Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 9, 10, 11 ... 18 ... 26  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:42

Separatistička

Sedamnaest anđela zaspalo je
u njenoj kosi
i probudilo se na njenim bedrima

Ni počeci nisu zastrašujući
kada ubogost strepnji
obojimo nježnošću.

~Igor Varga
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:42

Pesma o vernoj zeni

Znali ste da imam muza,
I poklonili ste mi dva sjajna bisera...
Dirnuta takvom vasom paznjom,
Prisila sam ih na bluzu od crvene svile.

U carskom parku uzdize se gordo staniste moje porodice;
Moj muz je kopljanik u Dvoru blistave svetlosti.
Znam dobro da je vasa namera cista kao nebeski zrak;žali moj je zavet: jedan muz u zivotu i u smrti.

Vracam vam blistave bisere – sa dve suze, nalik
Na njih.
Zasto vas nisam upoznala kad jos nisam imala muza?


Chang Ci
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:42

Čistilište

O prokleta da si ulico rige od fere
i proklet da je čas ljubavi nagle
posle kog te milicajci kao zvere
uginulo
odnose iz gradskog blata
kroz užasne
svetske magle

Milicajci umnoj patnji nestasali
sve brđani kršni orni da pretuku
nas koji smo niz ulice popadali
i sve koji
sustanuli
ko psa
srce svoje vuku

Pa me bace u podrume kao vreću repe hmelja
škljocne brava kao iza džeparoša ludog brata
pa u duši zlehuda se javne želja
nikad da se ne otvore
teška
vrata

Glava puna dimničara polenovog praha slave
na pesnicu uvežbanu pade klonu
sa usana po betonu popadaše ljubičice plave
svi trepeti
u tom trenu
utihnuše
sve
potonu

Pred sudiju izvode te dan kad svane
pred sudiju izbrijanog uhranjenog okupanog druga
budi čovek na svlači se na pokazuj rane
u tom nedostojnom času
budi bašta u mostaru
budi svetlost
juga

Budi višnja kad procveta budi šuma posle kiše
i puževi rogove kad puste nežne
budi krčag vrućeg mleka pa da dečja zamiriše
soba
budi ptica što doleće
iz daleke zemlje
snežne
sve budi pre
groba

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
ti si vatra na poljani koju deca lože
pa zaboga ljubio si jednu lepu ženu neutešnu
i sad
možeš
ako treba
i bez svoje
kože

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
imao si lakih krila pune štale
pa zaboga ljubio si jednu stvarno lepu ženu grešnu
i sad moraš
niz potoke
niz orlove
niz
kristale.

Brana Petrović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:43

C ТОБОМ БЕЗ ТЕБЕ

Празан је дан
када те не видим
а пун је срама и кајања
кад дођеш
али ниси сама.
Тада не умем да те гледам
и чини ми се да сам равнодушан
према твојој плавој крести
и влажној наготи очију
према копчама твоје хаљине
које те отварају као шкољку
од врата до неспокојног стегна.
Закључујем да говориш превише
да се превише крећеш – окрећеш
без потребе – чему?
кад знам да после тога нећеш
ни са ким поћи у загрљај
који те оправдава.
Пуштам те да ме напушташ
пуштам те далеко – далеко од себе
низ пучину улице
где се твој ход вијори
као пламен или као катарка.
Просто станем
мирно заостанем
и кад скренеш с правца мог погледа
не осврћем се за тобом више
него за оном тамо женом у жутој сукњи
која земљи ногама маше.
Ја се само стидим и кајем
што сам провео дан тако погрешан
и слушам смрт како броји преступе наше.

Александар Тишма
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:43

Pre nego što sklizneš u nesvesno
želeo bih da dobijem još jedan poljubac,
još jednu sjajnu priliku u ekstazi,
još jedan poljubac, još jedan poljubac.
Dani su jasni i ispunjeni bolom,
obuhvati me svojim nežnim kapima kiše.
Vreme dok si bežala je bilo suviše bolesno,
srešćemo se ponovo,
srešćemo se ponovo.
O, reci mi gde ti sloboda leži,
ulice su polja koja nikad ne umiru.
Oslobodi me od pitanja za razlog zašto.
Radije bi plakala,
radije bih leteo.

