Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 11, 12, 13 ... 19 ... 26  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 20:37

Zelio sam te danima,
zelio godinama,
i zelja je bivala sve veca,
a nada sve manja,
i umirao sam pomalo od zelje i beznadja,
i umro sam sasvim i vise me nema,
a zelja je moja uvijek ziva ostala,
i bez mene zivi u zraku izgubljena.

-Nikola Milicevic-
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 20:38

Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad,
Ja - nekad slobodan orao mlad.
Kraj prozora slece moj srecniji drug,
On razdire plen svoj i leti u krug.
On kluje i baca i gleda u mrak,
I krikom i pogledom daje mi znak.
Ja tacno razumem što hteo bi rec;
On poziva mene: ''Hajd' vreme je vec!
Mi slobodne ptice smo. Hajde i ti
Na mesto gde oblak nad urvinom spi,
Gde plavetno more na obzorju sja,
Gde lutamo jedino vetar, i ja!''
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 20:38

Neumorno, vazda, veje sneg,
kao da su huligani
pivskim kriglama ubili
labuda na nebesima
i tužno perje pada dole.

Toliko se bojim tišine, koja ide do nemosti,
tišine na drveću i večnosti,
koja se premestila u ljude.
I ni za nokat se ne stidim
svoje zebnje, bože, ti to bar znaš.

Tišina pada na mene, bez reči,
kao uzaludna tuga,
iako smo za nju sposobni,
i lepu reč čekamo,
dok vani, napolju pada.

A vazda je sve dalje i gore.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 20:39

Tomas Tranströmer

VREME TOPLJENJA SNEGA - '66.

Golemi vodopadi, šumorenja, drevna hipnoza.
Reke došle ko močvare, groblje automobila,
svetluca
iza maski.
Stišćem se uz ogradu mosta,
koji je velika gvozdena ptica što plovi mimo
smrti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 20:40

Sanjam kako idem pored tebe (Dragutin Tadijanović)
...ali kad te u daljini ugledam,
Prelazim na drugu stranu, protivnu,
Gdje me nećeš opaziti
Između prolaznika mnogih.

Pred tobom se sakrivam
Za uglove ulične
Ili za široka stabla.
U noći, sanjam kako idem pored tebe.
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13920

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 22:11

Neverni osmeh prelece ti preko ociju
kada dodjem k tebi da ti kazem: Zbogom!
Cinio sam to tako cesto da mislis opet cu se vratiti....
Priznacu ti istu sumnju osecam i ja.
Jer prolecni dani opet idu:
pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi:
behar se ponovo vraca
i rumeni na granama iz godine u godinu
tako se i ja mozda rastah od tebe,
da se opet vratim.
Ali cuvaj varljivu sliku neko vreme;
ne goni je neljubaznom zurbom.
Pa kada kazem:
ostavljam te zauvek,
primi to za istinu,
i pusti bar za trenutak
da magla suza pojaca mracni okvir tvojih ociju.
A kada se ponovo vratim,
osmehni se lukavo,
kako ti je drago.

Rabindranat Tagore
Nazad na vrh Ići dole
andjeo

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 334

Lokacija : Trenutno na Zemlji

Učlanjen : 09.10.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 5 Apr - 15:35

--SVIDJAS MI SE---
Svidas mi se kad sutis, jer si kao odsutna, 
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te. 
Cini se, kao da su ti letjele oci, 
i cini se, da ti je poljubac jedan zatvorio usta. 

Kako su stvari sve ispunjene dusom mojom, 
izranjas iz stvari, ispunjena dusom mojoj. 
Leptirice sna, dusi mojoj si slicna, 
i slicna si rijeci, melankonija. 

Svidas mi se kad sutis, i kad si kao udaljena. 
I kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju. 
I cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te: 
Pusti me da sutim s mucanjem tvojim. 

Pusti me da ti govorim takodjer s tvojom sutnjom, 
jasnom kao svijeca jedna, prostom kao jedan prsten. 
Kao noc si, sutljiva i zvjezdana, tako daleka i jednostavna. 

