glavâ. Upravo na vrlo sličan način se iz autentičnog iskustva poimanja skupa esencijalnih svojstava može pojaviti nacrt koji predstavlja formu pesme – kako celokupnu formu, njenu dužinu i tempo i ton, tako i formu njenih delova (npr. ritmičke veze vokala u stihu, kao i stiha sa drugim stihom, zvučne veze vokala i suglasnika; ponavljanje slika, igra asocijacija, itd.). „Forma sledi funkciju“ (Luis Saliven4).
Frenk Lojd Rajt5 je u svojoj autobiografiji napisao da ideja organske arhitekture jeste da „realnost zgrade leži u prostoru unutar nje, u prostoru u kojem se živi.“ On citira Kolridža: „Kakav je život, takva je i forma.“ (Emerson govori u svom eseju „Poezija i imaginacija“ – „Pitaj stvarnost za formu.“) U Oksfordskom rečniku engleskog jezika citira se Haksli6 (po svoj prilici Tomas) i njegova izjava da je koristio reč organski „gotovo kao sinonim za reč živi7.

U organskoj poeziji je metrika, merna jedinica, direktan izraz promene opažaja. A zvuci koji zajedno deluju uz metriku, jesu neki vid proširene onomatopeje – tj. oni podražavaju ne zvuke nekog doživljaja (koji može biti i nečujan, ili kojem zvuci samo uzgred doprinose), već osećanje nekog doživljaja, njegov emocionalni ton, njegovu strukturu. Promenljiva brzina i tempo različitih elemenata percepcije unutar jednog doživljaja (padaju mi na pamet delovi morske trave koje pokreće talas) rezultiraju kontrapunktnim mernim jedinicama.

Razmišljajući o tome po čemu se organska poezija razlikuje od poezije slobodnog stiha, napisala sam da je „poezija slobodnog stiha uglavnom neuspela organska poezija, to jest, organska poezija u kojoj je pesnik prebrzo izgubio pažnju, pre nego što se suštinska forma doživljaja razotkrila.“ Ali mi je Robert Dankan ukazao na to da postoji i poezija „slobodnog stiha“ za koju taj moj sud ne važi, jer je ona napisana ne iz pobuda da traga za formom, već je možda upravo napisana sa željom da zaobiđe formu (ako je to moguće) i da izrazi tek nastalu emociju u što čistijem obliku.8 Međutim, to je kontradiktorno, jer, ako postoji skup esencijalnih svojstava emocije, ili osećanja, što pretpostavljam da je slučaj, nemoguće je izbeći da se deo toga predstavi kroz ritam ili ton osećanja kojem se daje glas u pesmi. Ali evo u čemu je verovatno razlika: slobodan stih izoluje „tačnost“ svakog stiha ili ritma – i ako on deluje ekspresivno, onda nije važna povezanost tog stiha sa narednim; dok se u organskoj poeziji specifični ritmovi delova pesme donekle modifikuju, ako je to neophodno, u cilju nalaženja ritma celine.

Ali zar osobenost celine ne zavisi i zar ne proističe iz osobenosti delova? Da, proističe; ali je to isto kao sa slikom i prirodom: pretpostavimo da potpuno preslikate, na slikarskoj paleti, svaku od boja različitih predmeta koje ćete slikati; pa ipak – kada se one prenesu jedna do druge na stvarnoj slici, možda ćete morati da posvetlite, potamnite, zamaglite ili izoštrite svaku od tih boja kako biste dobili efekat koji je sličan onome što vidite u prirodi. Vazduh, svetlost, prašina, senka i odstojanje se moraju uzeti u obzir.

To se može reći i na ovaj način: u organskoj poeziji, smisao za formu, ili „smisao za saobraćaj“, kako ga je Stefan Volpe9 nazvao, je konstantno prisutan zajedno sa (da, paradoksalno) autentičnošću razotkrivanja meditacije. Osećaj za formu je pomalo sličan stvaralačkom procesu Stanislavskog:10 staviti stolicu na pola metra od scene, postaviti grupu slučajnih posmatrača levo na sceni, ovom glumcu reći da malo pojača ton svog glasa, onoj glumici da malo sporije uđe u kadar; a sve to u cilju celokupne forme koju intuitivno želi da postigne. Ili je to neka vrsta izviđačkog helikoptera koji leti nad poljem pesme, fotografiše predeo iz vazduha i izveštava o stanju šume i stvorenjima u njoj – ili nad morem gde posmatra jata haringi i usmerava pecaroški brod ka njima.

Ispoljavanje smisla za formu predstavlja osećaj koji pesnikovo uho ima za neko ritmičko pravilo svojstveno određenoj pesmi, od koje zasebni stihovi odstupaju i kojoj se vraćaju. Čula sam da je Henri Kauel11 rekao da je mumlanje u indijanskoj muzici poznato pod nazivom nota horizonta. Al Kreš12, slikar, mi je poslao Emersonov citat: „Oko koje je zdravo, zahteva horizont.“ Taj osećaj za otkucaj ili ritam koji se krije ispod celine doživljavam kao notu horizonta jedne pesme. On komunicira sa nijansama ili silnim osećanjima koja određuju da li je ova ili ona reč naglašena, i u velikoj meri određuju šta odgovara datom stihu. On takođe povezuje potrebe snage-osećanja koja dominira ritmom sa potrebama ostalih delova pesme a tako i sa celinom.

Dankan je takođe ukazao na ono što možda predstavlja raznovrsnost organske poezije: na poeziju jezičkog impulsa. Čini mi se da uranjanje u sam jezik, svest o tom svetu mnoštva značenja koja se otkrivaju kroz zvuk, reč, sintaksu, i ulazak u taj svet pesme, predstavlja isto toliko jedan doživljaj ili grupaciju sličnih doživljaja kao iskustvo poimanja skupa esencijalnih svojstava neverbalnih čulnih i psihičkih dešavanja. Ono zbog čega može izgledati da je pesnik jezičke pokretačke snage drugačiji, jeste to što se zahtevi njegovog ostvarenja čine suprotnim istini kakvom je promišljamo; bar, u smislu logike čulâ. Ali naizgled iskrivljen doživljaj u nekoj takvoj pesmi zarad efekta koji će se ostvariti rečima, zapravo savršeno odgovara istini, jer sam doživljaj jeste vezan za reči.
Forma nije nikad ništa više do otkrivanja sadržaja.

,,Zakonitost glasi – jedna spoznaja mora odmah i direktno voditi ka nekoj dubljoj spoznaji“13 Oduvek sam mislila da to znači, „ne punite pukotine rudom“, jer onda neće biti pukotina. Ipak, pored ove istine, postoji još jedna istina (koju sam naučila od Dankana više od bilo koga drugog) – da i u pesmi mora biti mesta za pukotine – (ona nikad ne treba da bude pretrpana ubačenim rudama). Između dve spoznaje nalaze se veliki ponori, i ako uopšte treba da se pređe preko njih, oni se moraju preskočiti.

