Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6, 7, 8 ... 16 ... 25  Sledeći
AutorPoruka
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 13 Mar - 23:18

Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao starom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.

Čuti samo zamah svoj u prostorima-
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.

Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
Oči što su tude dugo svetlost pile,
Kao vir dve ovce sa runom od svile,
Kao krv dve noćne sablasti što sišu.

Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
Tu gde gore večne podnevi bez sene.

I strasna raskršća sunaca, i puti
Kud oluj svetlost neprekidno ide,
Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
Bog koji ubija oči kad ga vide.

Da samo s visina za ponore znadnem
Bacivši u prostor konce svojih žila;
I letim večito, i letim dok padnem
Samo pod teretom ozarenih krila.








Nazad na vrh Ići dole
andjeo

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 332

Lokacija : Trenutno na Zemlji

Učlanjen : 09.10.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 15 Mar - 16:18

Poslednja Ruža
Letnje je veče, kroz lišće suho
lagan vetarac tiho je duh'o,
šuštalo je lišće, k'o da reci zbori,
k'o da nekom tepa, il' nekoga kori,
al' meni to dušu silno pokreta,
k'o da su glasi s onoga sveta.

Al' u tom lišću ona ruža jedna,
ona jedna, ona ruža poslednja,
što još zaosta iza svojih druga,
ka proročica beda i tuga,
što kazujuć propast rodu svom doskora
reč svoju sama preživet mora;

Pa sad je dole spustila glavu,
u zemlju gleda, gleda u travu,
a po travi lišće rumeno-bojno
k'o krvca kad kane na polje bojno.

Tako ruža mala svoje mrtve smatra,
katkad se kao s lišćem razgovara,
i ona zbore kao da razume;
Ti njihovi zbori opčinili su me,
daleko mi duša s njima odleta,
k'o da su dusi s onoga sveta.
----------------------------------------Laza Kostic--
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 17 Mar - 11:33

Često te tako vidim.
Istina, kao u nekoj
dalekoj srebrnoj magli.
Ali divno te vidim.
Na nogama ti čizme
od sedam svetlosnih milja.
U ruci ona lampa
u koju, posle Aladina,
umesto duha zatvaraš
obrise večitog vremena.
I čujem šapućeš: sezame.
I svet se pred tobom rasklapa.


Dodirom tvojih misli
prostori sebe otkrivaju.
Dužina tvoga vida
tinja i pokreće krvotok
još nenačetih svetova.
Letiš na čarobnom ćilimu
i dižeš se za pticama
tamo gde je sve prozirno.
Sve u jednoj dimenziji
kao na dečjem crtežu,
al ima nečeg ljudskog,
dubljeg od čovečanstva.
Tamo te čekam budan
u svom kosmičkom snu.

Mika
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 17 Mar - 11:33

...Javljaju mi se divni daleki prijatelji,
azbukom rane jeseni koju umem da citam.
Nije tesko nauciti.
Samo malo zazmurim.
Ovlas.
Kroz trepavice.
I disem polako vetar,
A vetar se i ne cuje drukcije,
sem nozdrvama i usnama....

Mika Antic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 17 Mar - 11:36

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

...Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 17 Mar - 11:36

Uspravljaj se bez žurbe. Pršljen po pršljen nežnosti. Tvoja kičma je ljubav i samo to te može učiniti uspravnim.- Mika
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 17 Mar - 11:37

Sad me valjda razumes
zasto sam ponekad tako prevreo kao jug,
kad se lisce i novine kovitlaju u krug
i vetar plocnicima rominja
i luta...
... Sad me valjda razumes
zasto sam ponekad odjednom tako sam,
a svuda pruzene ruke,
ovakve kao tvoje..
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 17 Mar - 11:38

Sve se to događa zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek
postojati u našim drugim životima.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 19 Mar - 18:54

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit' omcu dreši, nit okove steže,
Nit'me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mre nit mi se živi,
Smejem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 19 Mar - 18:54

Ponoć me dodiruje prstima zaborava.
Još čekam tvoj poljubac pre sna. Navika.
Tišina nagriza prostor i lažem se, iznova, sve sam bolja u tome.
Večeras neće padati kiša. Neću te trebati. Neću te čekati. Neću te voleti.