Svidas mi se kad sutis, jer si kao odsutna. 
Udaljena i bolna, kao da si umrla. 
Jedna rijec tada, osmijeh dovoljan je jedan. 
I veseo sam, veseo sto to nije tocno. 
---------------------------------------------------------Pablo Neruda
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 6 Apr - 10:31

Dok neki čuvaju tačke horizonta,
ja svome telu rezervišem sferu
dalju od zvezda
za večnu čar poezije.


Roberto Mendez
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 6054

Godina : 31

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 8 Apr - 12:44

Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli..
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 6054

Godina : 31

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 8 Apr - 12:45

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka-
Jer je san o sreći visi nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoj sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva
Poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti ci cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden.

A ti ne postojis nit' si postojala;
Rođena u mojoj tisini i cami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 6054

Godina : 31

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 8 Apr - 12:49

ODAKLE MENI TI

Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćes tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu

Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reći
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni

Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj

Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma

Odakle meni ti?


Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 9 Apr - 14:44

***

Mome su srcu dovoljne tvoje grudi,
i krila moja za tvoju slobodu
Iz mojih usta poleće u nebo
ono što je spavalo u tvojoj duši

U tebi je varka svakoga dana,
stižeš ko rosa na cvetne krunice,
potkopavaš obzorje svojom odsutnošću,
poput talasa bežeći neprestano

Rekao sam da si pevala u vetru,
kao što pevaju pinije i jarboli,
ti si kao oni, visoka i ćutljiva
i često tužna kao putovanje

Utočište, kao stari put,
nastanjuju te jeke i glasovi čežnje,
budim se i ponekad, sele i beže
ptice što su spavale u tvojoj duši

Pablo Neruda
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 12 Apr - 18:06

Vrati mi moje srce!

U njenim tamnim ocima
izgubio sam srce...
Upalo je u tihom pokusaju
da sagledam njihovu dubinu...

Ali ona to ne zna...
Ne shvata da je ta mrlja,
tamno crvene boje u njenom oku,
njegov krvavi odsjaj...

Vrati mi moje srce!
Lopove tamnih ociju...
U tvoje se mreze uplelo
nenadano jedne tihe noci...

Vrati mi tvoje oci!
U njima sam izgubio srce...
Nestalo je u njihovom sjaju
bez nade u skoriji povratak...








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 12 Apr - 18:07

Prvo je ono pripadalo drugima,
kalup su pravili od samog početka.
Ne, nekažem da su mi naudili,
al' da upravljam njime nisu me pustili.

Posle je srce poečlo da žari
u osvit zore il sumrak dana,
shvatila sam da srce mora biti samo moje
možda i samo možda ponekad i tvoje.

Nemoj od mene da tražiš srce na dlanu,
gordo je ono i samo svoje, 
al' ako me povrediš u ovom danu
na silu ćeš dobiti srce moje.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 12 Apr - 18:07

Pricam o ljubavi, verujem u ljubav, divim se njenoj moci, uzivam u 
njoj, klanjam joj se, zavisim od nje, ali ...gde me ona vodi? Slepo 
verujem u iskrenost svoga srca i u sve ono sto mi ono kazuje, ali 
ljudsko bice ( a to sam jos uvek), ima i razum. A razum se veceras 
pobunio, panicno me je prodrmao, zavristao je i pretvorio se u vapaj 
moleci me da ga ne ignorisem, da ga ukljucim u svoj zivot, da mu 
posvetim malo paznje, da ga upotrebim ....dok je jos upotrebljiv. A onda
negde, tacno na pola puta izmedju srca i razuma, pocinje da se stvara 
neka grudva koja gusi, koja neda plucima da udahnu propisanu kolicinu 
vazduha.Tesko gutam. Suse mi se usta.Tuga? Ne....Panika...Panicni strah,
ne od samoce, ne od odbacivanja, vec od kristalno ciste nemoci...Od 
nemoci da promenim bilo shta. Od nemoci da promenim sebe."








