Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Todora Škoro

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:22

Ciganska..

Tamo gde njište

vranci razuzdani



Tamo gde mrka put

vatrom gori



Tamo gde telo

igrom zbori



A greh kaznu grli



Tu moj je dom



Zovu ga čergom

prokletom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:23

Stranci

nije moj put
za tvoje
korake

neznanče

idi i nosi
ukradene mi
osmehe

varljive

i noći
bez istine
pune požude

moja zora
tvoj lik
ne poznaje
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:23

ТАМА

Светило моје,
свет без тебе
не светли,
ни свеци ми
нису свети,
ни њихови ореоли
светли,
без тебе,
Светило моје,
мој свете
на небо вазнети.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:23

ОНОМЕ КОЈИ ЈЕСТЕ

У безречју, а не у стиху
те налазим.
Насмешен и благ
збориш језиком љубави
пред којим васиона ћути,
а песници поглед крију.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:24

OBASJANA


čekam te

tamo gde jutro
prestaje
da među dlanovima
ti nestanem vrelim
da me upiješ
kao kap rose
sunce
u trenu kad jutro
u dan uvire

čekam te
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:24

OPSENA


Jednom,
shvatićeš to
da sam varljiva
kao stanište
Svetog Graala,
iako sklupčana
u tvome snu
gde si me zarobio,
gde si me voleo,
gde si me izgubio
verujući ludo
da sam istinski
postojala.
Jednom
shvatićeš
koliko sam
varljiva
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:25

Okamenjena


Mislila je na čarapu, pocepanu visoko na butini, i nadala se da žica neće da krene naniže i otkrije pogledima znatiželjnih taj peh. Suknja od crnog tvida sezala je do pola kolena, kako dolikuje, a ta prokleta čarapa je bila baš tanka i poderala se jutros kad ju je navlačila. Drugi par nije imala u kući i zato sad plaća danak tom ženskom neoprezu i to je opterećivalo više nego što je trebalo. A crna je, naravno da je crna i videlo bi se ako žica krene. „Valjda neće“, pomisli.
Požele da skine tamne naočare, ali shvati da su joj suze još sinoć usahle, a i inače nije mnogo plakala u ta dva dana, ne zna zašto, možda će kasnije plakati, sad ne može. Shvati da su joj, dakle, oči manje crvene, manje natečene, manje izgubljene nego što bi to trebalo da bi stotine pogleda, kao nehotičnih i ovlašnih, a zapravo ispitujućih do srži, bile zadovoljne i zadovoljene. Umesto toga naočare samo bolje namesti na nosu.
Trnula joj je i ruka, savijena u laktu, koju je pridržavala, stišćući je u pravilnim, samo njoj znanim razmacima, sestra njenog muža. Drugu bi čak povremeno prebacila preko njenih ramena obgrlivši je onako kako nikad do tada nije. Nikada za dvadeset pet godina braka sa Petrom nije bila ni približno bliska sa njegovom sestrom. Sad je osećala kako joj je ta njena ruka na ramenu teška, kako je peče. Smetala joj je i avgustovska žega paleći je po sveže ofarbanoj, u punđu zategnutoj crnoj kosi. Kapljicu znoja, stvorenu negde u vlasištu, koja se neumoljivo sporo slivala niz potiljak, zakrivudavši prema uhu, pa pored, preko žile kucavice, osećala je kao nož koji je para. Nije je otrla maramicom koju je inače držala stisnutu u šaci.
I leđa su je već bolela, i tabani joj goreli od neudobnih, preuskih elegantnih cipela, ali se nije pomerala. Kao slika, onakva kakvu želi da vidi taj veliki skup, stajala je okamenjena. Prava prilika skrhane udovice.
Prvu lopatu bačene zemlje koja je potmulo odjeknula udarivši u poklopac sanduka, dočekala je skoro sa olakšanjem. Ali je znala da mora da izdrži, a onda, kad večeras bude pala na kolena nasred njihove zajedničke sobe, može da vrišti, da urla, da pusti da je bol satre. Ali to mora u osami. Mora.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:26