Sasvim je svejedno što te neću ljubiti i buditi u svitanja.
To nikad i nismo bili MI.
Na našim jastucima uvek su se budili pogrešni ljudi.
Moje haljine su skidali tvojim prstima, ljubili su me tvojim usnama.
Druge su te tešile, čekale, lagale ...
Ja sam samo bila tu, u prolazu. Imali smo sve a opet ništa.

Mrtvi pesnici, olujne noći, strasti i požude,
bez dodira, bez mirisa, bez nas ...
Lagaću te da ću zaboraviti. Lagaću da me kiša neće sećati.
Lagaću da mi nikad nije ni bilo važno ...
voliš li ... Bilo je lepo.

Hvala ti za osmehe iako nikad nisi znao koliko si mi radosti darovao.
Nisi znao ni za sve tuge koje ti nikad nisam uzela za zlo.
Nije bilo gorčine i kajanja. Laži i obmana. Bili smo drugačiji ...
...uvek svoji i ničiji....

Autor: M.V.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 19 Mar - 18:57

СЕНКЕ
УСПОМЕНА







Гледам сенке ружа на сивоме зиду
Трепере у јари латице већ свеле
И као да с њима сећања ми иду
У време кад беху све чедне и беле.

Планински потоци бујају кроз вене
Оштар ваздух шиба знојава ми леђа
А сад ни у машти не станују жене
Само тамне боре изнад мојих веђа.

Тражим капи росе на сенкама свелим
Некада је месец са њима ме клео
Што никад не рекох – не могу, не желим
И што сам свој живот као јечам млео.

А сада би око још једном да види
Нерасцвале руже – не сенке на зиду
Руменило зоре док се јутро стиди
Док сва ми сећања ко зна куда иду.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 19 Mar - 18:58

Ne budi daleko od mene ni jedan jedini dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat ću te kao na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu vlakovi.
Nemoj otici ni samo na sat, jer tada,
u tom satu, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kucu
doći da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik u pijesku,
jao, neka ne lete tvoje vjedje u odsutnosti:
ljubljena, ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom casu otici ceš tako daleko
da ću obici zemlju ispitujuci
hoceš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 19 Mar - 18:59

Vratila si mi dane belih ruža,
Donela ljubav iskrenu i čudnu,
Da sanjam, kad mi oči prošlost htednu,
Rumen, što žudno čar mladosti pruža...

I pune sunca, tvoje oči piše,
Bezdan saznanja s usne pune laži,
Vaskrsnuv nežnost, koja oko vlaži,
Jer dasi Boga iz tvog nedra biše.

U vrt gde leže ispijene čaše,
Na 'rpi cveća i zgažena granja,
Ti blesnu sunce svesnog osećanja,
Da dani krina mađijski se zbraše.

Kad u prah padne idol slavom sliven,
Tužno zacvili logor ogoleo,
Priznaću tajom, sam u sebi skriven
Da sam te, više no što znaš voleo.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 19 Mar - 20:18

Hazarski rečnik - Milorad Pavić

Posadila sam ruže u tvoje čizme,
Iz tvoga šešira raste mi šeboj.
Dok te čekam, u svojoj jedinoj
I večitoj noći, po meni veju dani
Kao komadići pocepanog pisma.
Sastavljam ih i sričem slovo po slovo
Tvoje ljubavne reči.
Ali, pročitati malo šta mogu, jer
Ponekad se pojavi nepoznati rukopis,
I uz tvoje pismo zapadne komadić -
Nekog drugog pisma,
Umeša se u moju noć neki tudji dan,
I tudje slovo.
Čekam kada ćeš doći i kada pisma i dani
Više neće biti potrebni.
I pitam se:
Da li će mi i tada pisati onaj drugi,
Ili će biti i dalje noć?
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52138