X-faktor, magija, dešava se kada dođemo do tih pukotina i načinimo te skokove. Religiozna posvećenost istini, raskoši autentičnosti, pisca uključuje u proces koji je nagrada sam po sebi; ali kada nas ta posvećenost dovede do neslućenih ponora i otkrijemo kako polako plovimo preko njih i stupamo na obalu sa druge strane – to je ekstaza.


sa engleskog prevela Ivana Maksić








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Ned 27 Maj - 16:54

Seamus Heaney: Zanimljivi slučaj Nerona, Čehovljev konjak i zvekir

U Belfastu, jedne večeri 1972. godine, trebalo je da se nađem sa prijateljem, pevačem Dejvidom Hamondom. Trebalo je da se sastanemo u studiju za snimanje, kako bismo za zajedničkog prijatelja u Mičigenu snimili traku sa njegovim pesmama i mojom poezijom. Traka je trebalo da bude znak sećanja na zabavu na kojoj smo melodije i strofe, sjedinjene, veoma uverljivo izrazili, a kojoj je prisustvovao i pomenuti prijatelj iz Mičigena. Prilika je bila silno zabavna, a sama svrha trake bila je da promoviše, i u smislu poezije i u smislu muzike, tu sreću i ekspanzivnost radi kojih pesama pre svega i postoji.

Tom prilikom, međutim, nismo snimili traku. Dok smo bili na putu ka studiju, u gradu se desilo više eksplozija i odasvud su odjekivale sirene ambulantnih i vatrogasnih kola. Izveštavali su o nastradalima. Izvesna prikrivena srdžba bila je očigledna iza uslužnosti ljudi iz obezbeđenja BBC-a, koji su nas proverili i pustili da uđemo. Unutra se nije osećalo ništa od svega što se desilo. A ipak se neumoljivo, neutešno zavijanje hitne pomoći nastavilo.

Bila je to muzika naspram koje je gitara, koju je Dejvid raspakovao, ostavila mali utisak. Zapravo toliko mali, da je i sama pomisao o pevanju dok drugi pate izgledala kao uvreda njihovoj patnji. On nije mogao da pusti glas u tom ponižavajućem trenutku. Spakovao je gitaru i obojica smo se odvezli u upropašćeno veče.

Počeo sam ovom pričom zato što dramatizuje tenziju koja je u podlozi mnogih eseja u ovoj knjizi. To je tenzija na koju su svi umetnici osetljivi, na način na koji su osetljiva deca u suprotstavljanju roditeljima. U tom slučaju pesnik je dete, a roditelji su Umetnik i Život. Umetnost i Život uzimaju učešća u oblikovanju svakog pesnika i treba ih oboje voleti, poštovati i slušati. Pa ipak, oni su često u konfliktu, i zbog tog sukoba pesnik neprestano i saosećajno pati. Pesnik, ili pesnikinja, počne osećati da bi izbor između to dvoje, jednom zanavek učinjen, sve upropastio. Duboko unutra, naravno, postoji sigurna svest da takva rešenja nisu moguća, ali probuđeni um stalno teži raščišćenoj podaničkoj vernosti bez komplikacija i ambivalentnosti.

Možda Umetnost i Život zvuče pomalo udaljeno, pa melodramatizujmo stvar još više i nazovimo ih Pesmom i Patnjom. Ono što smo Dejvid Hamond i ja iskusili na najneposrednijem i najočiglednijem nivou, bilo je osećanje da pesmom izdajemo patnju. Pođimo još dalje, do jedne arhetipske premda karikaturalne situacije: da smo svirali i pevali i recitovali, poveli bismo se za primerom pevača i svirača Nerona, koji zloglasno gudi dok je Rim u plamenu. Još od onda se Neronov postupak smatra primerom ljudske neodgovornosti i bezosećajnosti; konvencionalno, to predstavlja odstupanje od nagonske potrebe koju oseća ljudsko biće u takvim prilikama – da oplakuje, ako već ne pokuša da spreči sudbinu pogođenog; načelno, to znači zastupati postupke koji su frivolni do drskosti i beskorisni do bezobrazluka. Sva je prilika da niko nema lepih reči za Nerona. I niko, izgleda, ne može kriviti Hamonda i mene što smo zanemeli u dosegu zvuka sirena: pevati i govoriti poeziju u onim uslovima bilo bi kažnjivo prepuštanje uživanju.

Ali, da li bi zaista bilo tako? Zašto bi radosna afirmacija poezije i muzike ikada predstavljala uvredu života? Jedan od odgovora je, svakako, u samodopadanju i izolovanju od stvarnosti begom u pesmu ili u neku drugu umetnost, što u svojoj suštini sadrži uvredu. Ovakva percepcija – mistifikacija u kakvu se umetnost može upustiti – notorno je sprovedena kod pesnika koji su iskusili ponor između stvarnosti i retorike u rovovima Flandrije tokom Prvog svetskog rata, i od tada postaje sumnjiva ona bleštava i ničim ometana uverenost o podudaranju istinitog i lepog.

Locus classicus svega to su život i poezija Vilfreda Ovena, mladog engleskog pesnika koji je poginuo na frontu 1918. Još od kada je Edmund Blanden objavio izdanje njegovih pesama i svoja sećanja na Ovena, 1931, duh ovog hrabrog i nežnog pesnika pohodi pozadinu literaturne svesti kao neka vrsta izazova. Taj je izazov jednostavno izrazio Džefri Hil ovim stihovima:

Mora li čovek stati iza onog što piše
kao što stoji uz logorski ležaj ili uz svoje oružje
ili uz nervno skrhane drugove dok padaju i plaču?


Činjenica da je Hilovo pitanje izraženo terminima rečnika Prvog svetskog rata celu stvar čini tim umesnijom. Da li bi trebalo pisati nešto za šta niste spremni da živite, ili, in extremis, da umrete? Šta je Horacije mislio kada je pisao reči dulce et decorum est pro patria mori? Slatko je i pravo za otadžbinu mreti. Šta, pita Oven, još jarosnije, šta misli pesnik dvadesetog veka koji ponavlja ovu utešnu i mistifikatorsku frazu sa bezbedne udaljenosti od fronta, gde se odigrava istinsko umiranje? Njegove pesme su pre pogrdne nego utešne. One su napisane iz šoka obmane u koju se izvrgao konvencionalni umetnički izraz – u ovom slučaju izraz uverenja da je umreti za otadžbinu lepo. U predgovoru koji neće ugledati svetlost dana sve do njegove vlastite smrti, samo nedelju dana pre primirja 1918, Oven je potvrdio da njegove pesme nemaju ništa sa tom samozadovoljavajućom verzijom lepog, koju sa omalovažavanjem naziva Poezijom. Čitava stvar je strasno antiherojska:

Ova knjiga nije o junacima. Engleska poezija još nije
kadra da govori o njima.
Niti o herojskim delima, ni o državi, ni o čemu što se
slave tiče, časti, moći, veličanstva, ili vlasti,
osim o Ratu.
Pogotovo nemam ništa s Poezijom.
Moja tema je Rat, i sažaljenje nad ratom.
Poezija je u samilosti.
Ipak, ove elegije nisu za ovaj naraštaj, jer nisu utešne.
Mogu biti tek za sledeći. Sve što pesnik može danas
da učini, jeste da upozori. Zato pesnici moraju biti
istinoljubivi.

