Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Andreas Lu Salome

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:32

Prvi put među našim čitaocima se pojavila 1986.god. knjiga "Šta je Eros"Knjiga je zbornik eseja u kojima se Lu bavi raznim temama,počevši od "Čovek kao žena",preko "Razmišljanja o ljubavnom problemu",preko "Ljubav"-i,njenih podela i na kraju,kao završnicu i zaključak dočekuje nas esej pod nazivom "Psihoseksualnost" Zamislite,knjiga je štampana u tiražu od 10.000 primeraka(ima među nama sretnika koji se sećaju toga).
No,da me moderatori ne bi opominjali,kako sam pobegao sa teme,pokušaću nešto malo da napišem o njenom životu.
Lu Andreas Salome rođena je 1861. u Petrogradu(više volim ovo ime grada).Umrla je 1937. u Getingenu.Poznata kako po svojim pripovetkama,tako i po životnom zanimanju za sve što se dešava u društvu,u ženi i sa ženom,za sve ono što su naučna savremena dostignuća nudila i time doprinela da se neka pitanja rasvetle,objasne ili učine razumnim.Iz tih interesovanja rodila su se poznanstva i prijateljstva sa poznatim ličnostima iz tog vremena,pa su se neka od njih pretvorila u ljubav,kao što je to bio slučaj sa pesnikom Rilkeom,i ta ljubav i pisma koja su pisali jedno drugom,a koja ću ja ovde postavljati.
Nesumljivo je da je Lu bila žena velike lepote i natprosečne inteligencije i jedna od slavnih zavodnica svog doba.Niče je takođe bio zaljubljen u nju.Sa Frojdom je,do kraja svog života ostala u kontaktu putem pisama..
Biografima je čudno,da uprkos činjenici da je volela muškarce i muško društvo,pre trideset i pete godine nije dozvoljavala da joj se oni fizički približe.Ovaj podatak ostaje obavijen velom tajne,i danas zadaje dosta muka biografima.O tome se nigde ne govori,ni Lu u svojim dnevnicima ne piše o svojoj nevinosti.Biografi zagovaraju hipotezu da je frenetično čuvala nevinost.Lu je kasnije postala zagovornik vrelih "ljubavnih gozbi" do kraja svog života,ali uvek sa dosta mlađim muškarcima od sebe.No,kako mene ne zanima njen seksualni život,zadržaću se na pismima,odlomcima iz dnevnika,ponekom članku i njenim esejima.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:32

Čovek kao žena - Lu Andreas Salome

Na žalost,moramo i ovde da se prisetimo reči opomene svih ženskih pokreta za emancipaciju,kao i onih sa sličnim nazivima,kako se žensko počelo javljati duboko u korenu svakog života:i to kao manje razvijeno,manje izdiferencirano,i kako baš time ispunjava svoju bitnu svrhu.Mala muška ćelija,bez obzira na svoju majušnost - zbog čega i mora da traži pomoć - u samom početku se javlja kao ćelijica rođena za napredak,nezadovoljna,ona koja postavlja nove ciljeve i nove stvaralačke zadatke,ukratko,kao elemenat koji se razvija kroz muku i nevolju.Liči to na liniju koja u svom toku vazda stremi napred a o kojoj se ne zna kuda sve želi i može da dospe,dok ženska ćelija zatvara oko sebe krug,preko koga ne prelazi.A i zašto bi?Zar ona u tom krugu,u tom isijavanju sebe,ne poseduje svoj prirodni dom?Kao da,takoreći,nije više htela da učini napor i iskorači iz sebe,u tuđinu,u prazninu,u hiljade raznovrsnih mogućnosti života i bića napolju,kao da je sa tom svedržećom beskrajnom celinom kruga sjedinjena još neposrednije,a time i nemarnije vezana za svoje pra - i osnovno tle.Ali se baš zato u tom ženskom počelu nalazi netaknuta harmonija,naznačena elementarno i primitivno,jedna sigurnija zasvođenost u kojoj počiva prethodna savršenost i punoća.U njemu su sadržane samodovoljnost i samosvojnost,prema najdubljim intencijama bića,koje nisu dopustile da se sjedini sa nespokojstvom i neumornošću muškog počela,koje se željno probija napred do krajnjih granica,razdvajajući,cepajući,usitnjavajući i sve žešće i jače specijalizujući sve svoje snage,da bi se kao delatno potvrdilo.Što se izdvojilo ranije,u stanju je da se baš zbog toga dalje izdvaja u veću,harmoničniju lepotu,sprovodeći to u svim pojedinačnostima živog odnosa u novoj koheziji celokupnog bića.Po tome,žensko počelo se odnosi prema muškom kao najotmenija aristokratija,u sopstvenom zamku i zavičajnom posedu u pravom smislu te reči,prema skorojeviću velike i sigurne budućnosti,koji će daleko doterati,ali pred kojim neprekidno iskrsavaju ideali krajnje lepote i savršenstva:slično putniku koji vidi liniju horizonta,gde mu se čini da se nebo i zemlja spajaju,neprekidno uzmičući u neizmernoj daljini,ma koliko putnik dalje koračao.
-nastaviće se-
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:35

Za nepoverovati, ali jedan od "upregnutih" je Niče.
Slika uvek govori više od reči,te je fotografija personifikacija njihovog odnosa
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:35

