Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Иван Алексејевич Буњин

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:12

Иван Алексејевич Буњин, (рус. Ива́н Алексе́евич Бу́нин, Вороњеж, 22. октобар 1870. — Париз, 8. новембар 1953), руски књижевник
Био је песник, романописац и новелист. Након Октобарске револуције, био је у емиграцији. За преводе с енглеског (Лонгфелоу, Бајрон) награђен је премијом Руске академије уметности, а 1933. добио је Нобелову награду за књижевност. Индивидуалист је, оплакује пропадање племићког свијета, тражи и култивира лепоту, а руско село након 1905. гледа само у мрачним бојама.
Дела:

"Село"
"Господин из Сан Франциска"
"Суходол"
"Митјина љубав"
"Живот Арсењева"
мемоари "Успомене"


Poslednji izmenio Dala dana Uto 28 Nov - 13:16, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:12

Da vas pevam – smoriti se neću,
Zvezde, večno mlade, tajnovite.
Od detinjstva plašljivo gonetam
Rune što iz tamnih bezdni svite.

U detinjstvu voleh vas nesvesno –
Bajku čitah iz nežnog vam sjanja.
U letima mladim samo s vama
Delio sam tuge i nadanja.

A kad prvih priznanja se sećam,
Među vama tražim lice milo...
Sjaćete mi nad zaboravljenom,
Kad godine proteknu, mogilom.

Shvatiću vas, možda, zvezde, biće
Možda stvarnost san da suđeno je
Nadanjima zemnim i tugama
Sa nebeskom tajnom da se spoje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:13

Za sve, Gospode, tebi blagodarim!
Poslije dana nemira i sjete
Ti meni rumen večernju podari,
Polja i krotkost sinje dalji sve te.

Usamljen i sad ko svagda sam, ali
Evo zalazak razli divan plamen,
Gdje večernjača zvijezda se tali,
Drhteći snažno, kao dragi kamen.

I tužnom sudbom srećan sam, jer ima
Za me radosti slatke u saznanju
Što u nijemom svom sam razmišljanju
Sām i što s tobom govorim, tuđ svima.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:13

Sijavica, ko snoviđenje,
Bljesnu i iščeznu u tminu.
Ali vidjeh, na magnovnje,
Nebesku svu dalj i dubinu:

Gore što u visinskom sjaju
Iz oblaka se ružičastih
Dižu, grad i crkve u raju –
I opet pade pokrov tmasti.

Zadrhta, planu iza toga –
I snőva blještav ushit sinu:
To mrak mučenja zemaljskoga
Desnicom opet Bog raskinu.

Tako i mašta u slučajnom
Veselju kašto mahne krilom
I nebeskom zablista tajnom
Sve što potonu, a jest bilo.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:13

NOĆ

Tražim u ovom svijetu spajanje
Lijepog s vječnim. Tamo su daljine
Gdje noć posmatram: pijeska ćutanje,
I čas zvjezdani ponad zemne tmine.

Sjaje sa plavog svoda, ko pismena,
Plejade,Vega, Mars, Orion: meni
Njin nad pustinjom hod je drag, imena
Carskih smisao volim tajanstveni.

Bezbrojne oči drevne pute njine
Gledahu. I kroz vjekove u bljesku,
Svi za koje su sijale iz tmine,
U njoj nestaše, ko trag u pijesku:

Mnogo njih, posve nježnih, zaljubljenjih
Djeva, mladića i žena je bilo,
Noći, zvijezda – njima posrebreni
Eufrat i Nil, Memfis i Vavilon.

Opet noć. Nebo, nad čelikom Ponta
Blijedim, Jupiter zari. Sa zrcala
Vodenoga je, sve do horizonta,
Staklenom stubu nalik, pruga sjala.

Sad su dukčija priobalja Skiti
Gdje brodili su, i tek za maine,
U ljeto, more prosipa na liti,
Nježno, azurno-fosforne prašine.

Ali ljepota jedna vječna ima
Što s nestalima vezuje nas. Bila
Takva je ista noć, i tiha plima...
Sa mnom je na žal došla djeva mila.

Zaboravit mi tu zvjezdanu nije
Noć kad svijet sam zbog jedne volio,
Pa neka u snu zaludnome žijem,
Pa nek je maglen i varljiv san bio –

Tražim u ovom svijetu spajanje
Lijepog s tajnim, ko san: uspomena
Ta je – u jednoj ljubavi slivanje
Srećno s ljubavlju iz sviju vremena!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:13

GRM

Tvrdim, crnim lišćem grm šumi i trepti: ko stravljen
Da u snježnu daljinu bježi. Dilj bijele
Poljane stožje, padina, ovčarnik zaboravljen
Tonu u bijelom dimu mećave pobješnjele.

Dimni vjetar kruži i koso gavrana nosi gore,
Trk mu konjski trag zasniježi-zamete lako...
U dalji prolaznik. Od samotnog je puta smoren,
Zavnomjerno i tupo gre mrtvim korakom.

