Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:46

TRENUTAK U KAVANI

Dok je sprovod prolazio
Ljudi koji se nađoše u kavani
Nesvjesno skidoše šešire
Rastreseno pozdraviše mrtvaca
Svi bijahu okrenuti životu
Obuzeti životom
Puni povjerenja u život
Ipak, jedan je od njih otkrio glavu
širokim i sporim pokretom
Dugo gledajući za lijesom
Taj je znao da je život uzvitlanost
okrutna i bez svrhe
Da je život izdaja
I on je pozdravljao tvar koja je prolazila
Zauvijek oslobođena ugašene duše.


Manuel Bandeira
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:46

Za tebe
imam osmeh štampan na japanskom papiru
gledaj me
jer ti činiš da trava raste na livadama
ženo
mapo muzike bistrino reke svetkovino plodova
na tvoj prozor
vešaju bršljan automobilskih volana
i prodavači snizuju cene svojoj robi
dopusti da poljubim tvoj glas
tvoj glas
koji peva u svim granama jutra.

Carlos Oquendo de Amat
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:46

Želja

Kad bih imao jednu malu, malenu kucicu.
Kad bih u noj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.

Sto, mastilo, polica
I na prozorima moje zavese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.

Kad bih imao jednu malu, malenu kucu
I u njoj ženu koja bi me bez para volela…
I kad bi ta žena bila moja.

Ma gdje i u ma kom mestu bilo,
Kad bih malu, malenu kucu našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa cak i suvišan.

Ma gde, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, cak i suviše.

Dževdet Kuderk Sola
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:46

Trebam te
kao poverenje,snagu
verovanje,nadanje,
kao osmeh,neznost,
trebam te kao ljubav

Sanjam te
kao zvezdu..kao reku
noc i dan
kao vreme i
moj zagrljaj

Zelim te
na mestu koje postoji
i na kome nikada
nismo bili..

Ne, nije dzoint
ni hrabrost, ni vino
samo ceznja beskrajna
u jednacini nasih zivota...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:47

Bez izbora

Mislim o tebi
u svim oblicima kako kiša dolazi.

(Kako starim, počinjem
da mrzim metafore - njihovu preciznost
i njihovu neadekvatnost.)

Katkad su ove misli
vlaga što jedva pada, od koje
nema ničeg nežnijeg:
katkad štropotava kiša,
užurbano proletnje čišćenje uma:
katkad, zaglušni pljusak.

Kako starim počinjem
da mrzim metaforu,
volim nežnost,
bojim se pljuskova.

Norman Makejg
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:47

Da bih te volio

Da bih te volio,sudbini
predao sam svoje srce.
Više se nečeš moći osloboditi
više se neću moći osloboditi
od kobnosti te ljubavi!

Ne mislim na to,ne osečaš to
ja i ti smo već ti i ja
kao more i kao nebo,
a nebo i more postoje
bez svoje volje.

Huan Ramon Himenez
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:47

nam vaša detinjstva na obali reke,
priče o muljanju jesenjih grozdova,
detinje noćne strahove, sad već daleke
kao vreme survavanja snežnih plazova.
Sve znam i od vas uzimam što mi treba.
Boje neba, imena i mirise bilja, zverinja,
godišnja doba, ukuse kupina, mleka i hleba.
Ali jeo sam i ja crveno grumenje dudinja.
A vaša detinjstva nisu jedina prava.
Kožu mi je izgrebala bagremova kora,
šakama sam gnječio blato kad se trava
njihala nalik algama u plićaku mora.
Trčao sam kroz visoku travu, pa vikao
i ćutao sa uživanjem, kao kod okrutnika,
dečaka što vranu hvata da joj oči kopa.
Moje sećanje je hladna polaroid – slika.
Sećam se – vidam tu nevidljivu ranu.
Sva su detinjstva mesta zatravljenosti,
potkrovlja, podrumi, tamni čak i po danu,
mesta otkrivanja zverski nevine čulnosti.
Ta je nevinost još topli mulj, prošlost.
Mulj treba razgrtati, tačno se sećati,
tražiti kao pod zemljom mamutovu kost,
da bi našao mrak koji će te hraniti.

