Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Todora Škoro

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:22

Ciganska..

Tamo gde njište

vranci razuzdani



Tamo gde mrka put

vatrom gori



Tamo gde telo

igrom zbori



A greh kaznu grli



Tu moj je dom



Zovu ga čergom

prokletom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:23

Stranci

nije moj put
za tvoje
korake

neznanče

idi i nosi
ukradene mi
osmehe

varljive

i noći
bez istine
pune požude

moja zora
tvoj lik
ne poznaje
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:23

ТАМА

Светило моје,
свет без тебе
не светли,
ни свеци ми
нису свети,
ни њихови ореоли
светли,
без тебе,
Светило моје,
мој свете
на небо вазнети.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:23

ОНОМЕ КОЈИ ЈЕСТЕ

У безречју, а не у стиху
те налазим.
Насмешен и благ
збориш језиком љубави
пред којим васиона ћути,
а песници поглед крију.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:24

OBASJANA


čekam te

tamo gde jutro
prestaje
da među dlanovima
ti nestanem vrelim
da me upiješ
kao kap rose
sunce
u trenu kad jutro
u dan uvire

čekam te
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:24

OPSENA


Jednom,
shvatićeš to
da sam varljiva
kao stanište
Svetog Graala,
iako sklupčana
u tvome snu
gde si me zarobio,
gde si me voleo,
gde si me izgubio
verujući ludo
da sam istinski
postojala.
Jednom
shvatićeš
koliko sam
varljiva
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:25

Okamenjena


Mislila je na čarapu, pocepanu visoko na butini, i nadala se da žica neće da krene naniže i otkrije pogledima znatiželjnih taj peh. Suknja od crnog tvida sezala je do pola kolena, kako dolikuje, a ta prokleta čarapa je bila baš tanka i poderala se jutros kad ju je navlačila. Drugi par nije imala u kući i zato sad plaća danak tom ženskom neoprezu i to je opterećivalo više nego što je trebalo. A crna je, naravno da je crna i videlo bi se ako žica krene. „Valjda neće“, pomisli.
Požele da skine tamne naočare, ali shvati da su joj suze još sinoć usahle, a i inače nije mnogo plakala u ta dva dana, ne zna zašto, možda će kasnije plakati, sad ne može. Shvati da su joj, dakle, oči manje crvene, manje natečene, manje izgubljene nego što bi to trebalo da bi stotine pogleda, kao nehotičnih i ovlašnih, a zapravo ispitujućih do srži, bile zadovoljne i zadovoljene. Umesto toga naočare samo bolje namesti na nosu.
Trnula joj je i ruka, savijena u laktu, koju je pridržavala, stišćući je u pravilnim, samo njoj znanim razmacima, sestra njenog muža. Drugu bi čak povremeno prebacila preko njenih ramena obgrlivši je onako kako nikad do tada nije. Nikada za dvadeset pet godina braka sa Petrom nije bila ni približno bliska sa njegovom sestrom. Sad je osećala kako joj je ta njena ruka na ramenu teška, kako je peče. Smetala joj je i avgustovska žega paleći je po sveže ofarbanoj, u punđu zategnutoj crnoj kosi. Kapljicu znoja, stvorenu negde u vlasištu, koja se neumoljivo sporo slivala niz potiljak, zakrivudavši prema uhu, pa pored, preko žile kucavice, osećala je kao nož koji je para. Nije je otrla maramicom koju je inače držala stisnutu u šaci.
I leđa su je već bolela, i tabani joj goreli od neudobnih, preuskih elegantnih cipela, ali se nije pomerala. Kao slika, onakva kakvu želi da vidi taj veliki skup, stajala je okamenjena. Prava prilika skrhane udovice.
Prvu lopatu bačene zemlje koja je potmulo odjeknula udarivši u poklopac sanduka, dočekala je skoro sa olakšanjem. Ali je znala da mora da izdrži, a onda, kad večeras bude pala na kolena nasred njihove zajedničke sobe, može da vrišti, da urla, da pusti da je bol satre. Ali to mora u osami. Mora.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:26

MIRIS NEVERE

Strepim
hoće li i ovog proleća
boleti mirisi lipa i ljiljana
ili će mi vetar
neki novi behar doneti
da opije me,
da zavede me
i neku drugu ruku
da u njoj poznam tvoju
i stegnem je.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:26

TREN

Ne, nisi ti
moj san,
ni dan nisi
svevidni, dugi.
Tek si tren u zoru,
dah mimohoda
tame i svetla,
beznađa i želja,
jave i sna,
u tesnim dverima
životnog neizmera.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:26

Varka

U tami zaumlja
mnim:
ne postojiš
i nije te bilo.
Varka si tek
i sen,
vetrom donet
kao tuga
na moje krilo
dok snim.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:27

IZNOVA
Jednom,kad sećanja bude višenego želja učiniću sve da prevarim vreme,da umesto napred,ono unatrag krene
.Spaliću zato uspomene da samo pepeo ostane.
A onda,moraću da opet budem mlad,smišljaću iznovaljubavne zavete i želeću ponovo da te sretnem pod lipom u junu, kao nekad.
Kad jednom, iz pepela,moj novi svet iznikne biće lepši od ovog sada biće isti kao on,ali on biće, a ovaj bio je.
Zato,spaliću sve da bi opet moglo da bude kao pre.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:27

МОЈА ЦИГАНЧИЦА


Боса је стопала
нудила ђурђевској
роси

у коси је
оркане
кротила

и змије
за гладне очи
паланачке

што тамнопуто
једро голо бедро
гуташе...

