Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 10, 11, 12 ... 20 ... 30  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 27 Mar - 15:51

Možda je ona bila jedina koju sam voleo
Ne znam kako, ne znam zašto
Ali sa drugima je to mnogo krace trajalo
Kao slab alkohol koji te jedva uhvati
Više umišljaš da si opijen njime
Nego što te stvarno drži
Osvojilo me njeno zavodljivo ludilo
Onaj ženski nacin kada zna da ti pride i podide
Ali i da te razbije kada se najmanje nadaš
Svi oko mene rušili su mi sliku o njoj
I govorili da je promašena, izgubljena, da zaslužujem bolju, drugaciju
Spašavali su me od nje
Kao što zavisnika spašavaju od njegovog mraka
Bila je moj porok koji me opsedao
Toliko dana i noci nisam mogao bez nje
A nje nigde
I kada se javi, pojavi, znam da ce da ode
I kada je nema, znam da ce da se vrati
Nikada sa njom nisam bio nacisto
Da li završavamo ili ponovo pocinjemo
Možda je to bio nacin da me drži uz sebe
A pre mislim da ni sama nije znala šta hoce
Ni približno je nisam imao koliko sam imao druge
A opet sam je voleo
Voleci sve njeno
Želeci je u hiljadu besanih noci
Boljih avantura i jace strasti u životu nije bilo
A jedva i da sam je video golu
Bilo je u meduvremenu stvarno dobrih devojaka
Koje bi svako iole normalan odveo pred oltar
Ali ja nisam normalan
I nije za mene oltar
Plašim se svake obaveze koja traje duže od dva dana
Lako mi je da obecam nešto
Teško mi je da živim sa tim i ispunjavam
Stalno bih negde da idem, nekome
Samo sam pored nje mogao da se smirim i ostanem
Samo što ona to nije znala
Uverena da i nju neko, negde ceka
A taj neko nikako da se pojavi
Danas smo sami oboje
Usamljeniji nego ikad
Ali nam ne pada na pamet da se javimo jedno drugom
Ona ne bi da kvari sliku koju je stvorila o sebi
A ja ne bih iznova da kvarim svoj život
Neke ljubavi je najbolje ne doživeti do kraja
Kako i sam, pored njih, ne bi doživeo svoj kraj
A ja sam bio veoma blizu
I kraja
I njoj
Srecom izbegao sam oba.

Stefan Simic
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 28 Mar - 10:50

Te noći pisah sjedeć posve mirno,
da ne bih majci u susjednoj sobi
škripanjem stolca u san dirno.

A kad mi koja ustrebala knjiga,
sasvim sam tiho išao po sagu.
U svakoj kretnji bila mi je briga
da staricu ne probudim dragu.

I noć je tekla spokojna i nijema.

A tad se sjetih da je više nema.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 28 Mar - 10:51

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,
na baršunu crnom leži teška noć;
Čelom mi se truni spomen tvoje vlasi-
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?

Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tužnu moć,
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi-
Poginut ću noćas i za dragom poć.

Ljubav nije sreća! - znaš li kad mi reče?
Ljubav to je rana, i ta rana peče,
Ljubav boli, boli, kao život boli.

Teško, teško onom koji voli-
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muči samo kad sam sam - ko kamen.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 16:26

"Saputnik kroz snove" - Dragana Vasić

Ogoljeni sumrak
drema mi na ramenu...
Ugasi svetlo
i lezi pored mene.
Ne govori ništa.
Samo mi stavi
glavu na grudi
i slušaj blagost
moga daha.
Oboji
moju stvarnost
mesečinom
ove noći.
Da budem mirna
i posvećena
saznavanju istine
koja se uliva
u moje pore...
I usput
mi dovikuje
očima
da me voli.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 16:26