-nastavak-

To su dve vrste počela,usmerene na to da se život dovede do najvišeg uspona - a koji bi bez ove podele na polove morao da ostane na najnižem nivou.Ali,mučno je svađati se oko toga, koji je od ova dva vida počela vradniji ili koji zahteva više snage:da li ono čije se snage sve više razvrstavaju u hodu napred,ili drugo,u kome se one takoreći povraćaju u sopstvenu tačku i usavršavaju u samom samoograničenju.Oba sveta tako čudno usložnjena tokom sopstvenog razvoja,ne smeju se iz tog razloga posmatrati kao dve polovine,što se nažalost,veoma često rado i čini.Prilikom takvih nesporazuma,o ženi se govori kao o pasivnom primaocu,a o muškarcu kao aktivnom stvaralačkom sadržaju.Pomislimo li samo na onaj čin kada se sićušne muške i ženske čelije spajaju,a to se još uvek događa među nama ljudima - onda popularna fraza o primaocu i davaocu naročito jasno ukazuje na prvotni nesporazum.Žensko kao i muško razdvajaju se i to je znak njihovog najzrelijeg napretka u razviću.U neku ruku to je preostatak,koji se u rastu njih samih nema kud zbrinuti - ćelije su odvojene i iz njihovog spajanja nastaje nova ljudska klica,koja,dakle,nosi u sebi isto tako jedan delić oca kao i majke.Pri tom je ženska jajčana ćelija veće telo,dok su bezbrojne muške semene niti,od kojih jedna ili nekoliko stupaju u jaje,pokretljivije počelo.Ali bez obzira na to,bez obzira na ovaj jednakovredan stvaralački doprinos i doprinos prilikom obrazovanja jajeta,možemo dodati i jedno plus ženskom rodu na ovom zadatku,i to okolnošću da kod viših vrsta životinja mladunče sazreva u majčinoj utrobi.Pošto se plod formirao iz muške i ženske materije,žena je osim toga poprište njegovog daljeg razvitka - i u tome je majčina utroba poput majke zemlje,u kojoj potopljena semena klica,hranjena u utrobi,izrasta u plod.Slika o muškarcu kao stvaraocu i ženi kao primaocu,otpada:nehotična zamena slike između mesta,gde se odvija klijanje ploda,i muško-ženskih sastavnih delova koji taj plod sačinjavaju.Ova čisto lokalna okolnost da muško seme prodire u žensko,koje ga prima,ide na ruku toj zabludi,a u suštini telo žene je ovde mesto sastanka za oba dela.Uistinu,ne samo da jajna ćelija u odnosu na semenu ćeliju ima istu oplodnu moć,već se od samog početka razvijala iz onih oblika kličnih ćelijica,koje su nekada bili nosioci svega primitivnog,još u stanju svoje "bespolnosti".U izvesnoj meri one su osnovno počelo rađanja,koje su u onim primitivnim formacijama bile još dovoljne za njihovo razmnožavanje,pri čemu se taj elemenat smanjivao i "uzmicao",dok se kasnije nije pokazao kao neophodan spoj međusobno različitih ćelijskih telašca kod složenijeg višeg razvića - a kasnije ono što je sporedno u čitavom procesu isporučile su muške polne ćelije."Za pojam jajčane ćelije",sledstveno tome,otpada potreba oplođivanja i za razlikovanje istih od klične ćelije ne preostaje ni neki fiziološki ozbiljan kriterijum...Jaja i jajnici nisu ništa drugo nego ćelijske grupe od epitela i telesnih šupljina ili spoljne kože - zato visokim stepenom diferencijacije tokom razvića dobijaju karakter polnih organa i to tek suprotnošću obe vrste polnih ćelija i potrebe obostranog oplodnog dejstva.Otpadne li muška polna ćelija,onda...onda se to događa po analogiji ženskih polnih organa,čak u slučajevima razvrstavanja organa prilikom razvića i teško je razlikovati s kim imamo posla,da li sa klicom i bespolnom rasplodnom životinjom ili sa jajnikom i pravom ženkom,čija jaja poseduju sposobnost spontanog razvitka".(Dr Karl Klaus:Osnovi zoologije)."Oslobođena jajna zrela ćelija i kod kičmenjaka pokazuje od početka procesa razmnožavanja,i to bez prethodnog oplođenja,takvo jedno podmlađivanje i novo ustrojstvo protoplazme,pri čemu se klični mehurić rastvara u protoplazmi. -Kod "bespolnog rađanja" ova pojava može biti dovoljna da se obrazuje novi organizam.Prilikom "polnog rađanja" na pojavu podmlađivanja jajne ćelije nadovezuje se pojava konjugacije ili kopulacije izdeljenih telašca protoplazme,pri čemu jajna ćelija,čija je razvojna sposobnost sposobnost već podstaknuta podmlađivanjem,sada poseduje dovoljno snage za obrazovanje novog organizma...I spajanje jezgra (u neoplođenom jajetu) mora se shvatiti kao konjugacija ili kopulacija različitih tela protoplazme,kao neka vrsta oplođenja,pri čemu se polno rađanje čini još više povezano sa nepolnim.I neoplođeno jaje preživljava prve stadijume razvića na pravilan način i tu se jasno pokazuje koliko visoku vrednost za jajnu ćeliju ima podmlađivanje.Prilikom podmlađivanja ćelija,očigledno je da ostaje isti materijal,s tim sto se obrazuje novi raspored tog materijala a do je kod gradnje svake ćelije odlučujući momenat".Citirala sam,sa neznatnim skraćenjima,ova mesta iz poznatog dela Johanesa Rankea o osnovi fiziologije ljudi samo da bih ukazala u kolikoj su meri fiziološki zakoni u suprotnosti sa gorepomenutom frazom o ženskom kao pasivnom primaocu i muškom kao stvaralačkom.Sa tim ili daleko većim izgledom na pravo mogla bih,umesto te fraze, da govorim o muškom sastavnom delu kao o onome koji ima veću potrebu da se priključi,ima veću potrebu uopšte - o onome koji se -više predaje-,a koga ženska sebičnost upotrebljava kao dodbrodošlu sirovinu: pa i u slikovitom prenošenju na psihičku oblast,muška psiha bi,sa više prava,bila prepoznatljiva u tom nesebičnom predavanju cilju,kome se priključuje,a ženska u blaženoj postojanosti u samoj sebi.Jer,šta drugo leži u osnovi ovog predavanja,u uvek drugim oblicima,ako ne sve veća snaga diferencijacije muškog u odnosu na žensko?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:36

Ma koliko suvopano i nezanimljivo izgledalo ono o čemu je Lu pisala,suština je u biti stvari i mislim da je, na možda pomalo "oštar" način postavljala odnos u fizičkom smislu spajanja muškarca i žene.Sa druge strane,kako drugačije prići temi,a ne iznositi činjenice.Kako bilo,Lu je bila feministkinja,što se skoro u svakoj njenoj rečenici i može naslutiti.Borila se za poziciju žene i vrlo vešto nalazila svoje mesto među muškarcima koji su u to vreme činili "intelektualnu elitu".Dodaću još jednu činjenicu iz njenog života(kasnije će biti reči i o tome),Lu je imala dve trudnoće,koje su obe bile prekinute pobačajem.O prvoj trudnoći jedva da se govori u jednoj rečenici;pala je sa merdevina i izgubila plod,o drugoj ne postoji ni jedna činjenica,samo se spominje da je bila.Mnogi tvrde da je Lu,zbog svog stava,sama izazvala pobačaje i da nije želela da se ostvari kao majka.Ne iznosim svoj stav,samo činjenice kojima spekulisu biografi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:36