A šta tačno ta istinoljubivost zahteva, možemo videti u njegovom silovitom nasrtaju na otmenu citadelu engleskog pastoralnog stiha, u stihovima poput ovih:

Kad bi u nekom zagušljivom snu i ti mogao da stupaš
Za tom zapregom gde smo ih nabacali, iza tih teretnih kolica
I bele, od boli prevrnute oči da im gledaš,
Đavoljim grehom obuzeta njihova klonula lica,
Kada bi čuo krv, pri svakom trzaju niz cestu neravnu
Kako krkljajući iz penom zagušenih pluća teče,
Gorku kao prežvakanu, kao rak ogavnu
Kukavnu, neprebolnu ranu što im nevine usne peče,
Prijatelju moj, ne bi osećao takvu slast
Dok govoriš deci čija duša očajničkom slavom gori
Tu staru laž: Dulce et decorum est
Pro patria mori.


Oven je tako stao iza onoga što je pisao, do te mere da izgleda kao da potire granicu između umetnosti i života: ono što bismo mogli nazvati njegovom nepovredivošću jeste polje sile koje odbija nešto tako povlašćeno kao što je književna kritika. Njegove pesme imaju snagu ljudskog svedočenja, mučeničkih relikvija, tako da svako nametljivo uplitanje estetike osećamo kao neprikladno. One se do te mere odlučuju za istinu da razmatranje lepote izgleda nevažno. To sam, sećam se, veoma živo osetio kada sam predavao poeziju na Kraljičinom koledžu, pre dvadesetak godina. Deo mog zadatka bio je da uverim studente u moć i nepatvorenost poezije, pa je Prvi svetski rat poslužio kao divan primer razdoblja u kome su pesnici sudelovali u životu svoga vremena kao delotvorni i herojski likovi. Oven je bio protivnik ratnom nasilju, bio je protiv svetogrdnog traćenja ljudskih života; po svojoj prirodi bi trebalo da bude pacifista koji zbog uverenja odbija da ratuje. A opet, dok je uistinu uvežbavao ljude i predvodio ih u smrt, ponašao se suprotno svojoj ličnoj svesti, i sve to zato da bi dosegao ono što naziva višim ciljem, naime buđenje opšte svesti. Istinski pesnici moraju da budu istinoljubivi. Sve što pesnik može danas da učini jeste da upozori. A ovi imperativi mogli bi se ostvariti samo ako pesnik koji upozorava ili govori svoju istinu čini to sa autoritetom iskustva, sa potvrdom o vojevanju iza sebe. Oven je stoga trpeo teret izvođenja onoga što većina ljudi smatra patriotskom dužnošću koja se ne dovodi u pitanje, upravo zato da bi stekao pravo da tu dužnost dovede u pitanje. On je trpeo ono što osuđuje kako bi mogao da osudi to što trpi: zadobio je pravo na svoje stihove ustajući iz rovova na liniji fronta[1], pa niko ko je čitao Ovenove pesme i pisma ne može potceniti traumu, hrabrost u duboku bol kojima su plaćeni.

Nije teško, stoga, obožavati ovog pesnika kao neku vrstu svetačke figure, žrtve, žrtvenog jagnjeta, paradoksalno nežnog čoveka nasilja, sa mitraljezom u jednoj ruci i sa mea culpa u drugoj. I sanjareći tako o njemu kao o neustrašivom liku kraj čijeg se moralnog bića mi ostali osećamo kao moralne senke, izgleda kao drskost početi nešto što sam činio na onim predavanjima pre dvadeset godina – stavljanje pejorativnih primedbi na preteranu žestinu prideva i imenica u Ovenovim stihovima koje sam naveo. Tu se, nanovo, javlja onaj presudni momenat sukoba umetnosti sa životom. A onda se, opet, umetničko razmatranje, potreba za zahtevanjem verbalne suzdržljivosti, čini kao trivijalno cepidlačenje s obzirom na to što leži iza reči. Bilo kako bilo, ja nisam samo vodio računa o tome da studenti shvate društveno-političko svedočenje pesnika, već sam se bavio i onim što je isto onoliko umetnički dobro koliko i univerzalno istinito. A činilo mi se da je upravo Dulce et decorum est, pesma na koju su bili prijemčivi, primer na kojem sam im mogao ukazati na problem neumerenog pisanja. Da li Oven ovde preteruje? pitao bih. U samo pet stihova imamo obuzetost đavoljim grehom, krkljanje, penom zagušena pluća, gorko kao prežvakano, kukavne, neprebolne rane. Nije li malo preuporan? Pomalo izričit? Koliko god se osećao podlim zbog ovakvih uplitanja, osećao sam i da je pravo postaviti takva pitanja. Ipak, bila je očigledna nesrazmera između tog cepidlačenja koje sam primenjivao u kritici i one teške cene koju je pesnik platio emocionalnom i fizičkom patnjom da bi pesma živela.

Vilfred Oven, i ostali poput njega u rovovima Flandrije, nalaze se među prvima koji pripadaju onom tipu pesnika što se sve češće pojavljuje u analima književnosti dvadesetog veka, i koji se kao optužujuća figura nazire nad svakim pesnikom koji je od tada išta napisao. Sažeti naziv za taj tip je pesnik kao svedok i on predstavlja solidarnost poezije sa osuđenima na propast, sa obespravljenima, žrtvovanima, zapostavljenima. Svedok je svako ko je pobuđen da kaže istinu, a poistovećivanje sa potlačenima nužno postaje sastavni deo samog čina pisanja.