"Snovi od slame" - Balać Zorica

Znam ja kako bih sada sa tobom, eh, ne pitaj me,
poznajem te ja, ma i ti mene odlično znaš,
a i ne pitaj me to kad znaš da znam.
Umem ja s tobom i te kako, ali ne mogu,
a i nije do mene, do tebe je, uvek je do tebe.
I neću više ovako blentava da maštam, da petljam,
da izmišljam, da se raspravljam sama sa sobom,
čak ni u pesmi ne isplati se graditi kule od karata
po ovom nevremenu koje nas je oboje zadesilo
u nezgodno vreme, vreme bez ljubavi.
Ali dobro nam je, znam ja kad nam je dobro,
kako bi nam drugačije i bilo kad ne znamo za bolje.
Ja čak i ne znam šta ta reč zapravo znači,
ali je po navici stalno ponavljam, ja i moj papagaj.
A ti, gde si od sebe i drugih sakrio onu divnu osobu
što kad uđe osmehom osunča čitavu sobu,
pa ti dođe da ruke nikada od nje ne odvojiš,
da ga grliš i gnjaviš kao da je malo dete,
kao da je on tvoja igračka, a ne ti njegova ?
Popuni molim te, te prazne i strašne rupe na telu,
ponovo plašiš ljude svojom slamnatom pojavom,
jer odavno već na sve sem na normalnog čoveka ti ličiš.
Ne daš mi čak ni prići činiji sa čokoladnim bombonama
koju sam vremenom tako zavolela,
a ništa mi milije nego se zasladiti i umastiti ruke.
Razumem ja sve to, još kako, te tvoje priče,
kule, gradovi, obećanja, tvoje neispunjene želje,
veliko sam dete, ali budna i ja ponekad sanjam,
dva i dva ne daju uvek četiri, al ipak tako mora,
podrazumevano je to i sve te tvoje ispravne računice,
trava je na proleće zelena, puna cveća,
nebo je plavo i jako je lepo i visoko, danju,
a noću, zvezde su daleko, čak predaleko,
i jedan i jedan ne mogu nikada biti tri,
jer uvek neko ostane na kraju rezerva.
Idem da pronađem još malo slame,
ako ne pomogne tebi oko tih šupljina
poslužiće meni za potpalu,
ne plaši se, fino će to da gori,
kad zapalim i založim ima da gore svi ovi moji snovi na papiru,
kao Veštice na lomači bez dokaza optužene.
Da u vatri i ja sagorim, da pepeo postanem,
jer to mi nekako i jedino od ruke polazi,
to loženje i paljenje, jer lepi snovi lepše gore.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 16:27

Marija Mihajlović Davidović
polako lepojko
nije to više svet za koji si znala
skini tu haljinu pepeljuge
upregni u bundevu miševe
i nastavi sa bojenjem svakodnevnice
onim tvojim bojama

zamahnim perom pa rani rečima
rastuži se pa tugom ubij
pomisli pa ostvari
... osudi pa oprosti
prokuni pa ljubi

digni tu lepu glavu
tu na vrhovima tvojih cipela
ne nalazi se čarobna formula
za rešavanje problema
onih teških životnih

hrabro napred
u sivi dan
u sivu godinu
u život sivi

korak pusti
zakorači
pa hrabro napred
ludilu se prepusti

nema izvini
jer ni greške nema
to su sve samo pokušaji
par neuspelih
par skoro pa
i jedan uspešan

a sutra...sutra je novi dan...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 16:27

"Protest Srca II" - Balać Zorica

Zatreperi maleno srce moje
poneto živahnom pesmom iz daleka,
pa napravi od sreće pun krug
kao vetrenjača na krovu kuće.

Očarano vetrom zapleše nove i nepoznate korake,
pa upije sasvim drugačije mirise dana koji se lagano
uvuku u njega kao i ova zima u krhke kosti.
Ali nije do te zime ova neobjašniva radost,
niti je do šaljivog vetra ovaj igrajući zanos.

Zaigra se ono tako kada ga neobjašnivi osećaji uhvate,
pa ga bacaju na sve strane, kako vetar dune,
a ono im se prepusti bez straha od posledica,
bez straha od neuspeha, mirno,
razigrano, kao malo spokojno dete.