Neprekidno razdvajanje i promena onog prvobitnog u sve raščlanjenije funkcije predstavlja celi istorijat muškog počela i nespojiva je sa onom neutralnošću stvaralačkog ponavljanja koje se odvija samo od sebe,sa usklađenošću svih spona unutar sopstvenog proizvođenja,što je karakteristično za sve što je žensko.Na jednom mestu,gde govori o tome koje su žive ćelije u stanju da kao matične ćelije prime nove ćelije,Firhov (Rudolf Virhov,1821-1902.lekar-patolog) opasku da "sve one ćelije koje su određene za najviše životinjske funkcije,pokazuju kao sterilne,ili pak,uslovno sposobne za proliferaciju,da suprotno tome,više neizdeljene ćelije poseduju izričitu sklonost za stvaranje novih ćelija".Manja izdiferenciranost žene je istovremeno njena stvaralačka snaga i ovo je moguće pokazati na planu fizičkog i psihičkog.To je isto ono što u sebi samom mora da ustraje samosvojno da bi ono drugo,muško,moglo da ga dotakne otuda,sa svoga puta napred - to je isto ono ka čemu se onaj drugi izdiferencijaniji elemenat uvek nanovo vraća kući, i gde mora da zaroni da bi opstao u životu.Obrnuto shvatanje žene ponavlja u osnovi istu grešku,bilo da u toj pasivnoj ženi vidi puki prirepak muškarcu,bilo da u njoj naglašava čisto materinstvo,jer i materinstvo,kada se posmatra kao pasivno primanje,trudnoća i porađanje,uslovljava iste lažne zaključke,i oni se mogu uočiti kod svih zastupnika unutar ovog načina viđenja ženskog pitanja.Jer,kao i druga,i ovo mišljenje previđa da je žena pre svega nešto samosvojno,odakle,kao i kod muškarca,slede i proizilaze svi dalji odnosi.Susret polova sa svim njihovim ishodima je susret dva samostalna sveta,od kojih je jedan više obuzet sobom,a drugi naginje više usavršavanju samog sebe,a što ih oboje čini sposobnim da se,zahvaljujući toj različitosti daju jedno drugom,da bi proizveli treći,visoko složen svet,i da se u svim ostalim životnim pojavama veoma srećno dopunjuju.Na fizičkom planu,nasuprot doživljaju materinstva,između njih veoma rano izlazi na videlo plodonosna suprotnost u biću.Muškarac,mada agresivniji,preduzimljiviji,učestvuje u čitavom procesu samo jednostavno i trenutno - i sa jednim delom sebe,jer živi u stremljenju napred a time i odeljivanju svojih snaga,koje,stremeći ka mnogim pojedinačnim delatnostima,teže da se udalje jedne od drugih:i zato njegova vrednost i leži u tome šta on dela i razvija se.Žensko biće,ostajući jednoobrazno u sebi,odmara se i miruje u onome što je jednom usisalo u sbeb,izjednačivši ga sa sobom;ono svoje stvaranje ne završava u takvim odvojenim i razvrstanim delatnostima u odnosu na spoljni cilj - ono organski srasta sa onim što je stvorilo i završava se u nečemu što jedva još može da se nazove delanjem,jer se sastoji od toga da od jednoobraznog živog života ponovo poteče jednoobrazni živi život i da kao takav zasija.Tako žena ostaje i u materinskom doživljaju hranljivo tle za malu dvostruku klicu u njoj,i rađa je tek onda kada ona nije više samo jedan deo,jedan čin,jedno delo roditeljskog bivanja,već je postalo samostalno,u sebi završeno,jednom i samo sposobno za rađanje i ljudsko bitisanje.U ovome bi materinstvo bilo simbol ženske psihe u svim njenim spoljašnjim oblicima na svim područjima.Tvorenje i bitisanje je mnogo intimnije vezano za nju nego za muškarca,koji stremi napred i u tom hodu se rascepkava,dok se u ženi tvorenje i bitisanje poklapaju dok sva pojedinačna delanja ne postanu ništa više do samo jedan nehotični čin bitisanja i dok žena "životu ne plati samo onim što jeste,a ne onim što čini".
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:36

U ovoj razlici među polovima leži skrivena dvostruka strana njihovog odnosa koja ženu istovremeno čini zavisnijom i nezavisnijom od muškarca nego muškarca od nje.Žena je time toliko više fizičko biće nego muškarac,ona živi mnogo neposrednije i uslovljenije u sopstvenoj fizičnosti,i na njoj je moguće jasnije pokazati nego na njemu (na kraju te činjenice važe i za njega) da je celokupni duhovni život samo preobraćeni rascvat sveg bitisanja,najfinije preoblikovan,iz velikog korena,koji je polno uslovljen - takoreći da je duhovni život sublimirana polnost.Ali se baš zato polni život žene javlja u celom njenom fizičkom biću,kao pojedinačni izolovani nagon,prožimajući joj u potpunosti i telo i dušu,i identičniji je sa njenom celokupnom pojavom,i baš zato nema potrebu da se tako lokalizuje,specijalizuje,da prodre u svest kao što je to slučaj kod muškaraca.Tako smo stigli do jednog naizgled paradoksa,da je žena,zahvaljujući polnoj nadarenosti,manje čulna u užem smislu te reči.
Psihološki posmatrano,a ne i bez prava,može se ona na tom području meriti drugim vrednosnim merilima nego muškarac.U ženi moraju da nastupe dublje,odlučnije promene nego u muškarca,da bi prihvatila,na primer,jednu takvu labavu,jedva prisutnu povezanost između seksualnog zadovoljenja i njenog celokupnog bića,što je često muškarcu veoma lako.Muškarac koji je sposoban za sirovo zadovoljavanje svoje čulnosti,bez bilo kakvih saučestvovanja ostalih duševnih pokreta,koristi zato - ili,ako hoćete zloupotrebavlja - svoju visoko izdefernciranu telesnu sposobnost,koja mu omogućava da tako izoluje jednu delatnost,a da sve ostale izgledaju isključene.Ovo mehaničko,gotovo automatsko ponašanje,gde bi,prema našem osećanju,trebalo očekivati najintimnije,najduševnije,čini ovu pojavu ružnom;jedna ružnoća,međutim koja je svojstvena svim razmeđama (međuprelazima), međustranicama svakog razvića,kao nešto neproporcionalno,neharmonično.Neizdiferenciranije biće žene,koje u njoj ne deli žudnju za intimnijim i intenzivnijim međudejstvom svih nagona,osigurava ženskoj ljubavi dublju lepotu; u njenoj psihi i telu to se drugačije odslikava i zato se o njoj mora suditi drugačije,kad ova lepota ostaje nedirnuta.Nije slučajno da je upravo žena baš ono što se tako često u njoj budi tek putem ljubavnog iskustva u odnosu na polnu ljubavnu čežnju,pospešujući u njoj sijaset mogućnosti,bogatiju puninu u kojoj njena ljubav ume da živi izvan ovog iskustva; takozvana "čistota" žene je uvek pogrešno negativno tumačena i zato je kod slobodnih ljudi često dobijala naročiti ukus veštačke usedeličke skučenosti,manastirskog života i predrasuda.U stvari,ona poseduje pozitivnu stranu. a to je ona srećna jednobraznost,jedinstvo,koja je ženi svojstvena,dok se kod muškarca različiti duševni i čulni afekti razilaze u uvek izdvojenim,samostalnim deonicama - kao svekoliki tražioci puta,koji se prostire u budućnosti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:37

