Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Od književnog dela do filma

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
crni_biser

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 549

Godina : 29

Lokacija : Treći kamen od Sunca

Učlanjen : 11.09.2011

Raspoloženje : očajno


PočaljiNaslov: Od književnog dela do filma   Pet 16 Sep - 17:48

Veliki broj književnih dela stiglo je na velika platna i male ekrane.
Da li ste gledali neki film,a da ste pre toga pročitali knjigu?
Da li vam se neki film više dopao nego knjiga,ili je bilo obrnuto?
Koje književno delo bi voleli da vidite ekranizovano?


Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Ned 18 Sep - 12:34

Pročitala sam mnogo knjiga koje su i ekranizovane i od njih načinjen film.
Jedna od njih je na primer ''Ljubavnik Ledi Četerli''
















Nazad na vrh Ići dole
Princess

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1164

Učlanjen : 12.05.2011


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Ned 18 Sep - 13:16

Film mi se dopao kao i knjiga


Nazad na vrh Ići dole
Sagacity

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5298

Učlanjen : 29.07.2011


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Ned 18 Sep - 13:29

''Jadnici'' od Viktora Igoa je jedna od boljih knjiga koju sam pročitala, i mislim da ga je ovaj film sa ovom glumačkom ekipom baš lepo odslikao...

Film je odličan...



Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Pon 26 Sep - 14:48

Lord of the rings

Gospodar prstenova epski je fantastični roman kojeg je napisao engleski akademik i filolog J. R. R. Tolkien. Priča je započeta kao nastavak Tolkienovog ranijeg djela, Hobita, ali se razvila u mnogo veću i kompleksniju priču. Pisana je u fazama između 1937. i 1949. godine, a velik je njezin dio nastao tijekom Drugog svjetskog rata.

Iskreno,... više mi se dopao film....Wink










Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 32

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Pon 5 Dec - 18:19

Roman "Ljubavna priča" Erika Segala, vrlo je uspešno
ekranizovan. I roman i film ostavljaju jednako snažan
utisak.
"Lolita" Vladimira Nabokova, takodje uspešno filmski
ispričana.

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28270

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Pon 12 Dec - 23:30



Nazad na vrh Ići dole
DejziB

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 92

Učlanjen : 14.02.2012


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Čet 16 Feb - 0:48

Alberto Moravia-Ćoćara ... knjiga mi se više svidjela



Stanislav Lem-Solaris...mada ovo je 2002 godina, a Tarkovski je uradio film 1972

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Sub 26 Maj - 20:49




Film Citac" - "The Reader" snimljen po istoimenom romanu Bernarda Šlinka.
Odlicna knjiga, dobar film.
Glavne uloge:
Kejt Vinslet (Kate Winslet), Ralf Fajns (Ralph Fiennes), Žanet Hajn (Jeanette Hain),
Dejvid Kros (David Kross), Lena Olin (Lena Olin)

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Sub 26 Maj - 20:54



Film "Gojine utvare", snimljen po istoimenom romanu Milosa Formana.
Svidjaju mi se i knjiga i film.

Glavne uloge:
Havijer Bardem (Javier Bardem), Natali Portman (Natalie Portman),
Stelan Skarsgard (Stellan Skarsgard), Rendi Kvejd (Randy Quaid),
Blanka Potriljo (Blanca Portillo), Karlos Bardem (Carlos Bardem)

Režija:
Miloš Forman (Milos Forman)


Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Sub 26 Maj - 21:08




Film "EVGENIJE ONJEGIN" snimljen je po romanu Aleksandra Puskina.
Odlicno uradjen film, divan film.


Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Ima li knjige koja nije za film?   Uto 9 Okt - 0:11

Ima li knjige koja nije za film?

Pričalo se da neke knjige ne mogu biti pretočene u film. Mislio se da se to nikada neće dogoditi. Ali, ove sezone, one stižu u svetske bioskope..



U svetu je ovih dana premijerno prikazano nekoliko filmskih verzija knjiga koje su bukvalno smatrane „nefilmičnim”.

„Na putu” (On the Road), Džeka Keruaka, slikovita priča o Selu Peredajzu, Dinu Moriartiju i njihovim drugarima bitnicima prepuna je dešavanja ali, kako su kritičari svojevremeno isticali - njihovi životi teško su mogli da budu svedeni na konkretan zaplet a i njihovo putovanje je bilo besciljno.