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 21 Mar - 22:40

dan je mirisao na cimet


mogla sam to osetiti još u liftu
dok sam nameštala kosu
jer treba se napolju prikazati uglađen
i treba zaštititi prolaznike
od loše frizure i namrgođenog izraza

dakle, moglo se osetiti još u liftu
da se tamo na gradskim trgovima u evropi
kuva vino i peku kobasice
božićno je vreme
i pokloni se kupuju nemilice
jer to je najplastičniji način
da se drugima kaže da ih voliš
reči i razglednice su prevaziđen koncept
na dodirivanje da i ne pomišljamo
u ovo nebezbedno vreme
cimet
i malo karanfilčića u vino
gradovi božanstveno mirišu
lepo nam je
opasali smo se žilet-žicom



Viromirka Trebevac
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 22 Mar - 9:31

Nosim tvoje srce sa sobom
(nosim ga u svom srcu)
Nikada nisam bez njega
(gde god idem, ideš i ti, draga;
i sve što sam sam uradio,
tvoje je delo, moja draga)

Ne bojim se sudbine
(jer moja sudbina si ti, najdraža)
Ne želim svet (jer, najlepša,
ti si moj svet, moja jedina)
Ti si ono na šta Mesec uvek misli
i pesma koju će Sunce uvek pevati,
to si ti

Ovo je najdublje čuvana tajna koju ne zna niko
(Ovo je koren svih korena
i pupoljak svih pupoljaka
i svod svih svodova
onog drveta zvanog život;
koje raste više no što se duša može nadati
i dublje no što um može sakriti)
Ovo je čudo koje drži zvezde rasutim








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 22 Mar - 9:31

Srce

Moje tamno srce, to je deo svega –
Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima;
I onda kad stoji bezglasno međ svima,
Jedan gromki eho ćuti u dnu njega.
Na obali morskoj moje srce ima
Žamor nekog vala što večito pline;
Što čuva sveg mora zvuke i gorčine,
I svu huku davno nestanulih plima.
U zalazak zvezda iznad tamnog huma,
Kroz san poju ptice u dubokoj seni;
A bezbroj se gnezda odzivlju u meni,
I tragični odjek zamrknulih šuma…
I to zvučno srce kada jednom zaspe,
Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega,
Neće biti strašnog prestanka za njega:
U zvuk i u svetlost sve će da se raspe.
Uvek zaljubljeno u večnost, dok bruje
Njime sjajne sfere, strasno i daleko…
I kad očarano kucne srce neko,
To je moje srce što se opet čuje…








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 22 Mar - 9:31









Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 22 Mar - 9:32

ЧЕМУ СЛУЖИ СРЦЕ
Срце служи да се сања,
срце служи да се сетиш,
срце служи да се дружи
и кад падаш да полетиш.
Док га имаш и ти трајеш.
Срцу ништа није слично.
Срце имаш да га дајеш
и поклањаш несебично
Срце служи да се машта
и да суза не
кад кане.
Срце служи да опрашта
и када га груби ране!
Срце служи да свет градиш
и признање другом одаш.
Срцу свашта смеш да радиш,
само не смеш да га продаш.
Ако сретнеш некога ко
срце нема, човек буди:
помози му, покажи му
то срце из својих груди.
Срце
служи да постојиш,
срце те ка врху шаље,
срце служи да се бојиш
ал' да ипак идеш даље!
Мораш напред и кад боли,
кад његове ватре пламте.
Због срца те неко воли.
По срцу те људи памте.
Срце служи да се бори,
на недаћу да се свикне.
Срце може да изгори,
ал' из праха и да никне










Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 22 Mar - 9:34

sve što sam ti ikada htjela reći jest volim te;
no bojala sam se...
volim te! sada se ne bojim to reći.
možeš li me čuti? možeš li čuti moje riječi?
ja ne znam ako ih čuješ.
ako ih čuješ, to su moje zadnje riječi upućene tebi.
pričekaj malo...
ako ih doista čuješ, sačuvaj ih u srcu,
nek ti one budu jedino sjećanje na mene.
nek one budu znak koliko sam te voljela.