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 13 Dec - 16:37

Lu Salome. Retko se nailazi na nju. Mislim da je retko i pominjana. Da li zbog raspusnog života koji je vodila (složićete se da istorija ne voli takve žene), ili zbog neinteresovanja naših prevodilaca,ko će ga znati. Vidim da je alpinista izdvajao delove iz njene knjige,koliko se sećam u naslovu se spominje eros ili tako nešto (mrzi me da odem do police). Lično,kod mene je podeljeno mišljenje što se tiče nje i njenog stvaralaštva. U nekim trenucima mi se dopada,u nekim ne. Ne znam zašto je to tako. Ali, definitivno joj ne možemo osporiti doprinos kako psihoanalizi, tako i temama kojima se bavila. Neuhvatljiva, teatralna žena koja je uživala da bude okružena slobodom i umnim ljudima svog vremena.
Pravo je čudo da je neko o njoj pisao i da je se setio.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Uto 15 Maj - 19:00

Lu Andreas Salome – Otelotvorenje muze


Salome, kći jevrejske princeze Herodijan, u hrišćanskoj tradiciji zabeležena je kao zavodnica, “odgovorna” za smrt Jovana Krstitelja. Salome, po hrišćanskom predanju, u dogovoru sa majkom izvodi zavodnički ples pred svojim očuhom Irodom Antipom kako bi izvojevala glavu Jovana Krstitelja. Njena igra očarava Heroda Antipa i on se zavetuje da će ispuniti bilo koju želju Salome. Vodjena pakosnom zamisli svoje majke Herodijan, Salome traži glavu Jovana Krstitelja. Smatra se da je Herodijan želela glavu Jovana Krstitelja zbog njegove optužbe za incestuoznu prevaru, upućene na njen i račun Heroda Antipa . Ovaj će erotski ples biti opisan u Novom Zavetu, a u nekim kasnijim mitološko-hrišćanskim spisima dobiće ime “ples sedam velova”. Oskar Vajld u svom komadu portretiše Salome kao famme fatal, a Štraus komponuje svoju najbolju operu “Salome” u kojoj je akcenat na “plesu sedam velova”. Salome postaje arhetip senzualne i opasne zavodnice, i kao takva inspiriše umetnike do danas. Moderna princeza Salome – Lujza (Lu) Salome – Ruskinja jevrejske krvi, muška žudnja i prezir. Paralela izmedju njih dve ne postoji samo u imenu – Salome, nego i u karakterizaciji obe. Mitski duh ženskog zavodništva kao da je prenešen, integrisan u Lu Salome, čime ona nehatno uzrokuje i samoubistva. To ukazuje na zavodničko-fatalni karakter obe. Alegorija prestaje kod pobuda: jedna zavodi ciljano i sa namerom, druga hladno i bez želje za tim. No, to je jedna od mnogih strana ove žene “ispred svoga vremena.

Empirijska principijelnost u demistifikaciji inferiornog statusa žena u društvu, ne može proći neopaženo čak i danas, nakon mnogo godina od njene smrti. Za većinu žena tog doba, socijalni položaj i uloga u porodici nisu bili stvar izbora već načela, moranja. Ali ne i za Lu. Ona je volela slobodu i eksperiment i kao takva povinovala se svojim potrebama i živela spostvenu volju. Iznad svega, živeći takav život, živela je suštinu feminističke doktirne. Iako je o tome pisala (“Šta je eros”), ipak je u tom smislu njen život najvrednija zaostavština. Kao izrazito nadareno dete, rano su prestale da je zabavljaju čajanke i prijemi, upriličeni da bi je ukrotili i naučili je lepom ponašanju. Nametljivi moral elite doživljavala je kao stegu i narušavanje integriteta, naročito ženskog. Obzirom da je bila jedina kćer i najmlađe od šestoro dece, bila je mezimica. Neukrotiva i radoznala uspevala je da intelektom i čvrstim karakterom vešto manipuliše svima, a naročito ocem. Već tada postaje jasno da Lu neće živeti miran život prosečne, pokorne žene.

Prva saznanja iz oblasti filozofije, religije i književnosti, Lu je dobila sedeći u krilu holandskom pastoru Henrihu Gilou! Opsednut njome, možda je tada poverovao da Lilit zaista postoji. Imala je sedamnaest godina kada je klica duhovnosti u njoj počela da klija i razvija se čitanjem Hegela, Voletra, Kanta, po preporuci pastora Giloa. Gilo je bio njen duhovni vođa, koji je prepoznao čime da hrani njenu glad za znanjem. Bio je potpuno opčinjen njome, toliko da joj u jednom trenutku, na vrhuncu zaljubljenosti, nudi brak iako već oženjen, otac dvoje dece. Lujza, „prekrštena“ od strane Giloa u Lu, biva užasnuta nepristojnom ponudom. Ironično, sveštenik „ubija“ veru u Boga. Lu je otprilike u to vreme bila suočena sa još jednim užasom života – smrću njenog oca. Korelacija ova dva dogadjaja suštinski menja njen odnos prema veri: „Nezamislivo mi je da nema Boga ali crv sumnje me izjeda.“ Nakon toga Lu odlučuje da krene „put znanja“.
Nesputana, istraživačka priroda, misteriozne Lu razbija sve tabue tog vremena. Inovativnost u pokušaju da se živi sopstvena suština otvara, još tada, neka od esencijalnih pitanja današnjice. Upoznavši, dok je bila na studijama filozofije u Švajcarskoj, Fridriha Ničea i Paula Rea, znatno starije i već „utemeljene“ kolege filozofe, možda je pomislila da je našla srodne duše za ispunjenje njenog ideala života. Njen ideal nije bio brak, (u brak nikada nije verovala), već „bratska komuna“ – idiličan život u troje. Paul Re odmah popušta pred ovakvim predlogom Lu i predlaže Ničeu da on bude treći. Fridrih Niče – “Natčovek” – spoznaje crvenu stranu života, odbacujući prvi put svoju ljušturu tvrdog, principijelnog Nemca i odbija predlog. Iz njega progovara posesivna ljubav. Obojica su je volela, ali Niče nije pristao da je “deli”. Osujećeni ideal života, neostvaren u filozofsko-bratskoj zajednici nije naterao Lu da dovede u pitanje svoja uverenja. Odbija SVE ponude za brak, i Ničeove i Reove. Po Ničeovom nalogu nastaje čuvena fotografija: Paul Re i Niče upregnuti u kočije kojima upravlja Lu Salome, držeći bič u rukama. Ničeova zamisao je bila da na jedan metaforičan način ovekoveči mazohističko-ponizni odnos, koji je osećao da postoji kod njega i Rea prema sadistički raspoloženoj Lu. Verovatno nikada nije na pravi način razumeo samu bit Lu Salome – svoju i nepripadajuću. Pa ipak, ona je odlično razumela njegovu filzofiju i uživala je u razgovoru sa njim. Svakako, bilo je i obrnuto. Proglasio je Boga “mrtvim” i bio iskreno oduševljen njenom podrškom. Njena reakacija, bar u tom period ne čudi, obzirom da je i njena vera u Boga bila poljuljana. Idiličan odnos, pun ljubavi od strane Ničea traje sve dok nije doživeo veći broj odbijanja od strane Lu, nego što je njegov egoistični karakter mogao da podnese. “Tako je govorio Zaratustra”- Ničeov filozofski ep je delo nastalo inspirisano muzom u telu Lu Salome. Ogorčeni, osujećeni dečak progovara iz Fridriha Ničea u jednom delu “Zaratustre” i podvlači: “Ako ideš kod žene, ponesi bič”. Fridrih Niče – prorok i pesnik, kako je sebe zvao, nakon rastanka sa Lu uzdiže se u Zaratustri do Natčoveka i zauvek ostaje zaljubljen jedino u svoju filozofiju.