Frensis Ford Kopola otkupio je prava za snimanje još 1980. ali je čekao 30 godina da pronađe pravog reditelja - Brazilca Voltera Saleša.



oš jedno fiktivno putovanje, „Pijev život” (Life of Pi) reditelja Anga Lija, snimljeno prema romanu Jana Martela nagrađenom "Bukerom".

To je priča o indijskom dečaku koji preživljava brodolom i 227 dana provodi na malom čamcu za spasavanje sa bengalskim tigrom, hijenom, zebrom i orangutanom.

Kanadski magazin Maclean opisao je roman kao „zbunjujuću kombinaciju složene verske alegorije, uzbudljive avanture i basne”. Ali, da li biste se usudili da tako nešto pretočite u film? Ang Li je bio dovoljno hrabar.



Ove godine stigao je i „Cloud Atlas”, film zasnovan na zadivljujućem romanu Dejvida Mičela iz 2004. u kome je šest priča uvijeno jedna u drugu, svaka naglo prekinuta na pola pre nego što će se preći na sledeću i svaka zaključena u postapokaliptičnoj budućnosti.

Film (u režiji Endija i Lane Vačovski i Toma Tikvera) pojednostavljuje ovu složenu strukturu u niz „zar se nismo sreli u pošlom životu?” susreta, ali izgleda fantastično.

Iako su mnogi požurili da ga nazovu najboljim ostvarenjem godine i pre gledanja, prve reakcije posle premijere su bile podeljene.



Da li to znači da više ne postoji koncept „nemogućeg za filmsku adaptaciju”? Zavisi od rediteljevog izbora forme.

Majkl Vinterbotom je 2005. adaptirao „Tristrama Šendija” Lorensa Sterna - parodiziranu biografiju/roman toka svesti sa toliko digresija da „heroj” teško da i vodi život - tako što je od nje napravio kamernu komediju iz 18. veka sa Stivom Kuganom i Robom Brajdonom.



Džo Rajt je odlučio da roman „Ana Krenjina” od 800 strana svede na akciju koja se u potpunosti odigrava u pozorištu: od epa je napravio mini-ep.



Neobični zapleti su nektar i ambrozija za filmske stvaraoce - dobar primer su „Gospodar prstenova” ili „Žena putnika kroz vreme”.

Možda jedino štivo koje može poraziti scenaristu i reditelja jeste kompletno statično književno delo: recimo „Pilcrow” od Adama Mars-Džounsa, u kome artritični narator minuciozno opisuje sve što vidi iz svog kreveta uz hiljadu perceptivnih podataka iz detinjstva ili „Posle smrti” (Being Dead) Džima Krejsa u kome ubijeni par leži danima neotkriven a mi detaljno čitamo o njihovom fizičkom raspadanju. Čik to prodajte Harviju Vajnstinu!



b92








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Čet 17 Jan - 11:26

ŠEKSPIR, DIKENS, ČEHOV, DIMA



PO delima Šekspira do sada je snimljeno čak 768 filmova širom sveta, a likove koje je stvorio jedan od najvećih dramatičara na bioskopskom platnu i na ekranima oživljavali su Elizabeta Tejlor, Mišel Fajfer, Vudi Alen, Sergej Bondarčuk… „Hamlet” sa ser Lorensom Olivijeom u naslovnoj ulozi, dobio je 1948. četiri Oskara, kao i Zlatnog lava u Veneciji. I sam Šekspir postao je glavni junak čak 49 filmova, od kojih je „Zaljubljeni Šekspir” dobio sedam nagrada Američke filmske akademije.



Prema rezultatima istraživanja najvećeg svetskog portala za kinematografiju (IMDB), na listi deset klasika svetske književnosti po čijim je delima snimljen najveći broj filmova, TV drama i serija, drugo i treće mesto dele Čarls Dikens (287) i Anton Pavlovič Čehov (287).



Prvi film „Smrt Nansi Sajks” po romanu „Oliver Tvist”, snimljen je još 1897, a mjuzikl „Oliver” dobio je 1968. šest Oskara. Pažnju reditelja privukla je i „Božićna priča”, čija je prva 11-minutna verzija snimljena još 1901, dok je animirani iz 1971. ovenčan Oskarom.