Autor: Jim Morrison
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:44

Čita mi se nešto nežno,
kao kad u tami čitam poeziju
pisanu Brajevim pismom po tvojoj koži.
To te golica, a ja kažem:
Izdrži, sad će najlepši deo...

G. Tadić, iz pesme Piše mi se nešto nežno
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:44

Sve suze sveta sprala je kiša. Na kraju nisi ni siguran
da si uopšte plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laž
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke sreće.

I dan je taj što me vara, plavetnilo neba misli skreće.
...a onda padne noć, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati neće mi dati da pratim trag - a znam:
sve je ništa, slomiću kazaljke, vreme će stati,
kosmos će čekati! ...da samo umem da te vratim!!!

Tražim te, sanjam te pijanim očima, u noćima, u tuđim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je naš?
Mičem usnama bez glasa dok pada zaborava plašt...
Ćutim jer znam da znaš. Uvek si znala ! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na čemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam sam i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paučinu vraćam dane kad smo ti i ja još bili tim
oprosti što nemam snage da te slažem da ti želim sreću sa njim
a i šta će ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to što jesi, tu gde si ... šta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga voliš a mrziš, kad mrziš a voliš i lomiš se da izdržiš...
Ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, maštanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... možda jednom nađes me, tamo gde prestajem ja
gde počinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali srešćeš samo stranca, slučajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe.
Nepoznat autor
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:45

sta noć

Kako to, da jedna ista noć,
što smo je proveli zajedno,
tvom srcu dade mir,
a mene zauvek ispuni
ludom ljubavi ?

GOSPOĐA INTO BETO (11. vek)
JAPAN
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:45

Pogrešila sam a nisam to htela

Htela sam da vas odvedem
gde nikada niste bili,
da vam pokažem kako se živi,
mislila sam da nešto radim
a ništa od toga nisam uradila
samo sam srce rukama držala
i bez suza plakala.
Htela sam da vam obezbedim
bezbrižne dane,
da na vas ne utiču moje rane,
a nisam u tome uspela, samo sam
srce rukama držala i plakala.
Htela sam da imate sve što sam ja imala
kada sam bila mala,
a da utičem na druge nisam uspela,
srce sam svoje držala i plakala.
Htela sam da ne budete u mraku,
da svetlost imate svakoga dana,
a ništa nisam učinila, samo sam
srce dlanovima držala i plakala.
Htela sam da vam ne bude hladno,
da se nikada ne osetite jadno,
mislila sam da činim nešto
a ništa nisam učinila, samo sam
srce svoje držala i plakala.
Htela sam da vam uvek toplo bude,
da imate sve što zaslužujete,
mislila sam da se trudim
a ništa od toga vam nisam dala,
sve vreme sam samo
srce rukama držala i plakala.
Htela sam da sve bude bolje,
da vam budem čvrsto postolje,
da se razgranate visoko,
htela sam snagu da vam dam,
a ništa od onog što sam htela
nisam uradila iako sam tu bila
sve vreme sam srce rukama držala
i bez suza plakala.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:46

Naša tajna

O tebi neću govoriti ljudima.

Neću im reći da li si mi samo

poznanik bio, ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je

u našim snovima i žudima

dana ovih ostao trag.


Neću im reći da li iz osame,

žeđi, umora, ni da li je ikada

ma koje od nas drugo voljelo;

niti srce naše da li nas je radi nas

ili radi drugih kadgod boljelo.


Neću im reći kakav je sklad

oči naše često spajao u sazviježđa žedno;

ni da li sam ja ili si ti bio rad

da tako bude -

ili nam je bilo svejedno.


Neću im reći da li je život

ili od smrti strah

spajao naše ruke;

ni da li zvuke smijeha voljeli smo više

od šuma suza.


Neću im reći ni jedan slog jedini,

što je moglo, ni da li je moglo nešto,

da uplete i sjedini

duše naše kroz čitav vijek;

ni da li je otrov ili lijek

ovo što je došlo

onome što je bilo.


Nikome neću reći kakva se zbog tebe pjesma događa

u meni vječito:

da li opija toplo

kao šume naše s proljeća;

ili tiha i tužna šuti u meni rječito.