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 15 Apr - 8:07

Hvala ti za ovaj cas bola prepun.
Pored mene usamljen cvet bele krune
i ulazi tiho u nebo mesec nepun,
O, ne treba sklopiti oci suza pune
kad mesec izlazi.

Sici treba na livade i put,
gde tisina lezi bistra preko bilja
i spava mesecine siroki skut,
pa zalutati u noci, bez cilja,
kao u snovima.

Jer vazno je samo ono sto je vecno:
meseca i srca uzrok polazni:
i, ma koliko bilo protivrecno,
voleti treba sto su prolazni
lepote casovi,

sto za radoscu bol dolazi,
sto sa zaboravom se ne moze boriti.
Voleti treba sve sto prolazi
O, nikada nista nemoj zboriti
kad mesec izlazi.


(D. Maksimovic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 15 Apr - 13:28

Neka ostane tako

Ne!
ne dirajte nista
neka sve bas ostane tako
mrljavo
prasnjavo.

Shvatate li da su to uspomene?
pecati dirljivi
za moje oci
moju dusu
dokazi stvarni

neka tragova oko mene
u meni

sve su to znakovi
da je jednom bio u ovoj sobi!

Vera Miladinov
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 15 Apr - 19:51

Sada kada znam sve o tebi,nijem
da to kažem i odviše uplašen da to izgovorim,
sada kada je preda mnom voda, vatra i vjetar
sa svojom jekom, sa svojom neutješnom zorom,
ali i zakasnjeli let ptice izad snijega
na kojem je još uvijek otisak tvoga čela,
sad kad ostaje manje nego išta
u jednom času koji si učinila toliko teškim
za mene, sada i sada u gustoj sjeni budućih stoljeća,
ostaje samo da bdijem i da te bdijući sanjam,
tražeći jedan razlog o kome sve šuti,








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 15 Apr - 19:51

Prostrimo bijele kosti, prostrimo blještave kosti
Nemamo druge zastave: krv je oslijepila sunce.
Stare trublje proljeća, mlada zvona slobode
Zvonite, zovite ljubav, neka se u njoj smiri
Crna misao čovjeka, metalna duša svijeta.

Ja sam ljubav i molim: prostrimo bijedne kosti
Ja sam ljubav i vičem: prostrimo sunčane kosti
Ja sam kostur, i kosti mojih kostiju su jutro
Ja sam ljubav i kosti mojih kostiju su ljubav
Ja sam ljubav, i ne znam gdje je počinak ljubavi.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 15 Apr - 19:52

Kada moje ruke više ne budu imale 
nikoga za voljeti 
kada mi ne preostane više niti mrvica 
za podijeliti 
tada ću u pokošeno sijeno 
dobrovoljno leći 
izgubljenim mirisom Postanka 
posljednje nakapati riječi. 
Kada više ne budem mogla 
nijednom Čovjeku vjerovati 
ako 
ako jednom ipak shvatim 
da su Cinici bili u pravu 
sklupčat ću se negdje 
i ipak 
ipak 
napisati pjesmu 
svim sanjarima u slavu








Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10001

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 1 Maj - 18:15

ЈЕЦАЈ НЕБА

А што си се раскририла над овим
Вазда насмејаним Небом,
Па зубе пљујеш олова пуне
На багреме беле, храстове, жбуње,
Од јаблана вешала правиш,
Судиће ти шуме,
Свака ће травка да те прокуне;
И када ти се поглед рђав на тмину привикне,
Сунце ће ти судити и Месец и Звезде.

И они ће да зажмуре, проћи ће година много
А ти се више никад нећеш моћи заклети Богом.
Цркве ће ти бити прашњаве и празне без икога
Да те дарива или за здравље пита,
Јер ти ето јутрос ништа није
Да ми мрвиш сунцокрете, моја жита.

А што ми ко авет кружиш над главом
Ко неман нека чепатрљаш славом,
Кад ми је пролеће у земљи и оранице миришу,
Што ми јагњад будиш и чангријаш сада
Када ми голубови, магарци и вуци као једно дишу.