Prva ruska ekranizacija nekog Čehovljevog dela bio je „Roman s kontrabasom” iz 1911. a prvu stranu ekranizaciju doživeli su „Suvišni ljudi”, snimljeni u Nemačkoj 1926. Film „Moja voljena i nežna zver” iz 1978. nominovan je za glavnu nagradu Kanskog festivala, a „Oči čornije” 1987. za Oskara i Zlatni globus. Glavni junak tog filma, Marčelo Mastrojani, proglašen je za najboljeg glumca u Kanu.



Sa 230 ekranizacija, na četvrtom našao se Aleksandar Dima, a najčešće je ekranizovan roman „Tri musketara”. Prema delima Edgara Alana Poa snimljeno je 230 filmova i TV serijala.



Škotski pisac Robert Luis Stivenson našao se po broju ekranizacija (230) na šestom mestu, zahvaljujući, pre svega, romanu „Neobičan slučaj doktora Džekila i mistera Hajda” iz 1886. Artur Konan Dojl je sa 214 ekranizacija takođe ušao u društvo deset velikana, i to sa jednim jedinim junakom - Šerlokom Holmsom koga su igrali Džon Barimor, Rodžer Mur, Rupert Everet, Majkl Kejn, Vasilij Ivanov… a u najnovijoj verziji Robert Dauni Džunior, koji je za tu ulogu nagrađen Zlatnim globusom.



Hans Kristijan Andersen zauzeo je osmo mesto sa 202 ekranizacije, ispred braće Grim po čijim je bajkama snimljeno „samo” 197 filmova. Poslednji na listi „deset veličanstvenih” je američki pisac Vilijam Sidni Porter, čija su dela „Cisko Kid”, „Dari čarobnjaka”, „Vođa crvenokožaca”… doživela 196 ekranizacija.


Izvor: Večernje novosti








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Mad Max

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1200

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Pon 21 Jan - 22:15



Nazad na vrh Ići dole
Shuki

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 393

Godina : 38

Učlanjen : 26.02.2013


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Čet 2 Maj - 1:31

Gledao sam puno filmova i serija koji su rađeni na osnovu romana. Neki filmovi su me razočarali kao skraćene verzije samog dela, kao "Prohujalo sa vihorom", knjiga je odlična ali je film jako slab iako je uloženo dosta u snimanje filma.



Jedno od boljih ostvarenja su skoro sve verzije rađene po romanima Žila Verna. Jedan od filmova koji mi je ostao u lepom sećanju je "Grof Monte Kristo", prva verzija je odlična a druga verzija još bolja, zadnji delovi filma su dosta izmenjeni. Ali je podjednako dobro kao i kada čitam.





Jedna od naših serija "Tajna nečiste krvi" rađena po motivima romana Bore Stankovića je odlična. Od glumaca, scenarija, preko muzike, do režije. Fenomenalno je uklopljeno.

Volim serije i filmove rađene po romanima i knjževnim delima naših domaćih pisaca - Sterija Popović, Nušić, Lazarević, Glišić, Radoje Domanović...uglavnom gledam i serije istorijskog karaktera kao što je bila serija VUK KARADŽIĆ.

Jedan od prelepih filmova u nekoliko raznih verzija je i BOŽIĆNA PRIČA ili BOŽIĆNA PESMA, rađena po romanu Čarlsa Dikensa.





Postoji nekoliko verzija na ovaj roman, sve su odlične od onih crno-belih pa do ovih modernijih filmova.

Obožavao sam ruske klasike koji su ekranizovani kao npr. ANA KARENJINA. Jedan od odlično odrađenih filmova je "Na zapadu ništa novo" po romanu Eriha Marije Remarka. Odlična je knjiga, odličan film.

Neko upropasti književno delo, a neko doprinese da čovek poželi ponovo da pročita knjigu. Sve zavisi od reditelja, produkcije, glumaca i pristupa šta se želi postići i naglasiti u samom delu.
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Sre 3 Jul - 1:03

Konj koji je spasao ljude




Istinita priča o konju neprevodivog imena (Seabiscuit) bila je čak 42 nedelje na prvom mestu liste "Njujork tajmsa" a ekranizacija ove uzbudljive i poučne priče o "četiri gubitnika", koji su zajedno postali tim koji pobeđuje.