Она је
обрве и тело
извијала

смехом на грех
наводила
и измицала
измицала...

А ја више
не идем
на вашаре

руке ми
остарише
празне

испружене
за чергом том
што је у неповрат
однесе
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:28

STAMENA

Ne zamerite mi
što ime joj kršteno ne pamtim
a zlatnim slovima bi ga valjalo
urezati
nasred Metohije
Da sija po vedrini i pomrčini
da svedoči da sve što jeste
bilo nije onako kako su zli jezici
ispalacali


Ne zamerite mi
što joj ne pamtim ime
bila je to junak-žena
Stamena bi se mogla zvati
dolikuje joj
Što devetoro odoji a deseto joj pod prsima
što pušku na jednom a motiku na drugom
ramenu je nosila
božurom i molitvom prkosila
ognjište grejala
i kad su najljući vetrovi duvali
i kad su mnogi jači poklekli
(neka su im tragovi prokleti
i glava Lazareva svetla neka im sudi)

Ona je strah preko ramena bacala
ječam poljem s pesmom žela
i ostajala, ostajala
A ja, ja joj se ni krštenog imena,
ne zamerite,
ne mogu setiti
Znam samo da je bila
stamena
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:29

РУКА КОЈА ДАЈЕ И РУКА КОЈА ПРИМА

Сасвим случајно задесих се за тезгом са првим зрелим трешњама тик иза његових леђа. Препознах сиви, местимице похабани капут, на лакту пажљиво окрпљен да се једва видело. И препознах та уска, мало погнута рамена, петнаестак минута раније стајала сам такође иза њих, у оближњој банци.
-Колико су вам трешње? – упита.
- Сто динара – рече, скоро фркнуфши дебела, забрађена сељанка, а ја улових њен омаловажавајући поглед упућен човеку.
-Може ли за осамдесет?
Наду се једра, отресита, као да ће наједаред да експлодира, као да ју је неко у саму зеницу убо, а онда се срете са мојим стрпљивим погледом у коме ваљда препозна сигурну муштерију, па поче више да богоради, него да прича невољнику испред мене.
-Може, може... све може. Немате?! Нико нема, немам ни ја, па ме нико не жали... Али 'ајде, први си ми, за сефте, може за осамдесет, ђаво да носи све... Да госпођа не чека...
Одмери потом килограм, тачно у грам, пружи му кесу, он њој стодинарку, а кад она хтеде да му врати две десетице, он одмахну.
-У реду је, не треба.
И оде.
Ту забезекнутост на сељанкином лицу није могуће описати.
-Па шта он мисли, безобразник један! Мене је нашао... да се спрда са мном... А ја, к'о велим, жао ми га, можда нема, сиромах, па да му дам испод цене. А он се мени руга. Јесте видели, госпођо, а? Него, колико вама да измерим? Видите како су дивне, сочне, а слатке к'о мед...
-Килограм – одговорих замишљена, без осмеха.
Она узе испод тезге јачу, бољу кесу, пажљиво је напуни и додаде бар за шаку више зрелих плодова, да је вага „претегла“, па ми је пажљиво пружи.
Из новчаника извадих осамдесет динара (стрепећи да ли имам толико уситно, одахнух кад сам видела да имам) и пружих јој. Збуни се. Рече.
-Али, госпођо, трешње су сто динара...
-Знам – рекох. – Са оних двадесет од малопре што сте оном човеку узели, то је таман толико.
Док сам се удаљавала од тезге, размишљала сам како племенити човек излази на крај са неколико хиљада динара месечне социјалне помоћи које добије. У банци, испред мене, подигао је тачно толико. Размишљала сам и да ли је могуће да га пронађем, и да ли је могуће да му некако помогнем, финансијски, а да то не сазна, или да се не увреди. Схватих како би, све и да га пронађем, то било тешко изводљиво. Јер, он је изабрао да даје, а не да прима милостињу.Од своје беде из новчаника и из хрпе блага у души.
Само о сељанки нисам размишљала. Ипак, одлезећи на пијацу, ту тезгу сам почела да заобилазим.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:29

Kušanje

Jednom
kad me pojede sram
za sve moje nepočine,
kad žrtava mojih ne bude
među živima da mi oproste,
jednom,
kad ostanem sam
i sve u zaumlje mine,
hoću li i tad išta želeti,
hoću li bar tad Bogu stremiti
ili đavolu u sebi dati se
kao poslednji zalogaj.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   

Nazad na vrh Ići dole
 
Todora Škoro
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Todora Škoro
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-