Raširi se i skupi u ritmu ove melodije
pa namigne vetru, i došapne mu,
i ova igra je za ljude, nisam ja plašljivo srce,
ponovo verujem u čaroliju u koju me vodiš.

Ne znam da igram, ali želim,
ne smem da zavolim, ali moram,
ne umem da pokažem kako,
ali nekim čudom ponovo verujem sebi.

Verujem u ono što me iznova tera
da rizikujem da plešem tu u nepoznatom.
Samo tako iznova upoznajem sebe,
samo tako saznajem kako i koliko volim druge.

Rizikujem mnogo i ako dobijem,
rizikujem još više ako izgubim.
Budim se i iz sveg glasa vičem,
da ponovo svome srcu verujem.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 16:28

"Šta bih voleo" - Uroš Pajić

Voleo bih da se vozimo tramvajem
i onda nestane struje
i mrak je i ne može da se izađe
i ljudi se plaše mraka
i preturaju po džepovima i traže upaljače
šibice
a nas baš briga mi se ljubimo.

Voleo bih da je zora
i grad je prazan
nikog sem nas
i jedino se čuju naši koraci.

Voleo bih da se kao brijem
i onda ti odnekud naiđeš
i poljubim te
i ostavim ti belu bradu od pene
baš si smešna
sa tom bradom.

Voleo bih da ležimo
i slušamo muziku
i to je sve.

Voleo bih da putujemo
na primer vozom
i napolju magla ili sneg
a pored tebe toplo
i kako se uspavljujemo
više nismo sigurni
gde smo ni kuda idemo
i to je sada manje važno.

Voleo bih da sam spavao
i sad ležim budan
ne otvaram oči
a znam da si tu
tiho jedeš jabuku.

Voleo bih da jedemo
pečen hleb ili keks
i to je bučno
pri svakom zalogaju
smejemo se jedno drugom
očima jer su nam usta puna.

Voleo bih da ne mogu da zaspim
i onda ti malo kradem ćebe
a ti da se utopliš
priljubljuješ se uz mene.

Voleo bih da ti napravim
jednu malu pticu od papira
a ti mi je posle mnogo godina
pokažeš
i pitaš me
da li se sećam?

Voleo bih da zajedno
gajimo biljku
i da krijući
jedno od drugog
pričamo sa njom.

Voleo bih da sedimo na obali
i da kad odemo
u pesku ostanu otisci
naših guzica.

Voleo bih da sam negde
miran i odsutan
i da najednom negde
osetim tvoje usne.

Voleo bih da ti tiho
govorim na uvo
tako o tome
šta bih voleo.

Voleo bih da manje pričam u sebi
jer kad pričam u sebi
pričam o tebi
a mnogo pričam.

Voleo bih da zatvorim
teglu ili bocu
najjače što mogu
i ti onda tražiš
da ti otvorim.

Voleo bih da hodamo
i načas je staza uža
i tih par trenutaka
koračam iza tebe
i udišem tvoj miris.

Voleo bih da pijemo
nešto toplo
i gledamo se
preko šolja i kroz paru u oči.

Voleo bih da vodimo ljubav
i posle premoreni brzo zaspemo
i oboje sanjamo isti san
kao mi vodimo ljubav.

Voleo bih da je ovo poslednji put
kako ti govorim o tome
šta bih voleo
jer kažu,
što se kaže neće biti.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 21:36

Voda se ne sme dotaći. Oboje smo to znali.
Ali se dlanovi na nju ipak moraju spustiti.
Šake se dižu polako, a daleko je bolje
ako se pronadje pokret još lakši od polako.

I broji se u sebi unatrag. Dugo. Predugo.

Broji se do trenutka dok nismo sasvim sigurni
da, dok sklapamo ruke, osećamo u njima
nekakvo belo klube koje diše.

Time se može reći da smo izlučili svoju svest
i samo nam je preostalo da nacrtamo sebi senke.

Da nacrtamo onaj pravi trenutak susreta:
to prožimanje stvari koje već dovoljno imaju
i koje još uvek nemaju veštinu sadržaja.