Američka spisateljka Laura Hilenbrand naučila je da jaše sa pet godina ali njena ljubav prema konjima nije bila "motor" za pisanje knjige koja je u poslednjoj godini XX veka godina napravila bum u Americi. Istražujući neku drugu temu, slučajno je 1996. naletela na istinutu priču o jednom konju koji je u godinama velike ekonomske krize uzbuđivao celu državu. Instinktom vrsnog novinskog reportera, Laura Hilenbrand je osetila da se u priči krije materijal za dobru knjigu, ali priznaje da, kada je četiri godine kasnije sa gotovim rukopisom zakucala na vrata izdavača, nije očekivala ništa posebno:

"Da mi je tada neko rekao da ću prodati 5000 primeraka direktno iz prtljažnika mojih kola, odmah bih pristala. Ja sam samo želela da ispričam tu priču", rekla je Laura.

Pet dana po objavljivanju knjiga je već bila na osmom mestu bestseler liste, a dve nedelje po izlasku na prvom mestu liste "Njujork tajmsa" i tamo ostala 42 nedelje. Na kraju godine "Njujork tajms", "Vašington post", "Tajm", "Pipl", "USA Todej" i "Ekonimist" proglasilu su Sibiskuit, američka legenda (Seabiscuit, an American Legend) knjigom godine. Logičan nastavak priče bila je ekranizacija koju je Gari Ros kao scenarist i reditelj, uz pomoć sjajne glumačke ekipe (Tobi Magvajer, Džef Bridžis, Kris Kuper) pretvorio u dobar, poučan i nadasve gledljiv film koji ovih dana konkuriše za najvišu filmsku nagradu Oskar u više kategorija.

Redovi koji slede nisu "prepričavanje filma", već prepričavanje istinitih događaja kojih se Gari Ros kao scenarist i reditelj prilično držao dozvoljavajući sebi, u ime umetničkih sloboda, samo minimalna odstupanja.

Tri čoveka i konj

Priča o konju "neprevodivog imena" Seabiscuit ("brodski dvopek" po Morton-Benson rečniku) počinje 1937, u osmoj godini velike ekonomske krize izazvane krahom berze i totalnim ekonomskim kolapsom 1929. Ta godina bila je ključna i za sudbinu trojice ljudi koji će se nekoliko godina kasnije okupiti oko Sibiskuita. Čarls Hauard, koga u filmu igra Džef Bridžis, je bicikl-mehaničar koji je na vreme, još početkom veka, shvatio da je budućnost u atomobilima. Iz San Franciska se preselio u Detroit, centar rastuće moto-industrije, i tamo napravio pare. Deo imetka uložio je u konje i konstrukciju hipodroma "Santa Anita", iako je u to vreme čitava "konjička industrija" bila koncentrisana uglavnom na istoku zemlje. Drugi čovek iz priče je Tomi Smit (Kris Kuper na filmu), budući trener Sibiskuita. Bio je jedan od poslednjih pravih kauboja, zaljubljen u prirodu, sa ogromnom ljubavlju prema konjima među kojima je rastao. Kažu da ih je poznavao bolje nego iko, komunicirao je s njima na neki samo njemu znan, mističan način. Neki kažu da je tajne o konjima naučio od pravih Indijanaca. Već sa 13 godina krotio je mustange, sa 23 je počeo da trenira konje za rodeo a ubrzo i za trke. Kada se sreo sa Čarlijem Hauardom, imao je već 60 godina. Treći čovek je džokej Džoni "Red" Polard. Naučio je da jaše na maloj očevoj farmi, ali kada je 1929. sve propalo a familija bila prinuđena da se seli i u potrazi za parčetom hleba potuca putevima Amerike, bio je, kao najstarije dete, jednostavno dat prvom ko je hteo da mu pruži bilo šta u zamenu za brigu o konjima. Džoni je tada postao "Red" zbog crvene boje svoje kose. U borbi za preživljavanje postao je "bokser", na improvizovanim "ringovima" u raznim štalama tukao se s jačima od sebe i u jednoj od takvih borbi (prema filmu) ostao slep na desno oko (po knjizi, udario ga je kopitom neki konj). Ali, taj hendikep nije bio vidljiv za druge ljude jer je oko izgledalo normalno, samo je on znao da ne vidi... Posle mnogo potucanja i zlopaćenja 1936. našao se u Detroitu, baš u vreme kad su Hauard i Smit, koji se u međuvremenu zaposlio kod Hauarda, tražili džokeja.