Takva je, svakako, bila i tragična sudbina nekolicine pisaca u Sovjetskom Savezu i u zemljama Istočnog bloka, usud da osećaju taj poziv na svedočenje, da ga osećaju do krajnosti nepoznate većini ostalih. Ipak, dovoljno je setiti se Sorlija Maklejna, škotskog gelskog pesnika, i agonije koju je 1930. preživljavao u dilemi treba li ili ne treba, kao socijalista i kao pesnik, da uzme učešća u Španskom građanskom ratu tako što bi se pridružio Internacionalnim brigadama, pa da shvatimo da nema pesnika pošteđenog svesti o velikim uzorima. Čak ni zaklon marginalne otadžbine na Hebridskim ostrvima, ni zaklon manjinskog jezika nisu van dohvata zahteva vremena. Maklejn je osećao da su njegovo pravo da izrazi svoj lirski dar i njegova dužnost prema bednima u svetu uzajamno povezani. Granica između pesme i patnje mogla bi se zbrisati tako što će pesnik pokajnički počiniti pesmu.

Potpuno je shvatljiva ovakva psihologija, koja se pojavljuje na delu i u slučaju Čehova, kada je 1890-ih posetio kažnjeničku koloniju da bi zabeležio uslove pod kojima žive zatvorenici, kako bi živeo i razgovarao sa njima, a onda napisao knjigu o svojim iskustvima. Tako je Čehov stekao pravo da piše imaginarno, iskupio slobodnu radost svoje proze činjenicama svog sociološkog izveštaja. Nije bez značaja što je svoje putovanje nazvao dugom medicini, izneveravajući za njega karakterističnu skromnost i prorokujući moderno osećanje krivice vezano za sam čin kreativnog pisanja. Očito je time odao poštu medicinaru u sebi, kao nekome ko ima pravo na mesto pod suncem, dok pisac mora to mesto da zaradi, da zasluži pravo na luksuz bavljenja svojom umetnošću. Sve je to lepo osvedočeno prizorom Čehova koji se, svoje prve noći na ostrvu-zatvoru Sahalinu, opija bocom konjaka.

Mesecima pre toga, u Moskvi, prijatelji su mu bili zapanjeni i pri samoj pomisli na njegovu nameru da preduzme to užasno putovanje. Sahalin je tada bio neka vrsta Đavoljeg ostrva na koje je talog ruskog društva, kriminalci i izrodi svih vrsta, bio prognan skupa sa svima onima kojima društvo nije htelo da se bakće, i sa političkim zatvorenicima i agitatorima. Uprkos svom sveže otkrivenom mestu pod suncem kao što su umetnički i društveni uspeh, Čehov je ostao odlučan u nameri – po moskovskim literatama čak neobično odlučan – da sprovede do kraja tu ekspediciju. Bilo je to samo delimično zbog njegovih svesnih uverenja i neophodnosti rada za dobru i pravednu budućnost, a delimice, bez sumnje, usled nesvesnog poistovećivanja dela sebe sa svojim dedom – kmetom. Ta potčinjena senka njegovog bića jeste ono sa čim je bio prinuđen da se bori i što će, nadao se, sahraniti na ostrvu Sahalin. Jednom prilikom je izjavio da je iscedio i poslednju kap robovske krvi iz sebe i probudio se najzad kao slobodan čovek. Eto, ako hoćete, i svesne izjave o njegovoj nameri. To bi značilo da putovanje u Sahalin predstavlja polusvesni egzorcistički ritual isterivanja robovskog iz svoje krvi, istinsko postizanje duševne i umetničke slobode; težnja za unutarnjom slobodom, osećanjem da si u pravu, kako će to nazvati njegov sunarodnik, Osip Mandeljštam, četrdeset godina kasnije.

U svakom slučaju, na opšte čuđenje i pometnju prijatelja iz prestonice, Anton Čehov je preduzeo svoj dugi put do tamnica Sahalina, u leto 1890, a kao oproštajni poklon ti isti prijatelji dali su mu bocu konjaka. On ju je sačuvao tokom čitavog napornog, šest nedelja dugog putovanja kočijama i brodom, da bi je otvorio i popio prve noći na ostrvu. Često sam razmišljao o tom simboličnom trenutku: pisac koji uživa u konjaku boje jantara udišući opojno isparenje, taj dah raskoši, usred smrada tlačenja i muzike okrutnosti – na Sahalinu je mogao doslovno čuti zveket osuđeničkih lanaca. Uzmimo da konjak nije samo dar prijatelja, već da predstavlja i dar njegove umetnosti, pa ćemo dobiti sliku zadovoljenog pesnika: opravdan i nepostiđen patnjom koja ga okružuje, ne preza od odgovornosti.

I kod Čehova, i kod Ovena, i kod Sorlija Meklejna, nalazimo impuls da uzvise istinu nad lepotom, da prekore suverena pozivanja umetnosti na svoja prava, karikirana likom Nerona, pevača i svirca potpuno zanetog svojim melodijama dok grad oko njega bukti. Oni su primer postiđenosti simbolizovane odbijanjem Dejvida Hamonda da peva, jer bi pevanje pesnik mogao smatrati manifestacijom slobodnog talenta u prisustvu neslobodnih i povređenih. Kada kažem slobodnog talenta, mislim da lirska poezija, koliko god odgovorna bila, uvek sadrži sastojak izvesne nesputanosti. U samoj srži nadahnuća ima nečeg od klicanja i nečeg od dangubljenja. Nekakvog osećanja oslobađanja i izobilja, što je antiteza svakom stanju ograničavanja i lišavanja. To je razlog zbog kojeg, psihološki, lirski pesnik oseća potrebu za potvrdom u svetu koji je napadno pun ograničavanja i lišavanja.

Ta neugodnost pesnika zbog artificijelnosti njegove umetnosti nigde nije očiglednija nego u posleratnoj poeziji Istočne Evrope, posebno u poljskoj poeziji. Ako je Vilfred Oven, u relativno nevinim rovovskim uslovima, mogao osetiti da je poezija uvreda – Pogotovo nemam ništa s Poezijom – koliko se uvredljivom ona morala činiti Poljacima koji su preživeli užase nacizma i holokausta, kao i sovjetskog cinizma. Oni su bili sposobni jedino za anti-poeziju. Po rečima Zbignjeva Herberta, sadašnji zadatak pesnika jeste da spasi iz brodoloma istorije bar dve reči, bez kojih je sva poezija samo prazna predstava značenja i pojava, naime: istinu i pravdu. Nije nikakvo čudo što Zbignjev Herbert piše liriku čija je tobožnja funkcija svečano odricanje od kvaliteta sveukupnog lirizma. Pesma se zove prosto Zvekir i ustaje u ime prizemljivanja života, a protiv mušičavih, ponesenih fantazija umetnosti. Međutim, Herbert je spreman i da prizna umetnosti njena prava, ali obogaćena saznanjem njenih ograničenja. Idi s mirom, kaže njegova poezija. Uživaj u poeziji sve dok je ne počneš koristiti da umakneš stvarnosti. To razrešava grehova i pesnika i publiku podjednako, pod uslovom istinske pokore, to jest svečanog odricanja od poezije kao samozadovoljavajućeg ukrasa. Drugim rečima, sklon sam mišljenju da bi nas Herbert, da je bio sa nama u studiju 1972, ohrabrio da ostanemo i snimimo traku.