Slatki snovi vuku me sve dublje,
ne da mi se oduprijeti, tako sam slaba,
a to me tako privlači.

znam da me čuješ.
mogu to osjetiti dok ispuštam zadnji dah;
čuj me: odlazim...
ali ne dok ti ne kažem istinu.
istinu koja će me osloboditi.
slušaj; nemoj se bojati.

anđeli dolaze po mene,
susprežem dah,
moje misli govore same:
hvala što si me trpio.....

sad odlazim, snovi me zovu.
moje posljednje riječi upućene su tebi:

volim te!








Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5349

Godina : 30

Lokacija : Na dlanu...

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Magicno


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 23 Mar - 11:23

Bio sam mnogo stariji od nje
Stid me je i da vam kažem koliko.
Svaki put kada bi mi otvorila vrata svog stana
Onako u pidžami, sa punđom na glavi
I nenašminkanog lica
Pomislio sam
’’Bože, ona je devojčica’’.
Prolazio sam sa njom kroz sva ona dela
Svetske književnosti
Koja je čitala na fakultetu.
Nismo pričali o ljudima iz okoline
Ni o našem nemirnom gradu
Ni o stvarnosti.
’’Ogovarao’’ sam Karenjinu
Dok ju je ona branila
Zajedno smo sudili Raskoljnikovu
Istim žarom i gorčinom..
Nisam znao
Vidi li u meni očinsku figuru
Ili srodnu dušu.
Nikad nisam uspeo da je dokučim do kraja.
Budila je u meni mladost
Želju za životom
Jer, ja i jesam bio
Mlad čovek zatočen u telu odraslog muškarca.
Posle toliko decenija
Opet sam pisao prstima po zamagljenim prozorima
I radovao se prvom snegu
I bivao opčinjen njenim trepavicama.
Njena mekana koža podsećala me je
Na njene krhke godine.
Još uvek je bila žustra, glasna, tvrdoglava
Buntovna prema životu
Tek je prevalila dvadesetu.
Još uvek joj je bila fora da se popne na prste i iskrivi mi šešir.
Nasmejavala me njena bezbrižna, rasejana mladost.
Nosili smo duge kapute
I pričali o piscima i novinarima
Koji su dobijali Pulicerove nagrade.
Gledali umetničke performanse
I plakali na delo Marine Abramović.
Slušao sam njene ideale
I bio pomalo ljubomoran na njih
Zbog ludačke strasti
S kojom je pričala o njima.
Nije mi bila teška
Kao što sam znao da je teška svim tim momcima
Za mene dečacima
Koji su njena generacija.
Volela je da se šminka i da izgleda starije
Približnije meni.
Pratila me na velikim događajima
I dodelama nagrada
Kao prijateljica.
Nosili smo crna odela
Oboje
Oštrog kroja
Sa kravatama.
Vezali bismo strogi, niski rep.
Oboje sa dugim kosama
Njena smeđa
Moja proseda…
Bila je luda
I ja sam bio lud
Za njom.
Toliko me je provocirala
Toliko mi je dolazila i izmicala
Ne zadržavajući se dugo
Ni u dolasku ni u odlasku
Volela je da je slušam
Znala je da ja kao odrastao
Stariji, zreo i ostvaren čovek
Neću gledati sa podsmehom
Na njena pitanja o smislu života
Na pitanja o sopstvenom egu
Pa čak ni na ona o modi, o minimalizmu, i parfemima.
Duše su nam se razumele
A vreme nas je u ogledalu
Svakog dana podsećalo
Koliko smo udaljeni jedno od drugog.
Tad sam se pitao
Prvi put
Šta je to vreme?
I kakvog smisla ono ima uopšte?
Posula je svoju magiju svuda po mom životu
Po peškirima kojim sam brisao njenu kožu od viskija
Po stolovima
I zidovima po kojima smo škrabali citate
Iz ljubavnih pisama velikana
Po policama
I knjigama sa vrhovima stranica obojenim u roze
Od njenog mokrog kupaćeg kostima
I po tepihu, i po parketu, i po krevetu…
Pustio sam je da ode
Kad sam shvatio da bi moja budućnost sa njom
Zaustavljala prirodan tok njene budućnosti.
Prestao sam da joj dolazim na vrata
I video sam je nedavno
U prolazu
Izdaleka
Bila je našminkana
Kao i uvek kad je želela da izgleda starije
Sa strogo vezanim, niskim repom.
Vraćam se u svoj stan
Kao napušteni samac
Tu se uvek pitam
’’Šta to vreme predstavlja?’’
Jer duša ne stari, samo telo
A po telu se poznamo, biramo i tražimo
Umesto po duši.
Tu je osećam
Kako demonstrativno viče kada je zezam
Što jedino što zna da napravi je gorka, turska kafa
Tu se vrti praveći piruete
Tu me ispituje o mojim filmovima, knjigama i životu
I sluša me kao kada deci čitate bajke ili strašne životne priče
Nozdrve i zenice joj se šire
A usne opuštaju
Onako spremne da ih ljubim
Kao onda prvi put
Kad sam proklinjao i sebe i život
Što to radim
A istovremeno
Što nisam to radio ceo svoj život.
Tu njena magija isijava iz svakog kvadrata
Tu je volim
Onako kako ljudi treba da nauče da vole
Onako da shvate da je ta
Ta prava ljubav smisao celog našeg bednog života...
Ostao sam bez moje devojčice i devojke, ljudi
Ostao sam bez smisla.
Nazad na vrh Ići dole
Lutajuće Srce