Milan Đorđević
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:47

Trebalo bi da imamo zemlju k'o grumen
Veličanstvenog sunca
I zemlju mirisne vode,
Gde je sumrak tanani, šareni veo,
Zlatan i rumen,
A ne ovu zemlju gde je život leden
I sveo.

Trebalo bi da imamo zemlju drveća
Čije su krošnje kao visoke grive,
Čije su grane krive
Otežale od brbljivih papagaja,
Blestavih kao dan,
A ne ovu zemlju gde su sve ptice sive.

Ah, trebalo bi da imamo zemlju milina,
ljubavi i radosti i vina
Uz pesmu i smeh,
a ne ovu zemlju gde je radost greh.

Langston Hughes
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:48

Izranjajući iz okeana
Uz poslednji trzaj vrelog sunca
Mirna spavala si u jutru večitog rađanja
Prezirući možda ovu odiseju
Koja me dovela tebi
Jesen plamti u usecima tvojih irisa
Pukotina vrhunca
Pohlepa koju uvek rađa sumrak
Narandža, plavo more, istočni vetar
Zlatnožuto groblje meduza
Vreme čeznje Mlečnog Puta
Otkud nebo u tvom osmehu
Otkud moja tuga
U srcu kamena
Lakoumno ulovljena
Jalovo klizanje vremena
Tvoj glas gorak miris severa
Naga hiljadu puta
Teški miris ove noći
Gdje sam ukrštao ruke u iskonskoj tišini
Tvog zvezdanog tela
Tuga i beznađe ljubavnika
Osakaćenih tvojom senkom
Bez prave sigurnosti
U praznim očima mraka
Gde potapam tvoju prisutnost.

Anri Krea
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:48

O ti
koji ćeš ovu radosnu vest čuti
Dobrodošao u hram
mudrosti
plodnosti
Gde ekscitiranost
u ekstazi se rađa

Ako veruješ
Muze će te dočekati
što oltar na koji prinosimo pesme
ljubavnim sokovima natapaju
Zovu
Čeznu
Žele

Centar
O ta sveta linija
kroz sedam čvorova
njome se penješ
zatvarajući se u krug
Samo svoj
odvajajući čisto od prašine

Magnovenje
kroz koje moraš proći
da bi stasao
poleteo
Pklonio se zvezdama
u njima sebe video
ponovo ovamo došao

Jačinom pogleda
ploviti
u osvajanju horizonata
jedini zadatak je

Otvori kapak očni
mirom prođi
pored primordijuma
Sam sebe mori
u geniju Tvom
ostaće bez reči

Otvori knjigu
ta dva lista
kao usne u zanosu
čvrstina im cepa branu
Ka bezgraničnim dubinama
u nadi
ka novom Solarnom sistemu

Svest je sluškinja
dok kruna ne zapeva
pretvarajući se u agresiju traženja
Tada si gospodar sa uzdahom
rastući
lutanjem po pustinji

Tvorac letnje kiše
budeći semenje
duboko u pesku
Radujući se prasku
prevodeći u drugu fazu troobličja
Nju

O ti
što si čuo vest
Zovi
Znaj kako biraš
Šta na žrtvenik stavljaš
O lepoto
Pesme
slatkoća bola
što se prinose
Pazi

Објавио
MILAN GRBIC
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:49

Kad podjarivanje reči radi malo boja
Više tvoj udeo ne bude
Kada rumen oskoruše niti devojački struk
Ne budu u te budili žal za mladost
Kada novo jedno lice načeto odsutnošću
Više ne bude potresalo ono što si za čvrsto držao
A zaborav zaboravu bude zbogom rekao
Kada sve bude muklu neprozirnost
Zelenike poprimilo

U taj dan
Nakraj puta čekaće te neko
Da ti kaže da je bilo dobro baš tako i
Da bi svoj put trebalo da okončaš
Lišen
Lišen svega
I možda, tada...
No, neka sneg koji noćas zaveja
Bude kao prst položen na tvojim ustima

Nikola Buvije
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:49

Za tebe
imam osmeh štampan na japanskom papiru
gledaj me
jer ti činiš da trava raste na livadama
ženo
mapo muzike bistrino reke svetkovino plodova
na tvoj prozor
vešaju bršljan automobilskih volana
i prodavači snizuju cene svojoj robi
dopusti da poljubim tvoj glas
tvoj glas
koji peva u svim granama jutra.

