Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Todora Škoro

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:52

Pesnikinja i pripovedač, rođena je u Dobrom Dolu, u Šumadiji, 1964. Godine. Gimnaziju i Filološki fakultet ( na grupi za jugoslovensku i opštu književnost) pohađala je u Beogradu, gde i danas živi i radi kao novinar.

Književnim radom počinje da se bavi od 2008, a prvu knjigu objavljuje 2009. godine ( zbirka priča „Varke duše“ u izdanju Kaligrafa iz Beograda). Iste godine iz štampe izlazi i njen pesnički prvenac, knjiga poezije „Neizmer“. Naredne, 2010. godine, objavljuje knjige stihova „Suđaja mi dala“ i koautorsku, dvojezičnu, srpsko-italijansku zbirku poezije pod naslovom „Pod nebom Srbije“ / „Sotto il cielo di Serbia“ zajedno sa pesnikinjama Radom Rajić-Ristić i Karlom Galvan iz Italije. Godine 2011. objavila zbirku kratkih priča "Umiranje srama".

Osim na italijanski, pesme su joj prevođene i na nemački jezik i hindu. Priče i pesme su joj uvrštene u nekoliko domaćih i regionalnih zbornika i časopisa. Autor je književnog bloga „Škola duše“ .


Dobitnica je nagrade PESNIČKE RUKOVETI za 2011. godinu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:53

PISMO KĆERI U TUĐINI


( prva nagrada, Pesničke rukoveti, Negotin 2011)


Oslušni kćeri Smiljаnа

Propupeli behаr te opet nevinošću zove
dа rukom rumenom gа kаo nekаd miluješ
Dа nа grudi devojаčke gа sviješ uzdrhtаle
i skriješ tаko žаr pred drаgаnom svojim

Oslušni kćeri Smiljаnа

Ispod strehe pesmа dve zаgrljene kumrije
što ne umeju dа poju аko ostаnu sаme
One ti dаne mаjci jаdnoj i sаmotnoj vesele
dok tvoje skute bele zаmišljаm usred tаme

Oslušni kćeri Smiljаnа

Žаlobno cvili nаšа stаrа kаpijа čekаlicа
kаd je tek putnik nаmernik otvori mesto tebe
i ode brzo pognutа licа nаpojen vodom i bolom
koji ovа stаricа ne ume sа skrije

Oslušni kćeri Smiljаnа

Sve rаdosti zа kojimа si nа dаlek put pošlа
I аko ti i sаd umilnije od kumrijа poju
I аko te ni behаr ni zаvičаjni vetаr ne zovu
Nekа ti je prostа ovа željа mаjčinа

Oslušni kćeri Smiljаnа.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:53

UMIRANJE


Na naš sims je sleteo crn
zlokoban
Istinu mi pljunuo u lice
Nahranih ga parčetom otkinutog srca
(valja hraniti gavranove)
On uzlete u vreme
Ja se okretoh bolesničkoj postelji
Da uhvatim poslednji dah
i grč sa lica umiruće drage
pretvorim u večnost
I čekanje
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:54

SIROTI PAS

kišno i sivo
podne
bez suza
bez jecaja
samo mali pas
cvili tiho
kraj krsta
u blato zabijenog jako
da je bolelo
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:54

UTIHNUTI PESNIK


Sa moga dlana
prhnuše u svet
kao golubice

Rekoše mi,
neke su postale
kukavice,
neke zanemeše,
nekima krla
polomiše.

A ja ih više
ne poznajem,
potonuo u ćutanje -

te moje reči,
varalice.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:57

KUŠANJE


Jednom,
kad me pojede sram
za sve moje nepočine,
kad žrtava mojih ne bude
među živima
da mi oproste,
jednom,
kad sve prođe
i u zaumlje mine,
hoću li i tad išta želeti,
hoću li bar tad Bogu stremiti,
ili đavolu u sebi dati se
kao poslednji zalogaj
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:58

Uzalud

S vetrom u tabanima
bosim
i naručja punog zvezda
ubranih pred svitanje
bežim iz tvog sna
da izdaleka ti šapnem
tajnu o slobodi
A bojim se,
nećeš je poznati
bolom ogrnutu
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:58

