Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Očišćene reči u našoj poeziji i prozi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Uto 6 Mar - 10:14

Treća sreća! Valjda ću ti konačno ispuniti želju,jer sam i naslov,koji se želela pronašla.
Znači ovo je mesto za naše forumske književne forme.

Volela bih da te ove pesme pokrenu da razmišljaš o sebi. Imam utisak da je to tako retko danas, da živimo u svetu plitkomislenih. Plitkomislenih, zbog nedostatka vremena ili hrabrosti ili emotivnosti. Većina ljudi sa podsmehom gleda na zamišljene, na sanjare, na emotivce. Kako se usuđuju da osećaju! – sigurno misle.
Zato te pozivam da pročitaš ove pesme, ne zbog mene, ja ih pišem pa pišem, već zbog sebe. Ako ti se dopadnu, ako jedan stih u tebi probudi nešto, ako te jedna reč ‘pomeri’, to je ogroman uspeh za mene!
To je jedini cilj ovih pesama  – da izazovu osećaje! Usudi se da zaviriš u sebe, da osećaš! Nije to sebično! To je teško, to je neophodno. Jer kako ćemo postati bolji ljudi, ako nismo svesni sebe, svojih osećanja i misli.

Pročitaj ove pesme, usudi se da osećaš, jer šta čini život, ako ne osećaji!

ocean's poet


Poslednji put izmenio Dala dana Uto 20 Mar - 19:08, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Čet 8 Mar - 19:00

Gde sam?

Izmedju sna i tebe,
spojena svilenom niti milovanja.
Ne remetim tvoj pokret
duz svemira.
Jer ti si otresao zvezdani prah,
Zvezdoliki smo oboje
u odsjaju Vilin konjicovih krila.
U meni tisina sa odbleskom vatre
pozar najavljuje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:13

Ljubav je pod tabanima

plešem divlji ples islandskog plemena

sunce viri preko pramena

ogledalima okružene Meduze

pod tabanima tuđe reči puze

Koncem horizonta dogoreva sunce

bubnjevi dobuju iz dubine pećine

bude nebo da razgrne oblake

sve je glasnije – ubrzavam korake

Zabacujem glavu dok plešem

divlji ples islandskog plemena

pramen mi šapuće da previše je vremena

u tabanima lednim

Lagano sada počinjem da lebdim

uzdižem se u prećutni sram

jer nemam šta da uzmem

a imam šta da dam

Odlazim tamo gde ledna je osveta

Ljubav je ostala u podnožju mog oseta

Preuzeto sa vec objavljenog na blogu
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:14

***


Suvo grožđe spava u mlečnom snu

Na mesnatoj javi očnjaci pasu

i samo vetar zavija…

Jedrenjak bez oblaka spava na tlu

Nema tragova slobode u promuklom glasu

i vetar samo zavija…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:15

Ti si crna rupa

Uvlačiš u sebe

i ne mogu da izađem

i svet je zelen i krvav

Čitaš ćutanje brzinom svetlosti

i ja se razlažem na odjeke reči

i utapam se i stapam se

Sada smo crna rupa

i međusobno se jedemo

dok iza nas ne ostavimo

prazninu

i odemo na neko drugo mesto

u nekom drugom mraku

da se ponovo rodimo
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:15

Crveni se obod punog Meseca

kroz noć koja šapuće slutnje.

Crveni prsten širi se svodom.

U njemu nema vatre,

u njemu krv je sleđena.

Mesec na licu, tmina u očima

koje šapuću slutnje.

Crveni prsten osvojio je nebo.

Kosmos se oko njega okreće.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:15

Na horizontu tvojih leđa

vidim planine laponije

i talase pacifika

dodirom letim na severojug

uspinjem se i plivam

put je predivno dug

kroz zemlju u kojoj se krijem

po zemlji na kojoj bdijem

i brojim svaki zeleni krug
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:17

Sve je sjájno, a kontrast je oštar,

popreko me seče.

Zavodljivo. Neosetno. Silovito.

Sve teže dišem i osećam da ću se raspasti

na hiljadu nezgrapnih delova,

ali sa osmehom u očima

i suzama na usnama.



Isijanje me pritiska i razdvaja polako.

Pod pritiskom tonem, pritisak me razlaže.



Ne daj da se raspadnem! Sakrij me od svetla!



Daješ mi noć i u noći muziku,

ali ona širi me.

Osećam da ću da prsnem,

pa kao crna rupa sve da povučem u sebe

i uvek da žudim za još.



A kada prsnem, kada se raspadnem,

biću svuda – milion slanih kapljica usred kopna.