MIRIS NEVERE

Strepim
hoće li i ovog proleća
boleti mirisi lipa i ljiljana
ili će mi vetar
neki novi behar doneti
da opije me,
da zavede me
i neku drugu ruku
da u njoj poznam tvoju
i stegnem je.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:26

TREN

Ne, nisi ti
moj san,
ni dan nisi
svevidni, dugi.
Tek si tren u zoru,
dah mimohoda
tame i svetla,
beznađa i želja,
jave i sna,
u tesnim dverima
životnog neizmera.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:26

Varka

U tami zaumlja
mnim:
ne postojiš
i nije te bilo.
Varka si tek
i sen,
vetrom donet
kao tuga
na moje krilo
dok snim.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:27

IZNOVA
Jednom,kad sećanja bude višenego želja učiniću sve da prevarim vreme,da umesto napred,ono unatrag krene
.Spaliću zato uspomene da samo pepeo ostane.
A onda,moraću da opet budem mlad,smišljaću iznovaljubavne zavete i želeću ponovo da te sretnem pod lipom u junu, kao nekad.
Kad jednom, iz pepela,moj novi svet iznikne biće lepši od ovog sada biće isti kao on,ali on biće, a ovaj bio je.
Zato,spaliću sve da bi opet moglo da bude kao pre.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:27

МОЈА ЦИГАНЧИЦА


Боса је стопала
нудила ђурђевској
роси

у коси је
оркане
кротила

и змије
за гладне очи
паланачке

што тамнопуто
једро голо бедро
гуташе...

Она је
обрве и тело
извијала

смехом на грех
наводила
и измицала
измицала...

А ја више
не идем
на вашаре

руке ми
остарише
празне

испружене
за чергом том
што је у неповрат
однесе
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:28

STAMENA

Ne zamerite mi
što ime joj kršteno ne pamtim
a zlatnim slovima bi ga valjalo
urezati
nasred Metohije
Da sija po vedrini i pomrčini
da svedoči da sve što jeste
bilo nije onako kako su zli jezici
ispalacali


Ne zamerite mi
što joj ne pamtim ime
bila je to junak-žena
Stamena bi se mogla zvati
dolikuje joj
Što devetoro odoji a deseto joj pod prsima
što pušku na jednom a motiku na drugom
ramenu je nosila
božurom i molitvom prkosila
ognjište grejala
i kad su najljući vetrovi duvali
i kad su mnogi jači poklekli
(neka su im tragovi prokleti
i glava Lazareva svetla neka im sudi)

Ona je strah preko ramena bacala
ječam poljem s pesmom žela
i ostajala, ostajala
A ja, ja joj se ni krštenog imena,
ne zamerite,
ne mogu setiti
Znam samo da je bila
stamena
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:29

