Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Misli velikih mislilaca

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 12 ... 21, 22, 23 ... 31 ... 40  Sledeći
AutorPoruka
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:40

Да бисмо стекли дубљи увид у суштину света, неопходно је да научимо да вољу као ствар по себи разликујемо од њеног адекватног објективитета, затим разноврсне ступњеве на којима се објективитет јасније и целовитије испољава, то јест саме идеје, од пуке појаве идеја у облицима начела разлога, ограниченог и јединкама својственог начина сазнања. Тада ћемо се сложити с Платоном, кад он само идејама приписује истинско бивствовање, а стварима у простору и времену, овом за јединку стварном свету, признаје једино привидну, варљиву егзистенцију. Тада ћемо видети како се једна и иста идеја обелодањује у силним појавама и како она сазнавалачким јединкама показује своју суштину само делимично, страну по страну. Тада ћемо, такође, разликовати саму идеју од начина на који њена појава настаје у јединкином посматрању, увиђајући да је идеја нешто суштаствено, а њена појава - нешто несуштаствено.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:40

За онога, који је ово добро схватио и који уме да вољу разликује од идеје и идеју од појаве, догађаји у свету имаће значење још само утолико уколико су они слова из којих се може ичшитати идеја човека; значи, ти догађаји - по себи - биће њему неважни. Он неће с осталим људима веровати да време доноси нешто заиста ново и значајно; да нешто што је збиља реално остварује - посредством времена или у времену - своје постојање; или чак да само време, као целина, има почетак и крај, план и ток, и да оно за крајњи циљ има (као што се обично мисли) највеће усавршавање људске врсте која је на земљу дошла последња и чије јединке просечно живе тридесет година. Стога он - да би управљао догађајима у времену - неће, попут Хомера, призивати читав Олимп крцат боговима; исто тако, он неће - као Осијан - фигуре облака сматрати појединачним бицима. Јер, како смо рекли, и временски и просторни феномени имају једнако значење у односу на идеју која се у њима појављује. У разноврсним облицима људског живота и незауставном смењивању догађаја он ће само идеју гледати као оно што траје и што је суштаствено. У њој воља за живот налази свој најпотпунији објективитет чије различите стране идеја показује у својствима, страстима, заблудама и преимућствима људског рода: користољубивости, мржњи, љубави, стрепњи, одважности, лакомислености, тупости, лукавости, досетљивости, даровитости итд., које - стичући се и скупљајући у безбројним облицима (јединкама) - непрекидно стварају велику и малу историју света, при чему је свеједно да ли их покрећу ораси или круне (новчана јединица у бившој Аустроугарској). На крају, он ће открити да је у свету исто као у Гоцијевим драмама у којима се исте личности увек појављују с истим тежњама и судбинама. Наравно, мотиви и догађаји у сваком комаду су другачији, али дух догађаја је исти. Личности из једног комада немају појма о оном што се збивало у другом комаду, где су оне саме већ играле. Отуда, и после свих искустава из ранијих комада, Панталоне ипак није постао хитрији или дарежљивији, Тартаља - савеснији, Бригела - смелији, а Коломбина није постала моралнија.

(Артур ШОПЕНХАУЕР; Свет као воља и представа I, трећа књига-Свет као представа, друго разматрање: Представа, независна од начела разлога: Платонска идеја: Предмет уметности)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:40

Moje i l i — i l i ne znači na prvom mestu izbor između dobra i zla. To je izbor kojim se stavljamo ili ne stavljamo pod suprotnost dobra i zla. Pitanje je u tome: pod kakvim se uglom hoće da posmatra i živi celi svoj život. Ko se stavlja pod suprotnost dobra i zla, taj možda bira d o b r o , što se tek docnije ispostavlja. Jer nije zlo u e s t e t s k o m , već u indiferenciji. I zato se, kao što sam već rekao, izbor konstituiše etičkim. U ovom izboru, dakle, ne odlučuje se da li se hoće dobro ili zlo; bira se samo: da se hoće. Odlučuje se o htenju. A samim tim je već postavljena razlika između dobra i zla. Ko bira etičko, taj bira dobro, ali je
d o b r o sasvim apstraktno. Time je njegova egzistencija doduše postavljena, što još nipošto ne znači da birač, mada je izabrao d o b r o , ne može birati i z l o.