O, nikome neću reći

da li se radosna ili bolna

pjesma događa u meni.


Ja više volim da prešućene

odemo ona i ja

tamo gdje istom svjetlošću sja

i zora i noć i dan;

tamo gde su podjednako tople

i sreća i bol živa;

tamo gdje je od istog vječnog tkiva

i čovjek i njegov san.

Desanka Maksimović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:46

Zauvek ćeš ostati sam
Antonija M.

Nisi bio dovoljno vešt da držiš njen svet
i svo si platno njenog neba iscepao
Drhtala je pred tvojim očima
i molila te da je voliš onako kako nikada nisi voleo
A ti si sve olako shvatao i dopuštao si da razbija svoje misli
Nisi je tešio,
Ne , bilo je preteško odbraniti se od hiljade drugih ruku
I onda si ostao SAM!

Nisi bio dovoljno vešt da držiš njen svet,
a njen je svet bio drugačiji i jednostavniji od svih drugih svetova u koje ćeš ikada imati prilike da zaviriš
Jer sve drugo je tamno i bez krila
Ali ti je ipak nisi razumeo i sada si SAM!

I svo si platno njenog neba iscepao,
jer si štitio sebe i davao drugima
i zaboravio si da te ona čeka
Ti si je podrazumevao
i zato si sada SAM!

Pogledaj....
Ona krpi svoje nebo
i nailazi neko ko joj pomaže da ga skrpi
Ona ćuti, i više ne pita da joj se neko pridruži,
Pogledaj
on sam ulazi očima iznenađenim i očaranim onim što je pronašao,
što si ti nekada imao,
a ti si sada SAM.

I nikada više nećeš pronaći
ono što su oduvek tražili ,
ono što si oduvek tražio,
ono što si imao
I izgubio
Jer nisi bio dovoljno vešt da držiš njen svet
I iscepao si svo platno njenog neba
koje sada neko drugi krpi,
a ti ćeš zauvek ostati SAM.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:55

OSTANI JOŠ MALO DEVOJCICA

Dušo ti imaš šesnaest a ponašaš se kao da ti je trideset i nešto.

Sve ceš stici, veruj mi.
Stici ceš da budeš i voljena, i mažena, i tražena.
Stici ceš da budeš i odbacena, i zaboravljena, i nicija.
Stici ceš da budeš i necija devojka, žena, a na kraju i necija majka.

Biceš sve to, biceš i mnogo toga drugog.
Ali budi još malo devojcica…
Još samo malo.

Ne žuri, posebno ne u pogrešnom smeru…

Ne moraš odmah da se skidaš na prvom sastanku.
Ne moraš naslagama šminke da skrivaš svoju mladost.
Ne moraš da pobediš svakoga u ispijanju piva.
Ne moraš svima da saspeš sve što misliš u lice.

Život se cini kratkim, tek na kraju
Tek kada se razmišlja o zvucima poslednjeg marša.
U tvojim godinama je svaka staza nagazna mina.
Ne stvaraj rane na svakoj…

Znam da bi htela sve, sada i odmah.
Znam da su ti potrebni aplauzi i priznanja.
Ali nisu sve nagrade za ponos…
Neko ti daje da bi ti uzeo…
Vecina te hvali samo da bi te imala…

Ne žuri, ne ubrzavaj svoj pešcanik vremena.
Ne juri za vozovima koji su drugima namenjeni.
Ne odrici se tek tako snova i igracaka
Vrlo lako i sama možeš da postaneš necija igracka.

Ne stidi se svoje mladosti
Ako se stidiš onog najlepšeg što imaš
Šta li ce biti sa odraslim godinama koje tek dolaze?