Zar ne vidimo da pesma i poezija samo pridodaju svemu dobrom na svetu? mogao bi nas pitati. Zar se ne možemo setiti primera Mandeljštama, raspevanog u staljinističkoj noći, kako afirmiše suštinu ljudskosti poetskim činom protiv neljudske tiranije koja ga je primoravala da peva ode ne samo Staljinu nego i hidroelektranama? Nasuprot zadatim propagandnim temama, suštinu lirske poezije, od kojih nije odustajao Mandeljštam, predstavljala je nenadana radost biti ono što jesi. A za pesnika je, prema tome, suštinsko ono stanje u kojem on ne robuje nikakvoj partiji ni programu, već je istinski i slobodno i potpuno sam svoj gospodar. Za razliku od Čehova koji je pisao u ime zatvorenika, ili od Ovena koji je imao da saopšti mesijansku, društveno iskupiteljsku poruku, Mandeljštam nije imao neposredni društveni cilj. Izraz je sam po sebi bio samopotvrđujući i stvaralački, poput prirode.

Po Mandeljštamu, na pesniku je odgovornost da dozvoli sebi da se izraz uobliči u njemu na način na koji se kristali stvaraju u hemijskim rastvorima. Pesnik je sasud ispunjen rečima. On je pre odgovoran pred zvukom nego pred državom, pred fonetikom nego pred petogodišnjim planovima, pred etimologijom pre nego pred ekonomijom. Mandeljštam je želeo da se prepušta svojim stvaralačkim procesima bez uplitanja autocenzure ili nametanja sovjetske pravovernosti. Za njega je poslušnost pred poetskim impulsom značila slušati savest; lirika je stvorila radikalnog svedoka. Čak i ako smo u međuvremenu postali svesni uslovne prirode jezika, načina na koji on govori o nama koliko i mi govorimo njega, suština ostaje: Mandeljštamovo svedočanstvo o nužnosti onoga što on naziva slobodnim pisanjem, makar i po cenu vlastite smrti; o umetnosti poezije kao o nepodjarmljenom, nedidaktičkom, ni od kakve partije diktiranom, nadahnutom činu.

Ako, dakle, Oven zagovara umetnost koja prekoreva lepotu u korist istine, Mandeljštam, po jednako visokoj ceni, ponovo podupire kitsovsku postavku da lepota jeste istina, a istina lepota. On osvetljava put kojim se ne samo reči istina i pravda mogu izbaviti iz istorijske katastrofe, već takođe i reč lepota: on je opomena da čovečanstvu služi samo čista poetska vernost prvobitnom biću svih reči, nepokolebljivoj postojanosti njihove govorne artikulacije. Mandeljštam je umro zato što nije mogao da obuzda poriv da peva na svoj način. U njegovom glasu nije bilo antikomunističkih osećanja, ali bez obzira na to, zato što nije mogao da menja svoju melodiju prema zakonima Kremlja, predstavljao je pretnju tiranskoj moći i morao je da ode. Stoga on predstavlja delotvornost pesme po sebi, simbol pesnika kao snažnog zvučnog vala; predstava o onom tonu soprana od kojeg prsne čaša odslikava način na koji čist umetnički izraz može stvoriti pukotinu u kalupu zvanične istine totalitarnog društva.

U ovoj knjizi često se pozivam na Mandeljštama i druge pesnike iz zemalja Istočnog bloka. Stalno se vraćan na njih, jer u njihovoj situaciji ima nečega što ih čini posebno privlačnim čitaocu čije je formirajuće iskustvo velikim delom irsko. Postoji izvestan zajednički aspekt poremećenosti u različitim svetovima koje naseljavaju, a jedan od izazova sa kojima su suočeni jeste vodozemski opstanak: i u sferi vremena u kome živimo, ali i u sferi moralnog i umetničkog samopoštovanja; izazov smesta prepoznatljiv svakome ko živi uz užasne i ponižavajuće činjenice istorije Severne Irske poslednjih decenija.

Relativan izostanak irskih tema u ovom izboru eseja ne znači nedostatak interesovanja za ono što se događa u domaćoj poeziji i za ono što je od toga napravljeno. Književni i politički diskurs je stvoren, kulturna rasprava ne prestaje, mada mnogo toga prevazilazi dela pesnika, dramskih pisaca i romanopisaca, koji su bili sudeonici u njima i njihovi čelnici više od četvrt veka. Kao posledica toga, rasprava se probija kroz mnogo šta što je već, u početku, bilo, dèja entendu. Kada su Džon Hjuit i Džon Montegju, primerice, obilazili Severnu Irsku 1970, sa programom čitanja svojih stihova koji su nazvali Varalica i Onaj koji govori gelski, činjenica da je to bila turneja Umetničkog saveta, i k tome taj dosadan naslov, već govore o određenom poboljšanju lokalnih uslova. Jednosložna reč gel[2] bila je ulaznica u zvanični jezik Alster sindikata, i izvesnu gelsku dimenziju sindikata – nešto što je bilo tabu u šest grofovija Lorda Brukbaroua, gde sam odrastao 1940-ih i 1950-ih. I zaista, taj program je simptomatičan za tadašnji opšti pokušaj da se rešenje nađe u konceptima kao što su nasleđe, tradicija i istorija, utakmicom u zatvorenim arenama kulture i politike. Bilo je to ulepšavajuće, na neki način čak istinito, ali kao što su svi, uključujući i pesnike, znali, to nije bila cela istina.

Poput ostalih članova populacije, mladih i starih, i pesnici su znali rezultat. Sektaške predrasude, diskriminacija na poslu i kod kuće, izborni zakon većine, podeljeno shvatanje policije kao paravojne sile – sve je to prepoznato kao osude vredno, ali valja biti pošten i reći da su sredinom šezdesetih godina postojala obostrana očekivanja da sve pođe nabolje. Očito da stara garda ne bi lako prepustila svoju prevlast niti menjala svoje načine, ali uz aktivniji i glasniji Pokret za ljudska prava na poslu i uz manje napadnog šepurenja novih sindikalnih političara, mogli bismo polovično verovati u početak evolucije ka pravednijoj unutrašnjoj ravnoteži.

Mislim da su pisci moje generacije videli sebe kao neku vrstu kvasca. Sama činjenica da se sprema književna akcija predstavljala je novo političko stanje, a pesnici nisu osećali potrebu da se obraćaju posebno politici, smatrajući da je baš tolerantnost i istančanost njihove umetnosti ono što moraju suprotstaviti konstantnoj netoleranciji javnog života.