Carlos Oquendo de Amat
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:49

Noćas sam opet pod tvoje prozore došla
i bogzna gde sam pošla... ali sam ipak tu.
Znam... tu... iza tog prozora dišeš al nikad dalji nismo
i draže mi kad pišeš nego blizina ova.
Kako bih... samo... da malo snage smognem,
da poverujem ludo (sebi bih da pomognem)
da će se desiti čudo... uzalud!
A noć je hladna... i samu sebe čudim
tolko sam gladna da noćas te probudim...
U san ti stižem kradom a ti... ko da se budiš...
okrećeš jastuk i tom me kretnjom sludiš.
Bežim od sebe... od svega što sam htela,
žurim da tebe još usred sna tog vrela
dodirnem sumnjom da negde još postojim...
umrle zvezde brojim...
u nadanjima svojim jedno se Bogu molim...
da znaš da još te volim... i čekam... dok postojim.

n.a
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:50

ZA SPOMEN NA SMRT I PAKAO

U pucke urne, u kraljevske rake,
pamcenje moje, udi u svet truo,
gde krvnik dana vec je utisnuo
jednakom nogom stope nejednake.

Prekopaj smrtne ostatke nemile,
pepeo hladni, kosti ogoljene;
tu ni istocne masti skupocene
pomogle nisu, uzalud su bile.

Sidji u bezdan duboki, u kojem
proklinju mrtvi, u zatvor zaprti,
gde gvoždje cuješ i veciti jao,

ako se želiš, o pamcenje moje,
s pomocu smrti osloboditi smrti
i samim paklom pobediti pakao.

Luis de Gongora
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:50

Noćas u podne
Samoposluge će se reklamirati
Poklanjajući uz sve artikle po tri novčića

Noćas u podne
Deca iz srećnih porodica biće upućivana u sirotišta
Slonovi će pričati jedni drugima viceve o ljudima
Amerika će Rusiji objaviti mir
Generali iz prvog svetskog rata
Prodavaće za praznik primirja bulke na ulicama
Pojaviće se jesenji narcisi
Kad lišće opadne uvis na krošnje

Noćas u podne
Golubovi će ganjati mačke po gradskim dvorištima
Hitler će nam narediti da pružimo ograničeni otpor
Na žalovima i čistinama pogodnim za iskrcavanje
Tunel pun vode biće prokopan pod Liverpulom
Prasad će biti viđena gde leti u jatu iznad Vultona
Nelsonu će se vratiti ne samo oko nego i ruka
Beli će Amerikanci demonstrirati tražeći jednaka prava
Pred Belom kućom
A čudovište je upravo stvorilo doktora Frankeštajna

Devojke se u bikiniju izlažu mesečini
Dok pravi narod peva narodne pesme
Umetničke su galerije zatvorene za posetioce iznad 21
Pesme književnika dospevaju na top-liste
Političari se biraju za ludnice
Ima posla za svakog i niko ga neće
Mladi se parovi ljube po uličicama usred beloga dana
Svugde po zaboravljenim grobljima
Mrtvi će tiho sahranjivati žive

A
Ti ćeš mi reći da me voliš
Noćas u podne

Adrian Henri
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:50

A kad zaboravis sarene pokrivace sredom i subotom
A narocito kad zaboravis nedelju;
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kucnim ogrtacem nenadanja;
I nista ne moram raditi, i srecna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doci!

Kad to zaboravis kazem ...
I kako si psovao ako bi neko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak;
U stvari, kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom uglu, na nedeljni rucak.
A to je uvek bilo pile s testeninom, ili pile s rizom, i salata,
pa razeni hleb i caj, i kolacici s cokoladnim mrvicama.

Kazem, kad to zaboravis ...
Kad zaboravis moj tihi predosecaj
Da ce rat zavrsiti pre nego dodje red na tebe;
I kako smo se konacno svlacili,
Gasili svetlo, uranjali u krevet,
Lezali nacas opusteni u nedeljno svezoj posteljini
I njezno se slivali jedno u drugo ...

Kada, kazem zaboravis sve to,
Tada mozes reci, tada cu mozda poverovati
Da si me dobro zaboravio.