Budi još malo devojcica.
Još samo malo…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:56

Može mi se

Kada ne znam gde da smestim dane u kojima te nema
dane bez bez boje i bez uspomena
kojih je sve više,
kada se tišina čuje glasnije od misli
ja od jačine tuge
dobijam čudnu moć
pa zavirim u sebe duboko
tamo gde niko još nije stigao
tamo gde sam te sakrila
gde svaki deo mene tvoj miris ima
gde suzama zalivam san da raste
tamo gde pesme postaju ruke kojima te dodirujem
Volim te
Ne možeš ni da zamisliš koliko te volim
i to me čini izuzetnom
Može mi se!
Pišem ti noktima, zubima , dušom
sve pesme tvoj miris imaju
a moje su, kao i san u kome sam te srela
ne stidim ih se
neka se stide oni koji ih ne razumeju
neka se stide oni koji ne znaju da vole
Ne priznajem vreme
ne poštujem zakone
odbacujem godine
odbijam da postojim bez tebe…
Seme svog rodjenja sa sobom nosim
životu prkosim
rodiću se u tvom zagrljaju
ili odbijam da se rodim
a dotle sam samo vetar
pišem pesme
ti pravila igre
život slučajnosti i poneki red sudbine
da susret naš bude budjenje..
Probudićeš se tada u jednoj od mojih pesmi
Na sebi ćeš imati moj san i moje oči
A ja ću te pokrivati snovima
koje sam godinama za tebe sanjala
znaćeš tada da tvoje ništa
meni je oduvek bilo sve
Znaćeš da čekati vredelo je
Volim te
Ne možeš ni da zamisliš koliko te volim
i to me čini izuzetnom
Može mi se !!!
SS
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:56

Oprosti
Oprosti mojim rukama,
što te grle tako snažno.
Kovane su u seljačkim mukama,
tamo gde ništa nije lažno.

Oprosti mojim očima,
što te gledaju tako milo.
Gledale bi i danju i noćima,
kad se noću ne bi snilo.

Oprosti mojim usnama,
što te ljube tako strasno.
Korakom dugim život korača,
posle možda biće kasno.

Oprosti srcu u grudima,
što nestašno je kao čigra.
Kad spozna dobro u ljudima,
od radosti stalno igra.

Oprosti suzama mojim,
što ne kvase mi obraze.
Pored tebe uspehe brojim,
a zaboravih na poraze.

Znam da me grliš srcem
i da oprostićeš uvek meni,
sva zlodela pod ovim suncem,
a oprostio bih i ja tebi.

Dragan Đurašinović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:57

On bese voljen…bar je tako
On mislio I srecan bio.
Po sto je puta srecan svako
Ko veru nije izgubio,
U kome zelje razum guse,
Ko uziva u sreci duse
Ko pijan putnik u krevetu,
Ili k’o leptir na svom cvetu.
A|l jadan onaj, ko u glavi
Sve predvidi I prozre lako,
Ko smisao im vidi pravi ,
Ciji je duh I srce jadno
Zaledilo iskustvo hladno.

Puskin, Evgenije Onjegin
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:57

NE NUDI MI NOĆAS

Ne nudi mi noćas poglede od pliša
U kojim se bolna duša želi sviti
I ne traži svircu da muziku stiša
Bilo bi nam bolje da je moglo biti.

Ne pružaj mi ruke, koje uvek hrle
Da dodirnu ono što im nije dato
I ne tražim više ni čas da me grle
Bio bi si mi dragulj ne beše ni zlato.

Ne nadam se više susretu u tami
Kad kazaljke grle vreme koje stoji
Dal' smo mogli skupa, al' pak smo sami
Život tako uvek posebne razbroji.

Ne nudi mi noćas čeg' odavno nema
Pusti neka seta mojom dušom drema.

Nada Karadzic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:58

Da li bi me opet voleo
kada bi me ponovo sreo
zamršene kose
purpurnih usana
koje se samo tebi smeju
ali srca uzdržana
koje ne kuca samo za tebe
nego za nas
Da li bi me opet voleo
kada bi me takvu sreo
ne baš po meri tvojoj
ali opet privlačnu
Da li bi te
moje drsko srce tada
uspelo da osvoji
i porobi
da tvoja Penelopa budem
kojoj se uvek rado vraćaš?..
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:58

Ne treba se nadati,
izneveri svaka nada.
Vec iza devete neke vrleti,
cvetnoga polja ili sela,
secati se covek jedva kadar
i onog zbog cega je jednom
hteo umreti.

Ne verovati u casne reci,
u vrline,
ni da vecno traju bol i ushicenje,
vec iza devete reke i planine
da spodsmehomsto o tebi rekne
i prijatelj dodje u iskusenje.