Od "rage" do šampiona

Kada je Tom Smit prvi put video Sibiskuita, nepogrešivim instinktom znalca bio je siguran da je reč o budućem šampionu uprkos spoljašnjem izgledu. Konj je tada imao tri godine, bio je prilično zapušten, s vidljivom ranom na levom kolenu, sa "kratkim" i asimetričnim nogama, mršav, sa očima i njuškom koji su mu davali izgled "buntovnika". Uprkos takvom izgledu, Smit je savetovao Hauarda da kupi "ragu" i ovaj ga je poslušao plativši za nepoznatog konja 7500 dolara. Smit je proveo dane i dane "prevaspitavajući" konja. Promenio mu je sve, od načina ishrane do okruženja. Doveo mu je četiri druga konja od kojih će jedan, Pampkin, kasnije stalno putovati s njim i ostati uz njega sve do smrti. Montirao mu je i specijalnu zaštitnu masku za oči koja mu je dozvoljavala de gleda samo ispred sebe.

U prvoj trci bio je četvrti, u drugoj treći, dok je u naredne četiri završio na prvom mestu! Zvezda je bila rođena. Na svom "Hendikepu Santa Anita", 23. februara 1937, Sibiskuit je izgubio dobijenu trku za neki milimetar zato što džokej Red Polard nije video, zbog svog defektnog oka, da sa desne strane pristiže konj po imenu Rosemont... Bez obzira na taj poraz, slava Sibiskuita širila se Amerikom, za kratko vreme prokrstario je 50.000 milja donevši svom gazdi lepu zaradu, ali najpopularniji konj Amerike tih godina bio je War Admiral, pobednik konjičkog Gran slema. Veliki dvoboj bio je na vidiku....Dok su vlasnici konja pregovarali a američka javnost s nestrpljenjem čekala trku, Red Polard je doživeo težak incident. Jašući drugog konja, za uslugu nekom prijatelju iz dana zajedničke bede, doživeo je težak pad, konj ga je vukao više desetina metara a posle intervencije lekara dijagnoza je bila jasna: moći će da hoda ćopajući, ali nikada više neće smeti da jaše jer mu je noga naprosto bila smrskana. ...Posle mnogo pregovora "trka veka" zakazana je za 1. novembar 1938. Na preporuku Reda Polarda za džokeja je izabran Džordž Vulf, prijatelj iz detinjstva, težak šećeraš. Vulf je proveo sate i sate u bolnici slušajući od Reda sve moguće detalje o naravi i navikama konja koga treba da jaše.

Na dan velike trke na hipodrom se sjatilo 40.000 ljudi, iako je kapacitet bio za 16.000! Radio NBC direktno je prenosio trku a kažu da je među slušaocima bio i američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt. Na kladionicama je Admiral stajao dvostruko bolje. Među dogovorenim uslovima trke bio je start na zvuk gonga, a ne iz klasične strat-mašine. Znajući da je Sibiskuit nenaviknut na takav start, Tom Smit je izmislio specijalni trening: uz pomoć gonga na baterije i korbača, konj je brzo naučio šta se od njega traži… Početak trke pripao je Sibiskuitu, ali je na 800 metara od cilja vođstvo, po dogovoru sa Smitom i Redom Polardom, prepušteno Admiralu da bi potom u nezadrživom finišu Sibiskuit dobio trku za četiri dužine tela. Sledećeg dana Džordž Vulf je došao u bolničku sobu Reda Polarda i pružio mu koverat sa 1500 dolara, deset odsto od svoje nagrade…