Jekin

Nepovratom bruje
Tvoji tragovi

Kao damari
Umirućeg

Kao
Crni svatovi

Kao usud
Surovi
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:59

Iluzija

ni jutro nije htelo
da me umije
istinom

tminu trpam
u čoškove
duše

ali mi nevidelo
iz očiju
izvire
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 10:59

Svetlost

ulovljenim zrakom
tuđe duše
vidim sreću
strepim da joj priđem
da ne prhne nazad
onome
iz čijih zenica je
kradem
a ja u mraku
ostanem
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:00

Usud

U katance a ne u oblake
U mlake a ne vatrene
vrance i kopita njina
zarobljena

Žena
a ne sena
tvojih sanja

Sve manja i tanja je nada
da sada i nikada
razumeti nećeš
titraje duše što
utrobom rodnom
željnom ne i plodnom
sanja

da plač,
a ne mač
joj sudi

iz kolevke
zanjihane

dok dane
do sumraka broji
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:00

Iskonska

Uzmi me

pred svitanje
kad trube zatrube,
zaječe gajde,
ma ajde uzmi me,
dok tupan tupa
i vrište zurle,
a petlovi poju
onu moju i tvoju,

Uzmi me

u zmijsko klupko
uvij me,
opij me pojem
dok poljem cvile
vetrovi,
otruj me vinom
pijanim

Uzmi me

pa neka usnim
na usnama tim
opojnim,
samo mi šapni ime
dok noć uzmiče
pred svitanjem

Uzmi me
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:02

Nestvarna

kći bogojavljenske noći,
tanana, prozračna, ledna,
zarobila je lepotom neveste
tvoje oči
da su sijale, žarile, gorele
a nisu smele,
ne u toj magičnoj noći -
koja na nebu ispisuje
sudbina stope -
da greju, da do poslednje kapi
je istope i zgasnu
kao dva sunca začuđena
što je više nema
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:03

МАГНОЛИЈА



Можда је био знак што ми је тога дана, не знам како, руку допала књига
Далај Ламе о срећи. О количини среће коју сваки човек поседује и која
мало има везе са спољашњим околностима. Која, због нечег лепог, или
ружног што се деси, може на трен да се увећа, или се замагли, али се
врло брзо враћа на свој устаљени, ваљда унапрерд дати ниво среће.

Можда, кажем, можда ми је и та књига била знак, који нисам пратио.
Ипак, знам да ми није живот у том дану променио умни Далај Лама, есеј о
срећи је остао недочитан. Живот ми је променила комшијина магнолија,
разграната тик испод мог прозора која ме, руку на срце, већи део године
нервирала, клопарајући својим оголелим гранама у моје прозорско окно,
будећи ме често, а њена сенка ме неретко плашила лелујајући се у
прозору.

Нисам разумео комшијину фасцинацију магнолијом коју је ту, на корак од
моје фасаде посадио боктепитакад. Није ми било јасно његово одушевљење
детета с којим је, трошећи лепе мајске дане, ишчекивао да она развије
своје, истина, дивне двобојне тамно и светло љибичасте цветове, сваке
године све веће, био је убеђен, усхићен. Мени су увек били исти. И, не
бих их ни приметио да нисам данима њега очараног гледао како завирује
испод стабла свако боговетно јутро, ишчекујући.

- Процветаће магнолија и ако је не загледате толико – рекох му једном.

- Хоће, знам то и сам. Али, јесте приметили како само једног јутра,
одједном, осване расцветана! Свакоме другом тај моменат промакне, не и
мени. Ја знам, ја тачно знам у којој ноћи ће она да отвори своје дивне
цветове и ујутру постане раскошна лепотица. Али чак ни мени који стално
на њу пазим не да да видим тај моменнат њеног преображаја, а годинама
покушавам то. Не да ми, не да, чаробница… Али бар зато могу да уживам
први у том њеном кратком цветном животу… Не замерите. – рече ми.

Нисам замерао.. Нисам га ни разумео. Затворио сам прозор то вече, али ипак нисам склопио жалузине.