РУКА КОЈА ДАЈЕ И РУКА КОЈА ПРИМА

Сасвим случајно задесих се за тезгом са првим зрелим трешњама тик иза његових леђа. Препознах сиви, местимице похабани капут, на лакту пажљиво окрпљен да се једва видело. И препознах та уска, мало погнута рамена, петнаестак минута раније стајала сам такође иза њих, у оближњој банци.
-Колико су вам трешње? – упита.
- Сто динара – рече, скоро фркнуфши дебела, забрађена сељанка, а ја улових њен омаловажавајући поглед упућен човеку.
-Може ли за осамдесет?
Наду се једра, отресита, као да ће наједаред да експлодира, као да ју је неко у саму зеницу убо, а онда се срете са мојим стрпљивим погледом у коме ваљда препозна сигурну муштерију, па поче више да богоради, него да прича невољнику испред мене.
-Може, може... све може. Немате?! Нико нема, немам ни ја, па ме нико не жали... Али 'ајде, први си ми, за сефте, може за осамдесет, ђаво да носи све... Да госпођа не чека...
Одмери потом килограм, тачно у грам, пружи му кесу, он њој стодинарку, а кад она хтеде да му врати две десетице, он одмахну.
-У реду је, не треба.
И оде.
Ту забезекнутост на сељанкином лицу није могуће описати.
-Па шта он мисли, безобразник један! Мене је нашао... да се спрда са мном... А ја, к'о велим, жао ми га, можда нема, сиромах, па да му дам испод цене. А он се мени руга. Јесте видели, госпођо, а? Него, колико вама да измерим? Видите како су дивне, сочне, а слатке к'о мед...
-Килограм – одговорих замишљена, без осмеха.
Она узе испод тезге јачу, бољу кесу, пажљиво је напуни и додаде бар за шаку више зрелих плодова, да је вага „претегла“, па ми је пажљиво пружи.
Из новчаника извадих осамдесет динара (стрепећи да ли имам толико уситно, одахнух кад сам видела да имам) и пружих јој. Збуни се. Рече.
-Али, госпођо, трешње су сто динара...
-Знам – рекох. – Са оних двадесет од малопре што сте оном човеку узели, то је таман толико.
Док сам се удаљавала од тезге, размишљала сам како племенити човек излази на крај са неколико хиљада динара месечне социјалне помоћи које добије. У банци, испред мене, подигао је тачно толико. Размишљала сам и да ли је могуће да га пронађем, и да ли је могуће да му некако помогнем, финансијски, а да то не сазна, или да се не увреди. Схватих како би, све и да га пронађем, то било тешко изводљиво. Јер, он је изабрао да даје, а не да прима милостињу.Од своје беде из новчаника и из хрпе блага у души.
Само о сељанки нисам размишљала. Ипак, одлезећи на пијацу, ту тезгу сам почела да заобилазим.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:29

Kušanje

Jednom
kad me pojede sram
za sve moje nepočine,
kad žrtava mojih ne bude
među živima da mi oproste,
jednom,
kad ostanem sam
i sve u zaumlje mine,
hoću li i tad išta želeti,
hoću li bar tad Bogu stremiti
ili đavolu u sebi dati se
kao poslednji zalogaj.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:25

UMIRANJE


Na naš sims je sleteo crn
zlokoban
Istinu mi pljunuo u lice
Nahranih ga parčetom otkinutog srca
(valja hraniti gavranove)
On uzlete u vreme
Ja se okretoh bolesničkoj postelji
Da uhvatim poslednji dah
i grč sa lica umiruće drage
pretvorim u večnost
I čekanje








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:25

Nestvarna

kći bogojavljenske noći,
tanana, prozračna, ledna,
zarobila je lepotom neveste
tvoje oči
da su sijale, žarile, gorele
a nisu smele,
ne u toj magičnoj noći -
koja na nebu ispisuje
sudbina stope -
da greju, da do poslednje kapi
je istope i zgasnu
kao dva sunca začuđena
što je više nema








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:25

МАГНОЛИЈА



Можда је био знак што ми је тога дана, не знам како, руку допала књига Далај Ламе о срећи. О количини среће коју сваки човек поседује и која мало има везе са спољашњим околностима. Која, због нечег лепог, или ружног што се деси, може на трен да се увећа, или се замагли, али се врло брзо враћа на свој устаљени, ваљда унапрерд дати ниво среће.

Можда, кажем, можда ми је и та књига била знак, који нисам пратио. Ипак, знам да ми није живот у том дану променио умни Далај Лама, есеј о срећи је остао недочитан. Живот ми је променила комшијина магнолија, разграната тик испод мог прозора која ме, руку на срце, већи део године нервирала, клопарајући својим оголелим гранама у моје прозорско окно, будећи ме често, а њена сенка ме неретко плашила лелујајући се у прозору.

Нисам разумео комшијину фасцинацију магнолијом коју је ту, на корак од моје фасаде посадио боктепитакад. Није ми било јасно његово одушевљење детета с којим је, трошећи лепе мајске дане, ишчекивао да она развије своје, истина, дивне двобојне тамно и светло љибичасте цветове, сваке године све веће, био је убеђен, усхићен. Мени су увек били исти. И, не бих их ни приметио да нисам данима њега очараног гледао како завирује испод стабла свако боговетно јутро, ишчекујући.