Kada smo Derek Maon, Majkl Longli, Džejms Simons i ja objavljivali svoju prvu knjigu, Pezli je već uveliko sektaški jadikovao, a ministarstva Severne Irske redovno su gnjavila atavizmom orindžista za Dvanaesti juli. Netrpeljivost od koje se kosa dizala na glavi, iznošena je u štampi kao nešto prirodno, a ne kao nešto što bi trebalo komentarisati. U svemu tome nije bilo ničega što bi trebalo raskrinkati budući da je sve bilo potpuno neprikriveno. Pre bi se reklo da je takvo stanje trebalo prevazići, i u iskušenju sam da taj sindrom posmatram u svetlu Jungove teze da se nerešivi konflikt rešava njegovim prerastanjem, razvijanjem u tom procesu novog nivoa svesti. Takav razvoj zahteva od čoveka uzdržanost emocija:

Naravno da čovek oseća afekat i da ga taj afekat muči, ali on istovremeno poseduje i višu svest koja ga sprečava da se poistoveti sa svojim afektom, svest koja afekat posmatra kao objekat i koja je u stanju da kaže: znam da patim.

Afekat znači uznemirenost, krajnost na emocionalnom toplomeru koja preti sužavanjem svesti i njenih dometa da odgovori samoj uznemirenosti. U ovom slučaju afekat je proizašao iz ogorčenosti onih koji su tada nastanjivali Severnu Irsku i negovali svoje starosedelaštvo. Do šezdesetih godina, po Jungovom scenariju, viša svest se manifestovala u vidu poezije, ideala kome su se okrenuli pesnici kako bi opstali u uslovima zakržljalosti.

Dostignuće pesme je, najposle, oslobađajuće iskustvo. U tom oslobađajućem času, kada lirika otkrije svoje poletno izvršenje i pravovremenost formalnog užitka, dolazi do ispunjenja i iscrpljenosti, dešava se nešto što je podjednako udaljeno i od samopotvrđivanja i od samoponištavanja. Namera nastaje – hitro i nepostojano – kad je pesnik napet u svome biću i oslobođen svakog škripca. Jezik, kojim su toliko dugo u društvenoj sferi vladali obziri i vernost, klanjanje onima što potiču iz manjine ili onima što potiču iz većine, taj jezik je iznenada razvlašćen. On stiče pravo na neusiljenost, i mada nije praktično delotvoran, to još uvek ne znači da je nedelotvoran.

Sledeće stranice stavljaju na probu sve ove pretpostavke o poeziji. One, takođe, pokazuju i bojazan da uzeti sebi pravo sklanjanja u pesmu, znači na neki način poricati iskanje prosjaka pred kapijom. Pisati ove eseje značilo je ublažiti tu brigu i proveriti ono u šta u svakom slučaju verujem: da poezija može biti iskupiteljska i možda iluzorna koliko i ljubav. Ovi eseji u prozi zaokružuju uverenje koje sam pre jedne decenije izrazio u pesmi Pevačeva kuća. Napisao sam je za Dejvida Hamonda, nakon događaja opisanog na početku ovog uvoda, pa bih još jednom naveo njene završne strofe, kao tačku predaha u tačku sa koje ćemo krenuti:

Ljudi su ovde verovali
da duše utopljenika žive u fokama.
U vreme proletnje plime mogle su promeniti obličje.
Volele su muziku i plivale ka pevaču

što je mogao stajati na izmaku leta
u ustima belo okrečenog spremišta
ramena oslonjenog na dovratak, pesme
daleko veslima otisnute.

Kada sam prvi put došao ovamo stalno si pevao
nagoveštaj uboda šaržera
u rafalnom usponu i napadu.
Podigni glas opet, čoveče. Još verujemo onome što čujemo.





(Odabrala i prevela s engleskog Branislava Radević-Stojiljković)








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:12

Poezija posvećena grčkoj boginji Persefoni
EDNA ST. VINCENT MILLAY: PRAYER TO PERSEPHONE

Be to her, Persephone,
All the things I might not be;
Take her head upon your knee.
She that was so proud and wild,
Flippant, arrogant and free,
She that had no need of me,
Is a little lonely child
Lost in Hell, – Persephone,
Take her head upon your knee;
Say to her, „My dear, my dear,
It is not so dreadful here.“








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:12

CECILIA WOLOCH: HADES

Where we go when he closes my eyes
and under what country:
some blue darkness, farther than hell;
a landscape of absence and root and stone.
There are no bodies here,
we dream shapeless dreams –
a constant, cloudless storm.

Mother, I’ll never wake up from him,
I have already traveled too far.
My mouth is the color of his mouth
and his arms are no longer his arms;
they’re mute as smoke, as my first white dress,
and the spear of his name, once ferocious,
dissolves on my tongue
like sugar, like birdsong, I whisper it:
Hades.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:12

NIKITA GILL: CONVERSATIONS WITH PERSEPHONE

I asked Persephone,

„How could you grow to love him?
He took you from flowers to a kingdom
where not a single living thing can grow.“

Persephone smiled,

„My darling, every flower on your earth withers.
What Hades gave me was a crown
made for the immortal flowers in my bones.“









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:13

LOUISE GLÜCK: A MYTH OF DEVOTION

When Hades decided he loved this girl
he built for her a duplicate of earth,
everything the same, down to the meadow,
but with a bed added.

Everything the same, including sunlight,
because it would be hard on a young girl
to go so quickly from bright light to utter darkness

Gradually, he thought, he’d introduce the night,
first as the shadows of fluttering leaves.
Then moon, then stars. Then no moon, no stars.
Let Persephone get used to it slowly.
In the end, he thought, she’d find it comforting.

A replica of earth
except there was love here.
Doesn’t everyone want love?

He waited many years,
building a world, watching
Persephone in the meadow.
Persephone, a smeller, a taster.
If you have one appetite, he thought,
you have them all.

Doesn’t everyone want to feel in the night
the beloved body, compass, polestar,
to hear the quiet breathing that says
I am alive, that means also
you are alive, because you hear me,
you are here with me. And when one turns,
the other turns.

That’s what he felt, the lord of darkness,
looking at the world he had
constructed for Persephone. It never crossed his mind
that there’d be no more smelling here,
certainly no more eating.

Guilt? Terror? The fear of love?
These things he couldn’t imagine;
no lover ever imagines them.

He dreams, he wonders what to call this place.
First he thinks: The New Hell. Then: The Garden.
In the end, he decides to name it
Persephone’s Girlhood.

A soft light rising above the level meadow,
behind the bed. He takes her in his arms.
He wants to say I love you, nothing can hurt you

but he thinks
this is a lie, so he says in the end
you’re dead, nothing can hurt you
which seems to him
a more promising beginning, more true.