Ујутро, моје прозорско окно било је препуно најкрупнијих двобојних
љубичастих цветова. Опет је био у праву, одмахнуо сам бунован, а
осмехнут, и гледао га како нежно гледа и милује сваки цвет своје
магноилије…

Било је то протеклог маја, сад је новембар. Прохладан, сув и сунчан,
више је личио на септембар. У мој прозор ударале су гране огољене
магнолије. Комшија је већ читав месец био у болници. Нешто гадно
населило се у његово тело, метастазирало, претило да га убије.А у
његове очи населила се туга.

.- Кажу да може да цвета два пута, и у јесен. Моја није никад цветала
двапут. Можда ће сад. Ако вам није тешко, погледајте је, уместо мене, па
ако вас неко јутро пробуди расцветана, моћна, сад док чекамо снег,
јавите ми… Хоћете? – молио ме заверенички.

Климнуо сам главом.

За разлику од мог доброг комшије кога је почео да једе рак, мене је млео
живот. Остао сам без посла, деонице које сам имао, пропале су не знам
како. Ауто су ми украли мангупи, а онда јавили да ће ми га вратити ако
за њега дам откуп. Нисам имао пара за откуп. Кад ме је убрзо потом
оставила жена, невешто објашњавајући да то нема везе са мојом
економском пропашћу, само сам одмахнуо руком, олакшавајући јој тако
одлазак. И помислио:

„Одлично! Ко каже да живот носи енигме и недоумице? Све је савршено јасно, јасно шта треба да се ради!“.

Наручио сам омиљени стејк и вино које ми момак брзо донесе из ресторана.
Жвакао сам лагано, златасто вино пио још лаганије, трудио се да избацим
из главе било коју мисао, док сам прербројавао таблете расуте из бочице
на столу.

„Двадесет пет. Биће довољно за сан. За најлепши, најдужи, најнеизвеснији сан без повратка.“

Негде пред поноћ отишао сам до улазних врата, откључао их и мало
одшкринуо, сваратио до купатила, очешљао се, избријао , чак и намирисао,
стресајући са себе мисао о смрти која воња.

„Али не одмах“, тешио сам се. Наћи ће ме брзо, верујем.

Није ми ни пало на памет да пишем опроштајно писмо. Коме бих писао? И –
шта?! Никоме то не треба. Довољно ће онима који се ту затекну и осете
како „треба да ми дођу на сахрану“ бити неугодно и због саме моје смрти,
макар да сам је сам хтео, да бих их још оптерећивао и осећајем кривице
нечим што бих написао, не знам кога прозивајући и упирући у њега као
кривца.

Нисам тражио кривца, није га било. Вратио сам се у собу, уредно
почистио сто од мрвица после вечере, опрао тањир и нагнуо још једном
велики гутљај вина, гледајући двадесет пет малених пилула на столу.
Долио сам још једну чашу вина, било је баш укусно. Па још једну. И још…
Пилуле су на столу лагано бледеле, умножавале се, залелујале а рука је
била тешка, немоћна да их скупи и убаци у уста…

Куцкање, ритмично, пробудило ме је. Једва. Отвориох очи. Дан, сив,
новембарски, несметано је улазио у моју собу, жалузине нисам био
склопио. А заједно са њим, тим сивим, предснежним даном, махале су ми,
њихале се, куцкале у стакло и нешто ми шапутале комшијине двобојне
велике магнолије. Заплакао сам гледајући та жива величанствена бића,
изникла само у једној ноћи, ни из чега, ни за шта. Осим да ми нешто
можда кажу, мишљах. Погледах на сто. Расуте, куглице које су могле да
буду смрт такође су биле љубичасте. Али оне ми ништа више нису
казивале.

Позвах болниицу, нестрпљив да обрадујем комшију новим животом,
магнолијиним, и мојим.. Нисам могао то. Његов живот угасио се те ноћи,
рече ми дежурна сестра.

- Помињао је неке магнолије. Баш чудно – рече ми, жваћући.