D o b r o je naime d o b r o što ga ja hoću; inače nije to. Ono je izraz slobode. Isto tako je i sa z l o m : ono jeste ukoliko ga ja hoću. Ovim nije nipošto umanjeno značenje d o b r a i zla, niti srozano na subjektivnu odredbu. Naprotiv: time je izrečena apsolutna važnost ove odredbe. D o b r o je ono što u sebi i za sebe postoji, postavljeno od onoga što u sebi i za sebe postoji. A to je sloboda.

Čime uopšte razlikujemo d o b r o i z l o ? Može li se ova razlika zamisliti, tojest je li ona misli pristupačna? Kad mislim, ja sam u odnosu prema onome što mislim, ali baš zbog toga i ne razlikujem između dobra i zla. Misli što hoćeš, misli najapstraktniju, misli najkonkretniju od svih kategorija, ti nikad ne misliš pod odredbom d o b r a i zla. Misli celu istoriju: ti misliš neizbežno kretanje ideja, ali nikad ine misliš pod odredbom d o b r a i z l a . Ti uvek misliš relativne razlike . . . Misleći ja postajem i beskonačan, ali ne apsolutan, jer ja iščezavam u apsolutnom. Tek kada samog sebe izaberem, postavljam samog sebe beskonačno apsolutnim, jer sam ja sam a p s o l u t n o i samo sebe sama mogu apsolutno izabrati. A ovaj apsolutni izbor mene sama jeste sloboda. Tek kada sam samog sebe izabrao, postavio sam apsolutnu razliku: naime razliku između dobra i zla.

(Seren KJERKEGOR; Brevijar, Estetski i etički stadijum)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:41

Однос Достојевскога према злу био је дубоко антиномичан. И сложеност тога односа била је узрок те су неки сумњали у то да је тај однос био хришћански. Једно је несумњиво: однос Достојевскога према злу није био православни однос. Достојевски је хтео да позна зло, и по томе он је био гностнчар. Зло је зло. Природа зла је унутрашња, метафизичка, а не спољашња, социјална. Човек је као слободно биће одговоран за зло. Зло мора да буде изобличено у својој ништавности и мора да сагори. И Достојевски пламено изобличава и сажиже зло. То је једна страна његова односа према злу. Али зло је и пут човека, његов трагични пут, судбина слободна човека, искуство које човека може и да обогати, да га доведе на виши степен. У Достојевскога налази се и та друга страна односа према злу - иманентно сазнање зла. Тако доживљују зло слободни синови, а не робови. Иманентно искуство зла изобличава његову ништавност; у томе искуству зло сагорева и човек долази до светлости.

(Николај БЕРЂАЈЕВ; Фјодор Достојевски, глава IV - ЗЛО)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:41

Кад свесност о слободи не би била засебан и од разума независан извор самопознавања, она би се потчињавала разуму и искуству, али у стварности такво потчињавање никада не бива, нити се да и замислити.

Низ опита и размишљања доказује сваком човеку да он, као предмет посматрања, подлеже извесним законима, и човек им се потчињава, и никад се не бори са законом теже (гравитације) или непробојности, које је он једаред сазнао. Али тај исти низ опита и размишљања доказује му да је потпуна слобода, о којој је он свестан у себи, немогућна, да свака његова радња зависи пре свега од његове организације (телесног састава), од његовог карактера и побуда (мотива) што на њ' дејствују. Али човек ипак никад неће да се покори и потчини закључцима из тих опита и размишљања.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:42

Ма колико да опит и размишљања доказују човеку да ће он, у истим приликама, са истим својим карактером, увек учинити оно исто што је и раније чинио, он, по хиљадити пут приступајући (у истим условима, са истим својим карактером) неком делању које се досад увек једнако свршавало, ипак се несумњиво осећа толико исто уверен да он може поступати како он зажели, као и пре опита.

Сваки човек, дивљак и мислилац, ма како да му и размишљање и опит неодољиво доказују да је немогућно и замислити два двојака поступка, а у једним и истим околностима, сваки човек осећа да без тог бесмисленог замишљања (које сачињава суштину слободе) он не може ни замислити свој живот. Он осећа да, ма колико да је то немогућно, то ипак постоји, јер, без тог замишљања слободе, он не само да не би разумевао живот но просто не би могао ниједног часа живети.