Ne treba se nadati u ljubav,
verovati da nas moze iko
voleti do poslednjeg casa.
Srca ljudska su za ravnodusnost,
za zaborav,
uvek spremna.
Desanka Maskimovic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 9:58

Govori tiho.
Drvece je nocas budno i meni je zao
da cuje kako je zivot kratak i nije veseo.

Govori tiho.
Ptice nocas blizu nas pevaju i meni je zao
da cuju kako u glasu necijem ima suza.

Govori tiho.
U livadi obliznjoj zrikavci se nocas vole radosno
i meni je zao da cuju da ljubav u srcu necijem je tuzna.

Govori tiho.
Nebo je nocas beskrajno tanko i meni je zao
da nas cuju zvede, da im zbog nas tesko ne bude.
D.Maksimović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 10:00

Kada se budeš vraćao
Odlaziš sada ljubavi…
Ipak, ostavljaš
otvoren put.

Osećam da ćes
poželeti da
mi se nekada vratiš.

Ljubavi,
kada se budeš

vraćao,
vraćaj se putem
zaboravljene
proslosti.

Hodaj ka meni,
traži me…
Ista je staza
do srca mog.

Pogledaj
dušu svoju.
Videćeš mapu,
znas onu
koja vodi
do mene.

Duša je tvoja puna
tragova mojih.
To su,
putanje da me
ponovo
možeš naći.

Vrati se slobodno,
znam da ćes
to poželeti.
Ostavio si
otvoren put,
za povratak.
Za svaki slucaj
ako te magla

usamljenog jutra
nekada probudi.

Ako te stisne
lepota želje
a ti je nemožes
podeliti.

I nemoj mi dolaziti
sa prošlošću
zaboravi,
ostavi je negde
usput.

Prati tragove,

iz duše tvoje.
Naći ćeš me.

Ostavio si put
otvoren,
za povratak.

Iz zbirke Mudroljubljenija
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 10:01

Budi jača

Neću više da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Čini nešto od života svoga
Budi jača pa mi se osveti

Dosjeti se svake moje mane
Svega što si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomisliš na me
Budi jača pa mi se osveti

Zaboravi da te volim žarom
Od koga se može umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jača pa mi se osveti

Duško Trifunović
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 10:02

Tri puta je srećna

Tri puta je srećna ona koja je tako sigurna
U sebe i verna u srcu,
Da neće bolje da je namami
Ni strah da je omete,
Već kao čvrsta lađa razbija
Besne talase i drži svoj pravac;
Ni bura je ne skreće sa svog puta,
Ni lepše vreme, lažno zadovoljstvo.
Takvo samouverenje ne treba da se plaši prkosa
Zavidnih neprijatelja; ni usluga prijatelja;
Već uz potporu svoje čvrste snage
Ni sebi ni drugome se ne priklanja.
Najsrećnija je ona što se tako uverena odmara,
A najsrećniji je on koga ona najviše voli.

Edmund Spenser
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 6066

Godina : 31

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 13:08

Sreli smo se
pogledima,

Nekako slučajno,

jahajući zvezde,
gledajući u daljine,
Uhvatio sam te
krajičkom oka,
za plašt od senke,
i mojom zvezdom,
tvoj put preprečio,
I osmehom skinuo
veo od mesečine,

Daleka traganja
zamišljene skitare...
A u očima
dve zvezde lutalice,

beg od istine,
nošen vetrovima,
zvezdana nada...

Nasmešio sam se,
smakao šešir,
i duboko poklonio...
Dobro veče,
zvezdana princezo,

Da li ste za društvo
viteza od Meseca,
Za jednu dugu šetnju,
po oblacima,

po rajskim vrtovima
od snova,
ili možda
da zajedno gledamo,
zalazak Meseca,
nevinost jutra,
samo rosom ogrnuto...

A sa usana joj
tihi šapat skliznuo,

i u osmeh se pretvorio...
Dobro veče,
zašto da ne,
Ali ništa ne obećavam,

princeza sa vitezom
ne ide baš,
Ali Mesec lepo stoji
među zvezdicama...

