Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Filozofija danas ćuti o ljubavi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Filozofija danas ćuti o ljubavi   Pet 9 Mar - 22:25

Filozofija danas ćuti o ljubavi



Danas filozofija uopšte ne govori ili sasvim malo govori o ljubavi. Uostalom, vrednija je i ta tišina nego – ukoliko bi se o njoj i usudila govoriti – da filozofija maltretira ili izdaje ljubav.



Skoro bi se moglo posumnjati u to da je filozofi uopšte doživljavaju, da kojim slučajem ne naslućujemo njihovu bojazan da o njoj uopšte i nemaju ništa da kažu. S razlogom, jer bolje nego bi ko drugi znaju da više nemamo reči koje je izgovaraju, koncepte koji je promišljaju, niti moći koji je slave.

Filozofi su je, kao potisnutu, neizgovorenu i nepriznatu, zaista napustili, lišili pojma i, konačno, odbacili na mračne i uznemirujuće rubove svog samodovoljnog razuma. Nesumnjivo je da neki drugi diskursi nastoje da naglase taj skrajnuti status i da, na sebi svojstven način, u tome ponekad uspevaju. Time što me oslobađa od moje erotske afazije poezija može izgovoriti i ne znajući artikulisati ono o čemu eksperimentišem; međutim, ona mi nikada neće omogućiti da razumem pojam ljubavi. Roman uspeva da prekine autizam mojih ljubavnih kriza, ponovo ih upisujući u društvenu, mnogostruku i javnu narativnost – iako ne objašnjava ono što mi se zaista, upravo meni, dešava. Teologija zna o čemu je reč, samo što ona to isuviše dobro zna, uvek izbegavajući da mi nametne neposrednije tumačenje Stradanja i da – ne obazirući se na njegovu pojavnost, ne dajući značenje njegovoj imanenciji – poništi moje strasti. Psihoanaliza se može odupreti tom nestrpljenju i poznato joj je da prebiva među mojim svesnim i pre svega nesvesnim doživljajima – upravo da bi bolje konstatovala kako patim od nedostatka reči potrebnih da bih izgovorio nedostatak; njoj samoj, doslovno, nedostaju pojmovi kojima bi promišljala te doživljaje. Iz tih iznurujućih napora proizilazi da svedolazeće, drugim rećima, svi oni – vi i ja, prvenstveno – koji vole, uopšte ne znajući šta ljubav jeste niti šta od njih ona očekuje, naročito kada je proživljavaju, imaju utisak da su osuđeni na najgore zamene: očajni sentimentalizam popularnih štiva, frustrirane pornografije industrije idola ili bezoblične ideologije pojedinačnog ispunjenja, te hvalisave zaglušenosti. I tako filozofija ćuti, a u toj tišini ljubav se briše.

To prenebregavanje pitanja ljubavi od strane pojma trebalo bi da skandalizuje, tim više što filozofija oličava svoje poreklo u samoj ljubavi, i to samo u njoj, u ,,toj velikoj boginji“. što upravo i potvrđuje i njen ime – ljubav prema mudrosti – (kako glasi ispravan prevod reči φιλοσοφία, ponekad i uprkos njoj samoj). Kako bi to trebalo da čujemo? Najčešće prihvatljivo – da je potrebno tragati za mudrošću koju nemamo, upravo zato što nam izmiče – a to se završava u banalnosti, u jednom truizmu. Time se, u stvari, maskira nešto drugo, dakle radikalnije: filozofija se definiše kao ,,ljubav prema mudrosti“ upravo stoga što mora započeti s ljubavlju pre nego s pretenzijom na znanje. Da bi se dospelo do razumevanja, najpre ga je potrebno želeti; drugim rečima, čuditi se pred nerazumevanjem(pri čemu to čuđenje treba da ponudi početak mudrosti); čak i patiti zbog toga što se nešto ne razume, doslovno, bojati se nerazumevanja (tako da ta bojazan otvara mudrost). Filozofija razumeva samo u meri u kojoj voli – volim da razumevam, dakle, volim da bih razumeo; a ne, kako smo skloni da verujemo, konačno sam nešto razumeo i to zauvek oslobađa potrebe da volim. Nikako se ne podrazumeva, ma koliko nam to danas delovalo paradoksalno, da je filozofija pre svega povezana s naukom, kao da se saznajni projekt, ne pribegavajući nekom drugom promišljanju ili nekoj drugoj pretpostavki, sam po sebi nameće. Naprotiv, moguće je da bi za postizanje istine u svim slučajevima bilo potrebno najpre ih želeti, dakle voleti. I iskustvo savremene ideologije, to saznanje koje sve žrtvuje moći, činjenično nam je pokazalo da čovek vrlinu ne voli spontano i da je često žrtvuje laži, ukoliko mu ona obezbeđuje moć. U meri u kojoj filozofija prestaje da se razumeva najpre kao ljubav i da polazi od nje, u meri u kojoj se neposredno poziva na znanje i pretvara ga u riznicu znanja, ona ne samo što protivreči svom prvobitnom određenju već i izmiče istini, koju menja za nauku objekta – taj obrok skuvanog sočiva. Poznato je da se malo-pomalo, tokom uporne, ubrzane i nezadržive evolucije, filozofija konačno odrekla svog prvobitnog imena ,,ljubavi prema mudrosti“ zamenivši ga, jednako kasnim (sredinom srednjeg veka) i još problematičnijim (u doba klasicizma) imenom metafizike.
Ova radikalna mutacija je ne samo definitivno obezbedila primat bivstvujućeg kao univerzalnog objekta znanja, što je dalo maha projektu nauke i, od toga nerazlučivo, vladavini tehnike nad svetom, već je pre svega cenzurisala erotsko poreklo filosofije. Moguće je da zaborav bića maskira radikalniji zaborav na osnovu kojeg proizilazi i erotski zaborav mudrosti. Sa završetkom svoje istorije, dakle danas, nakon što je srozala biće na nečasni nivo objekta i zaboravila biće u potpunoj povučenosti, filozofija je, nadalje, gotovo nečujna, čak izgubila ona zarad čega je žrtvovala erotsko: svoj status nauke, a u izvesnoj meri i svoje dostojanstvo znanja.
Kada je reč o ljubavi, o kojoj je zaborav nesumnjivo sve odlučio, ona je filozofiju zaboravila gotovo do odricanja; čak je i izgubila želju za njom; a ponekad bismo skoro poverovali da je mrzi. Filozofija ne voli ljubav jer je ona podseća na njeno poreklo i njeno dostojanstvo, njenu nemoć i njihov razvod. Kad je otvoreno ne mrzi, ona o ljubavi ćuti.


Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Filozofija danas ćuti o ljubavi   Sub 10 Mar - 13:53

Tacno,cuti! Jer vreme je takvo.Ljubav postaje zaboravljen osecaj.Nadvladao je drugi oblik.Prema novcu,karijeri...
Nazad na vrh Ići dole
Tony

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 9153

Lokacija : Nekad u paklu nekad u raju.

Učlanjen : 27.02.2014

Raspoloženje : Uvjek 100% isto.


PočaljiNaslov: Re: Filozofija danas ćuti o ljubavi   Pet 23 Mar - 21:07

Um od ljudi se razvilo, napredak kao tehnologija i komunikacija kao internet,Googel & Co.

Ljubav nesuti ona jos uvjek postoji, nego tko ne suti je manipulacija i iskrena laz. Najveca i najopasnije oruzije u 21 stoljecu. happy
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 21574

Učlanjen : 17.03.2015

Raspoloženje : kako ja hoću


PočaljiNaslov: Re: Filozofija danas ćuti o ljubavi   Ned 25 Mar - 13:00

greše filosofi, ljubav je najvrednija, ništa ti ne vredi bez ljubavi. život bez ljubavi je školjka bez bisera. prazna ljuštura.  Cool
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Filozofija danas ćuti o ljubavi   Ned 22 Apr - 9:01

Ljubav u moderno doba – da li postoji strah od romantične ljubavi?

Možda se slažete sa Anom Karenjinom da ima onoliko ljubavi koliko ima srdaca, što i jeste prilično tačno budući da je ljubav individualno iskustvo svakog pojedinca.
Na pitanje da li se filozofija moderne ljubavi razlikuje od onih u ranijim vremenima, a naročito da li u današnje vreme postoji rezervisanost i strah od zaljubljivanja i strasne ljubavi, čiji je opis dao Stendal u svom znamenitom eseju O ljubavi, nije lako dati odgovor.

U tom eseju Stendal opisuje etape kroz koje u svojoj duši prolazi onaj koji se zaljubljuje i uvodi pojam kristalizacije, koja je zapravo „rad duha koji iz svega što se pred njim pojavljuje otkriva da voljena osoba poseduje nova savršenstva“. Kristalizacija je, dakle, proces koji se događa u romantičnoj ljubavi.
Psihoanalitička tumačenja
Emocionalni život i ljubavne veze svakog čoveka ponaosob određene su svesnim delom njegove ličnosti, a zapravo mnogo više njegovim nesvesnim, ukoliko prihvatimo psihoanalitička saznanja i tumačenja.
Ona nas takođe upozoravaju da će uticaji nesvesnog porodičnog života naših roditelja i nesvesna opažanja koja potiču iz našeg detinjstva imati znatnu ulogu u oblikovanju našeg odnosa prema suprotnom polu.

Izgleda da smo i ne znajući preopterećeni balastom prošlosti i da tu nema pomoći. Tako se tumače beskrajna i uporno ponavljanja istih ljubavnih obrazaca našeg zrelog života: neki ljudi upadaju iz veze u vezu sa sličnim karakteristikama, biraju pogrešne osobe, kao da su osuđeni na ista ponavljanja i da ne mogu da izađu iz začaranog kruga.