Да Бог да, неће те чути ни једна врлина људскога рода,
Ни љубав, ни осмех, мале ни велике радости и туге
И нека те се страст смирају никада не пода
Јер ти данас није ништа да ми вежеш мостове у пруге.

И ово Небо, Небо… вазда насмејано!

Да ми због тебе сто пут на дан пшеница плаче,
Што сикћеш ко лажљива врана,
Мислиш, жене ће ми вашљивице бити а
Деца гробљем трчати одрпана.

Сврбеће тебе ово нераспевано поље кукуруза,
Коровом клијати шуме и вода цурети из блата,
Јер те молим да руке спустиш окрвављене
А ти нећеш, нећеш из ината.

Светлана Пољак








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10001

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 1 Maj - 18:16

Takvo ko ti što si - rodilo se nije

Otkada podmetnu kukavica jaje
i reka poteče ušću od izvora
s drveta saznanja zmija otkada je
ubrala jabuku i otkad govora

zala i nesloge međ ljudima ima
i noć otkad traje i dan otkako je
i otkad se mačke ne vole sa psima
i otkad na nebu bogovi postoje

otkada sneg pada ne da skrije brda
već da svako zvere putanju otkrije
otkad se goveda sabraše u krda

svinje u čopore a strah u kanije
otkako je kamen prestao da mrda
takvo - ko ti što si - rodilo se nije








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10001

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 1 Maj - 18:17

Posleponoćne

(Kad i mesec zađe)

Nikom
kao tebi ne doteklo

Da ga imaš
za leglo zmija
za okot rogatih
za pesmu buljuna

Da ga imaš
kad guje propište

Da imaš
ičim
kurjake da svabiš
kad kumstvo u oganj
slavu u psovku i kletvu
nož u brata
zdeneš

Da imaš čime
u truloj zemlji
sestru
(koju si maljem)
da obraduješ

Miroslav Jozić








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10001

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 1 Maj - 18:24

Aperitiv od jeseni

/Odlična kafa i lepo veče u tašmajdanskom
restoranu “Sv. Luka”, Beograd/

Ja bih neki miran sto, da sačekam.
Možda naiđe neko.
- Dobro veče, gospo, evo izvolite za mnom,
moliću lepo.
Kafu. Sa što više mleka. Kiselu vodu bez leda sa
limunom.
Je l’ izvoljevam? Izvinite…
- Taman posla. Biće mi zadovoljstvo uslužiti vas.
Hala vam mnogo, a sada mi treba malo tišine.
- Učinićemo sve što je do nas. Uživajte. Nemojte
ništa da vas brine.
Gospodine, mogu li sada da platim?
- Da vidimo… imali ste čašu mlade jeseni i šolju
crnog neba bez zvezda.
I koliko je to?
- Tačno petnaest uzdaha.
Hoće li biti problem da svratim sutra? Sad neću
imati dosta. Evo, prebrojte sami.
- Nikakav problem, moja gospo. Zar da ne
verujem takvoj dami!?
Oh, oprostite što vas ne ostavljam na miru, ali
zaboravih tašnu, a u njoj nosim miris lipe bez
kojeg ne mogu da zaspim. Znate, on ga je nosio u
šeširu…
- Izvolite vaša sećanja. Vi ste srećna žena. Kad
biste samo znali kol’ko njih ništa ne zaboravi, jer
uspomena nema.

Gordana Vlajić








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 2 Maj - 10:27

Sta sve moze da stane u kapi mastila? 
Jedno nenapisano sunce 
Jedna nepotpisana ptica 
Jedan nenacrtani cvet 
I jos ce ostati toliko 
da se napise epitaf: 

Dve su zvezde zanocile 
U cijem srcu u cijoj noci 
Zatim su dva cveta nikla 
Iz cije krvi? Iz cije krvi? 
I dve su ptice poletele 
Iz cije glave u ciju noc? 
Dve zvezde, dva cveta, dve ptice 
Niko ne zna cije su 
Niko ne zna odakle su.








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 12 od 26Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 11, 12, 13 ... 19 ... 26  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-