Patetični performans (iscenirani pokušaj samoubistva) Karla Fridriha Andreasa zauvek dodaje prezimenu Salome i prezime Andreas. Pogazivši sopstvene principe, Lu se zavetuje na brak (da ih smrt ne rastavi) ali je mitski duh Salome kao kompenzaciju za život Karlu Andreasu oduzeo život Paulu Reu. Paul Re, na večno zavetovanje Karlu Andreasu, odgovara večnim zavetovanjem Lu. Možda je ambis u koji je skočio imao lik Lu Salome. Hladno i nezainteresovano, Lu svojim potpisom potvrđuje pristanak na brak, ali ne i na vernost. Ovaj se brak “bez duše“ zaista sveo na ono što je Lu zahtevala bračnom klauzulom: na kostur, na puku formu aseksualnog i hladnog odnosa.
“Vatra i led” je najbolji opis suštinski ambivalentne (a)seksualnosti Lu Andreas Salome. Možda je Lu incest (kako se o tome spekulisalo) naterao da ostane “čedna” do tridesete godine, a možda je sebe jednostavno podredila duhovnom. Interesantno, nijedan od velikih filozofa, pisaca, psihijatara sa kojima je bila u prijateljskim odnosima nije naterao Lu da preispita svoju autoerotičnost. Izvesni Zemek – mag, čovek iz senke uspeva da “porazi” njenu filozofiju platonske ljubavi. Lu otkriva promiskuitet ali i pravu ljubav, koja znači istinsko i potpuno predavanje. Rajnaru Mariji Rilkeu, pesniku “ljubičastih” očiju, sam Apolon šalje Lu Andreas Salome – inspiraciju, nadahnuće, muzu. Prepoznavanje je bilo trenutno, razlika u godinama velika, a emocija, doživotna. Lu potvrđuje opravdanost postojanja bračne klauzule i vodi svog ljubavnika na putovanja u troje. Mladi boem Rilke pristaje na sve kako bi sačuvao ljubav i inspiraciju. Večito mlada pesnička duša, obojena “weltschmerzom” nalazi u Lu prekopotrebni optimizam koji balansira njegovo biće. Lu je ljubav, ali i životna energija, inherentna shvatanju ljubavi. Nekoliko godina njene božanske inspiracije učinili su Rajnara Mariju Rilkea jednim od najvećih pesnika, ikada.

“Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ja nisam uspeo da odgovorim, uprkos mom tridesetogodišnjem istraživanju ženske duše, je: Šta žena zapravo želi?”

Nikada podvrgnuta psihoanalizi (a sama psihoanalitičar), Lu Andreas Salome je i Sigmundu Frojdu ostala velika zagonetka. Pod snažnim uticajem njene ličnosti, intelekta, strasti, Frojd piše o ženskom narcizmu kao nečem iskonskom, transformisanom u objektnu ljubav od strane muškarca. Zbog toga su žene samoljubive a muškarci samo potvrda ženskog samoljublja. Lu je prepoznala psihoanalizu kao svoj profesionalni poziv, delom zahvaljujući Frojdovoj pronicljivosti i želji da sa njom sarađuje. Dvadeset godina je učila od najboljeg, oca psihoanalize. Frojd se uzdigao iznad profesionalne sujete, doživljavajući je kao ravnopravnu, uvažavajući njena mišljenja i stavove. Kao ni mnogi pre njega, ni on nije ostao imun na njenu harizmu i talenat.

„Da li je moguće voleti nekoliko muškaraca svom silinom, svakog na poseban način, drugačijom stranom srca i biti svoja, ne biti ničija? Biti obožavana i voljena, a biti sama?“

Lu nije znala za osećaj pripadnosti, samo za ljubav. Ni pred kim nije uzmicala, ni pred sobom. Sebe je živela.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13266

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Uto 15 Maj - 19:01

Lu Salome – fatalna žena i zavodnica velikih umova

U ovo naše savremeno doba rijalitija, starleta, silikonske estetike, vulgarnosti i previše otvorenog pokazivanja seksualnosti, kada tabloidi svakog dana objavljuju slike nekih novih devojaka sa naslovima tipa „najpoželjnija žena današnjice“, „najizazovnija na svetu“, „najfatalnija“ i slično, pitam se koji su to kriterijumi po kojima je neka žena zavodnica u pravom smislu te reči.

Da li su zaista dovoljni silikonski delovi tela i golišave slike na Instagramu? Da li „personality“ i inteligencija tu igraju bilo kakvu ulogu?

I tako se setim knjige „Kad je Niče plakao“, i ženskog lika, zagonetne Lu Salome. Ona je bila muza, inspiracija fantastičnim ljudima i vrhunskim umovima svog doba kao što su Niče, Frojd, Rajner, Rilke.

Lu Salome je ime dobila po kćerci jevrejske princeze koja je u hrišćanstvu označena kao zavodnica odgovorna za smrt Jovana Krstitelja.
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:38

LU ANDREAS SALOME – ŽENA ZAGONETKA
Da li je moguće voleti nekoliko muškaraca, svom silinom, svakog na poseban način, drugačijom stranom srca i biti svoja, ne biti ničija? Biti obožavana i voljena, a biti sama?“

Lu Salome Andreas








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:38

Šta je Lu Salome činilo tako fatalnom i drugačijom? Kako je uspela da do te mere opčini najveće umove svoga doba? Bila je erotski i duhovno neodoljiva za sve muškarce koji su imali tu sreću ili nesreću da se nađu u njenoj blizini. Tri imena, ipak, zavređuju da budu pomenuta: Fridrih Niče, Rajner Marija Rilke i Sigmund Frojd. Svako od njih je bio deo njenog života i u svakom od njih ona je ostavila svoj trag. Ali, ko je bila ta fatalna žena?