Zaledi me

i napravi od mene umetnost

da isijava kroz stoleća,

da zaslepljuje i pritiska i razdvaja.



Ne daj da se raspadnem! Sakrij me od svega!



Daješ mi noć i u noći tišinu,

ali počinjem da nagrizam sebe

mislima o muzici i sjaju

i svemu što on sa sobom nosi.



A kada sebe rasparčam senama lepote,

sakupi me

i napravi od mene umetnost

da isijava kroz stoleća,

da zaslepljuje i pritiska i razdvaja.



Ne daj da se raspadnem! Sakrij me od mene!



Daj mi noć i u noći krike,

čelični strah da me veže

dok ne zavolim okove,

dok ne zamrzim svetlost i note;

večni strah da me steže

da me drži čvrsto, da se ne raspadnem;

ledeni strah da me parališe

dok me obamrlost ne zagrli bledim rukama,

pa da sve u sebi zauvek ugušim

i u vakuumu,

u miru,

budem.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:19

Isijanje

Kako ukrasti lepotu

iz odisanja, iz lica, iz tonova,

iz pogleda, iz kretanja i horizonta



Kako ukrasti lepotu

koja predivnim kandžama

sasvim slučajno vadi sve iznutra,

iz koje isparavju mirisni otrovi

i opijaju

i ubijaju



Kako ukrasti lepotu

iz isijanja, iz aure, iz bola,

kada udaljena zove,

a blizinom peče



Kako ukrasti lepotu

iz suze koja teče iskričava

i glasa koji podrhtava

i nesvesno stvara zemljotrese

i ruši sve krhke udahe



Kako ukrasti lepotu

iz spontanosti, iz jednostavnosti

i prijatnih reči,

kad je tada najveća i najviša

i ne može se dohvatiti ni najdužom rukom,

ni najočajnijim skokom,

ni najtužnijim pogledom,

ni najvećom potrebom



Kako ukrasti lepotu

kad se pred njom pada na kolena,

kada je suviše, suviše snažna

za nejaka bolna srca

prekrivena velom senke

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:22

Leptir

Spusti mi nežno leptira na rame

pažljivo, da mu ne spadne boja s krila

Polako mi spusti leptira na rame

neosetno, da ga samo naslućujem



Zatvaram oči, da ga ne oteram pogledom

Ne mislim, da ga ne oteram željom

Ne dišem, da ga ne oteram uzdahom



Osećam nežnog leptira na koži

na onom mestu gde mi beše kosa

na onom mestu sa ukusom soli

gde zraci sunca spavaju kao toplota u kamenu



Ja osećam leptira na ramenu

i osećam dah leptirovih krila

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:25

Vidim svoju budućnost u najmračnijim stvarima

Zamagljena ogledala

Mutni odrazi

Ali bistar je moj pogled koji se gasi

Vidim svoju budućnost u najmračnijim stvarima

Svakim jutrom sve sam im bliža

Strepim od dana kada ćemo se pogledati

Oči u oči

Na dah udaljeni

Jer sledećeg trena biće u meni

i videću svoju sadašnjost u najmračnijim stvarima

Jasne odraze koji me streljaju iz bistrih ogledala

koji čupaju nešto iz mojih grudi

i prazninu čine većom i mrak čine dubljim

i biću okružena ogledalima ogledalima

a držaće ih najsvetlije prikaze

i gledaće me i žaliće me

a ogledala će me streljati

i čupaće nešto iz mojih grudi

dok se uzalud okrećem

dok uzalud uzdišem i zadržavam vrisak

dok uzalud posežem i plačem i

prestrašeno gledam

i drhtim

i drhtim

Sada ne slutim nego

vidim svoju budućnost u najmračnijim stvarima

i vidim je tako jasno tako sigurnu

da već osećam bol u grudima

a obrve mi se krive i moj pogled pun je nemoći i preneraženosti

a dah mi već podrhtava

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:30

Hajde da dozvolimo trenutku da nam uništi živote!

Proždire me ovo večito pitanje.

Hajde da ga zamenimo večitim kajanjem!



Kajanje bar ima ukus, ima boje, ljudsko je!

Neka sećanje zameni ove proklete snove

i popuni prazninu koju u meni stvaraju.



Znaš da ja volim da sanjam,

ali postajem prazna, prozirna,

treba mi uspomena,

hoću da se sećam,

makar i najveće greške!



Možda greška nije fatalna ako je učinimo jednom.

Neka nas trenutak obuzme u jednom dugom treptaju

pa ćemo ga ostaviti za sobom zauvek!



A ponećemo to slatko, slatko sećanje.