Gwendolyn Brooks
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:51

Sećaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor začaran vodi;
Sećaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noć snivajuć hodi;
uzdrhtiš li kad te zadovoljstvo zove
...ili senka mami u večernje snove,
čuj iz tamnog granja
glas kako odzvanja:
Sećaj me se.

Sećaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce očajničko svene.
Za moju se tužnu ljubav ti pomoli.
Šta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca
večno će da grca:
Sećaj me se.

Sećaj me se kada slomljenoga
srca budem u san večan pao;
Sećaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nežno cvao.
Videti me nećeš;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja ću da te grlim
Ćuj u noćnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Sećaj me se...


Alfred De Mise
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:51

Voli me vedro,
ko sto voli zora,
kad iskri smijehom,kad biserom gori.
Obraduj i nadom i prozracnim snima,
i tiho zgasni
u pramenju dima.


Voli me tiho,
ko sto voli luna,
bestrasna,s hladnim sjajem liskuna.
Osvijetli put moj cudom i tajnom,
odmor na putu
mracnom i beskrajnom.


Voli me prosto,
ko sto voli potok,
i moj i niciji,cjelovom brzotok
zagrli,predaj se i dalje trazi.
Kad razvolis,idi-
ne boj se,ne lazi.


Fjodor Sologub
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:51

PJESMA NJEŽNOSTI


Kad bi ti čovječan bio, moje bi ruke živjele,
vezući nježnosti i platna svilena,
da ti prinesu haljine čudesne legende.

Kad bi ti čovječan bio,
oči bi moje upaljene sjale danju i noću,
I uperene bi tako bile u tebe što sav bi blistao,
kao onaj što se okrunio bio sunčevim plamenom.

Kad bi ti čovječan bio, moja bi usta voće bila
za tvoju žeđ, i za tvoj san muzika ljubavna,
svečanost utjehe za tvoje nježnosti.

Kad bi ti čovječan bio, ja bih ti bila igračka djetinja,
oružje za tvoj rat, flauta u poznim ljetima
koja bi pjevala obredu vrlo bliskom smrti.

Kad bi ti čovječan bio, O, Odabrani,
ja bih sve bila u tvome postojanju.
Ali sam ništa . . .
Nisam drugo već ova žudnja neodoljiva da postojim.

I mislim, kad bi ti čovječan bio,
da bi ruke moje živjele vezući nježnost i svilu,
da ti prinesu haljine čudesne legende.


Cecilia Meireles
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:52

RAFAEL ALBERTI
(1902)


PIRAT

Pirat mora i neba,
nisam li bio, bit cu.

Nisam li ukrao zoru mora,
nisam li je ukrao,
ukrast cu je.

Pirat neba i mora
na kakvom razaracu,
sa šest snažnih mornara,
razvrstanih tri po tri.

Nisam li ukrao zoru neba,
nisam li je ukrao,
ukrast cu je.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:52

ZBOGOM I ZDRAVO

Čame u zemunicama negdašnji ljudi
U strahu od nameta i u žrvnju mašina
Zarivši oči u šake glave u rake
Sve u krug tegle srca poljima mina
Ne hoteći da vide da su im krabuljne kule
Već uhvaćene u mrežu naprslina

A ja, ja kažem zbogom gvoždju
I vazduh pozdravljam smeškom

Kralj i kraljica u dvorcu od plakata
Ko mesečari vuku svoja prolazna blaga
Idu na poklonjenje elektronskom oltaru
Da čuju propoved reklamnog maga
U šupljem zdanju prebogatih slepaca
Kroče li preko praga iščeznuće bez traga

A ja, ja kažem Mamonu zbogom
I smeškom pozdravljam potok

Estradne vojskovođe pocupkuju na bini
Rasteruju publiku paljbom u prvoj slici
Sloboda i Nasilje te smešne akrobate
Nad grobljem naših sinova idu po žici
Dok samodržac stepuje i peva "Rat je mir"
Ljubav je Čarobnica koja se guši u klici

A ja, ja kažem zbogom ubistvu
I smeškom pozdravljam kišu

Ne znaju nova deca
S kim da se vole i glože
Rukovet praskozorja
Ne znaju da li se može
Deliti kaleidoskopskim
Ljudima što se množe
Stižući s one strane
Velikog Zida Kože