Nasmešio sam se
i ja ponovo,
i ruku joj ponudio...
Pa izvolite,

da šetamo...
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13920

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 26 Mar - 22:43

Tatjanino pismo Onjeginu

Pišem vam – šta bih znala bolje?
I šta vam više mogu reći?
Sad zavisi od Vaše volje
Prezrenje vaše da l’ ću steći.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se nećete odreći.

Da ćutim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da ćete opet k nama doći
I da ću ma i retko moći
U selu da vas vidim našem,
Da se veselim glasu Vašem.
Da vam što kažem, pa da zatim
O istom mislim i da pamtim
Dane i noći duge sama
Dok ne dođete opet k nama.
Al’ osobenjak Vi ste, znamo,
Teška vam je seoska čama,
A mi… mi ničim ne blistamo,
No iskreno smo radi Vama.

Što dođoste u naše selo?
U stepi, gde moj život traje,
Ja ne bih srela Vas zacelo
I ne bih znala patnja šta je.
Smirivši burne osećaje,
Možda bih jednom (ko će znati?)
Po srcu našla druga varna
I bila bih mu žena smerna,
A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih
Na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
Moj život sav je jemstvo bio
Da ću te sresti izmeđ’ ljudi;
Znam, Bog je tebe uputio,
Moj zaštitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,
I neviđen si bio mio.
Tvoj pogled me je svud proganj'o,
U duši davno glas odzvanj'o…
Ne, nije mi se san to snio,
Jer čim si uš'o, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe često slušah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blažih molitvama
Buru i jad u srcu čednom.
Zar ti i onog trena,
O priviđenje moje drago.
Promak'o kroz noć kao sena,
Nad uzglavlje se moje sag'o
I šapnuo mi reči nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Čuvar duše mlade
Il’ kobni duh što kuša mene?
Utišaj sumnje što me guše.
Možda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duše,
A sasvim drugo suđeno je…
Nek bude tako! Što da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zaštitu od tebe…
Zamisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati;
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
Čeka me; nade glas u meni
Bar pogledom oživi jednim,
Ili iz teškog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim!

Završih! Da pročitam, strepim…
Od stida nemam više daha…
Al’ Vaša čast mi jemči lepim
I predajem se njoj bez straha…

Aleksandar Sergejevič Puškin

Izvor:6yka
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 27 Mar - 15:51

Treba nekada ostaviti po strani sve te price o ljubavi
Koje su, neretko, samo skrivanje iza reci
I ne ono što stvarno covek nosi u sebi
Nego njegove želje
I zamena za nedostak ljubavi koji oseca
Tacnije nesposobnost za pravim spojem
Treba pustiti sve te reci o ljubavi koje nam je neko rekao
Ili ti neko posveti pažnju, vreme, poverenje
Ili ne osetiš
Reci su samo reci
Ispisana slova ili naglas izgovorena
Imaju smisla samo ako se iza njih krije realan život i osecanja
Dokaz ljubavi je potreban
Ali ne na silu, pred svima, niti dugo smišljan
Vec onaj sitni, kada se jednostavno vidi da je nekome stalo
A ne odglumljena radost i oduševljenje
Covek ima pravo da bude prazan
Ima pravo da ne oseca ništa
Ima pravo da se potroši, umori, izgubi
Ali nema prava da laže i zavlaci
I drugoga uvlaci u nešto a posle da pobegne iz toga
Zato ne price i knjige o ljubavi
Nego dela
Onaj osecaj punoce u srcu i duši da nam je stalo
Ako nam je uopšte stalo
Samo tako može stvarno da se voli
Pre svega kroz poštovanje onog drugog
I kroz iskrenu pricu o emocijama
U protivnom, ljubav je nalik vožnji na otvorenom moru
Gde svako vesla na svoju stranu
A voda preti da potopi oboje
Samo zato što se ne udruže i zajedno spasu
Ili se dokopaju kopna, sacuvaju se
I svako na svoju stranu
To je ljubav
Ne vecito daviti onog drugog
Nego mu dopustiti da što više poraste
U krajnjem, i po ceni veze

Stefan Simic
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 10 od 26Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 9, 10, 11 ... 18 ... 26  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-