Он не би могао живети стога што све људске тежње, све побуде за живот јесу само тежње ка повећавању своје слободе. Богатство - сиротиња, слава - непознатост, власт - подвласност, сила - слабост, здравље - болест, образовање - незнање, рад - левентовање, ситост - глад, врлина - порок ... јесу само већи или мањи степени слободе.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:42

Замислити себи човека који нема слободе немогућно је друкчије него ако би био лишен живота.

Што појам о слободи изгледа разуму као бесмислена противречност, као могућност да учини два разна, засебна поступка у једном и истом моменту времена, или као дејство без узрока, то доказује само то да свесност не подлеже разуму.

Та непоколебљива, необорива, неподлежна опиту и мишљењу свесност о слободи, на коју указују (констатују је) сви мислиоци, а осећају је сви људи без изузетка, свесност без које се не да замислити никаква представа о човеку, та свесност и чини другу страну питања.

Човек је творевина свемогућег, свеблагог и свезнајућег Бога. Шта је грех о којам потиче из човекове свесности о слободи? То је питање теологије.

Радње људске подлежу општим, неизмењивим законима што их изражава статистика. У чему се састоји одговорност човекова пред друштвом, о којој појам проистиче из свесности о слободи? То је питање правно.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:42

Поступци човекови потичу из урођеног му карактера и побуда које на њ' утичу. Шта је савест и свесност о доброти и рђавству поступака који проистичу из свесности о слободи? То је питање етике.

Човек у вези са општим животом човечанства приказује нам се као потчињен законима који одређују тај живот. Али тај исти човек, независно од те везе, приказује нам се као слободан. Како онда треба разматрати прошасти живот народа и човечанства, да ли као производ слободне или неслободне делатности људи? То је питање историје.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:42

Само у наше уображено, охоло време популарисања знања, благодарећи најјачем оруђу духовног назадовања: ширењу штампања књига, питање о слободи воље пренесено је на такво земљиште на коме већ не може бити ни самог питања. У наше време већина такозваних напредних људи, то јест, гомила духовних геака и незналица, схватила је радове природњака, који се баве само једном страном питања, као решење читавог питања.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:42

Никакве вам ту душе ни слободе нема, веле природњаци, јер се сав човеков живот састоји једино из мишићних кретања, а мишићна кретања су опет условљена живчаном делатношћу, душе и слободе нема стога што смо ми у незнаном периоду времена произашли од мајмуна, говоре, пишу и штампају они, и не слутећи да су, пре толиких хиљада година, све религије, сви мислиоци не само уочили и констатовали, него никад нису ни порицали онај исти закон неизбежности који се они данас толико муче да нам докажу физиологијом и упоредном зоологијом.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:43

Они, веселници, не виде да се улога природних наука у овом питању састоји само у том да послужи као оруђе ради осветљења само једне стране питања. Јер то да су разум и воља, са гледишта опитног испитивања, само лучење (sécretion) мозга, и то да се човек, следујући општем закону, могао развити из нижих животиња у незнаном периоду времена, то само разјашњава, још и с једне нове стране, пре толиких хиљада година од свих религија и философских теорија проглашену истину да, са тачке гледишта разума, човек подлеже законима неизбежности, али то ни за длаку не потпомаже решењу питања које има и другу, супротну страну, засновану на свесности о слободи.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:43

Ако су људи произашли од мајмуна у незнаном раздобљу времена, то је толико исто појмљиво као и оно да су људи произашли и од шаке земље у извесном периоду времена (у првом случају је непозната Х - време, у другом - порекло), али питање: на који се начин слаже свесност о слободи човековој са законом неизбежности коме човек подлеже - не може бити решено ни упоредном физиологијом ни зоологијом, јер код жабе, код ебелог зеца и мајмуна ми можемо да посматрамо само мишићно-нервну делатност, а код човека и ту мишићно-нервну делатност и - свест.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:43

Испитивачи природе и њихови поклоници који су мислили да решавају то питање, личе на зидаре којима је поручено да омалтеришу једну страну зида на цркви па који би, користећи се одсуством главног палира, у полету ревности замазивали својим малтером и прозоре, и иконе, и скеле, и још нестегнуте зидове, па би уживали у том како са њихове зидарске тачке посматрања, испада све равно и глатко.