- Процветаће магнолија и ако је не загледате толико – рекох му једном.

- Хоће, знам то и сам. Али, јесте приметили како само једног јутра, одједном, осване расцветана! Свакоме другом тај моменат промакне, не и мени. Ја знам, ја тачно знам у којој ноћи ће она да отвори своје дивне цветове и ујутру постане раскошна лепотица. Али чак ни мени који стално на њу пазим не да да видим тај моменнат њеног преображаја, а годинама покушавам то. Не да ми, не да, чаробница… Али бар зато могу да уживам први у том њеном кратком цветном животу… Не замерите. – рече ми.

Нисам замерао.. Нисам га ни разумео. Затворио сам прозор то вече, али ипак нисам склопио жалузине.

Ујутро, моје прозорско окно било је препуно најкрупнијих двобојних љубичастих цветова. Опет је био у праву, одмахнуо сам бунован, а осмехнут, и гледао га како нежно гледа и милује сваки цвет своје магноилије…

Било је то протеклог маја, сад је новембар. Прохладан, сув и сунчан, више је личио на септембар. У мој прозор ударале су гране огољене магнолије. Комшија је већ читав месец био у болници. Нешто гадно населило се у његово тело, метастазирало, претило да га убије.А у његове очи населила се туга.

.- Кажу да може да цвета два пута, и у јесен. Моја није никад цветала двапут. Можда ће сад. Ако вам није тешко, погледајте је, уместо мене, па ако вас неко јутро пробуди расцветана, моћна, сад док чекамо снег, јавите ми… Хоћете? – молио ме заверенички.

Климнуо сам главом.

За разлику од мог доброг комшије кога је почео да једе рак, мене је млео живот. Остао сам без посла, деонице које сам имао, пропале су не знам како. Ауто су ми украли мангупи, а онда јавили да ће ми га вратити ако за њега дам откуп. Нисам имао пара за откуп. Кад ме је убрзо потом оставила жена, невешто објашњавајући да то нема везе са мојом економском пропашћу, само сам одмахнуо руком, олакшавајући јој тако одлазак. И помислио:

„Одлично! Ко каже да живот носи енигме и недоумице? Све је савршено јасно, јасно шта треба да се ради!“.

Наручио сам омиљени стејк и вино које ми момак брзо донесе из ресторана. Жвакао сам лагано, златасто вино пио још лаганије, трудио се да избацим из главе било коју мисао, док сам прербројавао таблете расуте из бочице на столу.

„Двадесет пет. Биће довољно за сан. За најлепши, најдужи, најнеизвеснији сан без повратка.“

Негде пред поноћ отишао сам до улазних врата, откључао их и мало одшкринуо, сваратио до купатила, очешљао се, избријао , чак и намирисао, стресајући са себе мисао о смрти која воња.

„Али не одмах“, тешио сам се. Наћи ће ме брзо, верујем.

Није ми ни пало на памет да пишем опроштајно писмо. Коме бих писао? И – шта?! Никоме то не треба. Довољно ће онима који се ту затекну и осете како „треба да ми дођу на сахрану“ бити неугодно и због саме моје смрти, макар да сам је сам хтео, да бих их још оптерећивао и осећајем кривице нечим што бих написао, не знам кога прозивајући и упирући у њега као кривца.

Нисам тражио кривца, није га било. Вратио сам се у собу, уредно почистио сто од мрвица после вечере, опрао тањир и нагнуо још једном велики гутљај вина, гледајући двадесет пет малених пилула на столу. Долио сам још једну чашу вина, било је баш укусно. Па још једну. И још… Пилуле су на столу лагано бледеле, умножавале се, залелујале а рука је била тешка, немоћна да их скупи и убаци у уста…

Куцкање, ритмично, пробудило ме је. Једва. Отвориох очи. Дан, сив, новембарски, несметано је улазио у моју собу, жалузине нисам био склопио. А заједно са њим, тим сивим, предснежним даном, махале су ми, њихале се, куцкале у стакло и нешто ми шапутале комшијине двобојне велике магнолије. Заплакао сам гледајући та жива величанствена бића, изникла само у једној ноћи, ни из чега, ни за шта. Осим да ми нешто можда кажу, мишљах. Погледах на сто. Расуте, куглице које су могле да буду смрт такође су биле љубичасте. Али оне ми ништа више нису казивале.