Još nam je samo preostalo da nacrtamo lepak materije:
ljubav dodira."








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 21:36

Na tim obalama ne raste ništa osim sećanja.
Na žabokrečinama plitkih i ustajalih voda
stojim ko sapet izmedju širina i mladosti
i vagam srce: lakše je za teg radosti.

Bojažljivo oslobadjam korak
i krećem s preostalim nadama u susret daljinama
u čijim modrim zenama raste baršunasti san.
Devojko, ne laži da te boli tuga čoveka








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 21:41

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rijec u sumu
i samo si ljepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nijema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto sijeca.

Srce ima povijest u suzi sto lijeva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosnijeva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cijela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bjese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 21:42

Ponekad,davna,sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.

Gdje li si nocas,ti daleka,
da li si negdje svila dom,
ili jos uvijek,kao nekad,
lutas ponocnim Beogradom.

Da li jos trazis onog cudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si trazila uzaludno
i one noci kad smo se sreli.

Trazi,samo trazi,tragaj,
on ipak jednom mora doci
iz tvojih lijepih snova,draga,
u tvoje nimalo lijepe noci.

Kao sto dodju ove pjesme
iz davnih suma nepoznatih
pravo u nase ruzne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad tako sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.








Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 102989

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 31 Mar - 22:25

Ti si jedino zlo koje sam želeo da mi se desi
Da me snadje tu izmedju rebara
Izmedju rebara i ispod stola
Gde si vežbala život sačinjen od pokreta
Gde si glumila
Tako si glumila pijanstvo beskrajno i srećno
Tako si me želela tek kad svi odu
I volela tek kada svi pogase svoja svetla u sobama
U kojima su se odigravale prelepe stvari
koje smo ćuteći slutili
Dylan Horman








love
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 1 Apr - 22:16

Izmedju svega nekako, magicno se kretala...
bilo je tu necega nedodirljivog, takoreci carobno toplog i nemoguceg..
vjesto je izmicala svim preprekama ne gubeci sjaj svoje senzualnosti....
put je bio tezak,pun popucalih ploca i klimavih osmijeha...
kretala se isuvise hitro ne osetivsi tu dozu drskog svijeta koji je nadirao svuda naokolo...u sebi je imala talas nade koji se uzdizao u zeljama ogromnim za jednog covjeka pogotovu zenu poput nje...
nije isticala nista,
a svuda je prah njenih stopala ostavljao zanosan trag...
pun ljubavi..prkosa
ceznje..neverovatne spoznaje sveta..
nije ga mrzela..
isuvise je bio tudji taj svet..
oduvek je hodala sama kroz grad..
u kome se blistavo nosila sa vjetrom i kisom
bez ustupanja..
vredelo je poznavati...
pomerala je stvari ...
trag je ostao vecan kao i secanja koja naviru...
sve je bilo isuvise naglaseno
svet je padao
ona je ustajala..
bila je opus necega zivog
drugacijeg
kao nijansa neponovljive boje..








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 1 Apr - 22:17

U obliku nejednakom
Blizu tebe uvek stojim
Uvek tužim i ti uvek
Bol zadaješ grud'ma mojim.
Kad kroz bašte mirisave
Leti hodiš hodom milim,
pa leptira zgaziš malog,
zar ne čuješ kako cvilim?
Kad uzbereš ružu koju
Pa, s veseljem detinjijem
raščupaš je, zar ne čujes
Kako jecam bolom svijem?
I kad ruže raščupane
Usudi se trnje koje,
Pa mi meki prst ubode,
Zar ne čuješ boli moje?
Zar ne čuješ u mom glasu
Moje muke što me gusžše?
Noću jecam i uzdišem
Iz dubine tvoje duše.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 1 Apr - 22:17

Čekanje
Doći će i trenut poslednji i sveti,
kada ćemo jednom, mirno čekajući,
reći jedno drugom: već je vreme mreti,
kao što se kaže: već je vreme kući.