Jaka sudbinska zaljubljenost se u psihoanalitičkoj terminologiji objašnjava kao prenos libida sa Ja na voljenu osobu.

S obzirom na to da ova sposobnost ne zavisi od spoljnih trendova nego od toga da li su pojedinci po svojoj psihičkoj konstituciji tome podložni ili ne, rekli bismo da psihoanalitičari zaljubljivanje ne shvataju kao stvar mode niti kao pojavu kojoj bismo se racionalno opirali.

Ona se dogodi ili ne, a da bi se dogodila makar jedno od dvoje mora da bude sposobno za dugotrajnu idealizaciju voljene osobe.
Romantična ljubav u poređenju sa neromantičnom
Pod romatničnom ljubavi u običnom životu smatraju se jaka ljubavna osećanja koja nas iznenada obuzimaju, ne zavise od naše volje i menjaju nam život tako da predmet ljubavi postaje centar našeg sveta. Naša najskrivenija nadanja, blaženstvo ili prokletstvo zavise od pogleda voljene osobe, sitnih znakova pažnje, tananih pokreta koje samo zaljubljeni primećuju jedno kod drugog.

S jedne strane, romantična zaljubljenost je izuzetno stanje, koje one koji su njime obuzeti baca u kovitlac divnih osećanja očekivanja, nadanja, strepnje i strasti.

Ali moguće nevolje kod takve ljubavi su: izloženost koja nije prijatna svakome jer sada od drugoga zavisi vaša sreća ili nesreća, da ona ostane jednostrana, da nastane razočarenje kada se ljubavnici ohlade, raščaraju i najzad shvate koliko njihov partner malo odgovara njihovoj lepoj slici. Dakle, razni oblici patnje, depresije i bolno gubljenje iluzija.

Može se čuti mišljenje da danas postoji trend namernog bežanja od strasne ljubavi, unapred se čuvajući bure osećanja, nepredvidljivosti i bola koji može proizići u takvoj vezi.
Otprilike kao strah od predavanja, opisan u Eliotovoj Pustoj zemlji, gde sudbina zemlje zavisi od prave ljubavi muškarca i žene, ali dok Eliot slika galeriju promašenih parova, ispostavlja se da takve ljubavi i takvog para nema.

Navodno, savremene devojke i mladići su oprezni, radije bi stabilnu vezu bez mnogo lude ljubavi, ali i bez neprijatnih posledica iste.

Ili se čak i sasvim izbegava bilo kakav vid vezivanja, živi se usamljeno, ili su veze sasvim površne i partneri se često menjaju, bez većih stresova u ostavljanju, jer će stari ubrzo biti zamenjen novim. Osim eventualne frustracije da ni tu nešto nije normalno.

Kod neromantične ljubavi, osim ovog elementa izbegavanja ljubavnog bola, prisutan je i drugi racionalni element, a to je društveni, to jest želja za društvenim položajem i prestižom, pa se ljubav može podrediti ili prilagoditi njemu.

Možda slavni par neće biti spojen strasnom ljubavlju, ali će imati isti interes, sklonost ka glamuroznom životu, pokazivanju uspeha i bogatstva, umetničke ambicije koje valja progurati, sponzorstva koja treba pokriti.

Takođe, ima dosta parova gde su supružnici i poslovni saradnici, i to može odlično i dugotrajno da funkcioniše.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Filozofija danas ćuti o ljubavi   Ned 22 Apr - 9:02

Upoznavanje preko interneta
Većina ljudi koji naginju onome što se zove porodični život, svoje supružnike je pronašla za vreme dok su išli u srednju školu i studirali. Ako ne tada, onda eventualno na poslu, među kolegama i koleginicama.

Međutim, ako se ne pronađe odgovarajući partner dok je čovek još relativno mlad, spreman da voli, fleksibilan, neopterećen gorkim iskustvima, a ima sklonosti ka bračnom životu, prilike da će se to dogoditi s godinama opadaju.

Poznato je da vremenom zahtevi u odnosu na ljubav kakvu bismo želeli rastu, postajemo izbirljivi, ne priznajemo svoje mane ali zato dobro vidimo tuđe, postajemo pomalo ograničeni i budalasti, svakako ne lepši, ali i dalje se naravno sviđamo samima sebi, i greška mora da je u drugima koji ne uviđaju naše savršenstvo.

Za one koji ne izlaze puno, a često su onlajn, savremeno doba ima još jednu ponudu. Moguće je okrenuti se traženju prave osobe preko specijalizovanih sajtova na internetu, koji su zamenili klasične agencije za bračno posredovanje.

I inače se mogu upoznati divni ljudi preko interneta, možda ne na tim sajtovima, ko zna.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Filozofija danas ćuti o ljubavi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Filozofija danas ćuti o ljubavi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Filozofija ljubavi
» Brak danas
» Rekli su o ljubavi...
» Artur Šopenhauer
» Što ti je bilo najteže u životu?
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-