Dvostruki povratak

Ubrzo posle najvećeg uspeha Sibiskuit je teško povredio ligamente u odavno načetom kolenu. Veterinar je čak predlagao injekciju da mu "olakša muke", ali Čarls Hauard nije heto ni da čuje. Kada se iz bolnice, kao težak invalid, vratio Red Polard, počelo je druženje i međusobno "lečenje" dvojice rekonvalescenata. Red je sebi napravio specijalnu čizmu koja mu je omogućavala da bar malo vremena provede u sedlu, a Sibiskuit je malo-pomalo počinjao normalno da hoda da bi posle jednog bljeska munje poskočio kao na startu trke... Bilo je jasno da se vraća. Red je sledio njegov primer. Došla je 1940. i trka na "domaćem" terenu, na hipodromu "Santa Anita". Bilo je jasno da će Sibiskuit trčati, ali niko nije očekivao da će džokej biti Red Polard. Iako su lekari bili protiv, Red je ubedio Aguarda i Smita da on to može... Na hipodromu je bilo 78.000 ljudi koji su pobedu velikih povratnika, konja i džokeja, dočekali u pravom delirijumu...

Kao i u svakoj priči sa hepiendom, Sibiskuit se ubrzo povukao ostavivši za sobom 33 pobede i 16 različitih rekorda na hipodromima širom Amerike. Svom vlasniku doneo je 438.000 dolara. Uginuo je 1947, sa 14 godina, od srčanog udara. Hauard ga je sahranio na svom ranču a na grobu zasadio veliko drvo. Red Polard se ubrzo prijavio u vojsku kao dobrovoljac, ali su ga odbili zbog invaliditeta. Nastavio je da jaše sve do 1955, ali sreća mu više nikada nije bila saveznik. Završio je glancajući čizme drugim džokejima. Kada je napunio 70 godina, zaćutao je zauvek i nije progovorio do smrti 1981, nikada niko nije saznao zašto. Tom Smit je nekoliko godina važio za najboljeg trenera u Americi, ali su ga 1945. optužili da je koristio neki nedozvoljeni sprej. Bio je suspendovan i nikad se nije oporavio. Umro je 1957. a u "Hall of Fame" ušao je 40 godina posle smrti. Četvrti čovek iz priče, drugi džokej Džordž Vulf, umro je 1946. sa samo 36 godina od posledica dijabetesa koji nikada nije mogao da kontroliše.

Sibiskuit, an American legend.



vreme.co















Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Sre 28 Avg - 17:17

Lolita – Stenli Kjubrik



Pročitavši ovaj roman, Stanley Kubrick je izjavio da je to jedna od najlepših knjiga koju je ikada pročitao. Kubrick je nedugo zatim krenuo sa pripremama za svoj sledeći film – „Lolita“. Koliko je sam Nabokov rizikovao svoju reputaciju priznatog pisca željom da objavi ovaj roman, toliko je i sam Kubrick rizikovao svoju filmsku reputaciju željom da ekranizuje ovaj roman … ali režiser je ipak krenuo stopama pisca, željom da istraje. Kubrick je ponudio samom Nabokovu da napiše originalni scenario, ali je u prvom momentu Nabokov odbio tu ideju. Međutim, na kraju je ipak pristao napisavši scenario na 400 strana. Kog formata, pitanje je sad …

Naravno, završnu reč u scenariju će ipak imati sam Kubrick koji će Nabokov pristup morati da prilagodi mogućnostima i ograničenjima filma, ali će i ubaciti elemente svog (Kubrickovog) karakterističnog crnog humora.



Međutim, Kubrick je nailazio na gomilu problema koju je morao na diplomatski način da reši u svoju korist. Naime, ono što najviše odskače od samog romana je uzrast same Lolite. U romanu ona ima samo 12 godina, dok u filmu ona ima 15 godina … (glumi je Sue Lyon, koja ipak ima 16 godina) … Kubrick je morao da umanji ovu starosnu razliku među akterima filma zbog pritiska od strane producenata. Takođe, Kubrick je morao da izvrši malu pretumbaciju u scenariju i da film počne sa krajem romana, tj. da film otvori scena kada Humbert Humbert dolazi da ubije Quiltyja. Producenti su insistirali na ovome kako bi publiku odmah na početku filma naveli da Humberta instant dožive kao negativca. Heh … pomalo bezveze, ali ajde … američka posla.