Srećno, čovječe! Do sela, konaka daleko li je?
Ne čuje, ide, samo oborena mu glava...
A kuda i da žuri kroz studen vjetar i snijeg?
Rođene u snijegu, sahraniće nas mećava,

Zasuće ravnodušno, ko stog, ovčarnik zaboravljen:
Ne velikom prostoru u nas biti voli!
Živote bez zaklona, nad burom grme osamljen,
Nećeš u polju tamnom i divljem da odoliš.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:14

Na toj visini, na snježnoj vršini,
Urezah čelik-nožem tekst soneta.
Idu dni. I sad, tako mi se čini,
Moj trag samotni čuva se sred smeta.

Na toj visini, s nebom tako sinjim,
Gdje od svjetlosti zimske bivam sretan,
Gledaše samo sunce vrh stileta
Na smaragd-santi što reže stih fini.

I veselo je misliti: poeta
Shvatiće mene. Nikad u dolini,
Gdje pozdravlja ga rulja, nek ne cvjeta!

Na toj visini, s nebom tako sinjim,
Urezah, u čas podnevni, soneta
Tekst tek za onog ko je na vršini.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:14

Tamo ne svijetli sunce, nema noći,
Ne izlazi zora,
Za granitnim poljem grozno ti u oči
Blješti smola mora.

Pod silnim oblakom, i ponad vala mu
Leti sijavica,
Na vreloj hridini, na bijelu kamu
Divna je orlica:

Leprša krilima, crvenim ko plamen,
Zove nekog u tim
Divljinama morskim i o bijel kamen
Bije krikom ljutim.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:14

PAS

Sanjaj, o sanjaj. Sve uže, tužnije
Gledaš dvorište s mećavom, očima
Zlatastim, uz ram prilijepljen snijeg,
Metle topola, zvučnih, punih dima.

Ti, uz uzdahe, svijen u toplini
Uz moje noge – misliš. Sebe sama
Svak muči – tugom za poljima inim
I pustinjama... za permskim gorama.

Sjećaš se tog što tuđe je za mene:
Sijedo nebo, tundre, led i kuga
Iz domaje ti divlje i studene.
No misao je tvoja mojoj druga:

Čovjek sam, ko bog, spoznati mi valja
Tugu vremena sviju i zemalja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:14

U ARHIPELAGU

U krupnom lila valu kao bakar se lašti
Jesenji dan. I blagozvučno jecali
I dugo Posejdon i Eol su u snasti,
I naša je lađa ronila ribi nalik.

U dalji bješe rt. Visoko na zavoju
Proziran, nejednak red stubova je bio.
No uspavljivo jarbolski križevi poju –
U krupnom lila valu je brod ronio.

Nije li svejedno što je to stari hram,
Što je na rtu trijem zaboravljeni Febov,
Zapamtih samo red stubova i nebo.

Po gorama se oblaka dim pušio,
I pusti rt je sličan somunu bio.
Ja sam živio u snu; bogove stvarah sam.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:15

BEZNADEŽNOST

Na sjeveru su rujne mahovine,
Tu su svileno-srebrnaste dune...
No tamno borje, sve vršike njine,
Poju nad morem, poju kao strune.

Slušaj ih. Uz bor prislonjen, zastani:
Kroz šum surovi čuješ li im nježnost?
A on – polusan sad je raspjevani.
Na sjeveru je slatka beznadežnost.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:15

RAZVALINE

Nad plavom lukom sive se ruine:
Ostaci grčkog drevnog zatvora.
Na jugu – morske ziblju se ravnine,
Na sjeveru – sve gola gora.

Sred rupa hridi – kvrgave masline
I dereza, saputnik ruina,
A pod hridima crvene urvine
I vali od akvamarina.

Tmurno u vlazi podzemnih ćelija,
Tužno – da san remetiš tamnica,
Da u podzemlju zovom eho vijaš,
Vidiš nebo iz puškarnica!

Već je oktobar, no ljeto ne ode,
Na brdima žuti svila trave
No vazduh čist je – kako sijaš, svode,
U moru kakva nježna plavet!

I tihost, tihost tih starih ruina.
Cio dan morem, uz šum valova
Ritmičan, pratim jedra brigantina.
A nebom: krugove orlova.

I uspavljuje mora šum atlasni,
I na zemlji ko da žića nema:
Ima tek bljesak, azur i zrak jasni,
Prostor, muk, i svjetlost posvema.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:15

U PLANINAMA

Poezija je tamna, neizraziva riječima.
Taj divlji nagib kakvo uzbuđenje je meni:
Tor za ovčija stada i dol pust i kremenit,
Pastirska vatra i gorki miris dima!

Srce, dok čudan i radostan ga tišti
Uzruj, kaže mi: "Vrati se natrag, vrati!" –
Dim mi je mirisao ko slatki aromati,
I mimo prolazim pun tuge i zavisti.

Poezija nije, sasvim ne, u tom što oči svijeta
Ko poeziju vide. Ona je u nasljeđu mome.
Što njime bogatiji, tim više sam poeta.