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 6166

Godina : 42

Lokacija : Pored vode

Učlanjen : 04.01.2014

Raspoloženje : Do kraja.


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 23 Mar - 13:30

Ljubi:

Tek onog, koji pred tobom
drhti.

Jer to je zemljotres srca.

Dok čeka tvoje usne,
u njemu se izdižu
planine nežnosti...

Izvajaj te vrhove svojim
dahom.
Ne dozvoli da ih
okuje krti led neodlučnosti.

Nemoguće stvari
uvek imaju
veoma moguće
završetke.

Ali nemoj to da dozvoliš!
Nikada...

Veruj da je ipak možda
voda žednija nas,
nego što smo mi žedni nje?

Čuda samo tako opstaju.

Kada i druga čuda
veruju u njih.



Znaj:

Ko se smeje iz srca
taj i plače istog trena.

Sa suzama u smehu.

Tako ćeš prepoznati
s kim se treba smejati.

Kad se Srce smeje
- ono i plače.



Veruj:

Da ozbiljno treba
razvući čitav osmeh do neba.

Pa stavi osmeh na lice
i razvuci ga preko cele ulice.

Jer osmeh treba od srca dati
nekome da tuge svoje skrati.

Pokloni osmeh prosjaku, deci, vojniku,
upleti te usne u ram, u nečiju sliku.

I smej se okom, može to tako, o da!
a smeje se i zagrljajem, onaj ko zna...



Sanjaj:

Kao da ne spavaš u mraku...

Već kao da si uspavana
u leto, pod suncem.

Sanjaj, kao da ti je jastuk
onaj kog voliš.

Sanjaj neke,
kao ljubljenje
divne stvari.

Pa kad se probudiš,
ti se okreni ka dragom
i nastavi gde si
u snu stala...



Plači:

Žensko si.
Ako.
Plači kad treba
i malo kad ne treba.

Samo nemoj da preteruješ.

Jer sigurno da dolazi
vreme neželjenog plakanja.