U toj sekvenci filma, kada se ispod belog čaršafa pojavljuje Quilty, Humbert ga pita:
– „Are You Quilty?“
– „No, I’m Spartacus“ …

… mala parodija samog Kubricka na svoj prethodni film koji je snimio – „Spartacus“. Moram ovde na sekund da zastanem: Kubrick je, naime bio vrlo kivan na svoj prethodni film jer je Kirk Douglas, osim kao glavni glumac u istom, bio i producent tog filma. Koristeći tu drugu funkciju, Kirk je dosta uplitao prste prilikom samog snimanja, te je u mnogo situacija Kubrick morao da popusti pred njim i da „veže konja kako gazda kaže“. Posle „Spartacusa“, Stanley Kubrick je izjavio da je to poslednji film gde je dozvolio da mu se iko meša u posao, usled čega možemo zaključiti da je „Lolita“ prvi autentični Kubrickov film. Takođe, ovaj film je prvo holivudsko ostvarenje koje se dotaklo teme erotske opsesije i seksualne nekonvencionalnosti.



U filmu „Lolita“ pojavljuje se (genijalni) Peter Sellers, koji jednostavno pleni svojim talentom i smatra se da je ovo film koji ga je uzdigao u prave zvezde. Njegova pojava je protkana određenom dozom humora koju su pojedini američki kritičari okarakterisali kao neumesnu u ovakvom filmu. Ali … Kubrick je ovaj film postavio na temelje crnohumorne priče, tako da ova opaska možda i nije objektivna. Jednostavno, legendarni Inspektor Clousoe je ovde maestralan!!!



U ovom filmu se Clare Quilty pojavljuje još u par uloga (policajac na verandi hotela, opičeni školski psiholog nemačkog akcenta) što će Kubrick iskoristiti u svom sledećem filmu – „Dr. Strangelove“ gde će Peter Sellers poneti tri ključne uloge. Iako je „Lolita“ relativno dug film (2,5 sata), radnja u filmu nema padova tako da se film gleda od početka do kraja u ravnomernom ritmu. Doduše, po mom kriterijumu, u filmu nema jedne od najupečatljivijih scena iz istoimenog romana, kada Humbert Humbert, prilikom plivanja po jezeru sa svojom suprugom Charlotte Haze, okleva da izvrši smrt davljenjem. U knjizi ova scena traje prilično dugo, isprepletena unutrašnjim cepanjem samog Humberta da izvrši ovaj idealan zločin. Umesto toga, Kubrick ovaj detalj iz knjige preslikava na scenu ispred kupatila … kada Humbert drži revolver oklevajući da ga upotrebi.

Ono što meni lično nedostaje u ovom Kubrickovom filmu je onaj konstantni Humbertov monolog (iz knjige) koji nam eksponira sve njegove unutrašnje lomove, razmišljenja i moralna saplitanja. Na taj način, u filmu se ne može potpuno pratiti tok Humbertovih misli i trenutnih namera. Međutim, sam Kubrick se ogradio od moralnih osuda u svom filmu … (jer je uvek smatrao da treba u svojim filmovima da prikazuje ljude onakve kakvi jesu zapravo, umesto onakvih kakvi bi trebali/želeli da budu) … i predstavio „Lolitu“ kao vrstu crne komedije. Takođe, u romanu „Lolita“, Humbert se često pokajnički obraća svojim „krilatim porotnicima“, simbolišući svoj strah, ali ne od zemaljskog suda, već od nebeske presude. Sa druge strane, u filmu se umesto krilatim porotnicima, Humbert obraća nama … gledaocima u ulozi njegove porote, čime ga Kubrick ne prikazuje kao osobu produhovljenog karaktera uplašenog od nebeskog suda, već kao vrlo prizemnu osobu koja se plaši ovozemaljskog suda … ili preciznije, osude javnosti.



He he he … još jedno razdvajanje romana i filma: na kraju romana, Humbert dolazi kod Lolite (koja je već u poodmakloj trudnoći) i daruje joj 4.000 $ … to je ono što je Nabokov smatrao da je Lolita zaslužila … dok u Kubrickovom filmu, Humbert daje Loliti čitavih 13.000 $ ….



… he he, mora Amer da nadmaši Rusa po pitanju para, pa to ti je.