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:38

Rođena je u Sankt – Peterburgu 12. februara 1861. godine, u porodici Gustava fon Salomea. Njen otac bio je nemačkog porekla ali u službi cara Aleksandra II Romanova. Možda upravo činjenica da je u Rusiji rasla i sazrevala davala joj je jednu dozu dubine i produhovljenosti koja je uz njeno Nemačko poreklo stvarala neobičnu i neodoljivu kombinaciju. Činjenica je, da je bila zaštićeno i omiljeno dete u porodici, pored petorice braće (ona je bila dugo očekivana kćer) kojoj su rado udovoljavali u svakoj želji i hiru.Ta okolnost od Lu je stvorila drugačiju devojku koja je od svega najviše volela i želela – slobodu.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:39

Od ranih dana pokazivala je interesovanje za filozofiju, religiju i nauku. Njen radoznali um očekivao je odgovore na duboka pitanja. Prvi muškarac koji je bio blizu da zadovolji njenu intelektualnu radoznalost bio je holandski pastor Hendrik Gijo. Omiljen i vrlo ugledan (bio je i nastavnik deci cara Aleksandra II Romanova) to je za Lu koja je imala tek 17.godina, bilo dovoljno da od njega napravi idola. Ipak, u maju 1878. godine skupila je hrabrost i napisala mu je pismo: “… Pišem Vam, gospodine pastore, 17-godišnja devojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica i u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne deli sa njom iste vrednosti, da ne govorimo o tako ozbiljnim i dubokim pitanjima“. Pastor ne samo da joj je odgovorio nego joj i zakazao sastanak. On je imao 42. godine i brak. Ipak, pastor je polako gubio glavu za njom. Pričalo se da joj je dozvoljavo da piše i njegove propovedi, od kojih je jedan umalo izazvao skandal. Njegova opčinjenost Lu bila je tolika da je u tajnosti pripremao razvod. Baš nekako u to vreme umire i otac Gustav fon Salome i pastor sakuplja hrabrost da zaprosi Lu. Za nju je Gijo bio autoritativna ličnost, slična Bogu ili ocu. Prisluškujući razgovor svoje majke i pastora Gija, Lu kao da se trezni od zanosa:
„Kada je došao odlučni i neočekivani momenat, kada je meni ponudio da osetim najveću nasladu zemnog života, osećala sam se nespremna za takvo iskušenje. Onaj koga sam smatrala za božansko biće, u jednom trenutku je nestao iz mog srca, i postao mi tuđin.“ Ne samo da je odbila prosidbu pastora Gija nego je i bukvalno pobegla iz Sankt – Peterburga u Švajcarsku.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:39

I dalje željna znanja počela je da pohađa predavanja kod čuvenog profesora Bidermana, kako je, vrlo brzo, privukla njegovu pažnju, majka u strahu da se ne ponovi iskustvo sa pastorom nagovorila je kćer da prekine studije i odvodi je u Rim. U Rimu počinje jedno drugačije poglavlje Lujzinog života koje će od nje stvoriti mit koji živi i danas.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:40

Te 1882. godine, zajedno sa majkom, odlazi da poseti majčinu prijateljicu Malvidu fon Mejzenburg. Radi se o ženi koja je bila poznati revolucionar, pisac, ali i bliska prijateljica Fridriha Ničea. U njenoj kući u Sorentu, Niče je napisao svoju kinjigu „Ljudsko, suviše ljudsko“ (Mennschliches, Allzumenschliches). Njegov dobar prijatelj Pol Re prvi je napravio kontakt sa Lu Salome i istog momenta podlegao njenim čarima. U krugu ljudi koji su u tom momentu bili deo Malvidinog društva, crpila je ideje i ulazila u svet za kojim je čeznula čitav svoj život. Još uvek nesvesna do koje mere može da vlada muškarcima, prioritet njenog života bio je obrazovanje. I Pol Re i Fridrih Niče bili su više nego raspoloženi da svoje znanje podele sa Lu… tako počinje čudno druženje Lu, Pol Rea i Ničea u kome je bilo svega sem fizičkog kontakta. Vrlo brzo počinju da žive u čudnoj komuni. Lu najpre prosi Pol Re i ona ga odbija… Niče nesvestan emocija svoga prijatelja moli Pola da u njegovo ime isprosi Lu… ona, naravno i, Ničea odbija.

Niče pod jakim uticajem svoje sestre Elizabet (od koje i finansijski zavisi) počinje da sumnja u odnos Lu i Pola ubeđen da njihov odnos nije tako čedan kako mu oni predstavljaju. Niče još jednom prosi Lu, ovoga puta sam, i ponovo biva odbijen. Očajan piše pismo koje odiše očajem zaljubljenog muškarca. Napušta tu čudnu zajednicu i piše svoje najznačajnije delo „Tako je govorio Zaratrustra“, inspirisan upravo Lujizom Salome.
Pre potpunog napuštanja zajednice, odlazi kod fotografa i tu nastaje intrigantna fotografija njih troje i njegova tako eksploatisana rečenica:“Ideš ženama? Ne zaboravi bič!“








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:40

Nakon odlaska Ničea iz njihovog života, Lu i Pol nastavili su još par godina zajedničkog života. Njihova veza se prekida i njega zamenjuje Fridrih Karl Andreas. Pol Re umire pod čudnim okolnostima, pad sa litice u Švajcarskoj baš sa mesta koje je tako često posećivao u šetnjama sa Lu (mnogi su ubeđeni da je u pitanju bilo samoubistvo). To nije usporilo Luino intelektualno stvaralaštvo i strast.

Udaje se za Fridriha Karla Andresa pod čudnim okolnostima. Prvo odbija njegovu prosidbu, a onda Andras preti da će se ubiti, Lu je naterana da pristane… ali, pod jednim uslovom, da nikada ne dele bračnu postelju. Fridrih Karl Anreas pristaje na taj uslov. Mnogi savremenici tvrde da brak koji je trajao čitavih četrdeset godina, nikada nije konzumiran. Neobična priroda Lu pokazala se i kada je Andres dobio ćerku sa svojom služavkom, Lu je o njoj brinula kao da je njena – posvećeno i s ljubavlju.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:40

„Vatra i led“ tako su je opisivali savremenici. Zagonetna žena, koja je svoje devičanstvo uspela da sačuva do tridesetpete godine, nakon čega postaje opsednuta mlađim muškarcima a vođenje ljubavi sa njima zove „ljubavnom gozbom“. Čovek koji je „pokorio“ njenu filozofiju platonske ljubavi bio je čovek iz senke, izvesni Zemak. Ali, ljubav ili veza sa njim nije potrajala… odmah nakon raskida ona upoznaje možda najveću ljubav svog života Rajnera Mariju Rilkea. Njemu je dvadesetjedna – njoj tridesetšest godina. Lu je za njega otelotvorenje sna, njegova muza… Njeno prisustvo inspiriše ga da stvara, zahvaljujući njoj postaje jedan od najvećih pesnika. Rilke i Lu putuju u Rusiju, ona ga uči da govori ruski, upoznaje ga sa literaturom Dostojevskog i Tolstoja. Strasno se vole, i sve vreme žive u Andresovoj kući! Nakon četiri godine, Rilke počinje da protestvuje i zahteva da Lu napusti Andresa. Lu ne pristaje i to je kraj ljubavi… ali ne i kraj prijateljstva. Ostaju u prepisci sve do Rilkeove smrti 1926. godine.