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:13

JO WALTON: HADES AND PERSEPHONE

You bring the light clasped round you, and although
I knew you’d bring it, knew it as I waited,
Knew as you’d come that you’d come cloaked in light
I had forgotten what light meant, and so
This longed for moment, so anticipated,
I stand still, dazzled by my own delight.

I see you, and you see me, and we smile
And your smile says you are as pleased as me
With everything and nothing still to say
All that we’ve saved and thought through all this time
Boils down to affirmation now as we
Stand here enlightened in my realm of grey.

Cerberus wags his solitary tail,
And though the dust of Hell lies round our feet
Your flowers are already sprouting through.
“You came,” “I said I would,” “You didn’t fail,”
“And you’re still here,” “Of course. We said we’d meet.”
“Yes,” “Yes!” “You’re really here! “And so are you!”

We don’t say yet that you will have to go
And Hell return inevitably black
Your flowers fade when parted from your tread
Though this is something we both surely know,
As certain as you come, you must go back,
And I remain alone among the dead.

They say I snatched you from the world above
Bound you with pomegranates, cast a spell
Bribed you with architecture. It’s not so.
Friendship is complicated, life is, love,
Your work the growing world, my task is Hell
You come back always, always have to go.

But here and now, this moment, we can smile,
Speak and be heard, this moment we can share
And laugh, and help each other to be great,
And talk aloud together, all worthwhile,
Our work, our worlds, and all we really care,
Each word shines golden, each thought worth the wait.

And Hell’s poor souls whirl round us as they glide
Off up to Lethe to begin again,
On to new lives, new dawns beyond Hell’s night.
We walk among your flowers, side by side,
Such joys we share are worth a little pain.
You come back. And you always bring the light.









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:13

RITA DOVE: PERSEPHONE, FALLING

One narcissus among the ordinary beautiful
flowers, one unlike all the others! She pulled,
stooped to pull harder—
when, sprung out of the earth
on his glittering terrible
carriage, he claimed his due.
It is finished. No one heard her.
No one! She had strayed from the herd.

(Remember: go straight to school.
This is important, stop fooling around!
Don’t answer to strangers. Stick
with your playmates. Keep your eyes down.)
This is how easily the pit
opens. This is how one foot sinks into the ground.

Izvor poezije: Pinterest, Poetry Foundation

Slika: Mermerna sklptura Kore (devojke), 6. vek pre nove ere, Atina.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:17

Rembrant: „Otmica Persefone“
Objavljeno 28. maja 2018.
Sliku Otmica Prozerpine holandski umetnik Rembrant stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na kvalitet dela. Otimica Persefone je tema koja interesuje barokne umetnike, naročito je, pre Rembranta, inspirisala italijanskog skulptora Đanlorenca Berninija.

Slika ima nekoliko odlika baroka: ona afirmiše dinamiku i prikazuje snažno kretanje. Celovitost i jedinstvo slike kao da ne postoje, tačke fokusa nisu ravnomerno raspoređene, slikar poentira ne u ravni celine već jedino prema efektnim delovima. Takođe, slika naglašava dramatičan odnos svetlosti i tame. Slika kao da prikazuje letnje popodne prožeto tamnim oblacima pred snažnu oluju. Međutim, glava devojke koja rukama gura od sebe muškarčevu glavu tako je precizno označena svetlošću. Možda je upravo to ono na čemu ćemo zadržati pogled.

Slika je atmosferična i poput daha na staklu: nepostojana, evokativna, kao sećanje, kao odraz snevanog po buđenju – još uvek je oko nas mračno, ali ne u potpunosti, i nešto nam izmiče. Kontura je razorena. Tamna boja, na pojedinim mestima crna, na nekima plava, na nekim rubin crvena. Had i Persefona deluju kao dve ribe izgubljene na pučini nekog okeana. Ambis koji Rembrant predočava odnosi se i na gore i na dole, i na nebo i na zemlju.

Gore je ambis neba, koje se polako gubi u levom uglu, dok ljubavnici streme ka donjem desnom uglu, ka još dubljem poniranju. Otmica Persefone je i metafora seksualnog čina, odnošenja, samozaborava, odlaska i povratka. Mladi Rembrant koristi temu koja je u duhu doba i aktualizuje ju umetnički na svoj način, ali ju i prilagođava sopstvenoj dobi i spostvenom životnom trenutku. Ova slika odraz je i njegove ljubavi prema prvoj supruzi i svakako je jedan od alegorijskog primera ljubavne strasti i stvaralačkog nadahnuća.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:19

Persefona, Demetra i Flora kao deo prerafaelistskog slikarstva i popularne kulture
Objavljeno 28. maja 2018.
ALDŽERON ČARLS SVINBERN: PROZERPININ VRT

Tu, gde miran je svet;
Tu, gde jad sav izgleda
Ko mrtvog vetra i splasnulog vala živost
U nejasnom snevanju snova;
Posmatram u polju zelenom rastinje
Za sejanje i za žeteoce,
Za berbu i za košenje,
Usnuli svet tokova.

Umoran sam od suza i smeha,
I onih koji se smeju i plaču;
Od onog što bi budućnost doneti mogla
Ljudima koji seju da bi mogli da uberu:
Umoran sam od dana, umoran od sati,
Pupova ogolelog cveća što su vetrom nošeni,
Želja i snova i moći,
I svega osim mira u snu.

Smrt je tu sused životu,
I od oka i uha udaljeni
Valovi bledi i vetrovi vlažni nadiru,
Plove krhki brodovi i duhovi;
Nasumice oni putuju, kamo –
Oni ne znaju šta je tamo;
A vetrovi isti ne duvaju amo,
I ništa isto ovde ne zri.

Nema tu ni rastinja pustopoljine il’ šumarka,
Niti loza uspeva il’ vres cvetni,
Već pupovi maka bez cveta,
Prozerpinini zeleni grozdovi,
Bledi nizovi šaša na vetru,
Gde ni jedan list nije rumen il’ u cvatu
Osim tamo gde ona cedi u tijesku
Vino smrtno za opijanje pomrlih ljudi.

Bledi, bezimeni i nebrojeni,
Po jalovim njivama žita
Povijaju se i odmaraju oni
Po celu noć dok svetlost ne zasja;
I poput duše okašnjele,
U paklu i u raju, koje nikad ne spariše,
Oblaci i izmaglica prigušiše
Jutro koje izbi iz mraka.

Iako čovek onaj beše snažan kao sedmorica,
I on će da se druži sa smrću,
U raju se neće probuditi, noseći krila,
Niti će ječati od muke u paklu;
Iako čovek onaj beše lep poput ruže,
Lepota njegova tamni i iza oblaka nestaje;
I iako se ljubav zadovoljna smiruje,
Ona zadovoljna nije na kraju.

