Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Andre Breton

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Andre Breton   Pet 8 Dec - 11:22


Rođen je 1896. godine u mestu Tanšbraj, Orn (Tichenbray, Orne) u Normandiji. Studirao je medicinu i psihijatriju. Za vreme I svetskog rata, od 1916. radio je u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dizjeu (Saint-Dizier), gde se susreće sa psihičkim poremećajima i upoznaje sa psihijatrijskom praksom, a posebno, preko knjiga doktora Režisa (Emmanuel Jean-Baptiste Joseph Régis) i doktora Babinskog (Joseph Jules François Félix Babinski), i sa Frojdovom (Sigmund Freud) psihoanalizom i metodom “slobodnih asocijacija” koju pokušava da primeni na obolelim vojnicima. U vojnoj bolnici u Nantu (Nantes) upoznaje Žaka Vašea (Jacques Vaché), mladića poremećenog uma, čiji anti-društveni stavovi i prezir prema etabliranoj umetničkoj tradiciji snažno utiču na Bretona. Breton izjavljuje u prvom manifestu nadrealizma “Vaše je nadrealista u meni”. Sa Sigmundom Frojdom se upoznaje u Beču 1921.
Zajedno sa Lujom Aragonom (Louis Aragonom) i Filipom Supoom (Philippe Soupault) osniva časopis Literatura (Litterature), 1919. godine. Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom (Tristan Tzara) i Fransisom Pikabiom (Francis Picabia), Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaj od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Les Champs magnetiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura.
Ženi se sa Simone Kahn 1921. godine. Sledeće godine oni se sele u ulicu Fontaine, broj 42 u Parizu, u stan koji će udomiti Bretonovu kolekciju od 5300 predmeta: slika crteža, skulptura, fotografija, knjiga, kataloga, časopisa, manuskripta i radova popularne umetnosti i umetnosti iz prekookeanije.
Godine 1924. objavljuje Nadrealistički manifest kojim formalno otpočinje nadrealistički pokret. Piše niz automatskih tekstova i pesama kao primer metode automatskog pisanja. Krajem godine osniva časopis Nadrealistička revolucija (La revolution surrealiste). Bretonu se pridružuju: Philippe Soupault, Louis Aragon, Paul Éluard, René Crevel, Michel Leiris, Benjamin Péret, Antonin Artaud, i Robert Desnos.
Izlazi Bretonov najpoznatiji roman Nadja, 1928. godine. Ovaj roman je najpoznatiji i najbolji primer nadrealističkog romana. Bogato je ilustrovan nadrealističkim crtežima i fotografijama.
Pridružuje se Fracuskoj komunistićkoj partiji 1927. godine u želji da poveže psihoanalizu i marksizam. Tu težnju izražava u Drugom manifestu nadrealizma 1929. godine. Tekst Spojeni sudovi (1932) pokušaj je spajanja istraživanja nesvesnog sa društvenim angažmanom. Međutim, Breton nije mogao da prihvati podređivanje poetskog stvaranja ideološkim ciljevina, i napušta partiju 1935. Godine i žestoko kritikuje socijalistički realizam. Svojim idejama ostaje veran i kada se nadrealistički pokret cepa i kada se deo nadrealista na čelu sa Aragonom priklanja partijskim zahtevima.
Godine 1938. prihvata zaduženje od Francuske vlade i putuje u Meksiko. Na tamošnjem univerzitetu Breton učestvuje na konferenciji o nadrealizmu. U Meksiku upoznaje Trockog sa kojim piše Manifest za nezavisnu revolucionarnu umetnost (Manifesto for an Independent Revolutionary Art / Pour un art revolutionnair independent), koji potpisuju Breton i Diego Rivera.
Na početku II svetskog rata Breton je ponovo u medicinskoj službi. Nakon ocene Višijeve vlade da su njegovi spisi „veoma loši za nacionalnu revoluciju“ Breton beži u SAD. Na Univerzitetu Jel 1942. godine organizuje izložbu nadrealista. Sa Marselom Dišanom nastavlja intenzivnu nadrealističku delatnost. Plod te delatnosti je i hermetički poetski roman Tajna XVII (1947), neka vrsta sume njegovog životnog i stvaralačkog iskustva.
Po završetku rata vraća se u Pariz, gde pokušava da obnovi nadrealistički pokret.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andre Breton   Pet 8 Dec - 11:24