Uštedi po koju suzu
za tad.

I par njih odvoji
onako sa strane,
za mene.

Ne mora da budu
nešto prevelike,
ni prevše bistre,
ali odvoji ih
baš za mene,
i nek su od srca...

Pa, kad krenem na put,
da ponesem
more iz tvojih očiju,
i da znam:

Ima u jednoj kapi,
većih bura i oluja,
nego u Okeanu.

R.P.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30498

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 23 Mar - 14:21

Sanjao sam grad na devet reka 
U prvoj reci su devojke umivale lice 
U drugoj su odmarale oči 
U trećoj cičeći hladile svoje bele noge 
U četvrtoj ispirale svoje umorne misli 
U petoj sunčale melodiju svoje zvonke pesme 
U sestoj se sastajale sa budnim glasom svoje ljubavne žudnje 
U sedmoj reči su potapale tajne svoga srca 
Osma reka je bila prazna 
U devetoj sam čekao tebe








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 23 Mar - 20:25

@Lutajuće Srce ::
Ljubi:

Tek onog, koji pred tobom
drhti.

Jer to je zemljotres srca.

Dok čeka tvoje usne,
u njemu se izdižu
planine nežnosti...

Izvajaj te vrhove svojim
dahom.
Ne dozvoli da ih
okuje krti led neodlučnosti.

Nemoguće stvari
uvek imaju
veoma moguće
završetke.

Ali nemoj to da dozvoliš!
Nikada...

Veruj da je ipak možda
voda žednija nas,
nego što smo mi žedni nje?

Čuda samo tako opstaju.

Kada i druga čuda
veruju u njih.



Znaj:

Ko se smeje iz srca
taj i plače istog trena.

Sa suzama u smehu.

Tako ćeš prepoznati
s kim se treba smejati.

Kad se Srce smeje
- ono i plače.



Veruj:

Da ozbiljno treba
razvući čitav osmeh do neba.

Pa stavi osmeh na lice
i razvuci ga preko cele ulice.

Jer osmeh treba od srca dati
nekome da tuge svoje skrati.

Pokloni osmeh prosjaku, deci, vojniku,
upleti te usne u ram, u nečiju sliku.

I smej se okom, može to tako, o da!
a smeje se i zagrljajem, onaj ko zna...



Sanjaj:

Kao da ne spavaš u mraku...

Već kao da si uspavana
u leto, pod suncem.

Sanjaj, kao da ti je jastuk
onaj kog voliš.

Sanjaj neke,
kao ljubljenje
divne stvari.

Pa kad se probudiš,
ti se okreni ka dragom
i nastavi gde si
u snu stala...



Plači:

Žensko si.
Ako.
Plači kad treba
i malo kad ne treba.

Samo nemoj da preteruješ.

Jer sigurno da dolazi
vreme neželjenog plakanja.

Uštedi po koju suzu
za tad.

I par njih odvoji
onako sa strane,
za mene.

Ne mora da budu
nešto prevelike,
ni prevše bistre,
ali odvoji ih
baš za mene,
i nek su od srca...

Pa, kad krenem na put,
da ponesem
more iz tvojih očiju,
i da znam:

Ima u jednoj kapi,
većih bura i oluja,
nego u Okeanu.

R.P.

Izbor ti je 10, Ratko genije bitka... happy
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 23 Mar - 20:27

Нећу ти рећи како
Али ноћас сам
Даљину у поглед сместио
И јасно као месечина
У твом оку блистао

На твојим уснама
Сва беспућа на једну стазу свео

У тишини времена прстима шапутао
Слушао дрхтаве ноте
Свиле што низ бокове клизи
На твојим грудима уздах уздахом клео
И пијан ту заспао

А будио се у тами собе моје
Над празним листом папира
Разливеним мастилом
У замршеним трепавицама
И твојим кармином
На напуклим ми уснама.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 7 od 25Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6, 7, 8 ... 16 ... 25  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-