S obzirom da je film počeo završnom scenom iz romana, film se završava u trenutku kada Humbert Humbert ulazi u Quiltyjevu vilu. Poslednja reč koju Humbert u filmu izgovara je:
– „Quilty?!!“
Ako ovde izvršimo malu zamenu početnog slova (s obzirom da je roman ipak napisao na engleskom jeziku), onda je možda i sam Nabokov ciljao na metaforu „Qulty“ ~ „Guilty“ („Krivac“ – prim. aut.). Ali pitanje je onda …. ko je pravi krivac u ovoj celoj priči: Quilty? … Humbert? … Lolita?

za P.U.L.S.E   Kecman








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Pon 18 Avg - 20:05

Filmovi koji su nadmašili knjige po kojema su snimljene!

Predstavljamo vam neke od filmova za koje sa pravom možemo reći da su nadmašili dela po kojima su snimljeni



Holivud prosto obožava da knjige pretoči u filmska ostvarenja. Neki od najpoznatih blokbastera inspirisani su romanima. Samo neki od njih su čuveni "Kum", kao i serijal o Hariju Poteru. Krajem prošle godine osvanuli su i "Vuk sa Volstrita", "Hobit" i drugi. Predstavljamo vam neke od filmova za koje sa pravom možemo reći da su nadmašili dela po kojima su snimljeni.

1. "Borilački klub" (1999)

"Fight Club" je američki film koji je režirao Dejvid Finčer, a zasnovan je na istoimenom romanu Čaka Polanika iz 1996. godine. Glavne uloge u kultnom ostvarenju tumače Bred Pit i Edvard Norton. Film je postao izuzetno popularan, a čak ima i svoje armije obožavalaca koji kopiraju tajno borilačko udruženje. Psihološka drama je svojim nešablonskom crtom napravila veliki iskorak u odnosu na knjigu.



2. "Kazino Rojal" (2006)

Danijel Krejg je od plavog i relativno poznatog britanskog glumca, koji je dočekan sa podozrenjem od strane publike, osvojio srca obožavalaca sage o najpoznatijem tajnom agentu na svetu. "Kazino Rojal" je predstavio Bonda u novom, malo mračnijem i realnijem svetlu, pod kojim je on i te kako ranjiv i podložan vrlo dubokim krizama ličnosti. Zbog toga, ali i izlaženja iz okvira knjige, na primer produbljivanjem veze Bonda i Vesper, film je nadmašio roman.









Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Pon 18 Avg - 20:07

3. "Sati" (2002)"
The Hours", kako glasi engleski naziv filma, možda je i najvredniji sa ove liste, iz prostog razloga što je nadmašio knjigu koja je dobila Pulicerovu nagradu. Čitaoci su s pravom bili zabrinuti zbog načina na koji će film preneti umetničku crtu remek-dela, međutim, ekranizovana verzija premašila je njihova očekivanja. Nikol Kidman je dobila Oskara, a veteranka Holivuda Meril Strip takođe je briljirantno iznela ulogu.

4. "Milioner iz blata" (2008)
Deni Bojl jednostavno pravi sjajne filmove. Tako je bilo i u slučaju neverovatne i dirljive životne priče mladog Indijca koji pobeđuje u kvizu "Milioner", odgovarajući na pitanja zahvaljujući sreći i teškom i traumatičnom životnom iskustvu. Ostvarenje je bazirano na romanu Vikasa Svarupa "Q&A". Mladi glumci Del Patel i Frida Pinto perfektno su izneli uloge i time upotpunili ovu sjajnu priču.









Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   Pon 18 Avg - 20:09

5. "Društvena mreža" (2011)
Kada je najavljen film o životnom putu osnivača Fejsbuka Marka Cukerberga, mnogi su skeptično dočekali ovo ostvarenje. Urađen je po knjizi diplomca sa Harvarda, Bena Mecriha. Ono zbog čega je film bolji od knjige je njegova objektivnost. Dok je roman prikazao jednostranu priču, koja kritikuje Cukerberga a favorizuje njegovog kolegu i suosnivača Fejsbuka Eduarda Saverina (koji je u prijateljskim odnosima sa piscem knjige), film u režiji rediteljskog maga Dejvida Finčera prikazuje celu sliku i daje odličan uvid u živote mladih milijardera i osnivača najpopularnije društvene mreže na svetu.



(Blic)








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Od književnog dela do filma   

Nazad na vrh Ići dole
 
Od književnog dela do filma
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Od književnog dela do filma
» Književna dela po azbučnom redu
» Alter ego u književnosti
» Laza Kostić
» Knjiga vs. film
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Film-