Na putu za San Romano, Andre Breton

Poezija se čini u postelji kao ljubav
Njezine razbacane plahte postaju zora stvari
Poezija se čini u šumi

Ona ima prostor koji joj je potreban
Ne ovaj drugi nego onaj koji uvjetuju
Jastrebovo oko
Rosa na preslici
Sjećanje na orošenu bocu traminca
na srebrnoj plitici
Visoka šipka od turmalina na moru
I put misaone pustolovine
Koji se okomito uspinje
Ako samo malo zastaneš odmah zarasta u šikarje

To se ne zvoni na sva zvona
Nije pristojno ostaviti vrata otvorena
Ili pozvati svjedoke

Jata riba živice sa sjenicama
Tračnice na ulazu u veliki kolodvor
Zrcaljenje dviju obala
Brazde u kruhu
Mjehurići u potoku
Dani u kalendaru
Pljuskavica

Čin ljubavi i čin poezije
Nisu spojivi
Sa čitanjem novina na glas

Smjer sunčane zrake
Modro svjeducanje koje povezuje udarce drvosječine
sjekire
Uzica dječjeg zmaja u obliku srca ili vrše
Ravnomjerno mahanje dabrova repa
Brzina munje
Slap slatkiša s vrha starih stepenica
Lavina

Soba čarolija
Ne gospodo nije sudnica za prijestupe
Ni sobetina puna pijanih vojnika nedjeljom navečer

Plesne figure otplesane u prozirnome iznad močvara
Omeđivanje ženskog tijela na zidu bacanjem bodeža

Svijetli kolutovi dima
Uvojci tvoje kose
Krivulja spužve s Filipina
Prepletanje pjega zmije koraljke
Ulaženje bršljana u ruševine
Ona ima mnogo vremena pred sobom.

Poetski je zagrljaj kao tjelesni zagrljaj
Dok traje
Zaklanja svaki pogled na bijedu svijeta

1948.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andre Breton   Pet 8 Dec - 11:27

Tražim zlato vremena."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andre Breton   Pet 8 Dec - 11:43

Ulica... jedina važeća oblast iskustva.

— Andre Breton, Nađa (1928)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Andre Breton   Pet 8 Dec - 11:52


Nađa – Andre Breton

Ti, najživahnije stvorenje koje se uopšte našlo na mom putu samo da bih u svoj silini osetio snagu onoga što je u tebi nedoživljeno. Ti, koja zlo poznaješ samo iz priča. Ti, naravno, savršeno lepa.

… zanimaju me samo knjige koje se otvaraju i zatvaraju kao vrata bez brave, i za koje se ne mora tražiti ključ.

… a u kome je neki Kinez, koji je pronašao ne znam kakav način da sebe umnoži, preplavljivao ceo Njujork sasvim sam, umnožen u nekoliko miliona primeraka.

Uprkos maloj sklonosti prema pozorištu, nekada sam tako išao, uveren da komad koji se u njemu prikazivao ne može biti rđav, pošto se kritika toliko okomila na njega, da je čak tražila njegovu zabranu.

Ništa ne vredi što smo živi, sve dok radimo.

Znači li to da ono što nije baš dopušteno na ulici, ali je preporučljivo u pozorištu u mojim očima vredi samo ukoliko prkosi onome što je u jednom slučaju zabranjeno, a u drugom propisano.

Zar je to moguće? Živela sam toliko dugo s jednim bićem, imala sve moguće primere da ga posmatram, pomno nastojala da otkrijem njegove najsitnije fizičke ili druge osobenosti, da bih ga najzad tako loše poznavala, da čak i ne primetim ovo. Verujete li… verujete li da ljubav može da učini tako nešto?

Nađa, zato što je to na ruskom početak reči nadanje, i zato što je samo početak.

Nikada nećete moći da vidite tu zvezdu onako kako sam je ja videla. Vi ne razumete: ona je kao srce nekog cveta bez srca.