Kažem sebi osjetiv tamni trag onog što je
Moj dalek predak shvatio u djetinjstvu drevnome:
– Na zemlji ni razne duše ni vrijeme ne postoje!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:15

Blistanje crnih trepavica nujnih,
Almazi suza, neposlušnih, bujnih,
I plam nebeskih očiju,
Srećnih, radosnih i smirenih –
Pamtim... No više na svijetu nije
Nas nekad mladih i blaženih.

Pa otkuda se ti meni javi?
Pa što vaskrsnu, ne na javi,
Sjajeć neprešnim čarom svojim,
I ponavlja se ushit krasan,
Taj susret, kratki, zemni koji
Bog nam dade i uze tog časa.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:17

ESHIL


Daleki su dani kad si živio, i mitom
Sad nam se ti dani čine. Strašan si
Zbog njine drevnosti. Strašan si zbog toga
Što, nevidljiv u svijetu dvadest pet stoljeća,
Nevidljivo u njemu prisustvuješ do danas,
I pred tvojom slavom legendarnom
Nemoćno je Vrijeme. Kob je neumitna,
I sve je u svijetu predoređeno Sudbinom,
I blago onim koji se poklanjaju njoj,
Svemoćnoj, što osuđuje na zaborav
Čak djela nad svim djelima. Ali ti pred Adrastejom*
Pognuo si tmurno čelo sa takvim
Dostojanstvom, sa takvom moći duha
Kakva priliči samo bozima
I smrtnome koji se drznu prvi
Da slavi duh i hrabrost smrtnika!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Uto 28 Nov - 13:17

SAFIJINA* GROBNICA

Niz nagibe i jaruge vrelo
Gorsko napola sneno leti.
Kao monah nad grobnicom belom
Zamro je čempres u plaveti.

Nežne, kao mome, pod njim rišu
Mimoze šaru granja. Jako
Tu cvetaju ruže i mirišu
Na žbunju, gde je slavuj plako.

Dole – divlja obala s maglama
I jedva naslutljiv horizont:
Prostor zračni bez međe je tamo
Taj bezdan plavetan – Helespont.

Mlada, tebi mir! I belo njeno
Turbe ponizno ja celivah:
Pet vekova na te uspomena
Ovde je besmrtna i živa.

Srećan ko svet žićem pleni, ama
Srećniji onaj prah čiji će
Krepit veru u besmrtno žiće
I večno cvasti legendama!
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12025

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   Sre 19 Sep - 10:02

Иван Буњин – први руски нобеловац је преко Србије пребегао у Француску
Иван Алексејевич Буњин је рођен 22. октобра 1870. године у руском граду Вороњежу. Био је романописац, песник, приповедач и први Рус добитник Нобелове награде за књижевност.
Пореклом је из породице у којој се књижевност неговала и у којој је било знаменитих песника. Породица Буњин је имала племићко порекло тако да је имала могућности да младом Буњину обезбеди најбоље школовање. Своје прве песме ( збирка песама Јесен ) Иван објављује 1901. године са непуних 17 година и за њих добија Пушкинову награду.
својим раним двадесетим упознаје Пушкина, Чехова и Горког. Преводи са француског и енглеског Лонгфелоуа, Бајрона, Темисона и Мисеа. Први објављени роман “ Село „ објављен 1909. године му отвара пут на Академију. Успех овог романа у великој мери дугује скандалу – сељак, идеализован код руских писаца, приказан је ограничен, похлепан и насилан.
У време Октобарске револуције Буњин бежи у Француску преко Србије, успевајући да избегне стрељање захваљујући Луначарском. Горки га је сматрао највећим руским мајстором стила. Чак је и Стаљин размишљао да му омогући повратак у државу.

Важно је рећи да су Буњинове књиге за време Стаљиновог режима биле забрањене за читање. Сматрао је да Русија сама треба да решава своје проблеме па је тако изјавио “ радије бих умро него се вратио у Русију уз помоћ Пољске и Енглеске „. Јавно диже свој глас против социјализма 1933. године. Такође, 1933. године добија Нобелову награду за књижевност а за преводе са енглеског језика награђен је премијом Руске академије наука.

Његова најпознатија дела су: “ Село“ , “ Господин из Сан Франциска“ , “ Живот Арсењева“, мемоари “ Успомене „ и многа друга. „ Сунчаница „, кратка прича из Буњиновог дневника “ Проклети дани „ екранизована је од стране Никите Михалкова у филм који има исти назив као и приповетка.Није био присталица књижевних покрета, и био је ближи реализму, психолошком портрету и класичној књижевности него сложеној радњи. Приповедао је о пропасти племства, декаденацији царске власти, беди сељаштва, пропасти царства као и о својим путописима из Азије. У Русији се и данас мало зна о животу и раду Ивана Буњина тако да већина Руса још увек није упозната са његовим ликом и дело. Иван Буњин је остатак свог живота провео ван Русије. Умро је 8. новембра 1953. године у Паризу.

извор: Блицова едиција Великани руске књижевности

За Расен: Марија Ђорђевић,








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Иван Алексејевич Буњин   

Nazad na vrh Ići dole
 
Иван Алексејевич Буњин
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-