На погребу, мој венац је био најлепши. Од светло и тамно љубичастих магнолија. Сам сам га направио.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:03

BOJAŽLJIVA

nisam naga pred tebe

stala

navukoh stare rane

kao rite

a ti mi halju belu

od nevinosti belju

spremaš

i ne znam

kako da je

bolom ne uprljam

STAMENA

Ne zamerite mi
što ime joj kršteno ne pamtim
a zlatnim slovima bi ga valjalo
urezati
nasred Metohije
Da sija po vedrini i pomrčini
da svedoči da sve što jeste
bilo nije onako kako su zli jezici
ispalacali


Ne zamerite mi
što joj ne pamtim ime
bila je to junak-žena
Stamena bi se mogla zvati
dolikuje joj
Što devetoro odoji a deseto joj pod prsima
što pušku na jednom a motiku na drugom
ramenu je nosila
božurom i molitvom prkosila
ognjište grejala
i kad su najljući vetrovi duvali
i kad su mnogi jači poklekli
(neka su im tragovi prokleti
i glava Lazareva svetla neka im sudi)

Ona je strah preko ramena bacala
ječam poljem s pesmom žela
i ostajala, ostajala
A ja, ja joj se ni krštenog imena,
ne zamerite,
ne mogu setiti
Znam samo da je bila
stamena
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:04

DIVA


Gazila je nečujno
kao po oblaku
a planetu pomerala
Okretala za sobom
sve oči
Mirisom ih opijala
Dražila prkosom
u izvijenoj obrvi
Birala da bude neshvaćena
I voljena i omražena
godinama
koje su se odbijale od nje
stareći neka druga lica
obična
Tek na pragu nemoći
pred koji je stupila sama
zabole je zavist
prema tuđim borama
u kojima poznade
svagdanji život
koga se odricala
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:04

LOV LEPTIRA

Neka me puste sva htenja
i nadanja,.
ja u sećanja zaranjam
tek pedalj viša od trave,
sa suncem u pletenicama
mesto mašne.
Neka me puste želje varljive
kao Šeherezadine priče,
dok život promiče, a ja ga
od njih prokletih ne vidim.
U sećanju me zato tražite,
negde u vlatima zelenim,
kako još nekog leptira lovim
pre nego što uzleti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:04

Varka

U tami zaumlja
mnim:
ne postojiš
i nije te bilo.
Varka si tek
i sen,
vetrom donet
kao tuga
na moje krilo
dok snim.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:04

TAJNA


U šaci stisnutoj
sva snaga Kosmosa
u oku i zvezda najdalja
u grlu reč svemoćna
neizrečena
srcem otkrivena tajna
kad zavlada
tamo na kraju vremena
kad zna da ne umire
nego se rađa
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:05

Život

Tek ono
što stane između dva
začuđena pogleda

Borba kuraži
i strahova
u zaveri
početka i kraja

I želja tek
da se utisne trag
između dva
treptaja
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:05

Magle

Kad se raziđu magle
što si ih u mom oku skupio
neće ostati ništa osim stida.
A tog svevida se bojim i strepim
da ću lepim zvati neke jadne neizglede,
pa drhtim da li to moje magle blede
i hoću li jednom kad sve mine
morati da oči sklopim
da gole me istine ne zaslepe.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:05

Pređa pokidana

Bez pređe i kudelje
snove tkam.
Nit se istrošila,
pokidala,
nekada svila bila,
sad ni kučina,
ni paučina,
a ja tkalja očajna
što snage ima
da sanja i bez
prediva.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:05

ПОСЛЕДЊА ЈЕСЕН



ја сам само онај тужни лик
у прозору
док лију кише

и не тражи ме у пролеће

долетеле птице
храниће други неко
кад замирише љиљан бео
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:06

Feniks


Nisi ti vatra
kojom svetlim;
samo si ognjilo bio
mojih tama,
tren moga buđenja
iz košmara
i slučajni svedok
ovog feniksa
od čijeg plama
bih da te sačuvam.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   Čet 4 Jan - 11:06

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Todora Škoro   

Nazad na vrh Ići dole
 
Todora Škoro
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Todora Škoro
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-