A ja, ja kažem pepelu zbogom
Devojku pozdravljam smeškom

Ljube se nova deca
U svakoj im je pori
Blaženstvo ženstvenosti
I muškost koja gori
Bez straha i bez griže
Svlače se u susret zori
Lako kao da klize
Ko reke il meteori

Živeću
Jer sam mlad
Davaću
Jer sam jak

Nek ovog
Jutra luč
Promene
Nađe ključ

Negdašnji ljudi iščezavaju s druma
Bezbožni bespolni besciljni sebi i svima
Ko novine što gore u samoubistvu uma
Njihove peščane dvore rastočila je plima
Navlače posmrtne maske podatni kao guma
Živeće nova deca jer samo njih i ima

A ja, ja kažem Americi zbogom
I smeškom pozdravljam svet


Tim Buckley
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:52

VICENTE HUIDOBRO
(1893-1948),
CILE

PESMA O NEBESKOM NAPADU

Ja sam odsutan, ali u dnu te odsutnosti
Nešto ceka na mene.
I to cekanje je drugi oblik prisutnosti,
Cekanje na moj povratak.

Nalazim se u drugim predmetima.
Putujem i razdajem pomalo svoj život
Nekom drvecu i nekom kamenju
Koje me mnogo godina cekalo.

Iznemogli su cekajuci me i posedali su.

Ja jesam i nisam.
Odsutan sam i prisutan u stanju cekanja,
Oni bi hteli moj jezik da se izraze
I ja bih hteo njihov, da ih izrazim.
Eto nesuglasice, grozne nesuglasice.

Pun teskobe i placa,
Ulazim pomalo u ove biljke,
Ostavljam svoju odecu,
Meso s mene otpada
I moj kostur se ponovo odliva u koru

Evo, predstavljam stablo.
Koliko puta sam se preobrazio u druge stvari...

To je bolno i puno nežnosti.

Mogao bih kriknuti, ali bi se prestrašio preobrazaj.
Treba motriti tišinu. Cekati u tišini.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:53

ZAUSTAVITE SATOVE

Nek' stane sat, telefon nek' ucuti,
Kost dajte psu, ja lavez necu cuti ...
Klavir nek' umukne, a bubanj stanu tuci
Prigusen, kad lijes iznesu tugujuci.

Avion tuzno nek' propara tisinu,
Vukuc natpis "Mrtav - nema ga - preminu"
Traku tuge grlici, nek metnu ispod glave,
Prometnici crne rukavice nek stave.

Bio je Jug i Sever - sve cet ' ri strane sveta,
Moj radni dan i nedelja sveta,
Bio je govor, pesma, podneva i noci,
Gresno verovah - da nikad nece proci.

Zvezde sad ne zelim, nek' padnu s visine,
Mesec nek' se smraci, Sunce nek' se skine;
Nek' se more prospe i suma nek' pada.
Jer srce se moje nicemu ne nada.

W. H. Auden
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:53

Rad' sebe samog


Rad sebe samog samilost me gane,
pun bolnog jada vidim život cijeli;
a kada slomljen odmorit se želim,
gledam gdje dušu bol razdirat stane.

Sav sam utučen, jerbo dobro ćutim
da moji jadi vrh svake su boli,
a gospa ona čiju milost molim
ostavlja mene u mukama ljutim.

A kada svoje njoj upravim oči,
ona mi tada prezriv pogled vrati
okrutno tako da mi srce plače.

Tad bivam lišen svake svoje moći,
a srce moje kao da će stati
s pogleda ovih što nemilost znače.


Guido Cavalcanti
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 9 Mar - 12:53

Hodajući sam spoznao
kuda idem.

Mrzeći iz petnih žila, naučio sam voleti.
A voleti, koga i što mi je ljubiti.

Tugujući, naučio sam se grohotom smejati.

Od nemoći sam sazdao snagu.
Od neistine istinu.
Od dvoličnosti sam izgradio poštenje.

Tako sad bezmalo znam ko sam.
I gotovo da imam hrabrosti biti taj čovek.

Još jedan korak
i vratiću se tamo odakle sam pošao.

("Nije bilo znakova" -Irving Layton )
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 5 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10, 11, 12  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-