Nismo mi takve osobe da dopustimo

da ono preraste u pitanje, zar ne?

Mi smo jači od toga.

Ili smo samo jaki na rečima…

A i znaš koliko volimo da sanjamo…



Ali ako se ponovo javi pitanje,

snovi će imati čvršće temelje,

neće biti ovako bledi, ovako tanki.



Nadam se da će biti dovoljni, da će nas bolje zavarati.

Nadam se da smo mi dovoljno jaki da opet ne pomislimo:



Hajde da dozvolimo trenutku da nam uništi živote!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:31

Jesen je prerano stigla.

Sa previše žutila unela mi se u lice.

Hladan vetar mi je usta napunio lišćem.

Više ne govorim.

Tako je gorka.



Jesen je prerano stigla

i ja se predajem.

Hladan vetar mi je usta napunio lišćem

i ja odustajem.

Kiša me udara

i ja sam na kolenima.



Jesen je prerano stigla i pobedila me.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:31

Stope za mnom briše vetar.
Raspršuje ih u bespovrat očekivanja.
Predeo oko mene se menja,
A uvek je isti.
Samo da prođem još ovu dinu.
Ali ona neprestano raste,
Neprestano se širi,
Iza nje je more, osećam mu miris!
Pesak me zaslepljuje,
Peku me oči, peče me lice,
Ali ja nastavljam da vučem korake
kroz mrak, uz strah
da nikada neću izaći,
da nikada neću naći
izlaz
iz peščanog sata.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:32

Možda stranice moraju ostati prazne

da bi se priča nastavila.

Šta ako sanjanje

sprečava snove da se ostvare?

Čemu nada ako se proteže u večnost?

Zato su najsrećniji oni

koji ne znaju da pišu,

oni koji ne sanjaju,

jer snovi nisu život

nego opsena,

a mastilo ulazi u oči,

reči se u zenice utiskuju

i zato pesnici vide plavo,

a svet je najmanje plav.



Plavi su snovi, samo snovi.

I plave su stranice.



Neka me plavetnilo obavije

i iz mene ističe.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:32

Da li ti misli teraju san kao meni sada?

Da li ti teraju i dan

Pa ne znaš gde ćeš

Dok mrak pada,

Dok se zgušnjava?

A misli se kovitlaju

jer sve me na tebe seća:

Ova ponoć,

Zvezde – izdajice,

Senke iscrtavaju tvoje lice.

Onu sebe, u tvojim očima,

Prvi put sam upoznala

I sada sama sebi falim.

Sada žalim,

Zbog stare senke u pogrešno vreme,

Žalim zbog šturih osećaja

I oskudne pene – odgovora na tvoje talase.

I još progoni me pitanje:

Da li u tebi vidim svoje svitanje?

Sunce mi nedostaje, a ono da zaslepi ume.

Znam da to će mi se svideti,

Pa me je i zbog tebe strah

Jer gledaću sunce,

A tebe neću videti.

Ali probala bih tvoje zore,

Tražila bih tvoje more,

Stvorila bih ga!



Ako ti misli teraju san kao meni sada,

Učini nešto, jer ja nisam dovoljno hrabra.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:33

Isčileo je.

Ne znam zašto.

Nestao i ostavio bezdan da kroz njega propadam.



Zašto ga nema kad mi je postao jedini spas?

Spasonosno uže nad ponorom.

To uže, ta bodljikava žica

krv mi je puštala

i osećala sam kako lije i ostavlja slane tragove.



Vrati mi moju bodljikavu žicu,

jer ostao je samo bezdan

da kroz njega propadam.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:36

Odustajem. Ne mogu više.

Dok kapi kiše, te proklete kiše

Liju mi niz lice, liju niz telo,

Ja trčim, jurim kroz oblake. Belo

Me guši i vuče u paru

Da u njoj nestanem, u tihome žaru

Koji sve bleđi postaje.

Posle njega samo ostaje

Praznina bez kraja, bez puta.

U njoj moja senka kroz beznađe luta,

Kroz večnost koja je pojela sutra.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:37

Nema više gledanja gore,

Sada samo na niže gledam.

Jedna je zemlja, jedno je more,

Samo njima ću da se predam.



Neka zemlja me vuče,

Nek’ more me nosi

U dubine, skroz na dno!

Ja više zvezda nemam u kosi…

Malo je želja, a uzdaha sto.



Još uvek čujem zvezdanu tišinu,

Ali to je pesma sirena.

Ne dam pogledu da ode u visinu

Jer naći će uzdah. Zvezde su pena.



Posle njih ostaje samo praznina

Kroz koju se proteže najtužnija pesma.