Позвах болниицу, нестрпљив да обрадујем комшију новим животом, магнолијиним, и мојим.. Нисам могао то. Његов живот угасио се те ноћи, рече ми дежурна сестра.

- Помињао је неке магнолије. Баш чудно – рече ми, жваћући.

На погребу, мој венац је био најлепши. Од светло и тамно љубичастих магнолија. Сам сам га направио.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:26

SIROTI PAS

kišno i sivo
podne
bez suza
bez jecaja
samo mali pas
cvili tiho
kraj krsta
u blato zabijenog jako
da je bolelo








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:26

TREPTAJ

Kad zvezda nova
zasija,
to pogled jedan
se ugasio,
a drugi suzom
zaiskrio.
To beskraj je
samo trepnuo,
odoru promenio
i nastavio
da svetli.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:26

Prvi stid


Mazila je nežno unutrašnju stranu butine, od ruba šarene haljine, pa do savijenog kolena. Tu bi napravila krug dlanom i prešla nazad, gladeći sad spoljašnju stranu natkolenice. Posmatrao sam je. Činila je to bezbroj puta. Zanesena, odsutna, isturene brade i glave blago podignute kako joj nemirna kosa ne bi padala preko lica, pa se činilo da gleda u nebo. Okružena bujnom, naraslom travom, podignutog kolena koje se njihalo levo-desno, sedela je na drugoj, savijenoj nozi, i bila nesvesna svega oko sebe. Sva se pretvorila u taj ritmični, zanjihani pokret. Ličila mi je na leptira koji sklapa i rasklapa krila. Potpuno me opčinila.
Kad je zaduvao vetar zlatasta kosa se zavijorila, haljina od pamuka zalepršala, a ona, zatečena, zastade u pola pokreta. Haljina joj se zadiže sve do prepone, ona je brzo navuče preko kolena, zacrvene se i, dok je ustajala, pogleda me skoro uplašeno. Nasmešen, već sam bio skrenuo pogled. Ona, vijoreći kosom i nemirnom haljinicom, potrča za loptom koju joj dobaciše druga deca.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:26

Posle zadušnica

Zgasnule sveće
voštanim suzama
romore krivicu živih
presvučenu u bol
Pognuto cveće
vapije oprost davno dat
dok poslednjim mirisom
izdiše
A gavran crn, spokojan,
sit mrva i straha ljudskoga,
nad carstvo seni
se uzdiže








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:27

Utihnuti pesnik


Sa moga dlana
prhnuše u svet
kao golubice

Rekoše mi,
neke su postale
kukavice,
neke zanemeše,
nekima krla
polomiše.

A ja ih više
ne poznajem,
potonuo u ćutanje -

te moje reči,
varalice.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:27

Bratu u tuđini


Dva brodolomnika
iz iste utrobe tople
smo ti i ja;
dva sužnja surove igre bogova
ili slučaja;
dva putnika besmisla,
razdvojeni morima i stenama;
spojeni tek osmehom
i mladežom iznad usana
nekog dalekog pretka
što je tebe i mene izabrao
da u nama živi,
kao na požutelim slikama
sa duvara rodnog doma.
što nas čeka.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24350

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Sre 29 Avg - 11:27

RUŽE BOLA MOG


Željna
Svakoga maja
Pupoljke ruža
Razvijam
Kao čeda naša
Nerođena
Ne dam da ih beru
Ne dam da uvenu
Zalivam ih bolom
Na grudi ih svijam
Trn srce probija
I krv poteče vrela
Kao suza
Neusahla
Za ružama
Za tobom








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   

Nazad na vrh Ići dole
 
Todora Škoro
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-