Bleda, iza trema i porte,
Nepokretnim lisjem krunisana, stoji ona
Koja kupi sve ono što umire
Studenim, besmrtnim rukama;
Malaksale usne njene slađe su
Od usnica ljubavi one koja živi u strahu
Da nju upozna sa ljudima koji se mešaju i sreću nju
U dobima raznim, i predelima.

Svakog ponaosob ona iščekuje,
Čeka ona svakog rođenog sina;
Zaboravlja da joj zemlja majka beše;
Život voća i žita;
I proleće i seme i laste poleću
Za njom, i tamo se upućuju
Gde leto peva muklu pesmu,
I prezir cveće prožima.

Evo, venući odlaze ljubavi,
Ljubavi ostarele zamornih krila;
I tamo ona vuče sve mrtve dobi,
I sve ono što pogodi nesreća;
Zaboravljenih dana mrtve snove,
Snegovima otresene oslepele pupove,
Lisje nemirno koje vetrovi odneše,
Rumene ostatke propalih proleća.

Nismo se uzdali u tugu,
I radost nikad pouzdana ne beše;
Današnjica će da zamre u sturašnjicu;
Vreme ni na kakav čovekov mamac nasesti neće;
I ljubav, zlovoljna i klonula,
Kroz napola ožalošćene usne ispušta
Uzdahe, i iz zaboravnih očiju pušta
Suze koje ni jedna ljubav podneti ne može.

Od silne ljubavi prema životu,
Oslobođeni nada i strahova,
Mi odajemo, za tren, zahvalnicu
Mogućem liku božanstva,
Što ničiji život ne traje večno;
Što pokojnici neće ustati nikako;
Što čak i najmirnije korito rečno
Sigurno negde u moru završava.

Ni zvezde, ni sunce buditi se neće tada,
Niti će se svetlo menjati:
Nit’ će se čuti žubor voda,
Ni bilo kakvi zvuci il’ pogledi:
Ni lišće zimsko ni prolećno,
Ni dan, ni sve ono što je dnevno;
Večni san samo
U večnoj noći.
Won’t you come into the garden? I would like my roses to see you. – Richard B. Sheridan

Citat pripada jednom irskom dramskom piscu iz 18. veka koji mi se učinio pogodnim za ovu priliku. Međutim, pre Šeridana, tu je bio Rembrant. Iako je naslovom naznačeno da će se tekst ticati prerafaelitskog odraza mita o Persefoni i Demetri, vizuelne umetnosti, naročito slikarstvo, iako tematizuju jedan segment mitske priče mogu evocirati i sasvim neki drugi.

Flora je jedno od najstarijih italskih božanstava, ona je boginja cveća i proleća. Prvobitno, ona je bila numen klasalog žita, a tek kasnije boginja cveća i plodonosnog drveća. Florom se oženio Zefir. Svojoj supruzi on je dodelio vladavinu nad cvećem. Jedna od najlepših predstava Flore, Zefira, Gracija, Merkura i Venere jeste na Botičelijevoj slici Proleće.

Povezala sam Rembrantove prikaze svoje supruge Saskije-Flore, kao i potonje prerafaelitsko slikarstvo (u ovoj objavi uglavnom su slike Džona Vilijema Voterhausa) sa mitom o Demetri i Persefoni jer je veza očigledna. I Persefona je kao mlada brala cveće po livadama, i ona je strašna boginja, dvosmisleno božanstvo, baš kao što su bile i prerafaelitske muze. Njihova prethodnica svakako je, pored Rembranotove Saskije, Kitsova Lepa dama bez milosti.

Ono što je u slikarstvu prerafaelitski stil, to je u poeziji simbolistički. Najpoznatiji prerafaelitski slikar i pesnik je Dante gabrijel Roseti, a jedan od najpoznatijih pesnika simbolista (posebno njene dekadentne faze) je Aldžeron Svinbern.

Naredni redovi dobro opisuju prerafaelitsku estetiku koja crpe inspiraciju iz starogrčkog mita, ili bar iz nekih njegovih odlika. Mario Prac, italijanski kritičar i istoričar književnosti ovako je pisao o Rosetiju i Svinbernovim uzorima:

Kod Rosetija nalazimo izrazitu sklonost prema svemu što je tužno i okrutno; njegov srednji vek je krvava legenda; pored njegovih blaženih Beatriča nalaze se i zlokobni likovi. Njegova Sister Helen, u istoimenoj baladi, je okrutna i fatalna žena koja uništava čoveka čija je sudbina u njenim rukama… Roseti je obožavao bolnu lepotu koja je bila osobito romantična; neka sablasna svetlost kao da zrači iz njegovih likova, a njome su obavijene i neke epizode iz njegovog života, među kojima istorija njegovog braka kao da je istrgnuta iz Poovih novela. Uticaj zločinačke Renesanse elizabetinskih dramaturga, uticaj okrutnog srednjeg veka prerafaelita i, malo kasnije, uticaj orgijaške Antike Gotjea i mračne modernosti Bodlera; najzad, grčke tragedije, neumoljiva doktrina Starog zaveta i grozni nihilistički hedonizam De Sada… sve su to izvori koji su lako mogli da se stope zajedno i nađu prirodno ležište u predisponiranoj duši kakva je bila Svinbernova.

Persefona je dvostruka boginja: blaga mlada devojka i okrutna gospodarica Podzemlja. Od njenog boravka u Podzemlju zavisi čitava vegetacija prirode, a mit o njenoj otmici način je i objašnjenje smene godišnjih doba. Dvostrukost se vezuje i za njen odnos sa Hadom. Ovaj mit višestruko je inspirisao i različite bendove da svojim pesmama daju ime po ovoj boginji da ga tematizuju kroz muziku.

U pitanju su grupe poput: Cocteau Twins, Stellamara, Dead Can Dance, Opet. Ovaj mit inspirisao i je mnoštvo mladih savremenih fotografa, kao i korisnika društvene mreže Pinterest. Ukucajte Persephone na Pinterestu ili Tambleru i iznenadićete se rezultatima i prisutnošću ovog mita u savremenoj kulturi. Ja sam, inspirisana ovim mitom, napisala knjigu Pisma Persefoni o kojoj možete čitati OVDE.

Povezani tekstovi: Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“, Džon Kits: „La Belle Dame sans Merci“

Pesma: Aldžeron Čarls Svinbern, Prozerpinin vrt, preveo Zoran Jungić, Glas, Banja Luka, 1987.

Citat: Mario Prac, Agonija romantizma, prevela Cvijeta Jakšić, Nolit, Beograd, 1974.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:19









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20135

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   Uto 29 Maj - 12:19









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Knjizevne analize,osvrti,crtice   

Nazad na vrh Ići dole
 
Knjizevne analize,osvrti,crtice
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ernest Hemingvej
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-