Moje oči ispunjava tmina.

Osećam da padam, toga sam svesna.



Živim i posle konačnog pada,

Al’ kroz ulice hoda samo bleda sena.

Zauvek odlazim u sebe sada.

Mene Više Ovde Nema.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:38

Ostavio si otiske stopala na plaži mog nemira,

Okupao si se u mojoj vodi – odrazu svemira,

Sekao si mi talase pogledom hladnog sečiva,

Gasio si mi zvezde neizgovorenim rečima.



Prizvaću kišu da zaceli moje talase!

Prizvaću buru da uzburka moje more i obriše tvoje tragove!

Pogledom ću tražiti zvezde dok se opet ne upale,

Jer njihova svetlost odagnaće tvoje senke

Što su u mojim očima ostale…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:39

Ja nisam odavde.

Dovele su me sile nepogode, uklete oluje.

Na krilima gavrana, vetrovima nošena,

bačena sam u kovitlac interesa,

slepih pogleda,

na milost i nemilost sebičnim hordama

koje gaze mene zalutalu, izgubljenu.



Ne razumem govor skupine bez snova,

njihove šuplje težnje

i plastične norme.



Ja padam i ustajem,

nastavljam i odustajem,

ali pokušavam da nađem put u paradi stopala.



Kobeljam se,

Sanjajući plavo,

Sanjajući mir,

Sanjajući more.



„A lonely soul… An ocean soul…“ *





*Tuomas Holopainen, „Dead Boy’s Poem“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:39

Ptice su odletele.

Za sobom ostavile snegove,

bele kovitlace i

promrzle prste.



U slanim očima ostale su mi

njihove siluete i

crveno, zalazeće Sunce.



Tako neodoljivo peklo mi je oči.

To zalazeće Sunce, crvenog sjaja

Ogledalo je mog očaja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:39

Kako je moguće da zov tvoj

i kroz ove olovne zidove čujem?

Da miris tvoj osećam, tu je,

a nos mi je zapušen?

Čak te i vidim, a povez mi je preko očiju vezan.

Ali ti ne čuješ moj glas

kroz ove olovne zidove.



Kada kiše padaju

Po tvojoj vodi – mojoj slobodi,

Oseti da ja to suze lijem.

Gle, i one su slane.

Vidiš koliko smo slični!

Ali sve se na tome završava,

jer ti jesi sloboda,

a ja sam samo čežnja za tobom.



Sve vreme koje ugrabim

provodim tako što

zamišljam sebe kako sedim

na obali, na vlažnom pesku,

i puštam misli

da polete, da se otisnu

ka horizontu,

da osete lepotu

nepoznanice i slobode.

Tvoje struje tamo vode.



A onda se trgnem i zateknem sebe

priljubljenu uz olovni zid.



Ovi olovni zidovi tako su prozirni

i tako, prokleto, neprobojni!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:43

Koliko?

Samo mi reci koliko još dana.

Koliko još dana će tama

Mojim nebom vladati?

Koliko ću noći još stradati?



Zašto ćutiš?



Zašto ćutiš?!

Ti ne znaš kako je kada drhtiš!

Kada drhtiš od strepnje, od straha

Da ti se život ne svede na bezbroj uzdaha.



Molim te.

Uništava me ova tišina.

Osećam, širi se praznina.

Hajde!

Odgovori dok me ne proguta!

Širi se polako, prikrada se…



Sladiš li se strahom na mom licu?

Vidiš li bes u mojim očima?

Znaš li za beznađe u mojim noćima?

Čekanje je ubilo i poslednju vatrenu klicu.



Možda iz sažaljenja ćutiš.

Možda je…

Ne znam želim li takvu istinu da čujem,

Jer ako mi sledi budućnost siva,

Samo ja sam za to kriva.



Neka.

Samo ti ćuti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   Pet 9 Mar - 13:43

gase se svetla na vodi,

talasi čine pesak vlažnim.

utrnula ruka pokretima snažnim

cepa umrljane stranice.



ugasila se muzika,

kao da je nikad nije ni bilo.

mene nikad nije bilo.

na obali sam gde okean ćuti.



nedostojna izvora, pružam ruke zvezdama.

zvezde – odrazi u mojim očima

mute se u mreškanju vode

i nestaju u sivim vrtlozima.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Očišćene reči u našoj poeziji i prozi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Očišćene reči u našoj poeziji i prozi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» STARA KNJIŽEVNOST
» Nerimovana poezija
» Svetlana Velmar-Janković
» Kolika je nit koja deli ljubav od mržnje?
» Poezija i Kritika
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-