Lu nije imala dece ali je zato brinula o devojčici Mariji koju je njen muž Andreas dobio sa svojom služavkom. Ali, Lu nikada nije bila majčinski tip, grozničavo je radila objavivši desetak knjiga. Neke zavređuju da budu pomenute: ”Bitka za Gospodara”, “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvaralaštva”, “Ruf”, “Erotika” i “Šta je Eros”. I dalje je bila na izvorištu znanja druživši se sa Jungom i Frojdom, i radeći sa Anom Frojd udžbenik dečije psihoanalize. Čeznula je da napiše remek delo, neko je primetio da u toj potrazi za njim nije bila svesna da je ona sama to remek-delo.

Tanja Petrović Miljković








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9670

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   Sre 11 Jul - 8:47

Lu Salome - najmudrija žena svoga vremena
Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu maternstva

Na dan 12. februra 1861. u Sankt Peterburgu, u prodici Gustava fon Salomea rođena je dugoželjena kćerka. I dadoše joj ime Lujza, a tepahu joj mala Lu ili samo: Lu. To je bilo prvo žensko dijete u porodici Salome i najmlađa od šestoro djece.

Imajući petoro braće Lujza se osjećala zaštićenom, ali nikad nije bila razmažena. Nije nikad zahtijevala da joj roditelji kupuju skupe i lijepe stvari. Istina, tražila je nešto više: slobodu da postupa po sopstvenom izboru.

Svi autoriteti su poklekli pred Lu

Još u djetinjstvu mala Lu ispoljavala je svoju nevjerovatnu tvrdoglavost; da li iz kaprica, ili nekog drugog razloga, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u cijeloj prijestonici velike Ruske imeprije. Svi autoriteti morali su da pokleknu pred snažnom voljom ove djevojčice. Religiozna porodica njemačkog porijekla slala je jedno za drugim, kako je koje prispijevalo, svako od šestoro djece u najstariju njemačku školu Sankt Petrerburga, Petršul, a sa 16 godina Lujza (odavno ne više mala Lu, ali i dalje Lu) počela je da pohađa nastavu za konfirmaciju pri protestantskoj, evangleističko-reformatorskoj crkvi. I upravo je ovdje njena nezavisnot zablistala svim spektrom jarkih boja.

Još u djetinjstvu mala Lu ispoljavala je svoju nevjerovatnu tvrdoglavost; da li iz kaprica, ili nekog drugog razloga, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u cijeloj prijestonici velike Ruske imeprije
U protestantskoj crkvi konfirmacija je služila kao simbol svjesnog prihvatanja vjere, pa je za pripremu za nju bila nepohodna obuka. Lujza, koja se još odranije inetersovala za pitanja filozofije, religije i nauke, pripremu je pohađala kod pastora Daltona, čovjeka oštrog, autoritativnog i potpuno lišenog bilo kakve nježnosti. Pričalo se da su se Daltona svi bojali a da je samo Lujza smogla snage da mu se usprotivi: “Za vrijeme jednog od prvih konformacionih časova kod tog netolerantnog pastora, ona ga je, čuvši u njegovoj propovijedi da nema takvog mjesta na kome Bog nije prisutan, prekinula riječima: Postoji takvo mjesto – pakao, piše Larisa Garmaš, biograf Lujze Salome.

Nije se tu uopšte radilo o ateizmu: jednostavno je intelektualno radoznali Lujizn um očekivao odgovore na duboka pitanja na koja Dalton nije bio u stanju da odgovori. Ona je tražila učitelja koji bi mogao da razvije njene sposobnosti, da bude njen nastavnik i ispovjednik. I uskoro se čovjek takvog kapciteta našao. U jednoj crkvi djevojka je slušala propovijed holandskog pastora Hendrika Gijoa. To je bio u to vrijeme poznati intelektualac koji je, moglo bi se reći, pripadao društvenoj eliti: čak ga je i sam car Aleksandar II izabrao za nastavnika svojoj djeci.

Pismo pastoru Gijou

Lujza je bila očarana. Svaki mudar čovjek obdaren darom posmatranja zapazio bi da se u tom momentu dogodilo i nešto drugo: pastor Gijo je nije privlačio samo umješnošću propovijedanja i duhom, nego i kao muškarac, bez obzira na to što je bio od nje 25 godina stariji i već imao kćerku njenog uzrasta. U maju 1878. Lujza je skupila hrabrost i poslala mu pismo: “Piše Vam, gosodine pastore, sedamnaestogodišnja djevojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne dijeli s njom iste vrijednosti, da ne govorimo o tako ozbiljnim, dubokim pitanjima“, citira Garmaš u svojoj knjizi Lujzino pismo. Na veliko njeno iznenađenje, pastor joj je odgovorio na pismo, čak i zakazao sastanak. Tako je i počela njihova ljubavna veza, zvanično pokrivena pripremama za konfirmaciju.

Da li je četrdesetdvogodišnji muškarac primijetio zanos devojke, da li je shvatio što on znači? Naravno, da. A da li je pri tom pored čitanja religioznih tekstova namjeravo da osvoji Lujzu svojom erudicijom? Da li mu je to bio krajnji cilj kad je s njom rasravljao o istoriji religije, logici i filozofiji, kad joj je davao da čita djela Kanta, Lajbnica, Rusoa, Voltera? Zbog čega je uopšte i pristao na te sastanke koji su se održavali krijući od njenih roditelja?

Gijo je sve više gubio glavu i počeo da se ponaša na način neodostojan jednog pastora. Lujza je zapisala u dnevniku da mu je nekoliko puta sjedjela u krilu.

Nekako u to vrijeme umire vremešni general Salome, Lujzin otac. Njegova smrt ubrzava rasplet događaja: Gijo moli djevojku da kaže majci o svojim “časovima“.

Susret sa majkom završen je Gijomovom molbom gospođi Salome za srce i ruku njene kćeri. Ali se Lujza nije obradovala - bila je škirana. Za nju je Gijo bio autoritativna ličnost, slična Bogu ili ocu, ali se da se uda za njega... Njen mir koji je već bio pomućen očevom smrću konačno se srušio.

Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obeshrabrivala: najprije je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalje na studije u Evropu. Željela je da uči kod Alojza Bidermana, najvećeg protestantskog teologa epohe.

Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obeshrabrivala - najprije je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalje na studije u Evropu
Biderman nije skrivao oduševljenje svojom učenicom čiji dar je upređivao sa brilijantom. Majka je jedno vrijeme oklijevala da dozvoli kćerki da se bavi ozbiljnim životnim pitanjima pod izgovorom zabrinutosti za njeno zdravlje, budući da je od djetinjstva imala slaba pluća. U stvari, gospođa Salome se plašila pojavljivanja “novog Gijoa”. Više od svega je željela da joj kćerka ima stabilan, srećan brak i sigirnu budućnost, ali Lujza za tako nešto nije htjela ni da čuje. Na kraju krajeva, sve se završilo odlaskom majke sa kćerkom u Rim u kojemu su Lujzu čekali novi sudbonosni susreti.

Dospjevši u uži krug Malvide fon Mejzenbuh, prijateljice Garibaldija i poznanice Ničea i Vagnera, Lujza se upoznaje s biolgom Paulom Rejom. Pomalo smiješan, potpuno nepraktičan za život, ali zato načitan i obdaren blistavim umom, Rejo je odmah prigrlio Lujzu. Prva njihova zajednička šetnja po Rimu prepuna ushićenih razgovora potrajala je do pred zoru.

U to vrijeme Lujza je formirala veoma specifične pogled na odnos prema muškarcima: očigledno da joj je storija s pastorom ostavila ozbiljnu traumu.

Odbila je Reja ali mu je predložila alternatvnu, nestandardnu varijantu: čedan život u komuni u kojoj bi mogli da im se pridruže i drugi momci i devojke koje žele da nastave obrazovanje. Zajedničko bavljenje naukom, razgovori, obavezno odvojene spavaće sobe, takav bi trebalo po zamisli Lujze da bude život u budućoj komuni.

Godine 1882. Rejo je upoznao Lu sa svojim prijateljem Fridrihom Ničeom. Tada se praktično ponovila istorija njenog poznanstva sa Paulom: Niče je isto tako bio očaran i takođe je ponudio brak Lujzi, što je ona kao i slučaju Rejoa odbila. Tako je nastala njihova prijateljska trojka o kojoj će se još dugo pričati po cijeloj Evropi.

Niče: Lujza je najumnija

Pričalo se da je upravo osjećanje prema Lujzi, njegova ogromna želja da je osvoji, podstakla književnički potencijal Ničea. Filozof je ne jednom govorio da je ona bila najumnija od svih ljudi koje je poznavao. Na njene stihove Niče je napisao muzičku komediju “Himna životu” i smatra se da je upavo lik Lu Salome on iskoristio u “Zaratustri”.

Lu, Rejo i Niče živjeli su u istoj kući, utroje, platonski, u odvojenim spavaćim sobama. Sudeći po dnevnicima i svjedočenjima savremenika, njihov odnos je zaista ostao platonski. Međutim, strasti su ipak nezaustavljivo kipjele: prijateljska odanost ničim nije umanjivala ljubavne porive. Tome treba dodati da Lujzu od prvog momenta nije voljela Ničeova sestra Elizabet, žena despotske prirode i vrlo ograničena, od koje je folozof čitavog života bio zavisan.

Filozofa je mučila još odranije sumnja da su Lu i Rejo u dogovoru. Bio je ubijeđen da to dvoje vole jedno drugo i da ga obmanjuju… Ali je prošlo još nekoliko mjeseci dok njihovim odnosima nije došao kraj. Istina, posljednji udarac je ipak nanijela Ničeova zla sestrica: ona je Salomi napisala grubo i uvredljivo pismo. U jesen 1875. Niče sam krenuo na putovanje. Neutješni raskid je utrostručio njegovu stvaralačku snagu. Lujza je ostala i dalje sa Paulom Rejom ali njihovi odnosi se nisu promenili - i dalje su, kao i dotada, ostali platonski.

Godine 1886. Salome se upoznala sa Fridrihom Karčom Andreasom, univerzitetskim predavačem, eskpertom za istočne jezike. Andreas, kao i mnogi njegovi prethodnici postao je žrtva Lujzine privlačnosti. Da bi dobio njenu naklonost i ubijedio je da se uda za njega, Andreas je sebi zabo nož u grudi. Tog momenta je 25-godišnja Lujza Salome postupila drugačije nego ranije: pristala je da se uda za Andreasa, ali pod uslovom da nikad ne stupi s njim u intomne odnose. Ona je insistirala da taj uslov bude potvrđenim i njihovim bračnim ugovorom. Iako zvuči nevjerovatno, ali po svjedočenju mnogih biogarfa, za 43 godine njihovog braka taj uslov nije ni jedan jedini put bio narušen.

Preokret: Lu ima ljubavnika

Godine 1892. u životu Lu Salome je nastupio prelomni moment: ona je ipak riješila da stupi u intimni odnos s muškarcem. Njen ljubavnik je postao Gerog Ledebur, jedan od osnivača socijaldemokarstke partije u Njemačkoj i utemeljivač marksističkih novina “Forvec”. Otkrivši dosta kasno tu stranu ljudskih odnosa, Lu se zagnjurila u nju udišući kovitlace koje taj odnos stvara. U to vrijeme počinju da izlaze njene knjige: ”Bitka za Gospoda“ (1885), “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvarlaštva” (1894), povijest “Ruf“ (1895). U knjizi “Erotika” objavljenoj 1910. Salome istražuje prirodu emotivne sfere života.

Godine 1897. 36-godišnja Lu Salome se upoznaje sa 21-godišnjim pjesnikom Rajnerom Mariom Rilkeom. Među njima su se razbuktale ljubavne strasti. Lujza s njim putuje po Rusiji, uči ga ruskom jeziku, upoznaje sa stvaralaštvom Dostojevskog i Tolstoja. Neko vrijeme Rilke, kao što su to činili i drugi koji su bili zaljubljeni u nju, živio je s njom u Andreasovoj kući. Međutim, nakon četiri godine i on počinje da ističe sopstvena prava na Lu, ubjeđujući je da se razvede, i oni su se rastali, ali su sve do Rlkeove smrti (1926) bili u prijateljskim ondnosima i dopisivali su se.

Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu maternstva
Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu maternstva. Djece nije imala, ali je 1905. ekonomka njenog muža Andreasa rodila kćerku s njim. Lu ostavlja djevojičicu zvanu Marija u svom domu i sa radoznalošću istraživača posmatra sopstvene reakcije.

Do kraja života Salome je uspjela da štampa još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom (a poslije njihovog razlaza jedino njoj je bilo dozvoljeno da se kreće u krugu obojice nekadašnjih prijatelja), izučavala je psihoanalizu i zajedno s Anom Frojd zamislila udžbenik dječje psiholgije. I kad je 1937. došlo vrijeme da Lujza ode na drugi svijet, uz njenu postelju se našla Marija, vanbračna kćer njenog muža kojoj je bilo suđeno da čuje i zapamti posljednje riječi ove žene - zagonetke: ”Ceo svoj život sam radila i samo radila. Zašto?”









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Andreas Lu Salome   

Nazad na vrh Ići dole
 
Andreas Lu Salome
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Rajner Marija Rilke, (1875-1926)
» Danilo Kiš
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-