U horizont prazan gledajući tada,
na ivici gde se mrak i svetlost deli,
zamrznuće mirno suza zadnjeg jada,
jada što se nikad, nikad nismo sreli —

u sunčana jutra tražeć jedno drugo
kraj zelenih reka; ili noć kad brodi,
i dok mesečina nepomično, dugo,
leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.

Dok je prilazio čas povratka sveti,
umorni, taj susret večno čekajući,
kada ćemo reći: već je vreme mreti,








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 1 Apr - 22:18

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
a noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene!








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 1 Apr - 22:18

Ne vjeruj u moje stihove i rime 
Kad ti kažu, draga, da te silno volim, 
U trenutku svakom da se za te molim 
I da ti u stabla urezujem ime;- 

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi 
I prelije srmom vrh modrijeh krša, 
Tamo, gdje u grmu proljeće leprša 
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi, 

Dođi, čekaću te!- U časima tijem, 
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće, 
Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće, 
I da silno gorim ognjevima svijem, 

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više! 
Jer istinska ljubav za riječi ne zna, 
Ona samo plamti, silna, neoprezna, 
Niti mari, draga, da stihove piše








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 1 Apr - 22:19

Ne vjeruj mi noćas
Svakog časa nudit ću ti više
Ne vjeruj mi kad gitara svira
I padaju kiše iz zlatnih visina
Sve je to od lošeg vina.

Ne ljubi me noćas
Bit će suza, stihovi će teći
Ne slušaj me mala, jer ćeš čuti
Što ne želim reći i nije istina
Sve je to od lošeg vina.

Ne gledaj me tako
Dok se ludi snovi množe
Prevariću sebe,
Srce nudi više no što može
I što mu je sudbina
Sve je to od lošeg vina

Ne gledaj me tako
dok se ludi snovi mnoze
prevaricu sebe
srce nudi vise no sto moze
i sto mu je sudbina
sve je to od loseg vina.

Ne vjeruj mi noćas
Svakog časa nudit ću ti više
Ne vjeruj mi kad gitara svira
I padaju kiše iz zlatnih visina
Sve je to od lošeg vina.








Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 7413

Godina : 31

Lokacija : Na Dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do Srži.


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 1 Apr - 22:38

Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.
Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 2 Apr - 10:19

NOĆU


Noću,ljubljena,veži svoje srce za moje
I neka zajedno u snu razbiju tmine
Kao dvostruki bubanj boreći se u šumi
Protiv gustog zida okupanog lišća.
Prolaze noći, crna žeravo sna
Što hvataš niti zemaljskog grožđa
Tačnošću nekog neredovitog voza
Što sene i kamenje hladno za sobom vuče neprestano
Zato me ljubi ,veži za čisti pokret,
Za postojanost što kuca u tvojim grudima
Krilima nekog labuda ispod vode,
Da bi na zvezdana pitanja ovog neba
Naš san odgovorio jednim jedinim ključem
I samo jednim vratima koje zatvori tama.

Pablo Neruda
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 2 Apr - 10:20

Сунце се губи иза видика снова,
И сутон последњу кап румени пије;
По сенкама пао покров од олова,
О где ли сад месец своје сребро крије?

Ноћ је огрнула страхом младе брезе;
Тишину пролама дух Светог Илије
Кад на крошње проспе угарке од језе;
О где ле сад месец своје сребро крије?

Јашући на вранцу ветар друмом хучи; 
И већ тешке капи у прозоре бију,
А месец сакривен за облаком чучи,
Јер сву светлост сребра тмине му попију.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 2 Apr - 10:21

Secaj me se kada slomljenoga
srca budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nezno cvao.
Videti me neces;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja cu da te grlim
Cuj u nocnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Secaj me se...








Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 7413

Godina : 31

Lokacija : Na Dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do Srži.


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 14:15


Predosećanje
Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

D.Maksimović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 4 Apr - 20:30

Ne, nije sve iluzija.....Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nesto o tebi,
sto mi zenice boji i cutanje osmehom zari,
dok te u moru kajanja,
nalazim negde u sebi.

-Dragana Konstantinovic
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 11 od 30Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 10, 11, 12 ... 20 ... 30  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-