(Лав Николајевич ТОЛСТОЈ, Рат и мир, Епилог, Део други)
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 16:44

Шта је то филозоф, то је тешко научити стога што нас други томе не може поучити: то се мора "знати", из искуства — или треба имати поноса па то не знати. А да данас сав свет говори о стварима о којима не може имати никакво искуство, највише и најгоре важи за филозофа и стање у филозофији — веома је мало људи који их познају, који их смеју познавати, а сва популарна мишљења о њима су погрешна. Тако је, на пример, онај прави филозофски спој смеле, необуздане духовности која граби брзо, и дијалектичке строгости и нужности која не чини ниједан погрешан корак, већини мислилаца и учених људи непознат из њиховог сопственог искуства, па стога и неуверљив ако би неко хтео да о томе говори пред њима. Они сваку нужност замишљају као невољу, као мучно и насилно потчињавање; а само мишљење им важи као нешто споро, оклевајуће, готово као мучење и често као "вредно зноја племенитих" — али ни у ком случају као нешто лако, божанско и сродно игри и обести! "Мислити" и неку ствар "озбиљно узети", схватити је као "тешку" — то код њих иде скупа: само тако су они то "доживели". Уметници ту већ могу имати истанчанији њух, јер они врло добро знају да управо онда кад ништа више не раде "произвољно" него по нужности, њихово осећање слободе, окретности, снаге, стваралачког постављања, располагања, обликовања достиже свој врхунац — укратко, да су код њих тада нужност и "слобода воље" једно. Постоји најзад и један поредак душевних стања који одговара поретку проблема; а највиши проблеми одбијају без милости сваког ко се усуди да им се сувише приближи ако висином и моћи своје духовности није предодређен за њихово решење. Шта вреди то што се довитљиве светске главе или недовитљиви честити механицисти и емпиричари, како се то данас често дешава, са својим плебејским частољубљем тискају у њихову близину и, тако рећи, до самог овог "двора над дворовима"! Али на такве тепихе не смеју никад више ступити трапаве ноге: тако је записано већ у празакону ствари; овим наметљивцима остају затворена врата ма колико они главама ударали, или их чак и олупали о њих! За сваки виши свет треба бити рођен; јасније речено, за њега треба бити одгојен: право на филозофију — узимајући ту реч у најширем смислу — има се само на основу свога порекла; преци, "крв" одлучују и овде. Многа поколења морала су својим радом припремити настанак филозофа; свака од његових врлина мора се посебно стицати, неговати, преносити с колена на колено, утеловити, и то не само лак, тих ход и ток његових мисли, него пре свега спремност за велике одговорности, узвишеност владарског погледа око себе и испод себе, осећање одвојености од гомиле и њених дужности и врлина, благородна заштита и одбрана онога што није схваћено и што је оклеветано, био то бог или ђаво, задовољство и вежбање у великој праведности, уметност заповедања, широк замах воље, споро око које се ретко диви, ретко гледа навише, ретко воли...

(Фридрих НИЧЕ, С оне стране добра и зла; МИ УЧЕНИ ЉУДИ)
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Ned 13 Maj - 22:54

Niko se ne diže tako visoko kao onaj koji zna kuda ide.








Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:06

Mudar čovek ne kaže sve što misli,
ali misli sve što kaže.


Francuska poslovica








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:06

Ako me ti ne voliš – ja neću biti voljen; ali ako ja tebe ne volim – ja ne znam kako se voli.
(S.Beket)








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:06

Ili ne pokušavaj ili dovrši.
Ovidiije








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:06

Svet češće nagrađuje prividne zasluge nego prave.
La Rošfuko








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:06

The only way of finding the limits of the possible is by going beyond them into the impossible.
Arthur C. Clarke








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:07

Od dana kada jedna istina pobedi, nju toliko preuvelicavaju da postaje laz.

Bendžamin Dizraeli








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:07

Niko ne živi od svojih snova, ali ko sanja, još je živ.

Hajne Ferlag








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:07

Ako celi život život provedeš čekajući oluju, nikad nećeš uživati u sunčanom vremenu.

Moris Vest








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:07

U sve događaje života stupa se devičanski čisto








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 10881

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   Čet 17 Maj - 9:08

Religijje se gube kao i ljudi








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Misli velikih mislilaca   

Nazad na vrh Ići dole
 
Misli velikih mislilaca
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Misli velikih mislilaca
» http://cistopostojanje.com/modeli/novac-i-pocasti/
» Velike ljubavi velikih ljudi
» Misli jednog mudrog coveka
» Mudre misli...
Strana 22 od 40Idi na stranu : Prethodni  1 ... 12 ... 21, 22, 23 ... 31 ... 40  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-