… u ćeliji, ili pred streljačkim vodom, čovek može ipak da se oseti slobodnim, ali tu slobodu ne stvara njegovo mučeništvo. Ona je, slažem se, neprekidno skidanje okova, ipak, da bi to skidanje okova bilo moguće, uvek moguće, potrebno je da nas okovi ne unište…

A ja tako sama sa sobom razgovaram, kada sam sama, pričam sebi svakojake priče. I to nisu samo beskorisne priče: ja baš tako i živim.

Sada mi govori o moći koju imam nad njom, o mojoj sposobnosti da je nateram da misli i čini ono što ja hoću, možda i više nego što bih želeo. Preklinje me, na taj način, da ništa ne preduzimam protiv nje.

Šta mogu da uradim, osim da oko šest sati odem u bife u kom smo se već sretali? Nema nikakvih izgleda da je tamo zateknem, naravno, osim ako… Ali zar se upravo u tom “osim ako” ne nalazi velika mogućnost da se Nađa umeša, daleko izvan svake mogućnosti?

Celog jutra sam se, međutim, dosađivao bez Nađe, prebacivao sebi što joj nisam zakazao sastanak danas. Nezadovoljan sam sobom.

Napisaćeš roman o meni. Uveravam te. Nemoj da kažeš ne. Pazi: sve bledi, sve iščezava. Treba nešto da ostane od nas…

Kao što mi je već ukazala, tačno je da se svi, čak i oni najužurbaniji, okreću za nama, da ne gledaju nju, nego nas. Prosto ne mogu da poveruju, vidiš, ne mogu da dođu sebi od čuda što nas vide zajedno. To je tako retko, taj plamen u očima koji ti imaš, koji ja imam.

Ko smo bili mi pred stvarnošću, tom stvarnošću za koju sada znam da leži pred Nađinim nogama kao podmuklo pseto?

Što se nje tiče, znam da joj se u pravom smislu reči događalo, da me smatra bogom, da veruje da ja jesam sunce.

Iako i dalje zadivljen onim načinom na koji se upravljala oslanjajući se samo na najčistiju intuiciju, a koji je uvek bio na granici čuda, bio sam isto tako i sve više uznemiren jer sam osećao da je posle moga odlaska ponovo zahvata vrtlog svoga života koji se odvijao izvan nje…

Sa prestankom moga daha, koji je početak vašeg.

Pred tajnom, Kameni čoveče, shvati me.

Ti si moj gospodar. Ja sam samo atom koji diše ili uzdiše u uglu tvojih usana.

Ne otežavaj svoje misli teretom svojih cipela.

Nađa je za mene pronašla čudesni cvet: “Cvet ljubavnika”.

Pod taj znak uglavnom treba staviti vreme koje smo zajedno proveli i on ostaje grafički simbol koji je Nađi dao ključ za sve druge simbole.

Pre našeg susreta ona nikad nije crtala.

Samo je ljubav u onom smislu u kome je ja shvatam – dakle tajanstvena, neverovatna, jedina, zapanjujuća i nesumnjiva ljubav – najzad ona koja odoleva svim iskušenjima, u ovom slučaju mogla dovesti do ostvarenja čuda.

Samo onaj ko nikada nije ušao u takvu duševnu bolnicu ne zna da se tamo stvaraju ludaci kao što se u popravnim domovima stvaraju zločinci.

Znam da bih ja, kada bih bio lud, i nekoliko dana zatvoren, iskoristio prolazno poboljšanje bolesti da hladnokrvno ubijem jednog od onih koji bi mi došli pod ruku, a pre svega doktora. Time bih barem uspeo da zauzmem mesto, kao nemirni bolesnici, u odvojenoj sobi.

Čudo u koje od prve do poslednje stranice ove knjige nisam prestao da verujem, odjekuje ime koje više nije njeno.

Lepotu vidim onako kako sam video tebe!

Lepota će biti grčevita ili je neće biti.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Andre Breton   

Nazad na vrh Ići dole
 
Andre Breton
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Andre Zid
» Andre Žid
» Andre Kohn
» Nena Miljanovic
» André Derain
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-